Po Bibliji, čovekova duša je zajednica duha i tela: "A stvori Gospod Bog čoveka od praha zemaljskoga, i dunu mu u nos duh životni; i posta čovek duša živa." (1.Mojsijeva 2,7)
Posle smrti duša se rastavlja na elemente od kojih je sastavljena: "I vrati se prah u zemlju, kako je bio, a duh se vrati Bogu, koji ga je dao." (Propovednik 12,7)
Zapazimo da Pismo ne kaže: "Jer si duh i u nebo ćeš se vratiti!", već "jer si prah, i u prah ćeš se vratiti" (1.Mojsijeva 3,19). Sveto pismo kaže:
"Kad bi na nj okrenuo srce svoje, uzeo bi k sebi duh njegov i dihanje njegovo; izginulo bi svako telo, i čovek bi se povratio u prah."(O Jovu 34,14-15)
Da gubitkom krvi (smrću tela) duša prestaje da postoji, vidi se na osnovu veze koju Božja reč pravi između pojma duše i pojma krvi:
"Jer je duša svakoga tela krv njegova, to mu je duša." (3.Mojsijeva 17,14)
Za razliku od čovečje duše, čiji je opstanak i karakter definisan prahom zemaljskim (materijom), duh predstavlja Božju životodavnu energiju:
"Uzmeš im duh svoj, ginu, i u prah svoj povraćaju se. Pošalješ duh svoj, postaju, i ponavljaš lice zemlji." (Psalam 104,29-30)
Duh ne sadrži u sebi karakterne osobine ličnosti, jer je isti za sva živa bića:
"Jer što biva sinovima ljudskim to biva i stoci, jednako im biva; kako gine ona, tako ginu i oni, i svi imaju isti duh; a čovek ništa nije bolji od stoke, jer je sve taština. Sve ide na jedno mesto; sve je od praha i sve se vraća u prah." (Propovednik 3,19-20)
Zar vi ne tvrdite da čovek ide na nebo kao duh.
