Duh,duša i telo

[tripo 41]

Duša u svjetlu Biblije

Hebrejska riječ koju se prevodi izrazom ”duša“ je néphesh, a ona se pojavljuje 754 puta u Hebrejskim pismima (koja se obično naziva Stari zavjet). Što znači riječ néphesh? Prema djelu The Dictionary of Bible and Religion ona se ”obično odnosi na cijelo živo biće, na cjelokupnu osobu“.

Naprimjer, u 1. Mojsijevoj 2:7 piše: ”Stvori Gospodin Bog čovjeka od praha zemaljskoga, i dunu mu u nos duh životni; i posta čovjek duša živa.“ Zapazi da Adam nije imao dušu; on je bio duša — baš kao što netko tko postane liječnik, jest liječnik. Dakle, riječ ”duša“ može označavati cijelu osobu.

Takvo razumijevanje nalazi potvrdu u cijelim Hebrejskim pismima, gdje pronalazimo izraze kao, naprimjer, ”u slučaju da neka duša sagriješi“ (3. Mojsijeva 5:1, NW), ’svaka duša koja bi radila kakav posao‘ (3. Mojsijeva 23:30), ”ko se nadje da je ukrao čovjeka [”dušu“, NW]“ (5. Mojsijeva 24:7), ”duša mu prenemože“ (Sudije 16:16), ”dokle ćete mučiti dušu moju?“ (Job 19:2) i ”suze proliva duša moja od tuge“ (Psalam 119:28).

U ovim stavcima nema naznake o tome da je duša neka sjenovita tvar koja nastavlja živjeti poslije smrti. ”Ako bismo našim terminima rekli da je ’duša‘ voljene osobe otišla da bude s Gospodinom ili ako bismo govorili o ’besmrtnoj duši‘, to jednostavno ne bi bilo razumljivo kulturi SZ [Starog zavjeta]“, kaže se u djelu The Dictionary of Bible and Religion.

 

[Servius Tullius]

Servius Tullius.

Moras da naucis jednu stvar, a ona glasi: "BIBLIJA SE SAGLEDAVA U KONTEKSTU, I JEDINA JE MERODAVNA ZA TUMACENJE ISTINE"

Ti kazes sledece:

"jedino ŽIVO BIĆE kojem je Gospod Bog usnama svojim udahnuo DUH je ČOVEK i SAMO je čovek stvoren po obličju Božijem.
Stoga ponavljam i ističem ponovo - Čovek nije beslovesna životinja ili biljka. Iza biljke i životinje i nema šta da ostane iza čoveka ima"

Da vidimo sta kaze rec Bozja:

"Rekoh u srcu svom za sinove ljudske da im je Bog pokazao da vide da su kao stoka.
Jer što biva sinovima ljudskim to biva i stoci, jednako im biva; kako gine ona tako ginu i oni, i svi imaju isti duh; i čovjek ništa nije bolji od stoke, jer je sve taština.
Sve ide na jedno mjesto; sve je od praha i sve se vraća u prah" ( poropovednik 3. 19 - 21 )

Dakle, biblija kaze da i ljudi i zivotinje imaju ISTI DUH, kao bezlicnu ozivljujucu Bozju silu koja ozivljava svu tvorevinu, kako coveka, tako i biljke i zivotinje.i da su stvoreni od praha i da se prilikom smrti vracaju u prah.

Covek se moze nazvati vise bice od zivotinja, jer je obdaren razumom, darom volje, kreativnosti..itd..

Inace, sto se pomenutih atributa koje ga cine zivim - a to je Bozja sila zivota koja ozivljava, i materijal od koga je sacinjena njegova fizicka telesna gradja, on je apsolutno identican zivotinjama.

Ti cesto pominjes predanje.

Ako ce mo posteno sagledavati ono sto uci predanje, od onoga sto uci biblija, te dve stvari su diametralno razlicite, i uce dve razlicite nauke.

Kome ces ti pokloniti paznju to je tvoja licna stvar.

Biblija je merilo, i njom treba sve proveravati.

Hvala na savetu.

No, kao što već rekoh

Čovek nije beslovesna životinja ili biljka. Iza biljke i životinje i nema šta da ostane iza čoveka ima.

A to potvrdjuju Sveto Pismo, Sveto Predanje i Nauk PC. Dosta toga sam citirao a biće toga još.

Za sada bih istakao sledeće

Potom reče Bog: Neka zemlja pusti iz sebe duše žive po vrstama njihovim, stoku i sitne životinje i zveri zemaljske po vrstama njihovim. I bi tako.

I stvori Bog zveri zemaljske po vrstama njihovim, i stoku po vrstama njenim, i sve sitne životinje na zemlji po vrstama njihovim. I vide Bog da je dobro.

Potom reče Bog: Da načinimo čoveka po svom obličju, kao što smo mi, koji će biti gospodar od riba morskih i od ptica nebeskih i od stoke i od cele zemlje i od svih životinja što se miču po zemlji.

I stvori Bog čoveka po obličju svom, po obličju Božjem stvori ga; muško i žensko stvori ih.

I blagoslovi ih Bog, i reče im Bog: Rađajte se i množite se, i napunite zemlju, i vladajte njom, i budite gospodari od riba morskih i od ptica nebeskih i od svih zveri što se miče po zemlji.

1 Mojsijeva, glava 1

Jer Gospod Bog stvori od zemlje sve zveri poljske i sve ptice nebeske, i dovede k Adamu da vidi kako će koju nazvati, pa kako Adam nazove koju životinju onako da joj bude ime;

I Adam nadede ime svakom živinčetu i svakoj ptici nebeskoj i svakoj zveri poljskoj; ali se ne nađe Adamu drug prema njemu.

1. Mojsijeva, glava 2



Šta je čovek, te ga se opominješ, ili sin čovečji, te ga polaziš?

Učinio si ga malo manjeg od anđela, slavom i čašću venčao si ga;

Postavio si ga gospodarem nad delima ruku svojih, sve si metnuo pod noge njegove,

Ovce i volove sve, i divlje zverinje,

Ptice nebeske i ribe morske, šta god ide morskim putevima.

Gospode, Gospode naš! Kako je veličanstveno ime Tvoje po svoj zemlji!

Psalam 8



Ali ako može da se malo se zadržimo na stihu koji si naveo.

Na koga se on zapravo odnosi ?

Rekoh u srcu svom za sinove ljudske da im je Bog pokazao da vide da su kao stoka.

Jer šta biva sinovima ljudskim to biva i stoci, jednako im biva; kako gine ona tako ginu i oni, i svi imaju isti duh; i čovek ništa nije bolji od stoke, jer je sve taština.

Sve ide na jedno mesto; sve je od praha i sve se vraća u prah.

Jer u obzir se moraju uzeti ako ne cela Knjiga a ono bar stihovi koji im prethode, zbog već spomenutog konteksta, gde se kaže

Doznah da šta god tvori Bog ono traje doveka, ne može mu se ništa dodati niti se od toga može šta oduzeti; i Bog tvori da bi Ga se bojali.

Šta je bilo to je sada, i šta će biti to je već bilo; jer Bog povraća šta je prošlo.

Još videh pod suncem gde je mesto suda bezbožnost i mesto pravde bezbožnost.

I rekoh u srcu svom: Bog će suditi pravedniku i bezbožniku; jer ima vreme svemu i svakom poslu.

A glava se završava sa

Ko zna da duh sinova ljudskih ide gore, a duh stoke da ide dole pod zemlju?

Zato videh da ništa nema bolje čoveku nego da se veseli onim što radi, jer mu je to deo; jer ko će ga dovesti da vidi šta će biti posle njega?

Meni se čini da se ovde govori o nerazumnicima, bezumnicima i grešnicima koji su odbacili Gospoda i od Njega otpali unižavajući svoju duhovnu suštinu i koji niti žele niti od koga imaju da prime Nauk Gospoda Boga i zato ih čeka takva sudbina – životinjska kakva im i jeste duša unižena i ogrehovljena. Na kraju i bivaju prepušteni su onome ko ih i smatra životinjama, sotoni i njegovom carstvu greha i smrti jer bez Boga ljudi i nisu ništa drugo do životinje.

Bez svoje duhovne komponente, bez duha koji je najviši i najuzvišeniji aspekt duše, čovek koji je okrenut svetovnom-prahu nije ni sposoban da podigne pogled ka gore, ka nebesima ,ka Gospodu no je stalno zagledan na dole, materijalno, zemlju, animalnu-nagonsku prirodu koja je propadljiva i trenutna no istovremeno za takva čoveka i veoma privlačna.

Ovde se takodje ponavlja ono na šta sam već ukazao u 1 Mojsijevoj

Potom reče Bog: Neka zemlja pusti iz sebe duše žive po vrstama njihovim, stoku i sitne životinje i zveri zemaljske po vrstama njihovim. I bi tako.

je potvrdjeno sa Propovednikovim stihovima datim u formi tvrdnji i pitanja

a duh stoke da ide dole pod zemlju

dok čovekov duh po Propovedniku

duh sinova ljudskih ide gore

Ovde imamo takodje i jasnu misao o Sudu iskazanu u poslednjem stihu i u stihu koji mu prethodi – ko će nepokajanog grešnika i bezbožnika spasiti ako u ništa ne veruje ? Njemu je već dato na ovome svetu ono šta je sam odabrao.

Zato videh da ništa nema bolje čoveku nego da se veseli onim što radi, jer mu je to deo; jer ko će ga dovesti da vidi šta će biti posle njega?

kao i prethodno gde je rečeno

I rekoh u srcu svom: Bog će suditi pravedniku i bezbožniku; jer ima vreme svemu i svakom poslu.

Evo i cele glave 3 radi boljeg sagledavanja i razumevanja onoga što propovednik, uglavnom se smatra da je reč o Solomonu, kaže

1. Svemu ima vreme, i svakom poslu pod nebom ima vreme.

2. Ima vreme kad se rađa, i vreme kad se umire; vreme kad se sadi, i vreme kad se čupa posađeno;

3. Vreme kad se ubija, i vreme kad se isceljuje; vreme kad se razvaljuje, i vreme kad se gradi.

4. Vreme plaču i vreme smehu; vreme ridanju i vreme igranju;

5. Vreme kad se razmeće kamenje, i vreme kad se skuplja kamenje; vreme kad se grli, i vreme kad se ostavlja grljenje;

6. Vreme kad se teče, i vreme kad se gubi; vreme kad se čuva, i vreme kad se baca;

7. Vreme kad se dere, i vreme kad se sašiva; vreme kad se ćuti i vreme kad se govori.

8. Vreme kad se ljubi, i vreme kad se mrzi; vreme ratu i vreme miru.

9. Kakva je korist onome koji radi od onog oko čega se trudi?

10. Video sam poslove koje je Bog dao sinovima ljudskim da se muče oko njih.

11. Sve je učinio da je lepo u svoje vreme, i savet metnuo im je u srce, ali da ne može čovek dokučiti dela koja Bog tvori, ni početka ni kraja.

12. Doznah da nema ništa bolje za njih nego da se vesele i čine dobro za života svog.

13. I kad svaki čovek jede i pije i uživa dobra od svakog truda svog, to je dar Božji.

14. Doznah da šta god tvori Bog ono traje doveka, ne može mu se ništa dodati niti se od toga može šta oduzeti; i Bog tvori da bi Ga se bojali.

15. Šta je bilo to je sada, i šta će biti to je već bilo; jer Bog povraća šta je prošlo.

16. Još videh pod suncem gde je mesto suda bezbožnost i mesto pravde bezbožnost.

17. I rekoh u srcu svom: Bog će suditi pravedniku i bezbožniku; jer ima vreme svemu i svakom poslu.

18. Rekoh u srcu svom za sinove ljudske da im je Bog pokazao da vide da su kao stoka.

19. Jer šta biva sinovima ljudskim to biva i stoci, jednako im biva; kako gine ona tako ginu i oni, i svi imaju isti duh; i čovek ništa nije bolji od stoke, jer je sve taština.

20. Sve ide na jedno mesto; sve je od praha i sve se vraća u prah.

21. Ko zna da duh sinova ljudskih ide gore, a duh stoke da ide dole pod zemlju?

22. Zato videh da ništa nema bolje čoveku nego da se veseli onim što radi, jer mu je to deo; jer ko će ga dovesti da vidi šta će biti posle njega?

Pozdrav.

 

[tripo 41]

No, kao što već rekoh

Čovek nije beslovesna životinja ili biljka. Iza biljke i životinje i nema šta da ostane iza čoveka ima.

Ali nije ni besmrtan, da živi kao duh.

A to potvrdjuju Sveto Pismo, Sveto Predanje i Nauk PC. Dosta toga sam citirao a biće toga još.

Za sada bih istakao sledeće

A kada te neko nešto pita da sam objasniš onda ništa.

je potvrdjeno sa Propovednikovim stihovima datim u formi tvrdnji i pitanja

a duh stoke da ide dole pod zemlju

dok čovekov duh po Propovedniku

duh sinova ljudskih ide gore

To ne znači da je duh životinja i ljudi različit. Isti autor je napisao da svi imaju isti DUH.

Svi stihovi koje si dao ne dokazuju da je duša duhovno biće koje nastavlja da živi nakon smrti.

Riječ koja je preko stotinu puta prevedena riječju ”duša“ u Kršćanskim grčkim pismima (koja se obično naziva Novi zavjet) jest psykhé. Poput riječi néphesh, ova se riječ često odnosi na cijelu osobu. Naprimjer, razmotri sljedeće izjave: ”Duša [je] moja žalosna“ (Ivan 12:27). ”Udje strah u svaku dušu“ (Djela apostolska 2:43). ”Svaka duša da se pokorava vlastima koje vladaju“ (Rimljanima 13:1). ”Govorite utješno potištenim dušama“ (1. Solunjanima 5:14, NW). ”Nekolicina, to jest osam duša, bi spašena vodom“ (1. Petrova 3:20, Duda-Fućak).

Jednako kao i néphesh, riječ psykhé nedvojbeno se odnosi na cijelu osobu. Izučavatelj Nigel Turner kaže da ova riječ ”označava ono što je karakteristično ljudsko, osobu, materijalno tijelo u koje je udahnut Božji rûaḥ [duh]. (...) Naglasak se stavlja na cijelu osobu.“

ISTO

 

[DarthShone]

Jer u obzir se moraju uzeti ako ne cela Knjiga a ono bar stihovi koji im prethode, zbog već spomenutog konteksta, gde se kaže

Upravo na kontekstu sva anti evanđelja padaju.

Jer ne može se stihovima iščupanim, samo jer potvrđuju ljudsku promisao, tumačiti Pismo i poruka Boga Živoga, koju nam On u svojoj premudrosti, preko ruku pisaca Knjiga Svetih Pisama, na pouku i Duhovno spasenje šalje i u Svojoj Milosti beskonačnoj nudi širom raširenih ruku.

No da bi se isto shvatilo, da bi šapati Duha Svetoga, bili primljeni na zdravlje i pomoć, ne sme se izbegavati i odbacivati Sveto Predanje....

 

[Marko1932]

25. Smrt i vaskrsenje
Plata za greh je smrt. Bog, koji je jedini besmrtan, podarice vecni život onima koje je otkupio. Do tog dana, smrt je besvesno stanje svih ljudi. Kada se Hristos, koji je naš život, bude pojavio, vaskrsli pravednici i živi pravednici bice proslavljeni i uzeti na nebo da docekaju svoga Gospoda. Drugo vaskrsenje, vaskrsenje nepravednih, dogodice se 1000 godina kasnije.
(Rimljanima 6,23; 1. Timotiju 6,15.16; Propovednik 9,5.6; Psalam 146,3.4; Jovan 11,11-14; Kološanima 3,4; 1. Korincanima 15,51-54; 1. Solunjanima 4,13-17; Jovan 5,28.29; Otkrivenje 20,1-10)
Asdventisticki hriscani veruju

 

[mire000]

Hvala na savetu.

No, kao što već rekoh

Čovek nije beslovesna životinja ili biljka. Iza biljke i životinje i nema šta da ostane iza čoveka ima.

A to potvrdjuju Sveto Pismo, Sveto Predanje i Nauk PC. Dosta toga sam citirao a biće toga još.

Za sada bih istakao sledeće

Potom reče Bog: Neka zemlja pusti iz sebe duše žive po vrstama njihovim, stoku i sitne životinje i zveri zemaljske po vrstama njihovim. I bi tako.

I stvori Bog zveri zemaljske po vrstama njihovim, i stoku po vrstama njenim, i sve sitne životinje na zemlji po vrstama njihovim. I vide Bog da je dobro.

Potom reče Bog: Da načinimo čoveka po svom obličju, kao što smo mi, koji će biti gospodar od riba morskih i od ptica nebeskih i od stoke i od cele zemlje i od svih životinja što se miču po zemlji.

I stvori Bog čoveka po obličju svom, po obličju Božjem stvori ga; muško i žensko stvori ih.

I blagoslovi ih Bog, i reče im Bog: Rađajte se i množite se, i napunite zemlju, i vladajte njom, i budite gospodari od riba morskih i od ptica nebeskih i od svih zveri što se miče po zemlji.

1 Mojsijeva, glava 1

Jer Gospod Bog stvori od zemlje sve zveri poljske i sve ptice nebeske, i dovede k Adamu da vidi kako će koju nazvati, pa kako Adam nazove koju životinju onako da joj bude ime;

I Adam nadede ime svakom živinčetu i svakoj ptici nebeskoj i svakoj zveri poljskoj; ali se ne nađe Adamu drug prema njemu.

1. Mojsijeva, glava 2



Šta je čovek, te ga se opominješ, ili sin čovečji, te ga polaziš?

Učinio si ga malo manjeg od anđela, slavom i čašću venčao si ga;

Postavio si ga gospodarem nad delima ruku svojih, sve si metnuo pod noge njegove,

Ovce i volove sve, i divlje zverinje,

Ptice nebeske i ribe morske, šta god ide morskim putevima.

Gospode, Gospode naš! Kako je veličanstveno ime Tvoje po svoj zemlji!

Psalam 8



Ali ako može da se malo se zadržimo na stihu koji si naveo.

Na koga se on zapravo odnosi ?

Rekoh u srcu svom za sinove ljudske da im je Bog pokazao da vide da su kao stoka.

Jer šta biva sinovima ljudskim to biva i stoci, jednako im biva; kako gine ona tako ginu i oni, i svi imaju isti duh; i čovek ništa nije bolji od stoke, jer je sve taština.

Sve ide na jedno mesto; sve je od praha i sve se vraća u prah.

Jer u obzir se moraju uzeti ako ne cela Knjiga a ono bar stihovi koji im prethode, zbog već spomenutog konteksta, gde se kaže

Doznah da šta god tvori Bog ono traje doveka, ne može mu se ništa dodati niti se od toga može šta oduzeti; i Bog tvori da bi Ga se bojali.

Šta je bilo to je sada, i šta će biti to je već bilo; jer Bog povraća šta je prošlo.

Još videh pod suncem gde je mesto suda bezbožnost i mesto pravde bezbožnost.

I rekoh u srcu svom: Bog će suditi pravedniku i bezbožniku; jer ima vreme svemu i svakom poslu.

A glava se završava sa

Ko zna da duh sinova ljudskih ide gore, a duh stoke da ide dole pod zemlju?

Zato videh da ništa nema bolje čoveku nego da se veseli onim što radi, jer mu je to deo; jer ko će ga dovesti da vidi šta će biti posle njega?

Meni se čini da se ovde govori o nerazumnicima, bezumnicima i grešnicima koji su odbacili Gospoda i od Njega otpali unižavajući svoju duhovnu suštinu i koji niti žele niti od koga imaju da prime Nauk Gospoda Boga i zato ih čeka takva sudbina – životinjska kakva im i jeste duša unižena i ogrehovljena. Na kraju i bivaju prepušteni su onome ko ih i smatra životinjama, sotoni i njegovom carstvu greha i smrti jer bez Boga ljudi i nisu ništa drugo do životinje.

Bez svoje duhovne komponente, bez duha koji je najviši i najuzvišeniji aspekt duše, čovek koji je okrenut svetovnom-prahu nije ni sposoban da podigne pogled ka gore, ka nebesima ,ka Gospodu no je stalno zagledan na dole, materijalno, zemlju, animalnu-nagonsku prirodu koja je propadljiva i trenutna no istovremeno za takva čoveka i veoma privlačna.

Ovde se takodje ponavlja ono na šta sam već ukazao u 1 Mojsijevoj

Potom reče Bog: Neka zemlja pusti iz sebe duše žive po vrstama njihovim, stoku i sitne životinje i zveri zemaljske po vrstama njihovim. I bi tako.

je potvrdjeno sa Propovednikovim stihovima datim u formi tvrdnji i pitanja

a duh stoke da ide dole pod zemlju

dok čovekov duh po Propovedniku

duh sinova ljudskih ide gore

Ovde imamo takodje i jasnu misao o Sudu iskazanu u poslednjem stihu i u stihu koji mu prethodi – ko će nepokajanog grešnika i bezbožnika spasiti ako u ništa ne veruje ? Njemu je već dato na ovome svetu ono šta je sam odabrao.

Zato videh da ništa nema bolje čoveku nego da se veseli onim što radi, jer mu je to deo; jer ko će ga dovesti da vidi šta će biti posle njega?

kao i prethodno gde je rečeno

I rekoh u srcu svom: Bog će suditi pravedniku i bezbožniku; jer ima vreme svemu i svakom poslu.

Evo i cele glave 3 radi boljeg sagledavanja i razumevanja onoga što propovednik, uglavnom se smatra da je reč o Solomonu, kaže

1. Svemu ima vreme, i svakom poslu pod nebom ima vreme.

2. Ima vreme kad se rađa, i vreme kad se umire; vreme kad se sadi, i vreme kad se čupa posađeno;

3. Vreme kad se ubija, i vreme kad se isceljuje; vreme kad se razvaljuje, i vreme kad se gradi.

4. Vreme plaču i vreme smehu; vreme ridanju i vreme igranju;

5. Vreme kad se razmeće kamenje, i vreme kad se skuplja kamenje; vreme kad se grli, i vreme kad se ostavlja grljenje;

6. Vreme kad se teče, i vreme kad se gubi; vreme kad se čuva, i vreme kad se baca;

7. Vreme kad se dere, i vreme kad se sašiva; vreme kad se ćuti i vreme kad se govori.

8. Vreme kad se ljubi, i vreme kad se mrzi; vreme ratu i vreme miru.

9. Kakva je korist onome koji radi od onog oko čega se trudi?

10. Video sam poslove koje je Bog dao sinovima ljudskim da se muče oko njih.

11. Sve je učinio da je lepo u svoje vreme, i savet metnuo im je u srce, ali da ne može čovek dokučiti dela koja Bog tvori, ni početka ni kraja.

12. Doznah da nema ništa bolje za njih nego da se vesele i čine dobro za života svog.

13. I kad svaki čovek jede i pije i uživa dobra od svakog truda svog, to je dar Božji.

14. Doznah da šta god tvori Bog ono traje doveka, ne može mu se ništa dodati niti se od toga može šta oduzeti; i Bog tvori da bi Ga se bojali.

15. Šta je bilo to je sada, i šta će biti to je već bilo; jer Bog povraća šta je prošlo.

16. Još videh pod suncem gde je mesto suda bezbožnost i mesto pravde bezbožnost.

17. I rekoh u srcu svom: Bog će suditi pravedniku i bezbožniku; jer ima vreme svemu i svakom poslu.

18. Rekoh u srcu svom za sinove ljudske da im je Bog pokazao da vide da su kao stoka.

19. Jer šta biva sinovima ljudskim to biva i stoci, jednako im biva; kako gine ona tako ginu i oni, i svi imaju isti duh; i čovek ništa nije bolji od stoke, jer je sve taština.

20. Sve ide na jedno mesto; sve je od praha i sve se vraća u prah.

21. Ko zna da duh sinova ljudskih ide gore, a duh stoke da ide dole pod zemlju?

22. Zato videh da ništa nema bolje čoveku nego da se veseli onim što radi, jer mu je to deo; jer ko će ga dovesti da vidi šta će biti posle njega?

Pozdrav.

Brate samim tim sto Duh covecji ide gore a Duh stoke ide dole pod zemlju pokazao je i Bog da razlikuje Duh ljudski od Duha stoke. Solomun samo govori sa ljudskog stanovista, sa stanovista ateizma, da tako izgleda, kao da svima isto biva. Ali nije tako, i to se samo cini..

Nikakve oni argumente nemaju, ovo sto im ti sada objasnjavas, mi smo im vec govorili.. pa ovo je sigurno vec neki milioniti put da isto ponavljaju..

Nadam se da ce Jovan pisati, jer sa ovima nema svrhe pisati, to samo hoce nesto da ti "obara" i da se inati a svoje glediste da promeni i dovede u pitanje nece nikada!

Jovan je jedini koji zeli razumno razgovarati, pa i svoje glediste razmotriti da li je ispravno (sto svima treba da nam bude cilj), a ovi to ne zele..

Njima je jedina zelja da tebe i mene ismeju!

 

[tripo 41]

rate samim tim sto Duh covecji ide gore a Duh stoke ide dole pod zemlju pokazao je i Bog da razlikuje Duh ljudski od Duha stoke.

Kako onda piše da je to isti duh? Nije razlika u duhu, nego u vaskrsenju, ljudi će biti vaskrsnuti, dok životinje neće.

Ostalo nema razlike kada umru ljudi i životinje.

Solomun samo govori sa ljudskog stanovista, sa stanovista ateizma, da tako izgleda, kao da svima isto biva. Ali nije tako, i to se samo cini..

Obavezno kopiram.

 

[DarthShone]

Solomun samo govori sa ljudskog stanovista, sa stanovista ateizma, da tako izgleda, kao da svima isto biva. Ali nije tako, i to se samo cini..

Nikakve oni argumente nemaju, ovo sto im ti sada objasnjavas, mi smo im vec govorili.. pa ovo je sigurno vec neki milioniti put da isto ponavljaju..

Mire, da bi se razumelo zašto i kako ovo Salamon piše, treba uzeti u obzir i vremenski okvir kada to piše, kao i njegova osećanja u to vreme. Čovek koji je ispunio želju svog slavnog oca Elhanana - Davida, sagradivši Hram, bio je pre svega čovek svog vremena, svog naroda. Naime, Salamon ovo piše kao razočarani čovek koji se suočava sa svojom smrtnošću. Raspravlja se sa svojom dušom, i sa Bogom, jer mu je svega dosta, i života i vlasti, svega. Inače, ovakav vid rekalo bi se filozofije (o da, filozofije, jer ne treba zaboraviti da su koreni Grčke filozofije veoma bliskoistočni) možemo naći i to preko hiljadu godina pre Salamona, kod Egipćana, gde nam je za to primer slavni "Razgovor čoveka sa svojom dušom" u kome se čovek, razočaran u po njemu besmisao života, raspravlja sa svojim duhovnim Ba i Ka (duh i duša kod starih Egipćana).

Dakle, ovakav vid literature nije uopšte stran, i za veru, doktrine vere, i samu Istinu vere, ne znači njeno rušenje ili negiranje. Problem je kada neko posmatra ta dela van konteksta vremena, kulture, same istorije, i prilaziu im doslovno ih tumačeći, što zbog svoje bukvalnosti, što zbog (a to je najčešće i primarni razlog) želje da se tekstom (u stvari iz konteksta izdvojenim redovima) dokaže svoja blasfemična tvrdnja.

Redosled je sledeći: Ubeđenost da je Sveto Pismo (namerno ne govorim Biblija, jer je to omiljeni naziv koji koriste protestanti, oni je nazivaju "Holly Bible") isključivi i jedini autoritet za sve, uključujući tu i stvari koje se vere i duhovnosti ne tiču, predstavlja osnovu na koju se zamisli i verovanja pojedinaca kače da tako kažemo. Nakon toga sledi traženje "stihova" koji bi potvrdili nastalu zamisao i verovanje.

Pa tako i ovo. Salamonovo "kukanje" nad ispraznim životom (što se može desiti, i dešava se svakom, posebno nekome ko je čitav život i proveo u telesnim uživanjima) kasapaskim i to tupim nožem istrgnuto iz svakog mogućeg konteksta, savršeno odgovara dokazivanju ljudskih nauma i verovanja. Posebno zato što je Salamon eto svet, nalazi se u Knjizi koja je "autoritet" sama po sebi.

Dakle, kada se sve uzme u obzir, ne da oni koji tako tretiraju Sveto Pismo (berači višanja ili trešanja, nebitno) nemaju nikakve argumente, nego još i pokazuju, može se slobodno reći ponašanje dummies, koji svojom tvrdoglavošću ne prestaju da iritiraju. Što samo po sebi ne bi predstavljalo smetnju da se ne radi o pitanjima vere, i činjenici da su dummies ubeđeni da su oni u pravu, da su posednici istine i da to trebaju svima da nametnu.

Otuda i ismevanje, otuda i pljuvanje po sagovornicima.

 

[tripo 41]

Solomun samo govori sa ljudskog stanovista, sa stanovista ateizma, da tako izgleda, kao da svima isto biva. Ali nije tako, i to se samo cini..

Da je sa stanovištva ateizma onda bi negirao vaskrsenje. Naravno pošto vi imate zablude, onda ste morali Solomonu da ih pripišete.

On govori sa stanovištva da je isto kada čovek umre i životinja, što je činjenica, a to nije ateizam.

Ateizam bi bilo da je to konačno za ljude kao i za životinje.

 

[Servius Tullius]

Brate samim tim sto Duh covecji ide gore a Duh stoke ide dole pod zemlju pokazao je i Bog da razlikuje Duh ljudski od Duha stoke. Solomun samo govori sa ljudskog stanovista, sa stanovista ateizma, da tako izgleda, kao da svima isto biva. Ali nije tako, i to se samo cini..

U pravu si Mire, radi se o semantici.
Propovednik koristi stilsku figuru koja se naziva kontrast ili antiteza tj poredjenje po suprotnosti da bi istakao oprečne pojmove i na taj način uzajamno pojačao značenje i jednog i drugog pojma. Antiteza predstavlja vrlo snažnu i upečatljivu stilsku figuru kojom se postiže konkretizacija pesničke slike i izazivaju jaki utisci. Pojedinosti u pesničkoj slici su konkretne, kontrastne, suprotne, svaka od njih ponaosob izrazito deluje, ali je uvek jedna važnija. Tako i ovim, navedenim stihovima bitno je uočiti suprostavljene izjave i odrediti koja je važnija. Propovednik zapravo ne zagovara ateizam i materijalizam, štaviše sasvim je suprotno, jer nas uči, on koji je probao i razmatrao sve ovozemaljsko, da ovaj svet ne nudi ništa osim efemernosti, prolaznosti i besmislenosti i da se treba okrenuti Bogu, večnom i duhovnom, da se čuva sagrešenja i pripremi za Sud Božiji.
Tako ova knjiga i završava, poslednji stih glasi
Jer će svako delo Bog izneti na sud i svaku tajnu, bila dobra ili zla.
Propovednik, glava 12

Njima je jedina zelja da tebe i mene ismeju!

Ne obraćaj pažnju, drži se Gospoda, ne čini zlo i čuvaj dušu svoju.