Medjutim ovde se radi o telesnoj,fizičkoj smrti.
Pa onda reče Adamu: Što si poslušao ženu i okusio s drveta s kog sam ti zabranio rekavši da ne jedeš s njega, zemlja da je prokleta s tebe, s mukom ćeš se od nje hraniti do svog veka;
Sa znojem lica svog ješćeš hleb, dokle se ne vratiš u zemlju od koje si uzet; jer si prah, i u prah ćeš se vratiti.
1. Mojsijeva, glava 3
Ovdje se radi i o smrti osobe, a ne samo tijela.
Dakle očigledno je da je Svojom presudom grešnom Adamu Bog govorio samo o ljudskom telu, o njegovom materijalnom životu.
Pa ne postoji život izvan materije. Za ljude.
Ono je prah, i ono odlazi u prah.
Piše da je čovjek u prah u svojoj osnovi.
Tek tada je čovek postao duša živa
Dokaz da duša nije samo duh nego spoj tijela i praha. Dakle izmišljate.
gde duša označava netelesni deo ljudskog bića,
Netačno jasno stoji da je čovjek duša.
Duša je cio čovjek.
Postanak 46,18 To su bili potomci Zilpe, koju je Laban darovao svojoj kćeri Lei.
Ona je tako rodila Jakovu šesnaest duša
Postanak 46,27 I k tome dva sina Josipova što su mu se rodila u Egiptu. Prema tome, sve čeljadi Jakovljeva doma što se naseli u Egiptu bijaše sedamdeset duša
Izlazak 1,5 U svemu Jakovljevih potomaka bijaše sedamdeset duša. A Josip je već bio u Egiptu
Brojevi 31,35 a ljudskih duša - žena koje nisu poznale muškarca - bijaše u svemu trideset i dvije tisuće.
Brojevi 31,40 Ljudskih je duša bilo šesnaest tisuća, a njihov ujam za Jahvu trideset i dvije osobe.
Brojevi 31,46 a ljudskih duša šesnaest tisuća
Djela apostolska 27,22 Sada vas pak opominjem: razvedrite se jer ni živa duša između vas neće stradati, nego samo lađa.
Djela apostolska 27,37 A svih nas je u lađi bilo dvjesta sedamdeset i šest duša.
Rimljanima 13,1 Svaka duša neka se podlaže vlastima nad sobom. Jer nema vlasti doli od Boga: koje postoje, od Boga su postavljene
Medjutim ovde se radi o telesnoj,fizičkoj smrti.
U Bibliji stoji da je smrt umiranje osobe, a ne samo tela.
Jedan deo čovekovog bića je materijalan dok je drugi deo duhovne prirode i on je nosilac čovekovog života, njegove svesti i ličnosti – osobnosti, duše.
Živ čovek je jedinstveno biće, a ne sa posebnim odvojenim delovima u sebi, nego sa delovima u jedinstvu.
Netačno zato stoji da osoba kada umre nema svest i osobnost.
Dakle izmišljaš.
Da je duša suštinski različita od tela svedoče i sledeći citati iz Svetog Pisma:
I ne bojte se onih koji ubijaju telo, a dušu ne mogu ubiti; nego se bojte Onog koji može i dušu i telo pogubiti u paklu.
Matej, glava 10
Stih nema veze sa sastavom čoveka nego Matej kaže da oni koji nisu u Hristu treba da se boje Boga koji može da pogubi za večnost.
I ceo vaš duh i duša i telo da se sačuva bez krivice za dolazak Gospoda našeg Isusa Hrista.
1. Solunjanima, glava 5
Isto nema veze sa sastavom, nego Pavle navodi da ljudi trebaju čisti da dočekaju Isusa, dušom, dakle cijelim svojim bićem, telom, da se ne pogane i duhom dakle umom.
Bog nije Bog mrtvih nego živih, jer su njemu svi živi .
Luka, glava 20
U pravo to osporava učenje o zagorbnom životu, jer je Bog Bog živih, a ne mrtvih, a vi kažete da mrtvi imaju Boga.
Po Bibliji, čovekova duša je zajednica duha i tela: "A stvori Gospod Bog čoveka od praha zemaljskoga, i dunu mu u nos duh životni; i posta čovek duša živa." (1.Mojsijeva 2,7)
Posle smrti duša se rastavlja na elemente od kojih je sastavljena: "I vrati se prah u zemlju, kako je bio, a duh se vrati Bogu, koji ga je dao." (Propovednik 12,7)
Zapazimo da Pismo ne kaže: "Jer si duh i u nebo ćeš se vratiti!", već "jer si prah, i u prah ćeš se vratiti" (1.Mojsijeva 3,19). Sveto pismo kaže:
"Kad bi na nj okrenuo srce svoje, uzeo bi k sebi duh njegov i dihanje njegovo; izginulo bi svako telo
, i čovek bi se povratio u prah."(O Jovu 34,14-15)
Da gubitkom krvi (smrću tela) duša prestaje da postoji, vidi se na osnovu veze koju Božja reč pravi između pojma duše i pojma krvi:
"Jer je duša svakoga tela krv njegova, to mu je duša." (3.Mojsijeva 17,14)
Za razliku od čovečje duše, čiji je opstanak i karakter definisan prahom zemaljskim (materijom), duh predstavlja Božju životodavnu energiju:
"Uzmeš im duh svoj, ginu, i u prah svoj povraćaju se. Pošalješ duh svoj, postaju, i ponavljaš lice zemlji." (Psalam 104,29-30)
Duh ne sadrži u sebi karakterne osobine ličnosti, jer je isti za ljude i životinje
"Jer što biva sinovima ljudskim to biva i stoci, jednako im biva; kako gine ona, tako ginu i oni,
i svi imaju isti duh; a čovek ništa nije bolji od stoke, jer je sve taština. Sve ide na jedno mesto; sve je od praha i sve se vraća u prah." (Propovednik 3,19-20)
Bez duha životnog koji ide k "Bogu koji ga je dao", mrtav čovek nema svest ni o čemu:
"Iziđe iz njega duh, i vrati se u zemlju svoju: taj dan propadnu sve pomisli njegove." (Psalam 146,4)
Da je posle smrti duša negde van tela, u svesnom stanju, tada bi bilo zaista neprimereno pozivati je da se probudi:
"Oživeće mrtvi tvoji, i moje će mrtvo telo ustati. Probudite se i pevajte koji stanujete u prahu; jer je tvoja rosa rosa na travi, i zemlja će izmetnuti mrtvace." (Isaija 26,19)
Da zaista duše pravednih nastavljaju svestan život posle smrti, onda ne bi tek po svom materijalnom vaskrsenju dobile duha i poznale da je Gospod Bog:
"I poznaćete da sam ja Gospod, kad otvorim grobove vaše i izvedem vas iz grobova vaših, narode moj. I metnuću duh svoj u vas da oživite." (Jezekilj 37,13-14)