A kako je čovjek stvoren na sliku Božju,
Očigledno je da ne znaš šta je duh životni, nema to veze sa stvaranjem na sliku Božju, nego duh životni oživljava stvorenja.
A sigurno ne znaš gdje je u mozgu to što si spomenuo, sliku Božju.
To nema veze sa nišmat haimom.
Duh životni
Duh životni (jevr. nišmat, ruah; grč. pneuma) nije neki svesni element. U Bibliji piše da i životinje imaju životni duh (nišmat hajim), (1. Mojsijeva 7.14,15,21-23; Propovednik 3.19).
To je iskra života koju je Bog pokrenuo u svim živim bićima, i u životinjama i u ljudima. To je životna sila koju Bog udahnjuje stvorenju, nešto što ga čini živim. "Nišmat hajim" dakle nije svesni deo, to je život, iskra života, to jest princip života.
"Duh Božji stvorio me je i dah Svemogućega dao mi je život." Jov 33.4
Evo šta se dogodilo kad je Isus vaskrsao jednu devojku: "I povrati se duh njezin, i ustade odmah." Luka 8.55 Bog joj je povratio dah života.
Isus je na krstu ispustio duh (pneuma) (Marko 15.37,38 Luka 23.46 Jovan 19.30). Samo u stihu Matej 27.50 Vuk Karadžić je tu istu reč (pneuma) u opisu istog događaja pogrešno preveo sa "duša" umesto sa "duh", pod uticajem teologije u koju je verovao. Jasno je da Isus nije ispustio dušu nego dah života. I Stefan je pred smrt rekao: "Oče, u ruke tvoje predajem duh svoj." Dela 7.59,60
Duša
"I posta čovek duša živa". Zapazite da u Bibliji duša nije samo jedan deo čoveka, nego ceo čovek. Piše da čovek postaje duša kada dobije dah života, a ne piše da čovek dobija dušu. Duša je celo živo biće, spoj tela i daha života.
U Starom Zavetu se preko 800 puta spominje reč "nefeš". "Nefeš" označava celog čoveka. I mi često kažemo: "Koliko duša ovde ima?" Zato zapamtite ovaj princip: čovek nema dušu, čovek je duša. Takvi smo stvoreni.
Isus dolazi