Duh,duša i telo

[infamous111]

Biblija ili kako neki kažu je Sveto Pismo
Božja objava nama grešnicima
pisali su ga sveti ljudi od Boga nadahnuti
u tom pismu se nalazi temelj kršćanske vjere ljudima poznat kao 10.zapovijedi
također se nalazi i put izbavljenja grešnika
Bog je preko svojih slugu objavio nagradu za vjerne i kaznu za nevjerne
u tom Svetom pismu između ostalog je opisan dolazak spasitelja, njegov život, smrt
njegov ponovni dolazak koji tek slijedi
buduči da se je to sve odigralo u točno određeno vrijeme (drugi dolazak tek slijedi), znači knjiga je istinita
također kršćani vide da se i druga proročanstva iz te knjige ostvaruju u točno za to predviđeno vrijeme, sve po svome planu i redu
znači i u ovom slučaju knjiga je istinita
ljudi imaju pravo sumnjati da li je ta knjga istinita ili ne
i neka se mole Bogu da im pomogne odabrati pravi put, da nauče prepoznati dobro od zla
svaki put prije čitanja, proučavanja neka se pomole Bogu preko Isusa našeg Spasitelja i ako to čine s vjerom, pokazaće im se gdje je i šta je istina
naučit če razlikovati dobro od zla
kao kršćanin tvrdim da je ta knjiga istinita, siguran sam da svi vi koji tražite dokaze za vjeru naći ćete je

koji sveti ljudi? ona je prosla kroz 500 prevoda znaci prosla je kroz 500 redakcija, ti kad prevedes jednom neku knjigu ona je izgubila dosta a zamisli da taj prevod jos jednom prevodis pa taj prevod onda gub svaki smisao

 

[Servius Tullius]

Sveto Pismo kaže da je čovek postao smrtan, a ne da je stvoren smrtan. Postao je smrtan usled greha tj kršenja Božije zapovesti
Ali s drveta od znanja dobra i zla, s njega ne jedi; jer u koji dan okusiš s njega, umrećeš.
1Moj. 2.17
smrt je ušla u svet i u sve ljude grehom Adamovim
Zato, kao što kroz jednog čoveka dođe na svet greh, i kroz greh smrt, i tako smrt uđe u sve ljude, jer svi sagrešiše.
Rim. 5.12
i kao plata za greh tj Adamovo i Evino sagrešenje
Jer je plata za greh smrt, a dar Božji je život večni u Hristu Isusu Gospodu našem.
Rim. 6.23
Medjutim ovde se radi o telesnoj,fizičkoj smrti.
Pa onda reče Adamu: Što si poslušao ženu i okusio s drveta s kog sam ti zabranio rekavši da ne jedeš s njega, zemlja da je prokleta s tebe, s mukom ćeš se od nje hraniti do svog veka;
Sa znojem lica svog ješćeš hleb, dokle se ne vratiš u zemlju od koje si uzet; jer si prah, i u prah ćeš se vratiti.
1. Mojsijeva, glava 3
Dakle očigledno je da je Svojom presudom grešnom Adamu Bog govorio samo o ljudskom telu, o njegovom materijalnom životu. Ono je prah, i ono odlazi u prah. Isto tako je jasno da telo nije nosilac života, nego primalac života, jer po Bibliji, telo prvog čoveka bilo je mrtvo dok Gospod u njega ne udahnu " duh životni ". Tek tada je čovek postao duša živa – gde duša označava netelesni deo ljudskog bića, intelektualne i moralne kvalitete čoveka.
A stvori Gospod Bog čoveka od praha zemaljskog, i dunu mu u nos duh životni; i posta čovek duša živa.
1. Mojsijeva, glava 2
Prema tome nesumljivo je da Sveto Pismo prikazuje čoveka ne kao neko biće jedinstveno po svome sastavu, nego dvojno po sastavu svoje prirode. Jedan deo čovekovog bića je materijalan dok je drugi deo duhovne prirode i on je nosilac čovekovog života, njegove svesti i ličnosti – osobnosti, duše.
Da je duša suštinski različita od tela svedoče i sledeći citati iz Svetog Pisma:
I ne bojte se onih koji ubijaju telo, a dušu ne mogu ubiti; nego se bojte Onog koji može i dušu i telo pogubiti u paklu.
Matej, glava 10
Ali vam kažem, prijateljima svojim: ne bojte se od onih koji ubijaju telo i potom ne mogu ništa više učiniti.
Nego ću vam kazati koga da se bojite: bojte se Onog koji ima vlast pošto ubije baciti u pakao; da, kažem vam, Onog se bojte.
Luka, glava 12
A sam Bog mira da posveti vas cele u svačemu;
I ceo vaš duh i duša i telo da se sačuva bez krivice za dolazak Gospoda našeg Isusa Hrista.
1. Solunjanima, glava 5
jer
Bog nije Bog mrtvih nego živih, jer su njemu svi živi .
Luka, glava 20

Kada greh sazri, rađa smrt. Eto konačne strašilnosti greha: smrt. Iskustvo roda ljudskog potvrđuje: greh i smrt su lične đavolove sile. Pomoću njih đavo drži greholjubive ljude u svom odvratnom zagrljaju. Dokle? Dok se ne pokaju. Kada se čovek pokaje, Bog ga spasava.U našem zemaljskom svetu ogromna je tajna bezakonja, tajna greha, tajna zla. Nasuprot tajni dobra, koje usidreno u savesti čoveka, uvek je svojim životnim nervom vezano za izvor svakoga dobra – Boga, i to Boga i Gospoda Isusa Hrista. Njime se hrani, održava sebe u životu i u svojoj besmrtnosti. Kao Bog svakoga dobra, On je i došao u naš zemaljski svet da nam da lek za svaki greh, za svako zlo, jer nema zla izvan greha. Kao Jedini Čovekoljubac, On nam je dao ne samo lek već svelek, koji nepogrešivo isceljuje svaki greh u ljudskoj prirodi. A taj svelek jeste pokajanje.
SVETI JUSTIN ĆELIJSKI

 

[tripo 41]

Medjutim ovde se radi o telesnoj,fizičkoj smrti.
Pa onda reče Adamu: Što si poslušao ženu i okusio s drveta s kog sam ti zabranio rekavši da ne jedeš s njega, zemlja da je prokleta s tebe, s mukom ćeš se od nje hraniti do svog veka;
Sa znojem lica svog ješćeš hleb, dokle se ne vratiš u zemlju od koje si uzet; jer si prah, i u prah ćeš se vratiti.
1. Mojsijeva, glava 3

Ovdje se radi i o smrti osobe, a ne samo tijela.

Dakle očigledno je da je Svojom presudom grešnom Adamu Bog govorio samo o ljudskom telu, o njegovom materijalnom životu.

Pa ne postoji život izvan materije. Za ljude.

Ono je prah, i ono odlazi u prah.

Piše da je čovjek u prah u svojoj osnovi.

Tek tada je čovek postao duša živa

Dokaz da duša nije samo duh nego spoj tijela i praha. Dakle izmišljate.

gde duša označava netelesni deo ljudskog bića,

Netačno jasno stoji da je čovjek duša.

Duša je cio čovjek.

Postanak 46,18 To su bili potomci Zilpe, koju je Laban darovao svojoj kćeri Lei. Ona je tako rodila Jakovu šesnaest duša

Postanak 46,27 I k tome dva sina Josipova što su mu se rodila u Egiptu. Prema tome, sve čeljadi Jakovljeva doma što se naseli u Egiptu bijaše sedamdeset duša

Izlazak 1,5 U svemu Jakovljevih potomaka bijaše sedamdeset duša. A Josip je već bio u Egiptu

Brojevi 31,35 a ljudskih duša - žena koje nisu poznale muškarca - bijaše u svemu trideset i dvije tisuće.

Brojevi 31,40 Ljudskih je duša bilo šesnaest tisuća, a njihov ujam za Jahvu trideset i dvije osobe.

Brojevi 31,46 a ljudskih duša šesnaest tisuća

Djela apostolska 27,22 Sada vas pak opominjem: razvedrite se jer ni živa duša između vas neće stradati, nego samo lađa.

Djela apostolska 27,37 A svih nas je u lađi bilo dvjesta sedamdeset i šest duša.

Rimljanima 13,1 Svaka duša neka se podlaže vlastima nad sobom. Jer nema vlasti doli od Boga: koje postoje, od Boga su postavljene

Medjutim ovde se radi o telesnoj,fizičkoj smrti.

U Bibliji stoji da je smrt umiranje osobe, a ne samo tela.

Jedan deo čovekovog bića je materijalan dok je drugi deo duhovne prirode i on je nosilac čovekovog života, njegove svesti i ličnosti – osobnosti, duše.

Živ čovek je jedinstveno biće, a ne sa posebnim odvojenim delovima u sebi, nego sa delovima u jedinstvu.

Netačno zato stoji da osoba kada umre nema svest i osobnost.

Dakle izmišljaš.

Da je duša suštinski različita od tela svedoče i sledeći citati iz Svetog Pisma:
I ne bojte se onih koji ubijaju telo, a dušu ne mogu ubiti; nego se bojte Onog koji može i dušu i telo pogubiti u paklu.
Matej, glava 10

Stih nema veze sa sastavom čoveka nego Matej kaže da oni koji nisu u Hristu treba da se boje Boga koji može da pogubi za večnost.

I ceo vaš duh i duša i telo da se sačuva bez krivice za dolazak Gospoda našeg Isusa Hrista.
1. Solunjanima, glava 5

Isto nema veze sa sastavom, nego Pavle navodi da ljudi trebaju čisti da dočekaju Isusa, dušom, dakle cijelim svojim bićem, telom, da se ne pogane i duhom dakle umom.

Bog nije Bog mrtvih nego živih, jer su njemu svi živi .
Luka, glava 20

U pravo to osporava učenje o zagorbnom životu, jer je Bog Bog živih, a ne mrtvih, a vi kažete da mrtvi imaju Boga.

Po Bibliji, čovekova duša je zajednica duha i tela: "A stvori Gospod Bog čoveka od praha zemaljskoga, i dunu mu u nos duh životni; i posta čovek duša živa." (1.Mojsijeva 2,7)

Posle smrti duša se rastavlja na elemente od kojih je sastavljena: "I vrati se prah u zemlju, kako je bio, a duh se vrati Bogu, koji ga je dao." (Propovednik 12,7)

Zapazimo da Pismo ne kaže: "Jer si duh i u nebo ćeš se vratiti!", već "jer si prah, i u prah ćeš se vratiti" (1.Mojsijeva 3,19). Sveto pismo kaže:

"Kad bi na nj okrenuo srce svoje, uzeo bi k sebi duh njegov i dihanje njegovo; izginulo bi svako telo, i čovek bi se povratio u prah."(O Jovu 34,14-15)

Da gubitkom krvi (smrću tela) duša prestaje da postoji, vidi se na osnovu veze koju Božja reč pravi između pojma duše i pojma krvi:

"Jer je duša svakoga tela krv njegova, to mu je duša." (3.Mojsijeva 17,14)

Za razliku od čovečje duše, čiji je opstanak i karakter definisan prahom zemaljskim (materijom), duh predstavlja Božju životodavnu energiju:

"Uzmeš im duh svoj, ginu, i u prah svoj povraćaju se. Pošalješ duh svoj, postaju, i ponavljaš lice zemlji." (Psalam 104,29-30)

Duh ne sadrži u sebi karakterne osobine ličnosti, jer je isti za ljude i životinje

"Jer što biva sinovima ljudskim to biva i stoci, jednako im biva; kako gine ona, tako ginu i oni, i svi imaju isti duh; a čovek ništa nije bolji od stoke, jer je sve taština. Sve ide na jedno mesto; sve je od praha i sve se vraća u prah." (Propovednik 3,19-20)

Bez duha životnog koji ide k "Bogu koji ga je dao", mrtav čovek nema svest ni o čemu:

"Iziđe iz njega duh, i vrati se u zemlju svoju: taj dan propadnu sve pomisli njegove." (Psalam 146,4)

Da je posle smrti duša negde van tela, u svesnom stanju, tada bi bilo zaista neprimereno pozivati je da se probudi:



"Oživeće mrtvi tvoji, i moje će mrtvo telo ustati. Probudite se i pevajte koji stanujete u prahu; jer je tvoja rosa rosa na travi, i zemlja će izmetnuti mrtvace." (Isaija 26,19)

Da zaista duše pravednih nastavljaju svestan život posle smrti, onda ne bi tek po svom materijalnom vaskrsenju dobile duha i poznale da je Gospod Bog:

"I poznaćete da sam ja Gospod, kad otvorim grobove vaše i izvedem vas iz grobova vaših, narode moj. I metnuću duh svoj u vas da oživite." (Jezekilj 37,13-14)

 

[stvarnoslap]

Duh ne sadrži u sebi karakterne osobine ličnosti, jer je isti za ljude i životinje

Postoji nepismenost duše koju nijedna diploma ne može izliječiti. (N.G.Dávila - Inteligencija i mudrost (i glupost)

 

[Laodikeja]

"Jer što biva sinovima ljudskim to biva i stoci, jednako im biva; kako gine ona, tako ginu i oni, i svi imaju isti duh; a čovek ništa nije bolji od stoke, jer je sve taština. Sve ide na jedno mesto; sve je od praha i sve se vraća u prah." (Propovednik 3,19-20)

Tako je.

Duh u coveku je jednak duhu u zivotiinje, kao i duhu u biljke.

To je bezlicna ozivljujuca Bozja sila koja ozivljava svu tvorevinu, kako coveka, tako i biljke i zivotinje.

Kada bi duh u coveku bio covek koji nakon smrti napusta telo, tada bi po gornjem tekstu i duh zivotinje i biljke napustao telo nakon uginuca zivotinje i uvenuca biljke i zivotinja i biljka bi nastavili da zive nakon tog cina.

Ali biblija uci da se i covek i zivotinja, pa i biljka nakon smrti pretvaraju u prah, a duh kao sila koja izlazi iz Bozjeg bica vraca se njemu kao izvoru zivota.

"Kad bi na sebe okrenuo srce svoje, uzeo bi k sebi duh svoj i disanje svoje;
Izginulo bi svako telo, i čovek bi se vratio u prah" ( knjiga o ovu 34. 14 - 15 )

Ovaj bibijski navod jasno kaze da kada bi Bog svu silu zivota vratio k sebi, izginulo bi SVAKO TIJELO, sto znaci da to nisu nikakvi duhovi umrlih koji nastavljaju da zive nakon smrti tela, vec Bozji duh ili dah koji ozivljava sve na zemlji i u kosmosu.

 

[Servius Tullius]

Čovek nije beslovesna životinja ili biljka. Iza biljke i životinje i nema šta da ostane iza čoveka ima.
Jer da nema i da čovek je ništa do li praha bezličnog o čemu mi pričamo uopšte?
Za razliku od životinja, duša čovekova ima posebne osobine, jer je jedino čovek stvoren po liku i prilici, podobiju Božijem. Posebne osobine ljudske duše su jedinstvo, duhovnost, besmrtnost, razum, sloboda izbora, sloboda nadvladavanja nagona, volja, dar govora. Duša je suština bestelesna koja obitava u telu, sauzrok života.delatna živa sila, stvaralačka, osećajna, umna i čisto duhovna. Svojom fizičkom stranom ona ustrojava telo, oživljuje ga, pokreće, i dejstvuje kroz telo, a drugom, višom stranom ona se usavršava, spoznaje sebe, deluje slobodno, sozercava nebesko, razmišlja o zemnom i stremi ka Božanstvenoj večnosti.

To što seješ neće oživeti ako ne umre.
I što seješ ne seješ telo koje će biti, nego golo zrno, bilo pšenično ili drugo kako.
A Bog mu daje telo kako hoće, i svakom semenu svoje telo.
Nije svako telo jedno telo, nego je drugo telo čovečije, a drugo skotsko, a drugo riblje, a drugo ptičije.
I imaju telesa nebeska i telesa zemaljska: ali je druga slava nebeskim, a druga zemaljskim.
Druga je slava suncu, a druga slava mesecu, i druga slava zvezdama; jer se zvezda od zvezde razlikuje u slavi.
Tako i vaskrsenje mrtvih: seje se za raspadljivost, a ustaje za neraspadljivost;
Seje se u sramoti, a ustaje u slavi; seje se u slabosti, a ustaje u sili;
Seje se telo telesno, a ustaje telo duhovno. Ima telo telesno, i ima telo duhovno.
Tako je i pisano: Prvi čovek Adam postade u telesnom životu, a poslednji Adam u duhu koji oživljuje.
Ali duhovno telo nije prvo, nego telesno, pa onda duhovno.
Prvi je čovek od zemlje, zemljan; drugi je čovek Gospod s neba.
Kakav je zemljani takvi su i zemljani; i kakav je nebeski takvi su i nebeski.
I kako nosimo obličje zemljanog tako ćemo nositi i obličje nebeskog.
A ovo govorim, braćo, da telo i krv ne mogu naslediti carstvo Božije, niti raspadljivost neraspadljivosti nasleđuje.
Evo vam kazujem tajnu: jer svi nećemo pomreti, a svi ćemo se pretvoriti.
1. Korinćanima, glava 15

Hrišćanstvo – kada govori o oživljavanju tela – ne govori o oživljavanju kostiju i mišića ka takvih, jer su i kosti, i mišići, i sva materija, i sve tkivo našega sveta sastavljeni tek od nekoliko osnovnih elemenata i, u krajnjem ishodu, od atoma, a u atomima nema ničeg specifično ličnoga, ničega večno moga.
Hrišćanstvo govori o obnovljenju života kao opštenja, ono govori o onom telu duhovnom koje smo mi sami tokom čitavog svog života sazdali sebi ljubavlju, brigom za drugoga, opštenjem, izlaženjem iz sebe. Hrišćanstvo ne govori o večnosti materije, već o njenom konačnom oduhovljenju, o svetu koji će ponovo postati telo čovekovo, a to znači – život i ljubav čovekova; o svetu koji će potpuno postati priopštenje Životu.
Kult grobalja i spomenika nije hrišćanski kult, jer se u hrišćanskoj Blagovesti ne radi o rastvaranju u prirodi dela materije koja je nekad bila telo, već o vaskrsenju života u svoj njegovoj punoti i celovitosti, koji su ostvareni ljubavlju.
U tome je smisao Vaskrsa, u tome je konačna sila i radost Hrišćanstva: Pobeda proguta smrt (1 Kor 15, 54).

 

[tripo 41]

Čovek nije beslovesna životinja ili biljka.

Ali ima isti duh koji ga čini živim.

Dakle negirap Bibliju.

Iza biljke i životinje i nema šta da ostane iza čoveka ima.

A šta ostaje iza čoveka kada umre? Otvori grob nečiji.

Jer da nema i da čovek je ništa do li praha bezličnog o čemu mi pričamo uopšte?

Biblija kaže da je prah.

Za razliku od životinja, duša čovekova ima posebne osobine,

To ne znači da je besmrtan.

jer je jedino čovek stvoren po liku i prilici, podobiju Božijem.

To ne dokazuje tvoju nauku.

Duša je suština bestelesna koja obitava u telu,

Duša je čovek.

 

[Laodikeja]

Ne postoji dusa koja obitava u coveku, vec je po bibliji ZIV COVEK dusa ziva.

Da vidimo sta izvestaj o stvaranju coveka kaze:

"A stvori Gospod Bog čovjeka od praha zemaljskoga, i dunu mu u nos duh životni; i posta čovjek duša živa" ( 1 mojsijeva 2. 7 prevod Djuro Danicic / Vuk S Karadjic )

Da vidimo drugi prevod:

"Tada načini Gospod Bog čovjeka (Adama) od praha zemaljskoga i udahnu mu u lice duh života. Tako postade čovjek živo biće" ( 1 mojsijeva 2. 7 prevod Ivan Šarić / Rev. Đ. Martinjak ).

Ovde se spominju tri konstitutivna elementa od kojih je covek nacinjen, dnosno dva koji su nacinili treci.

1. PRAH ZEMALJSKI ili ELEMENTI SADRZANI U ZEMLJI.

2. DUH ZIVOTNI ILI DAH ZIVOTA ( ozivljujuca bezlicna Bozja sila kojom ozivljava svu tvorevinu ).

3. DUSA ZIVA ili ZIVO BICE ( proizvod tela u koje je Bog dunuo svoj duh ).

Dakle, ovde jasno pise da je covek postao ziv spajanjem PRAHA, i DUHA ZIVOTNOG, i da je ta manifestacija zivota u bibliji navedena kao ZIVO BICE ili DUSA ZIVA.

Covek je postao zivo bice, nije u njemu stvoreno nikakvo bice ili dusa.

Sledeci tekst objasnjava sta se desava prilikom smrti:

"I vrati se prah u zemlju, kako je bio, a duh se vrati k Bogu, koji ga je dao" ( propovednik 12. 7 )

Po bibliji nakon smrti nema duse.
Kada covek umre prah se vraca u zemlju, zivotodavna Bozja sila se vraca Bogu, dusa ili zivo bice ili manifestacija zivota prestaje da postoji.

 

[tripo 41]

Ne postoji dusa koja obitava u coveku, vec je po bibliji ZIV COVEK dusa ziva.

Ti misliš d aon čita to, njih istina ne zanima, oni obožavaju svoje denominacije.

 

[Servius Tullius]

Pozdrav Laodikeja.

Kažeš da je " Duh u coveku je jednak duhu u zivotiinje, kao i duhu u biljke. "

Obrati pažnju na stih iz glave sa kojom Sveto Pismo i počinje.

I bi veče i bi jutro, dan peti.
Potom reče Bog: Neka zemlja pusti iz sebe duše žive po vrstama njihovim, stoku i sitne životinje i zveri zemaljske po vrstama njihovim. I bi tako.
I stvori Bog zveri zemaljske po vrstama njihovim, i stoku po vrstama njenim, i sve sitne životinje na zemlji po vrstama njihovim. I vide Bog da je dobro.
Potom reče Bog: Da načinimo čoveka po svom obličju, kao što smo mi, koji će biti gospodar od riba morskih i od ptica nebeskih i od stoke i od cele zemlje i od svih životinja što se miču po zemlji.
I stvori Bog čoveka po obličju svom, po obličju Božjem stvori ga; muško i žensko stvori ih.
1. Mojsijeva, glava 1

i uporedi sa
A stvori Gospod Bog čoveka od praha zemaljskog, i dunu mu u nos duh životni; i posta čovek duša živa.
1. Mojsijeva, glava 2

Dakle
3. DUSA ZIVA ili ZIVO BICE ( proizvod tela u koje je Bog dunuo svoj duh ).
ne stoji, jedino ŽIVO BIĆE kojem je Gospod Bog usnama svojim udahnuo DUH je ČOVEK i SAMO je čovek stvoren po obličju Božijem.

Stoga ponavljam i ističem ponovo - Čovek nije beslovesna životinja ili biljka. Iza biljke i životinje i nema šta da ostane iza čoveka ima.

To što seješ neće oživeti ako ne umre.
I što seješ ne seješ telo koje će biti, nego golo zrno, bilo pšenično ili drugo kako.
A Bog mu daje telo kako hoće, i svakom semenu svoje telo.
Nije svako telo jedno telo, nego je drugo telo čovečije, a drugo skotsko, a drugo riblje, a drugo ptičije.
1. Korinćanima, glava 15

Pravoslavno bogoslovije i Svetootačko Predanje definiše čoveka kao racionalno živo biće koje se sastoji od duše i tela:

"Što je čovjek, ako ne racionalno živo biće koje se sastoji od duše i tijela? Dakle, je li duša čovjek? Ne, nije ljudska duša. Hoćete li tijelo nazvati ljudskim? Ne, nego se zove ljudsko tijelo. Dakle, nijedno od njih dvoje nije ljudsko, ali sjedinjenje oboje naziva se ljudskim. Jer je čovjek cjelina koja se sastoji od tijela i duše, uma i krvi, elemenata i mnogih drugih tvari ...
Čovjek je živo biće, posjeduje um i sposobno je učiti. To je ono što je čovjek: živo biće smrtno i besmrtno, vidljivo i nevidljivo, čulno i mentalno, sposobno vidjeti vidljivo stvaranje i spoznati mentalno. "

U svim tim definicijama naglašena je antinomija, dualnost osobe koja se sastoji od duše i tela: u telu je smrtna, vidljiva i osetilna, u svojoj duši - nevidljiva, besmrtna i umna.

Jer je živa reč Božija, i jaka, i oštrija od svakog mača oštrog s obe strane, i prolazi tja do rastavljanja i duše i duha, i zglavaka i mozga, i sudi mislima i pomislima srca.
Jevrejima, glava 4

Svako dobro ti želim.