Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Depresija nije tuga: Reagujte na vreme, prepoznajte simptome
U Srbiji od depresije boluje oko 300.000 ljudi, a ni u Evropi stanje nije bolje. Gotovo polovina Evropljana žrtva je nekoga mentalnog poremećaja, a lekari upozoravaju da bi do 2020. depresija mogla biti druga najčešća bolest i našoj zemlji. Svakodnevni stres i briga pridonose širenju ove bolesti, ali depresija, ipak, nije neizlečiva.
Mentalno zdravlje je sve veći problem zdravstvenih sistema u celom svetu. Svaki četvrti čovek barem jednom u životu suoči se sa problemom iz ove sfere.
Psihološke krize, mentalni poremećaji i bolesti, naročito depresije, sve su učestaliji. Ovi poremećaji su u našoj zemlji na drugom mestu po učestalosti, odmah iza kardiovaskularnih bolesti, a u najčešće spadaju oni vezani za stres.
Tegobe su različite - od posttraumatskog stresnog poremećaja, preko raznih anksioznih stanja, fobija do značajnog porasta depresivnosti. Kod mlađih ljudi raste zloupotreba psihoaktivnih supstanci, depresivnosti i samoubistva. - Ovo je posledica svega što donosi tranzicija, a pre svega činjenice da se pojedinačni životi sve manje vrednuju i postaju nebitni u odnosu na tehnološki napredak. Zahtevi koji su postavljeni pred ljude sada su veći. Mnogi ne uspevaju da postignu željeno, što može izazvati frustracije i doživljaj sopstvene slabosti - objašnjava dr Milan Milić, psihoterapeut i direktor Zdravstvenog centra Pančevo.
Depresija je više od obične tuge. Ako se žalosno raspoloženje pojavi bez ikakvog razloga, ako ne prestaje ili se ponovno vrati, otežava svakodnevni posao, druženje ili spavanje te onemogućava radovanje životu, reč je o depresiji.
Razočaranje životom, gubitak posla, prijatelja ili partnera prirodno izaziva tugu i zabrinutost, no nakon nekog vremena većina se ljudi vrati u normalno stanje. U pravu depresiju treba posumnjati kada tužno raspoloženje traje dugo i kada ni stvari u kojima je neko pre uživao više ne mogu izazvati radost.
- Slikovito rečeno, kod tuge životne boje su malo manjeg intenziteta, a kod depresije je sve tamno. Tuga je normalno emotivno stanje, a ako čovek pored tuge ne može da spava, da jede, bez volje i energije, onda je reč o depresiji - ističe Milić. Doktor objašnjava da nam “ovaj svet ne ide naruku” jer se kod ljudi samo povećava nesigurnost. Sve manji smo i nebitni u poređenju sa tehnologijom.
Postajemo zamenljivi, što otvara prostor raznoraznim strahovima. Zato je potrebno da ljudi potraže pomoć i ako nemaju probleme. U svetu postoji psihoterapija za svakodnevna dešavanja. Kod lečenja depresije ne treba se oslanjati isključivo na lekove jer oni ne uklanjaju uzroke problema, a razgovor s psihoterapeutom važan je deo lečenja.
- Najbolje je lečiti depresiju kombinovano, lekovima i psihoterapijom. Ipak, mislim da je najuspešnije metod u kome se pogrešna uverenje zamene zdravim, odnosno bihevioralnom-kognitivnom terapijom - zaključuje Milić. Međutim, i svako od nas sam sebi možet pomoći. Praćenje svojih misli i osećaja (na primer, pisanjem dnevnika) početak je suočavanja s problemom. Takva pomoć može da se primeti i ako se približava epizoda depresije i ako se na vreme potraži pomoć.
Takođe, tako svako može da analizira koje su misli odraz pravog stanja, a koje su nerealne. Ako neko blizak pati od depresije, važno je postaknuti ga da potraži pomoć i dati mi emocionalnu podršku, što uključuje razumevanje, strpljivost, ljubav i ohrabrivanje. Nikad ne treba potcenjivati tuđe osećaje, ali je dobro ponuditi nadu.
Nakon deset minuta gledanja vlastitog odraza u ogledalu ljudi postaju sve nervozniji i nezadovoljnijim onim što vide, a ponekad padaju i u depresiju, otkriva studija.
Neki se u ogledaju iz čiste taštine, dok se drugima ne sviđa šta u ogledalu vide i žele to da promene. Zurenje u ogledalo zapravo je jako štetno, otkriva istraživanje britanskog Instituta za psihijatriju London, a piše Dejli Mejl. Naučnici su posmatrali reakcije ljudi s dijagnostikovanim poremećajem telesne dismorfije, stalne zabrinutosti oko izgleda i "zdravih" ljudi. U prvom su se testu ljudi u ogledalu gledali 25 sekundi, a u drugom deset minuta.
Oni koji pate od poremećaja telesne dismorfije bili su pod stresom već nakon 25 sekundi, dok su se "zdravi" osećali isto posle deset minuta. Oba skupa su nakon deset minuta ogledanja postala sve nervoznija i nezadovoljnija onime što vide. To na kraju može da rezultira i depresijom, potvrđuje istraživanje.
Iako se svi povremeno vole pogledati u ogledalo, ljudi ne provode toliko vremena pred ogledalom kako bi analizirali svoje telo. "Zdravi" ljudi koji se povremeno pogledaju vide samo stvari koje vole, dok oni s poremećajem vide samo loše, ističe psiholog Endri Hil sa Lids Univerziteta.
Prema ranijim istraživanjima žene se u proseku na dan pogledaju u ogledalo 38 puta, a muškarci 18 puta. One su za razliku od muških kolega kritičnije zbog svog izgleda i retko im se sviđa ono što vide u ogledalu. Gotovo osam od deset žena je nezadovoljno svojim odrazom u ogledalu, piše 24sata.
Naučnici iz Teksasa predstavili su test kojim će moći da se utvrdi depresija.
Ako se rezultati istraživanja nastave u ovom smeru, ubrzo bismo mogli da imamo test koji će otkrivati depresiju.
Psihijatrija je polje medicine u kome u velikoj meri nedostaju testovi koji bi potvrdili dijagnozu depresije, koja se inače bazira najviše na proceni psihijatra što otvara veliki prostor za greške u dijagnozi – izjavila je psihijatar Dženifer L. Pejn, direktorka Centra za poremećaje raspoloženja u Džon Hopkins bolnici u Baltimoru.
Doktor Pejn nije bila uključena u istraživanje – ali raduje se istraživanju objavljenom u novom broju časopisa Molecular Psychiatry. Naime, novi test, pod nazivom MDDScore koji razvija kompanija iz Teksasa, meri devet biomarkera u krvi (faktori upale, hormoni, faktori rasta, enzimi itd.) čiji nivoi variraju kod odraslih depresivnih osoba.
Ne samo da je do sada dijagnoza depresije predstavljala problem, već i izbor pravog antidepresiva često predstavlja značajnu prepreku u lečenju. U studiji koju je 2006. godine sproveo Nacionalni institu zdravlja pokazalo se da samo 30% pacijenata ode u remisiju posle prve popijene ture antidepresiva. Uz to doza antidepresiva često treba da se individualno prilagođava, a antidepresivi deluju bolje kod nekih osoba sa sličnim simptomima nego kod drugih. Postoji i velik broj nuspojava, a mnogi antidepresivi su kontraindikovani kod velikog broja bolesti i tegoba.
Sve to ukazuje na potrebu da se što pre pronađe test koji će sa sigurnošću potvrditi da pacijent boluje od depresije kako bi potom moglo da mu se pruži što efikasnije lečenje, prenosi Naturala.
Da li vi (ili neko za kog ste zabrinuti) zaista ima depresiju ili je u pitanju samo tužno raspoloženje?
Nije uvek lako reći koja je razlika između depresije i tuge, posebno kada postoji dobar razlog za neraspoloženje. Žalost za nekim, gubitak posla, ili hronično oboljenje mogu izazvati ponašanja koja mogu biti zamenjena sa depresijom, na primer.
Međutim, tuga je osećanje, a depresija je bolest. Prava klinička depresija razlikuje se od tuge na dva načina:
- ozbiljnost: simptomi su toliko teški da se prevaziđu da ometaju svakodnevni život
- trajanje: simptomi su prisutni skoro svo vreme i traju duže od dve nedelje.
Sledećih 11 upozoravajućih znakova ukazuju da se osoba ne suočava sa normalnom, prolaznom emocijom već sa bolešću depresije. Simptomi variraju u zavisnosti od pojedinca - malo je verovatno da će depresivna osoba imati svih 11 simptoma odjednom, i njihova ozbiljnost se može menjati.
U svakom slučaju, ako je nakoliko simptoma prisutno i traju više od dve nedelje, vama ili nekome za koga ste zabrinuti je možda potrebna medicinska pomoć.
1. Stalna tuge, nervoza, ili osećanje "praznine".
2. Osećanje beznađa, bezvrednosti ili bespomoćnosti.
3. Česte epizode plakanja.
4. Povećana uzrujanost i nemir.
5. Umor i pad energije.
6. Gubitak interesa za aktivnosti ili hobije koji su nekada bili prijatni.
7. Otežana koncentracija, pamćenje detalja i donošenje odluka.
8. Spavanje premalo ili previše.
9. Slab apetit ili prejedanje.
10. Izražavanje misli o umiranju i samoubistvu.
11. Stalni bolovi, glavobolja, grčevi ili digestivni problemi koji se ne rešavaju lečenjem.
[h=1]Razlozi da ne popijte antidepresiv [/h] Izvor: magazin.net.hr
To što ste tužni, bezvoljni ili vas muči nesanica, ne mora da znači da ste u depresiji.
Foto: Alaina Abplanalp Photography / Flickr.com
A ako ste u depresiji, ne morate nužno da pijete antidepresive. Postoje barem četiri razloga zbog kojih treba ispitati i neke druge mogućnosti lečenja.
Do mira i zadovoljstva mnoge deli tek jedna tableta - ili barem tako misle. Ali, antidepresivi imaju niz nuspojava kao što su smanjena seksualna želja, gojenje, pa i povećan rizik od samoubistva, upozorava dr. Mehmet Oz. Osim toga, ovi lekovi ni ne pružaju olakšanje koje obećavaju, a ponekad nisu efikasniji od placeba.
U stručnom časopisu The New England Journal of Medicine upozoravaju da mnoge studije o antidepresivima koje su rezultirale negativnim rezultatima nikad nisu objavljene. Zbog toga na mnoge rizike nisu upozoreni ni lekari koji ih propisuju.
Dr. Oz izdvaja četiri opšteprihvaćene zablude o antidepresivima kojih bi trebalo da se rešimo:
1. Zdravi smo samo ako se osećamo srećno?
Tuga nije nužno znak bolesti. To je normalna ljudska reakcija koja nam može i koristiti. Na primer, žalost je zdrava reakcija uz pomoć koje se privikavamo na gubitke.
Tokom stresnih situacija, osećaj nesreće nam može pomoći da preduzmemo konkretne akcije. I depresija je često nastala kao pokušaj prilagođavanja na nezadovoljavajuće uslove. Loše raspoloženje može ukazati da je sad vreme za procenu trenutne životne situacije i preduzimanje potrebnih koraka.
2. Najvažniji je serotonin?
Najpopularniji antidepresivi zovu se selektivni inhibitori snabdevanja serotonina (SSRI). Oni povećavaju nivo hemikalije poznate kao serotonin, a ona reguliše raspoloženje.
Međutim, nova istraživanja ukazuju da na raspoloženje utiču i delovi mozga kao što su hipokampus i Brodmanovo područje 25. Zna se da je depresija usko vezana sa teskobom, a na ovaj osećaj može pozitivno delovati vežbanje i opuštanje.
3. Tableta je najlakše rešenje?
Oko 15 posto odraslih osetiće veću depresiju u nekom trenutku svog života. Istovremeno mnogi drugi pate od blage ili umereno jake depresije. Istraživanja su dokazala da su pri lečenju ovih blažih oblika depresije, terapija razgovorom i vežbanje jednako delotvorni kao i lekovi.
Za razliku od tableta, nemaju ni opasne nuspojave niti goje.
4. Depresija je ista kod svakoga?
Svako doživljava depresiju na drugačiji način. Neki jedu previše i dugo spavaju, dok se drugi prerano bude i nemaju apetit. Čini se da depresija povećava sve nedostatke koje inače imamo.
Zbog toga vam mogu sasvim pogrešno dijagnostikovati depresiju, a ako uzimate antidepresive, iako vam nisu potrebni, opasno ćete poremetiti hemiju mozga. Uvek zatražite drugo mišljenje.
Osobe koje pate od depresije ili bipolarnog poremećaja osećaju pogoršanje kada su izložene alergenu koji im smeta
"Što su gori simptomi alergije, to je teža depresija. Kod pacijenata koji pate od alergije i depresije, profilaktičko lečenje ovih uslova može sprečiti pogoršanje raspoloženja u vreme vrhunca sezone alergije," tvrdi istraživač Odseka za psihijatriju Medicinskog fakulteta Univeziteta u Merilendu dr Partam Manalai.
Dok stručnjacima još nije jasno na koji način alergije tačno pogoršavaju simptome depresije, ovi rezultati upućuju kako bi tretiranje simptoma alergije depresivnih osoba moglo pomoći u poboljšanju njihovog raspoloženja.
Istraživači ističu kako su se koncentrisali samo na osobe sa poremećajima raspoloženja: zdrave osobe koje osećaju simptome alergije ne bi trebalo da se obraćaju lekaru zbog antidepresiva kako bi mogle ublažiti svoje simptome, piše Ordinacija.
Naučnici sa Univerziteta Jejl su u najnovijem istraživanju potvrdili ono što se odavno zna, a to je da je redovno bavljenje sportom efikasnije od antidepresiva i medicinskih terapija
REDOVNA fizička aktivnost može da pomogne osobama koje pate od depresije ili promena raspoloženja. Naučnici sa Univerziteta Jejl su u najnovijem istraživanju potvrdili ono što se odavno zna, a to je da je redovno bavljenje sportom efikasnije od antidepresiva i medicinskih terapija.
Stručnjaci su želeli da proniknu u ono što se dešava u organizmu osobe koja trenira, a cilj im je da izdvoje supstancu koja je ključna za raspoloženje, i na bazi nje naprave tablete. Naučnici veruju da bi tako na prirodan način mogli da spreče pojavu depresije, koja sve više uzima maha u savremenom svetu, posebno u razvijenim zemljama.
Dok se "čarobna" tableta ne pojavi, predlažu da se neraspoloženje leči fizičkom aktivnošću. Najbolji efekat kod depresivnih je pokazalo vežbanje na otvorenom, odnosno na svežem vazduhu. Osim što su pacijenti bili bolje raspoloženi, zabeležen je i porast samopouzdanja i osećaj više vrednosti.
Poznati okidači za nastanak depresije dobro su poznati. To mogu biti traume, finansijske nevolje, nezaposlenost ili svi ovi problemi udruženi kao jedan, ali ukoliko vam se događa da ste depresivni, a ništa vam se od prethodno nabrojanog nije dogodilo, to bi moglo da znači da je vaš slučaj nešto specifičniji.
1. Još 2007. godine studije su pokazale da zdravi pacijent kada im se ukine san, ili se kvalitet sna značajno ospori tako što im se daje da pogledaju potresne fotografije ili kratki filmovi, imaju problema sa spavanjem i na taj način najlakše postaju depresivni.
2. Poput one da se ne zna šta je starije koka ili jaje, ostaje enigma šta je uzrok čemu, da li pušenje uzrokuje depresiju ili su depresivni ljudi češće konzumenti nikotina. Poznato je da nikotin izaziva neurotransmitersku aktivnost mozga, a kao rezultat nastaje visok nivo dopamina i serotonina, što je istovetan način na koji deluju i antidepresivi.
3. Jedna korejska studija pokazala je da dugo vremena koje čovek provodi ispred računara koristeći socijalne mreže i takozvane čet rumove stvara depresivne osećaje, koji se kasnije mogu razviti u nešto daleko ozbiljnije. Zavisnici od interneta obično se bore sa svakodnevicom u kojoj je interakcija među ljudima nekako podrazumevana, pa umesto toga pribegavaju nečemu što je potpuno nestvarno.
4. Veliki broj mogućnosti, bez obzira da li se radi o kremi za ruke ili nekoj ozbiljnijoj vrsti odlučivanja za neke ljude može biti pogubna, jer oni loše reaguju na veliki broj izbora, koji kod takvih ljudi stvaraju stalan pritisak jer moraju da donose odluke, počevši od nekih nevažnih do nekih zaista bitnih odluka. A razlog tome je najverovatnije što ovi ljudi imaju izraženu težnju ka perfekcionizmu, te ih izbori na svakonevnom nivou previše iscrpljuju.
5. Loši odnosi među rođacima, takođe mogu razvijati ili podsticati depresivne osećaje, što je naročito izraženo kod muškaraca koji su bili u lošim odnosima sa članovima svoje porodice do 20. godine života. Važno je istaći da loše slaganje sa roditeljima u istom periodu ne dovodi do istih posledica, kao ono vezano za braću i sestre, pa psiholozi veruju da objašnjenje leži u razvoju deteta kroz vršnjačku socijalizaciju na primer.
6. Leto, zaista deluje kao neverovatan razlog za razvijanje depresije, naročito od kako je ustanovljeno da 5 odsto svetske populacije pati od takozvane zimske depresije. Ipak neverovatno je otkriće da svi oni koji osećaju promene raspoloženja tokom hladnih zimskih meseci, imaju promene raspoloženja i jednako teško podnose i periode kada ljudsko telo mora da se prilagodi povišenim temperaturama, a naročito promenama koje se događaju u biljnom svetu.
Sedenje pred računarom može da uzrokuje depresiju, jer su ljudi tada usamljeni i vreme provode u zatvorenom prostoru
Sedenje pred računarom može da uzrokuje depresiju
Sedenje pred računarom može da uzrokuje depresiju, jer su ljudi tada usamljeni i vreme provode u zatvorenom prostoru.
Ovo tvrde naučnici sa Fakulteta nauka i tehnologije u Misuriju i naglašavaju da je jedan od simptoma depresije upravo odbijanje pojedinca da se „odlepi“ od kompjutera.
Istraživanje je obuhvatilo 216 studenata i pratilo njihovu upotrebu računara putem specijalnih programa, koji je otkrivao njihove navike za računarom i stranice koje najčešće posećuju.
Rezultati su pokazali da studenti kod kojih su ustanovljeni simptomi depresije, vreme provode u neprestanom virtuelnom ćaskanju, ali nemaju strpljenja da to rade sa jednom ili dve osobe, već na svakih nekoliko sekundi ili minuta menjaju sagovornika, a non-stop kontrolišu i svoju elektronsku poštu.
Problemi sa koncentracijom i pažnjom su česti pratioci depresije, naglašavaju stručnjaci.
Tehnika treniranja mozga koja pomaže ljudima da uspostave kontrolu nad aktivnostima u korteksu mogla bi biti od koristi u lečenju depresije, pokazala je nova studija.
Istraživači sa Univerziteta u Kardifu koristili su MRI skener kako bi pokazali ispitanicima kako njihovi mozgovi reaguju na pozitivne misli.
Posle četiri sesije učesnici su bili mnogo bolje raspoloženi nego inače.
U drugoj grupi bilo je osmoro ljudi koji su imali zadatak da misle pozitivno, ali pri tom nisu videli slike svog mozga; oni nisu pokazali nikakve pomake u prevazilaženju depresije.
Istraživači veruju da zahvaljujući MRI skeneru ispitanici uspevaju da vežbaju, na osnovu sistema “pokušaja i pogreške”, koja vrsta pozitivnog razmišljanja ima najviše efekta na poboljšanje raspoloženja.
Tehnika poznata i kao “neuro trening" (neurofeedback) već je pokazala uspeh kod ljudi obolelih od Parkinsonove bolesti.
Profesor Dejvid Linden, vođa studije koja je objavljena u žurnalu PLoS One, kaže da ovaj tretman ima veliki potencijal da se uvrsti u jedan od načina lečenja depresije.
Oko petina ljudi postane depresivna barem jednom u životu, a od toga trećina ne reaguje na standardne načine lečenja.
“Zanimljivo je da ova tehnika daje ljudima mogućnost da vide kako izgleda kontrolisati moždanu aktivnost”, kaže prof. Linden.
Ipak, stručnjaci se slažu da je potrebno još istraživanja ove zanimljive tehnike, pre nego što je lekari počnu da je propisuju depresivnim pacijentima.
