Depresija

[crvendac_011]

Depresija i kognitivno-bihevioralna terapija

Depresija i kognitivno-bihevioralna terapija



Lidija Novaković – 04.06.2008.
Izvor: Krstarica

Koji je najbolji način borbe protiv depresije i anksioznosti? Onaj koji ova neprijatna stanja eliminiše brzo i definitivno. Depresija i anksioznost izazvane su pogrešnim načinom razmišljanja, one obično idu zajedno.
Istraživanja su pokazala da 60-70% ljudi obolelih od kliničke depresije ima i osećaj anksioznosti. I obrnuto, 50% pacijenata čiji je glavni simptom anksioznost pati i od depresije. Reakcija na stres je preterana kod oba poremećaja.
U stresnim situacijama, depresivna osoba ne može da reaguje na adekvatan način. Ona neprestano žali zbog svojih teškoća i razočarenja, stalno ih iznova "premotava" u glavi, tako da nije u stanju da se fokusira na bilo šta drugo.
Naučnici objašnjavaju da neki ljudi prolaze kroz čitav život sa osećajem anksioznosti. Njima se čini da opasnost od neuspeha i razočarenja vreba sa svih strana - kada apliciraju za posao, kada traže od nekoga uslugu, kada zakazuju sastanak sa osobom koja im se sviđa. Ta stalna anksioznost preti da jednom pređe u depresiju.
Ljudi kod kojih se javlja depresija precenjuju svoje probleme, a potcenjuju sopstvene sposobnosti da se sa problemima bore. Oni izbegavaju situacije koje su za njih kritične, umesto da uče veštine pomoću kojih bi se izborili sa kritičnim situacijama. Veoma često, koren problema predstavlja nedostatak socijalnih veština. Neki tipovi anksioznih poremećaja, poput opsesivno-kompulzivnog poremećaja, napada panike ili socijalne fobije, povezani su sa depresijom.
Činjenica da je anksioznost uslov za razvoj depresije danas nam pruža velike mogućnosti u prevenciji depresije. Kod mladih anksioznih ljudi, malo je verovatno da će se oni sami uspešno suprotstaviti ovom problemu. Potrebno im je pomoći da razviju specifične mentalne veštine koje bi umanjile i sprečile anksioznost.

Kognitivno-bihevioralna terapija predstavlja dobar način borbe protiv depresije i anksioznosti. Takođe, ima i efikasnih lekova koji se uz terapiju koriste. Ova terapija je najefikasnija kada je preventivna. Pacijenti se pozitivno izražavaju o ovoj vrsti psihološke terapije, jer posle nje imaju osećaj da su sami uspeli da se izleče, sopstvenom snagom, uz asistenciju terapeuta. Takođe, tokom terapije pacijent usvaja obrasce ponašanja i razmišljanja koji postaju stalni deo njegovog pogleda na svet, i to mu pomaže kada se ponovo nađe u nekoj kritičnoj situaciji.
Ova terapija je kratka - traje od 12 do 15 nedelja i značajna poboljšanja uočavaju se posle šest nedelja.



​

 

[macula]

Brzo hodanje leči depresiju

Brzo hodanje leči depresiju​

Rezultati nove studije portugalskih naučnika sugerišu da je svakodnevna fizička aktivnost višestruko efikasnija u borbi protiv depresije od terapije lekovima.​

Osim što ublažava simptome depresije vežbanje je i dobra preventiva​

Studija koju je grupa naučnika iz Portugala izvela nad 150 ispitanika pokazala je da umerena fizička aktivnost poboljšava stanje pacijenata kojima antidepresivi nisu pomogli.

Učesnici eksperimenta nastavili su da uzimaju svoju redovnu terapiju, ali su pri tom bili obavezni da svakodnevno vežbaju. Neki su brzo hodali od 30 do 45 minuta, a drugi su radili vežbe.

Rezultati su pokazali da se njihovo stanje popravilo za 26 odsto u odnosu na period pre vežbanja.

Osim što pomaže u lečenju depresije, naučnici ističu da je vežba, poput brzog hodanja odlična preventiva za mentalno zdravlje.


blic

 

[sendi]

Muzika dovodi do depresije?

Muzika dovodi do depresije?

| Tanjug

Mladi koji provode dosta vremena slušajući muziku sa MP3 plejera povećavaju rizik oboljevanja od depresije, prenosi magazin Time.

​

Studija istraživača Medicinskog fakulteta Univerziteta u Pitsburgu, koje je vodio Dr. Brajan Primak, pokazala je da tinejdžeri koji mnogo vremena provode slušajući muziku povećavaju rizik da postanu depresivni u odnosu na one mlade koji vreme provode uz TV ekran i knjigu.

,,Sa ovog stanovišta ne možemo doneti pravi zaključak. Da li oni slušaju previše muzike zato što su depresivni ili samo traže neki izgovor? Jesu li depresivni, jer slušaju previše glasno muziku? A možda su i oba razloga u pitanju'', rekao je Brajan Primak.

Studija nije merila ukupno vreme slušanja muzike, već je utvrđeno da su “ekstremi“ u slušanju muzike oni koji uz mp3 provode najmanje četiri do pet sati dnevno.

Umesto korišćenja prevelike ''doze'' muzike, studija pokazuje da mladi koji više čitaju imaju 50 procenata manji rizik od upadanja u crnu rupu depresije. Istraživanje je potvrdilo da jedino čitanje (pored gledanja TV-a, igranja video igrica itd.) smanjuje mogućnost oboljevanja od depresije.

Istraživanje je sprovedeno tako što su naučnici učestalo zvali tinejžere telefonom (tokom vikenda) i pitali ih da li trenutno gledaju TV, provode vreme na Internetu, slušaju muziku, čitaju knjige ili novine.

Utvrđeno je da su u najvećem broju tinejdžeri gledali TV (26%), slušali muziku (9%), provodili vreme na Internetu i igrali video igrice (po 6%), čitali knjigu ili novine (0.2%). Istraživači su u vezi sa ovom statistikom zapisali da nije bilo moguće razdvojiti čitanje novina od knjiga jer je veoma mali broj tinejžera prijavilo čitanje kao svoju aktivnost.

Ovo istraživanje je rađeno sa 126 mladih starosti od 7 do 17 godina u trajanju od dva meseca, a kod njih 46 je dijagnostikovano da pate od depresije.

 

[crvendac_011]

4 iznenađujuća znaka depresije

4 iznenađujuća znaka depresije

Blic žena

Loše raspoloženje, nedostatak motivacije i gubitak energije su svima znani simptomi depresije. Pogledajte nekoliko manje poznatih znakova ove psihičke bolesti.


U najkraćem depresija je negativno viđenje sebe, sveta i budućnosti. Psihijatri trvde da je 10 odsto ljudi koji boluju od depresije sklono paranoičnim mislima

BOL U ZGLOBOVIMA
Psihijatar Skot Halcman objašnjava da većina ljudi pogrešno povezuje bol u zglobovima i leđima sa fizičkim uzrocima, jer je ustvari najčešće reč o depresiji. ,,Glavobolje, bolovi u leđima, zglobovima i stomaku, jesu uobičajeni simptomi depresije, koji prolaze čim se poboljša psihičko stanje pacijenta.'', ističe on.

STOMAČNE TEGOBE
Promene u probavi, kao što su zatvor ili potreba za češćim odlaskom u toalet, tipični su znakovi anksioznosti, koja predstavlja jedan od simptoma depresije. ,,Ovo je posebno izraženo kod ženskog dela populacije.'', kaže Halcman.

OPTEREĆENOST POSLOM
Kada upadnu u depresivno stanje, većina ljudi gubi volju za bilo kakvom aktivnošću i najradije bi ceo dan proveli u krevetu. Međutim, suprotna reakcija – neprestani rad i pretrpavanje obavezama, takođe može biti znak depresije. ,,Neke osobe namerno izlažu sebe opterećenjima do krajnjih granica'', navodi Halcman. Depresivne osobe se naporno trude čak i kada nemaju konkretan cilj, kao što je na primer unapređenje na poslu.

PARANOIČNE MISLI
Psihijatri tvrde da je oko 10 odsto ljudi koji boluju od depresije sklono paranoičnim mislima. ,,Imao sam veoma inteligentnu pacijentkinju, koja je pod uticajem depresije počela da misli da joj je neko ugradio kamere u kuću, kako bi je špijunirao.’’, navodi dr. Halcman.

 

[crvendac_011]

Kad tuga postane hronična

IZ UGLA PSIHOLOGA

Kad tuga postane hronična

Iako je u Srbiji na desetine hiljada obolelih od depresije, u najboljem slučaju tek trećina potraži lekarsku pomoć



Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije trenutno više od deset odsto svetskog stanovništva boluje od depresije. Smatra se da je broj obolelih i veći jer mnogi ne prepoznaju ovu bolest i ne traže pomoć. Depresija je označena kao četvrta na listi najozbiljnijih zdravstvenih problema ljudi u celom svetu, a do 2020. godine postaće svetski zdravstveni problem broj dva.
Ove podatke izneo je psihijatar prim. dr Slobodan Simić u svojoj knjizi „Sve o depresiji”, koja je naišla na jako dobar prijem kod čitalaca zbog pristupačnog i razumljivog načina na koji je progovorila o ovoj bolesti, pa je nedavno iz štampe izašlo i drugo izdanje.
O depresiji, nažalost, ima malo dostupnih informacija na srpskom jeziku, iako spada u jednu od najrasprostranjenijih bolesti, a stotine miliona ljudi u svetu, i desetine hiljada u Srbiji trenutno od nje boluju. Zbog slabe informisanosti, u najboljem slučaju trećina obolelih potraži lekarsku pomoć, a odgovarajući tretman dobije svega deset do dvadeset odsto njih, ističe autor.
Ova bolest je stara koliko i čovečanstvo – ubraja se u najranije opisane u istoriji medicine, a ujedno je i najčešći psihički poremećaj današnjice. Razlog njenog nastanka nije samo gubitak voljene osobe, teška bolest ili beskućništvo, već okidač može biti i neka manje stresna situacija kao na primer manjak dnevnog svetla, smanjeno kretanje, nezdrava ishrana, alkohol, pa čak i korišćenje nekih lekova.
Osim psiholoških bitni su i biološki faktori. Genetska istraživanja i istraživanja delovanja antidepresivnih lekova ukazala su na važnost biološke osnove depresije: rizik oboljevanja od tog poremećaja u porodici bolesnika od depresije je dva do tri puta veći nego što je to slučaj u opštoj populaciji.
„Biološka istraživanja poremećaja raspoloženja ukazuju i na povezanost ovih poremećaja sa patologijom određenih delova mozga, što se može uočiti korišćenjem kompjuterizovane tomografije i magnetne rezonance u ispitivanju depresivnih pacijenata”, naglašava dr Simić. On ističe da depresivni bolesnik može imati bolno zamišljen izraz lica, ukočeno ili pognuto držanje, nemaran izgled, sklonost plaču. Ponekad su i jako uznemireni, stalno stiskaju šake, čupkaju kosu, ne mogu mirno da sede ili stoje na jednom mestu.
Većina bolesnika opisuje svoje stanje kao jak duševni bol i mučno osećanje koje razlikuju od doživljaja normalne tuge. Osećaju se neraspoloženo, tužno i sa često prisutnim gubitkom samopoštovanja. Žale se i na neraspoloženje, razdražljivost i napetost, čak i više nego na žalost. Ponekad dominira ravnodušnost, osećanje praznine i utučenost, nisu više zainteresovani za aktivnosti koje su ih ranije radovale i u kojima su uživali, stalno „predosećaju” da će se desiti nešto strašno. Kod starijih osoba javlja se fizički bol: glavobolja, stomačne tegobe, srčane smetnje. To je zapravo „maskirana” depresija jer oboleli poriču psihičke smetnje i u prvi plan ističu telesne tegobe.
Šta depresivni ljudi mogu učiniti da pomognu sebi ?
Dr Simić savetuje da za početak prate svoje misli i osećanja, to je početak suočavanja s problemom. Na taj način će razviti veštinu uočavanja epizoda depresije pre nego što se potpuno razvije. Korišćenje tehnike praćenja misli može im pomoći da razlikuju koje su misli odraz pravog stanja, a koje su nerealne. Pričati sa porodicom o svom problemu je verovatno najbolja strategija u borbi protiv depresije. Takođe je jako važno poverenje u lekara jer se kroz saradnju i zajedničkim snagama lakše i brže preboli ovo stanje, smatra dr Simić i preporučuje da se u lečenju najčešće kombinuje psihoterapija sa antidepresivima.
Autor knjige naglašava da čovek može mnogo učiniti da se sam izleči. Svojim ponašanjem svaki čovek može podstaći razvoj bolesti, ali i unaprediti svoje zdravlje, međutim, važno je znati da je savet sa lekarom – neophodan.

...............

Kako se ponašati prema depresivnima?

Uključite depresivnu osobu u razgovor, ne potcenjujte njena osećanja, ne ignorišite najave suicida, pozovite je u šetnju, ohrabrite je da ponovo radi ono što je nekada volela, ne terajte je na prevelike zadatke, nikada je ne optužujte za lenjost, i nemojte očekivati da će se sama izvući. Jedan od najbeskorisnijih saveta glasi „Trgni se, saberi se, potrudi se!”.

Komičari – najčešće žrtve

Umetnici oboljevaju od poremećaja raspoloženja barem tri puta češće nego ljudi drugih profesija. Možda paradoksalno, ali među holivudskim glumcima koje je ova bolest zadesila najviše je komičara: Rozen Bar, Džim Keri, Ben Stiler, Džon Kliz, Rozi Odonel, Robin Vilijams samo su neki od njih. Među piscima su sve sami klasici: Tolstoj, Turgenjev, Balzak, Gogolj, Dikens, Zola, Virdžinija Vulf, Fokner, Hemingvej, Hese, Ibzen, čak i Andersen. Ni najčuveniji pesnici nisu mogli da se odbrane od ove bolesti: Jesenjin, Majakovski, Bajron, Puškin... Ipak, zaključuje dr Simić, slavni depresivci samo su dokaz da bolest ne može da spreči i omete pravi talenat i veštinu. Danas slavni često javno govore o svojim iskustvima i na taj način pomažu i motivišu obične ljude da se bez stida obrate za pomoć ako im je potrebna.

Alternativna medicina
U poslednjih deset godina širom sveta sprovedeno je oko četiri hiljade istraživanja iz oblasti alternativne medicine. Zaključci otkrivaju razočaravajuće nizak nivo poboljšanja kod svih tretiranih bolesti, a naročito je skroman efekat u lečenju depresije. Kako autor navodi u knjizi „Sve o depresiji” najveći relativni uspeh ima biljna medicina, a najkonkretniji efekat na depresiju ima kantarion, pre svega za blage i umerene depresivne epizode. Ali i ova biljka prilično zaostaje za efektom antidepresiva. Za akupunkturu nije dokazan nikakav efekat na depresivne poremećaje, a ni kod homeopatije nije dokazano da pomaže depresivnim pacijentima.

Objavljeno: D. Stevanović
Izvor: Politika magazin

 

[macula]

Šta ne smete da kažete osobi koja je u depresiji

Šta ne smete da kažete osobi koja je u depresiji​

Da li ste nekada posmatrali blisku osobu kako pati zbog određenog problema i iskreno želeli da je utešite, ali niste znali da pronađete prave reči? Ovakva situacija može biti posebno nezgodna ako je reč o osobi koja pati od depresije, jet takvoj osobi nije dovoljno da kažete "A ha, ti si depresivan, pa i ja sam danas nešto depresivna", jer depresija nije samo trenutno nezadovoljstvo i neraspoloženje, već je mentalna bolest. Pogledajte šta bi, a šta ne bi trebalo da kažete osobi koja pati od depresije, prema savetima britanske organizacije "Depression Alliance".​

zena.blic

Umesto... "Sigurno postoji neko kome je gore nego tebi."
Recite... "Nisi sam u ovome."

Umesto... "Šta ćeš, život nije fer."
Recite... "Želim da ti pomognem da prebrodiš ovo."

Umesto... "Prestani da se sažaljevaš."
Recite... "Dođi da te zagrlim."

Umesto... "Zar nisi ti uvek u depresiji?"
Recite... "Depresija je izlečiva bolest."

Umesto... "Pokušaj da se oraspoložiš."
Recite... "Da li želiš da prošetaš sa mnom?"

Umesto... "Znam kako ti je, i ja sam pre neki dan bila depresivna."
Recite... "Ne mogu da znam kako se osećaš, ali mogu da se brinem za tebe."

Umesto... "Stalno imaš potrebu da skrećeš pažnju na sebe."
Recite... "Tu sam ako ti nešto zatreba."

Umesto... "Zašto ne potražiš pomoć?"
Recite... "Zajedno ćemo pronaći način da prebrodimo ovo."

 

[brakovic]

Depresija jeste problem, i to veliki. Ima je mnogo češće nego što na prvi pogled izgleda.
Kada se govori o depresiji obično se misli na uznapredovalu, klinički manifestnu depresiju; o onoj subkliničkoj, koja je deo svakodnevice, ali se ne ispoljava u toj meri da bitno remeti svakodnevni život malo se piše i malo priča.
Postoje testovi za brzu orijentaciju o stepenu depresije. Jednostavni su sarže nekoliko pitanja. Narednih dana postaviću jedan takav.

POZDRAV SVIMA!!!!!

 

[crvendac_011]

Knjiga umesto "bensedina": Biblioterapija proteruje sedative

Knjiga umesto "bensedina": Biblioterapija proteruje sedative

Blic žena

Prekomerni stres jedan je od odlika turboživota današnjice, pred kojim mnogi dižu ruke u
neznanju kako da mu stanu na kraj. Statistika pokazuje da u Srbiji konstantno raste ionako enorman broj građana koji se čak i na svoju ruku “kljukaju” Bensedinima – godišnje se legalno proda oko pet miliona kutija tog sedativa. Malo koji pasionirani ljubitelj čitanja zna da knjiga može imati i terapeutesko dejstvo. A, naši psiholozi nedovoljno koriste biblioterapiju kao metod za poboljšanje zdravlja kroz čitanje odabrane literature, čime se pomaže ne samo u oslobađanju od stresa, već i u podizanju raspoloženja.



Značaj biblioterapije se ogleda u tome što adolescentu pomaže da uvidi da nije usamljen u svom problemu

Naime, krajem prošle godine otvorena je prva bolnička biblioteka u Zlatiborskom okrugu, jedna od malobrojnih u celoj Srbiji. Na neuropsihijatriji prijepoljske bolnice otvoren je ogranak gradske biblioteke "Vuk Karadžić", u kome se nalaze ciljano odabrana književna dela koja se koriste u svakodnevnom radu sa pacijentima, radi poboljšanja njihovog zdravlja. Jasno je da bi onima kojima nikada neće biti potrebno bolničko lečenje, knjiga mogla da bude moćan zdravstveni saveznik u borbi protiv dinamičnog tempa života današnjice i problema koji se posledično javljaju.

Jer, pojedina zapadna istraživanja pokazuju da je čitanje brži način opuštanja i od slušanja muzike, ali i od šetnje. Tako, u Velikoj Britaniji neki doktori preporučuju pacijentima tzv. knjige samopomoći - ali odabrane, s obzirom na to da upravo u ovoj oblasti vlada pandemija nekorisnih, laički napisanih, pa zato i štetnih knjiga. Primera radi, pojedinim pacijentima koji pate od depresije ili anksioznosti – samo onima koji pokažu želju i volju za čitanjem, britanski lekari preporučuju priručnike o samopomoći koji kroz određene savete i vežbe uče ljude kako da pomognu sebi.

Ali, to nije biblioterapija, koja podrazumeva znatno širi spektar štiva koje je za zdrave ali
izstresirane ljude zdraviji od samoinicijativno uzetih lekova za smirenje. Eksperti iz ove oblasti kažu da knjiga nije samo onaj poslovnični “najbolji prijatelj”, već je i lek za dušu i psihu.Otuda se nameće pitanje kako nas leči knjiga, ali i kome, pod kojim uslovima ona može biti efikasno sredstvo zdravstvene samopomoći.


Dr Željka Košutić objašnjava da je zadatak biblioterapije da, uz ostale oblike lečenja, pomogne mladim ljudima u prevazilaženju teškoća koje imaju u rastu i sazrevanju

Dr Željka Košutić, psihijatar u Institutu za mentalno zdravlje u Beogradu, naglašava da je
biblioterapija samo od jedan segmenata "milje terapije". Ona, međutim, kaže da njihova Dnevna bolnica za adolescente (DBA), u okviru pomenute terapije primenjuje i biblioterapiju - koja se pokazala kao izuzetno korisna.
- DBA je namenjena mladim ljudima od 15 do 25 godina, koji imaju teškoće u odrastanju i uspostavljanju identiteta, a koje se najčešće ispoljavaju kao nestabilno raspoloženje, problematično ponašanje, što dovodi do problema u funkcionisanju u kući i u školi. U radu sa njima videli smo da, uz individualnu terapiju, primenu lekova onda kad je to neophodno, značajno poboljšanje donosi “milje” terapija (terapija sredinom) kod osoba za koje je važno okruženje. I to okruženje u kome, kroz različite oblike kreativnog ispoljavanja, postoji interakcija između članova tima, svakog adolescenta ponaosob, kao i između njih samih – objašnjava naša sagovornica.

Po njenim rečima, u zavisnosti od problema, za svakog adoslesenta određuje se individualna psiho i farmakoterapija, ali i program po „milje terapiji“ koji je optimalan za tog adolescenta.
-Milje terapija obuhvata grupnu psihoterapiju, porodičnu terapiju, psihoedukativne grupe za roditelje i za adolescente, terapijsku zajednicu, Klub Pasaž, radnu terapiju, art terapiju, radionice, asertivni trening, atelje veština, fitnes i biblioterapiju. U DBA biblioterapija obuhvata plansko čitanje i psihološku obradu odgovarajuće literature i tekstova u tretmanu osobe sa emocionalnim problemima i/ili mentalnim bolestima. Zadatak biblioterapije je da, uz ostale oblike lečenja, pomogne mladim ljudima u prevazilaženju teškoća kad se suočavaju sa svojim konkretnim problemima koje imaju u rastu i sazrevanju – dodaje dr Košutić.

- Značaj biblioterapije se ogleda u tome što adolescentu pomaže da uvidi da nije usamljen
u svom problemu, smanjuje stigmatizaciju, ukazuje na različite načine rešavanja problema, oslobađa adolescente emotivnog pritiska i olakšava im da govore o svom problemu. Osim toga, kroz biblioterapeutski proces stiče se samopouzdanje i smanjuje napetost, što mladim ljudima - tokom razmene iskustava sa vršnjacima - pruža mogućnost konstruktivnijeg i kreativnijeg načina rešavanja problema koji se javljaju na putu njihovog odrastanja – zaključuje dr Željka Košutić.

Da bi biblioterapija imala pozitivno terapijsko dejstvo potrebno je da adolescent uz pomoć terapeuta prodje kroz odredjene faze u okviru biblioterapijskog procesa, ističe dr Košutić. Evo tih faza:
1. Identifikacija: mlada osoba se identifikuje sa likovima iz knjige, u liku neke bliske osobe prepoznaje sebe ili neko vlastito iskustvo, što izaziva različite emocije
2. Projekcija: adolescenti preispituju životna i moralna načela, svoje ponašanje i postupanje u odredjenim životnim situacijama, uporedjuju ih sa ponašanjem likova iz dela, što utiče na promenu njihovih stavova, razrešenje dilema i nedoumica
3. Katarza: deleći emocije sa likom iz dela, adolescent može da dozivi emocionalno pražnjenje, rasterećenje i olakšanje
4. Uvid: uživljavajući se u delo i ono što proživljavaju književni likovi, uz pomoć terapeuta, adolescent postaje svestan svog unutrasnjeg konflikta ili konflikta sa drugim ljudima, što predstavlja prvi korak ka razresenju tog konflikta

Pohvala ludosti
Knjige su manje ili više korisne, ali nije baš svaka lekovita. Mnoge su preživele vekove
fascinirajući čitaoce nesmanjenim intenzitetom. Pravi primeri su dela Aristotela, Platona,
Homera, zatim kineskih, arapskih i indijskih filozofa, potom biseri srednjevekovne književnosti, ali i ruski i engleski klasici. Podsetimo samo na “Pohvalu ludosti” Erazma Roterdamskog.
Ali, u duhu narodne izreke da prema svecu ide i tropar, nije svaka knjiga za svakoga. Na
biblioterapeutima je da odrede koje knjige će kod konkretne osobe direktno uticati na uzrok problema.
Studentkinja iz Beograda Isidora Jovanović (19) kaže da je zbog depresije uzrokovane
iznenadnim razvodom roditelja i prekomernim odsustvom majke zbog poslovnih obaveza, kao i zbog njenog dugogodišnjeg odbijanja da u osnovnoj i srednjoj školi prati generacijski masovne modne trendove (npr. peglanje kose) i preovlađujuće muzičke stilove (turbofolk), još kao srednjoškolka pomoć potrazila upravo u DBA Instituta za mentalno zdravlje.
-Biblioterapija mi je pomogla tako što smo u grupi čitali odlomke iz knjiga u kojima su autori opisivali kako su se osećali kad su, recimo, bili usamljeni, neshvaćeni, odbačeni ili one odlomke iz kojih se vidi vidi kako su književni junaci rešavali te i brojne druge, različite probleme. Nakon što pročitamo neki odlomak ili pesmu (npr.“Albatros” Šarla Bodlera) svako od nas iznosio je vlastito mišljenje o samom tekstu ili je pričao o tome šta je prepoznao kao svoj problem. Meni je čitanje knjiga koje je odabrao biblioterapeut pomoglo i da shvatim, ali i da poverujem da su moji problemi univerzalni, da mogu svakome da se dese, da nisam sama - jer ima mnogo ljudi koji se osećaju kao što sam se ja tada osećala, kao i da je na meni da, uz podršku roditelja, psihologa i biblioterapeuta, sama rešim svoje probleme, jer drugi ljudi nemaju moć da to učine umesto nas. Preduslov da bi biblioterapija mogla da pomogne jeste da čovek ima potrebu za čitanjem, a ne da prezire onoga koji knjigu drži u ruci, da ne podcenjuje moć znanja i obrazovanja, da mu čitanje bude zadovoljstvo, a ne izvor dosade kao što je slučaj sa mnogim mojim vršnjacima. Jer, samo tada ovom metodom mogu da shvate da njihov problem nije jedinstven, već se ponavlja vekovima, pa upravo zato i može da bude razrešen. Bez obzira na to o kom problemu da je reč – objašnjava Isidora Jovanović.


“Što si umoran, nisi čitao!”

Akademik Matija Bećković se, u komentaru za naš portal, duhovito osvrće na nezastupljenost biblioterapije u Srbiji, parafrazirajući i “Sirote male hrčke”.
- Srbi imaju poslovicu: “Što si umoran, nisi čitao!” Drugo, jedan je izjavio da bi stalno čitao samo kad bi voleo da čita. Takvog čitaoca svet nije video! On, praktično, ne bi radio ništa drugo, ali jedini problem je što nije voleo da čita i što za njega nije bilo teže kazne nego kad bi morao da uzme knjigu u ruke. Treće, najlepšu rečenicu o čitanju je, u naše vreme, kazao Umberto Eko: “Nećete se tako lako ratosiljati knjige!” – veli Bećković.
Ona ističe da su neke od knjiga koje su joj pomogle “Sjena vjetra” Karlsa Zafona, “Most preko večnosti” Ričarda Baha, a pre svih “Između autoriteta i slobode” prof. Vladete Jerotića, “Galeb Džonatan Livingston” Ričarda Baha i "Psihologija gomile" Gustava Lebona. Kad je o poeziji reč, osim već pomenutog “Albatrosa” posebno navodi pesmu “Ako” Radjarda Kiplinga.
Na pitanje zašto roditelji nisu mogli da joj pomognu iako su, kako sama kaže, to uporno pokušavali, Isidora Jovanović odgovara da oni jesu intelektualci, ali da su sa jedne strane i otac i majka bili neka vrsta uzroka za njenu depresiju, a, sa druge strane, “bili su previše brižni i uplašeni i nisu znali koji je pravi način” da pomognu.
-Na primer, od depresije nisam mogla da učim iako sam bila među najboljim učenicima, a moji roditelji su pokušavali da me aktiviraju na polju učenja jer su mislili da ću dok učim skrenuti misli sa depresije. Roditelji su postali toliko opsednuti time da detetu bude bolje da nisu shvatili kad su počeli da dižu ton, što je logično jer su se u jednom trenutku počeli i da nerviraju kad su shvatili da su bespomoćni. Tako da je i njima tada bila potrebna pomoć, što vidim tek sada, kad sam razrešila svoje probleme. Nisu mi stavljali zabrane da bi me naterali da učim, ali njihova nervoza se prelivala na mene, dodatno me trošila i samim tim udaljavala ne samo od knjige, već i od njih oboje. Bio je to začarani krug u kome sam samo gubila snagu. Sa druge strane, dobro je to što su mi roditelji povremeno ali uporno preporučivali da odem kod psihologa i što nisu nikada odustali od truda oko mene, jer mi je kasnije to izuzetno značilo iako je bilo kontraproduktivno u vreme kad su pravili pritisak na mene – objašnjava Isidora Jovanović.

Kućna biblio-apoteka
Evo preporuka za “malu kućnu apoteku knjiga”: Biblija, Ezopove basne, Andersenove bajke, Sent Egziperi “Mali princ”, Pripovetke naroda sveta, Italo Kalvino “Nevidljivi gradovi”, Borhes “Priče”, “Knjiga od peska”, Isak Baševis Singer “Pripovetke”, Ejmi Tan “Klub sretnih žena”, Džulijan Barns “Floberov papagaj”, Gabrijel Garsija Markes “Ljubav u doba kolere”, Orhan Pamuk “Zovem se Crveno”, Mihail Bulgakov “Majstor i Margarita”, Čarls Bukovski, Kristijana F. “Mi deca s kolodvora ZOO”.
Biblioterapija kod nas još nije zaživela, nije čak ni priznata kao samostalna terapeutska metoda. Drugačije je u SAD, kao i Velikoj Britaniji u kojoj biblioterapeuti, po posebnoj metodologiji, propisuju “individualne recepte” koje knjige čitati. Prema tome, i na zapadu je biblioterapija individualna metoda, ali se tamo knjige ipak klasifikuju prema uzrastu pacijenta i vrsti tegoba. Američki psihijatri u određenim slučajevima umesto lekova savetuju knjige kod depresije, neuroze, različitih trauma, agresivnosti, anksioznosti, ali i kao pomoćno sredstvo (uz lekove!) kod visokog krvnog pritiska, migrene i tahikardije.
Kao neku vrstau parametra čija, i koja konkretno, književna dela valja uzeti u ruke u teškim momentima, možda bismo mogli tretirati činjenicu da američki psihijatri savetuju svojim pacijentima “gutanje” dela Dikensa, Tvena, Dostojevskog, Tolstoja, Igoa, Šekspira, Mana… Kod nas bi, bez sumnje, izbor knjiga za biblioterapiju bio proširen zahvaljujući bogatoj srpskoj književnoj baštini.

 

[crvendac_011]

Bah zdravlje čuva, bensedin ga kvari

POD LUPOM: KAKO POPRAVITI RASPOLOŽENjE

Bah zdravlje čuva, bensedin ga kvari

Po upotrebi lekova za smirenje prednjačimo u ovom delu Evrope i dok zavidimo Šveđanima na lepim platama oni padaju u depresiju zbog manjka dnevne svetlosti. Gde je izlaz iz depresije?



„Nešto sam depresivan, ma nije mi ni do čega”, koliko puta smo čuli ovu rečenicu od nekog bliskog u kući, na poslu, komšiluku... Takođe, znamo da neki naši prijatelji ili rođaci ponekad uzmu nešto protiv nervoze, da zaleče tugu, smire se, opuste, umanje stres. Neki stručnjaci i institucije upozoravaju na prekomernu upotrebu lekova za smirenje, mašu podacima da smo po količini bensedina i sličnih sedativa koje koristimo prvi u ovom delu Evrope. Istovremeno, mada često prisutna depresija je bolest o kojoj ima malo dostupnih informacija. Zbog slabe informisanosti, jedva da trećina „depresivaca” potraži lekarsku pomoć, obično odlaze samo do apoteke da uzmu potrebnu dozu jeftinog bensedina, koji se na nekim mestima može nabaviti i bez recepta mada je to zvanično protivno propisima.
Ima li boljeg načina da se čovek izbori sa stresovima, krizom i svakakvim problemima? Svakako da ima, ali mnogima je lakše da za tren progutaju lek i čekaju „smirenje” nego da se angažuju, pokrenu i ulože napor. Recimo, za početak bi, kažu lekari, bilo dovoljno da se umesto kljukanja sedativima podignu roletne i razmaknu zavese, jer svetlost deluje ne samo umirujuće nego krepi i vraća optimizam. Dok mi zavidimo Šveđanima na lepim platama oni zavide zemljama južne Evrope na sunčevoj svetlosti: naime, uočeno je da u skandinavskim zemljama veliki broj ljudi pati od depresije, a uzrok je otkriven u malom broju sunčanih dana u godini.
Sunčan dan je dokazan lek protiv blage depresije, a odskoro je i kod nas počela da se primenjuje vrlo delotvorna i potpuno bezopasna terapija svetlom, podsećaju lekari.
„Depresija je stara koliko i čovečanstvo, a nastaje ne samo zbog nekih teških i dramatičnih situacija, kao što je gubitak voljene osobe ili teška bolest, okidač može biti i neka manje stresna situacija kao što je smanjeno kretanje, nezdrava ishrana, alkohol, pa čak i korišćenje nekih lekova”, ističe primarijus dr Slobodan Simić u knjizi „Sve o depresiji”.
Zbog činjenice da psihičke smetnje loše utiču i na bolesti unutrašnjih organa depresiju je dugo izučavao američki lekar, internista, dr Nil Nidli koji je objavio knjigu „Izlaz iz depresije”.
On je došao da zaključka da se pored lekova, loša i teška raspoloženja mogu lečiti i popravljati stilom života, koji uključuje i način ishrane, fizičke vežbe, način disanja, pozitivno razmišljanje, duhovnost i uopšte zdrav i pozitivan način života.
Nidli ukazuje na jedno američko istraživanje koje je pokazalo da kod žena koje rade fizičke vežbe samo povremeno ili ih uopšte ne rade postoji dva puta veći rizik od obolevanja od teškog oblika depresije nego kod onih žena koje su umereno vežbale nekoliko puta nedeljno. Fizička aktivnost ne samo što sprečava pojavu depresije, nego predstavlja i dobar način lečenja za one koji od nje pate. Ako ne potpuno, ono bar delimično objašnjenje jeste to da vežbe podstiču mozak da proizvodi više serotonina i norepinefrina, neurotransmitera u mozgu koji mogu da ublaže depresiju. Kanadski istraživači su otkrili da fizičke vežbe – bilo da su u pitanju treninzi snage, trčanje, šetnja ili neke druge forme aerobika mogu da ublaže umeren oblik depresije. Naravno, jako je važno da depresivni pacijenti shvate da se verovatno neće osećati baš mnogo bolje nakon samo prvih nekoliko treninga. To se, međutim, ne može reći za one koji osećaju napetost ili zabrinutost. Njima će biti lakše već nakon prvog treninga.
– Postoji čitav pravac u psihoterapiji koji se zove telesna psihoterapija, jer je odavno dokazano da je uzrok depresije pre svega u telu. Ako se oslobodimo telesne napetosti promenama u stavu, držanju, načinu disanja poboljšaćemo naše psihičko stanje. Prosto rečeno kad ustanemo ujutro i zauzmemo stav depresivne osobe, pogurimo se i oklembesimo, posle pet minuta zaista ćemo se osećati depresivno. Ako bismo obratili više pažnje na disanje i počeli lagano i duboko da dišemo a ne plitko i kratko samo time bismo mogli da promenimo puno toga. Fizičke vežbe su dobre, ali ne i obično fizikalisanje, moramo obratiti pažnju kako se naše telo oseća, kako dišemo, da li ga treba zategnuti, opustiti – ističe psihoterapeut Nebojša Jovanović.
Brzo hodanje, trčanje, plivanje, za sve je to potrebna velika količina kiseonika pa je važno znati pravilno i duboko disati, a to je veština koja se uči. Pravilno funkcionisanje organa za disanje, pospešuje cirkulaciju krvi, osvežava čitav organizam i poboljšava apetit, potpomaže varenje i daje sladak i miran san, okrepljujući na taj način naše telo i umirujući naš um. Veoma je važno imati pravilno držanje tela, naročito za one koji su depresivni i ne umeju da se izbore sa stresom. Lekari preporučuju duboko disanje i tokom sprovođenja još jedne mere vezane za stil života – „terapije klasičnom muzikom”. Do sada se pokazalo da je tradicionalna klasična muzika jedina vrsta muzike koja popravlja mentalno zdravlje, pa terapeuti preporučuju slušanje klasične muzike najmanje sat vremena svake dve sedmice. Oni savetuju da pri tome obavezno razmišljate o važnim događajima i stvarima u vašem životu i uključite svoju imaginaciju.
Dr Nidli iz svog iskustva ističe važnost pozitivnih misli: „Čim postanete svesni da vam se javila neka nekorisna negativna misao, odmah je treba zameniti pozitivnom mišlju. To znači da osoba treba unapred da isplanira kojom će pozitivnom mišlju zameniti tu negativnu misao da ne bi bilo odlaganja u prelasku sa negativne na pozitivnu misao. Ljudski mozak može i da se prilagođava i da se uvežbava, tako da kada pozitivno razmišljanje pređe u naviku, depresija će verovatno postati stvar prošlosti. Nekoliko istraživanja je pokazalo da unutrašnje religijsko iskustvo doprinosi ozdravljenju od depresije”.
Neka druga istraživanja su otkrila da snažna vera ne samo što pomaže u lečenju već i u sprečavanju depresije Mnoga istraživanja ukazuju na to da poštovanje verskih formi bez prave i iskrene vere može vrlo malo uticati na opšte mentalno zdravlje čoveka.
– I u našoj psihologiji, ne samo zapadnoj, sve više se pridaje značaj verskim osećanjima jer čovek bez vere teško da može da živi kvalitetno. Ako ni u šta ne veruje sve gubi smisao, ako nema smisla čemu onda život. Takav negativan stav može dovesti do čovekove duhovne bolesti. Ali, važno je istaći da lek može biti stvarna religioznost a ne formalnost da neko ide u crkvu i posti – kaže psihoterapeut Jovanović i naglašava da je suština prevazilaženja problema da se čovek otvori, da ne bude povučen u sebe. Suština izlečenja je u poverenju, i u zahvalnosti za ono što imamo. Nažalost mnogi su izgubili taj osećaj i zato su skloni da sve obezvrede – ističe Nebojša Jovanović, psiholog u Centru za razvoj ličnosti „Akademija uspeha”.

---------------------------------------------

Ishrana

Način ishrane može da bude od značaja u borbi protiv depresije. Dugogodišnja zajednička istraživanja nutricionista i psihijatara pokazala su da uzimanje određenih namirnica u organizmu obezbeđuju energiju i aktiviraju dobro raspoloženje. Koje su namirnice korisne? Pre svih namirnice bogate ugljenim hidratima: testenine, hleb i pecivo, žitarice, pasulj, grašak. Voće sadrži aminokiselinu triptofan koju će organizam pretvoriti u serotonin koji prenosi signale spokoja, opuštenosti, i drugih lepih osećanja u mozgu, a time i suzbijaju depresiju. Posnije vrste mesa, nemasni sirevi , jogurt mleko, grašak učiniće vaš život živahnijim i poletnijim, a plava riba (tuna, skuša, sardina) riba hladnih mora (losos, haringa, bakalar) i sušeno grožđe, urme, sadrže masne kiseline Omega 3 koje omogućavaju lučenje endorfina i tako podstiču dobro raspoloženje i osećanje zadovoljstva. Čokolada, jedna do dve šoljice kafe, zeleno lisnato povrće, namirnice koje sadrže vitamin B... ali treba paziti i nas holesterol i kilograme, naravno. Posebno treba biti obazriv sa alkoholnim pićima, od kojih neka, kao viski, džin, vino, vermut pozitivno utiču na depresiju ali isključivo u terapijskim dozama, ističe prim. dr Slobodan Simić u knjizi „Sve o depresiji”.

-------------------------------------------------

Šta su antidepresivi

Antidepresivi predstavljaju grupu lekova koji poboljšavaju raspoloženje, volju i dinamizam kod čoveka. Nesumnjivo je dokazano da lekovi iz grupe antidepresiva mogu da ublaže i otklone depresivno raspoloženje. Za razliku od antidepresiva anksiolitici, koji otklanjaju anksioznost i opuštaju mišiće kao što su bensedin i bromazepam stvaraju zavisnost i ne pomažu otklanjanju depresivnog raspoloženja, a pošto stvaraju zavisnost oni koji ih uzimaju moraju stalno da povećavaju doze. „Prava zavisnost praćena neizdrživom potrebom za lekom, nepoznata je kod uzimanja antidepresiva, čak i ako se lek uzima više meseci ili godina”, navodi dr Simić.
Psihijatar dr Zoran Ilić ističe da je svaki lek za smirenje koji se popije mala kapitulacija čoveka. Bensedin i bromazepam se mnogo troše pa ljudi postaju zavisni. Bensedin smanjuje napetost ali ne leči i nema nikakvo antidepresivno dejstvo i stvara zavisnost ističe dr Ilić i naglašava potrebu jačanja samopouzdanjaasertivnim treninzima i drugim metodama i tehnikama koji dovode do otklanjanja napetosti.
– Ipak, jako je važno naglasiti da je odbijanje lečenja podjednako opasno kao i posezanje za lekovima na svoju ruku. Da li čovek treba da pije lek i koji – treba ostaviti lekaru da proceni, kaže dr Zoran Ilić

-------------------------------------------------------------

Pomaže

– Boravite na dnevnom svetlu i u svetlimprostorijama
– Izbegavajte negativne misli
– Upražnjavajte redovan san nakon kojeg seosećate odmornim
– Svakodnevne duhovne vežbe
– Redovne fizičke vežbe
– Vežbe dubokog disanja
– Slušajte klasičnu muziku

----------------------------------------------------------

Aerobne vežbe

·Ritmički pokreti velikih grupa mišića
·Primeri: šetnja, trčanje, plivanje, vožnja bicikla
·Najmanje po 30 minuta 3 puta sedmično
·Bolje je vežbati po 30 minuta 6 puta sedmično

---------------------------------------------------------------------------------

Vežbanje pobeđuje loše misli

Redovne vežbe aerobika:
·povećavaju nivo serotonina u mozgu
·predstavljaju dobar lek za ublažavanje depresije
·uspešnije su u ublažavanju depresije od psihološkog savetovanja
·ublažavaju zabrinutost, poremećaje vezane za zloupotrebu supstanci (zavisnosti) i hiperaktivnost
·sprečava pojavu depresije, ako je ona već tu, potpomaže njeno lečenje.
(Dr Nil Nidli „Izlaz iz depresije”)

Objavljeno: 19.09.2011.
Izvor: Politika magazin

 

[Golden red]

Depresija daleko opasnija uz bolesti srca!




Stručnjaci tvrde da je kombinacija depresije i srčanih bolesti daleko ozbiljnija nego svaka od tih bolesti pojedinačno.

U istraživanju, koje su sproveli britanski naučnici sa Univerzitetskog koledža u Londonu, učestvovalo je oko 6.000 ljudi srednje životne dobi, a svaki učesnik je praćen pet i po godina.

Od depresije je bolovalo 14,9 odsto učesnika ovog istraživanja, a istraživači su zapazili da čak 20 odsto ljudi koji boluju od neke bolesti srca ima simptome depresije, dok je kod ljudi koji ne boluju od srčanih bolesti taj postotak iznosio 14 procenata.

Istraživanjem se došlo do zaključka da ljudi koji boluju od bolesti srčanih arterija imaju 67 odsto veću verovatnoću za smrt nego ljudi koji nemaju problema sa srcem ili koji pate od depresije.

Ljudi koji su bolovali od depresije imali su dvostruko veću šansu da će tokom trajanja istraživanja umreti nego oni koji nemaju neku od bolesti srca ili depresiju.

Istraživanje je pokazalo da ljudi koji imaju problema sa srcem i uz to simptome depresije, imaju gotovo pet puta već šansu za smrt nego ljudi koji nemaju nijedan od ta dva problema.

Stručnjaci ističu da ovi rezultati pokazuju koliko je za održavanje zdravlja bitno vežbanje obzirom da pomaže i kod lošeg raspoloženja i kod bolesti srca, prenosi Tanjug.





Izvor: S media