Po recima Svetog pisma, vernik koji danas primi Hrista za spasitelja, on vec u tom trenutku dobija vecni zivot, odnosno njegovo ime se upisuje u knjigu zivota na nebu u kojoj su upisana imena vernih.
To znaci jos vise, da takav covek vec u ovom zivotu prima Bozansku prirodu, Bog u njegovo bice usadjuje jedan Bozanski elemenat Duhom Svetim, koji se ispoljava u Duhovnim rodovima koje takav covek ispoljava a koji nisu deo njega samoga, vec su proizvod promene koju Bog cini u coveku tokom celog zivota od casa pokajanja i predanja do kraja zivota.
Sa druge strane, covek koji ne veruje, on je duhovno izgubljen covek koji vec danas zivi svoju smrt, njegovo ime se nalazi u knjizi smrti u kojoj se nalaze imena onih koji odbijaju Bozju milost i ponudjeni dar spasenja.
U tom smislu raj i pakao su vec na ovoj zemlji, i mi vec danas donosimo odluke gde ce mo se naci u dan suda, u grupi onih koji su izgubljeni za vecnost, ili u grupi onih koji su spaseni.
''Заиста, заиста вам кажем: Ко моју реч слуша и верује Ономе који је мене послао, има живот вечни, и не долази на суд, него је прешао из смрти у живот'' Jovan 5. 24
Dakle ovaj izraz ''IMA'' podrazumeva ostvarenu eshatologiju gde vernik vec danas uziva blagoslove zajednice sa Bogom, i ima predukus vecnoga zivota i carstva nebeskog koje ce primiti nakon Hristovog drugog dolaska.
Nasuprot tome, nevernici zive u beznadju, bez svetlosti jevandjeoske zive nade i radosti koju zjednica sa Bogom pruza, i nesvesno zive svoju smrt cekajuci i konacni dan svoje propasti prilikom Hristovog drugog dolaska.
Na jednom mestu Isus napominje ''JER JE PLATA ZA GREH SMRT, A DAR BOZJI JE ZIVOT VECNI''
Ovde je jasno objasnjeno da kazna gresnicima nije vecno mucenje u paklu, jer i u tom slucaju oni imaju vecni zivot muceci se u ognju, vec da je to smrt - vecno nepostojanje..
Za razliku od toga vecni zivot predstavlja zivot koji nece nikada prestati, u blazenstvu Bozje nove zemlje.
