Ima tu argumenata i za "da" i za "ne".
Dakle, za "da":
-sistem ce biti mnogo uredjeniji, i nasi politicari prvenstveno, a i ostali, nece moci da "love u mutnom", da sada ne nabrajam sta sam sve mislio pod tim, citajte "izmedju redova",
za "ne":
-suplje su price da ce se obavezno i bolje ziveti, da ce nam se podici standard, "ruze ce da cvetaju na svakom koraku" i tako dalje. EU je kao kompozicija voza, ko je prvi usao, zauzeo je bolja mesta, za ostale je pridodat teretni vagon (primer Bugarske i Rumunije). Bicemo zavisni u svakom smislu, pre svega ekonomskom od ostataka EU, i na taj nacin biti taoci.
Zakljucak:
Da su nasi vajni politicari i samozvani eksperti za period od 2000. godine kada su dosli na scenu, uradili ista na ozivljavanju ekonomije (jer ocito je da u ovoj zemlji maltene nista ne radi, i da nije stranih donacija i zaduzivanja sa kreditima, ovaj pokusaj od drzave odavno bi bankrotirao, kao Island), mi bi sada bili "na konju" i mogli bi da ekonomski saradjujemo sa Unijom kao Švajcarska ili Norveška čini mi se. Ništa im ne fali što nisu u toj dodatnoj državi SAD-a na teritoriji Evrope, a sigurno zive bolje od nas.
E, zbog toga, na zalost, moracemo da nabacimo sebi omcu oko vrata i da udjemo u EU.