Da, pismo u svakom slučaju je jedno od glavnih autoriteta u kome se možespoznati istina, i kojim treba proveravati svaku tvrdnju, ali ja sam želeo da ukažem i na neke druge aspekte spoznaje istine, i principe njene provere, a oni su sledeći:
1. REČ BOŽJA - Ispitati putem reči da li je odredjena tvrdnja og Boga ili ne,
Sve što nije u skladu sa jasnim otkrivenjima BoŽje reči, i po principu `TAKO GOVORI GOSPOD, to treba odbaciti kao laž.
Ipak pošto smo mi ljudi ograničeni i ne razumemo najbolje sve pojave koje se dešavaju oko nas, i možemo na osnovu te ograničenosti da donesemo pogrešne zaključke i ako smo ispitali sve putem reči, onda se primenjuje sledeća faza provere, a to je:
2. MOLITVA - Iskreno i usrdno tražiti od Gospoda da nam on otkrije svojim Duhom da li je nešto od njega ili ne.
Ono što se nadovezuje na ovo i spada u sledeću fazu provere je:
3. ISKUSTVO - Ako smo iskreni, Bog će nam dati iskustveno osvedočenje da li je odredjena stvar od njega ili ne.
Kao sto znamo Bog se otkriva na nekoliko načina opisanih i u otkrivenjima njegove reči, to je na prvom mestu upravo kroz svoju rec, kao i kroz znakove, putem duhovnih darova - sna, vizije, i glasom Svetoga Duha koji se obraca covekovom uhu, kao i srcu.
Sledeca i najvaznija faza provere kroz koju i proizlaze sve gore opisane, i bez koje covek nije siguran, je:
4. ISKUSTVO U SVAKODNEVNOM OPSTENJU I ZAJEDNICI SA BOGOM - Da bi covek uopste znao da li je nesto od Boga, on mora imati cvrst neprekidnu zajednicu sa njim, Sveti Duh mora prebivati u coveku i usmeravati covekove misli i dela, sto coveku omogucuje da prepozna da li je nesto od Boga ili ne, jer mu Duh koji je u njemu to svedoci.
Ovo spada u samo pitanje naše duhovnosti, i vezano je i za pojam krštenja kao i sve ostale pojave unutar crkve koje se tiču crkvene doktrine i praksu, jer ako smo svakoga dana povezani sa Bogom, i trazimo da nas on vodi i usmerava naše korake u svakom trenutku, mi nećemo činiti nešto što je suprotno jevandjelju, direktnije, nećemo krštavati malu decu, ili primati novac za usluge koje pružamo u crkvi, nećemo slaviti smrtne ljude i njima se moliti, itd, jer to nije u skladu sa jasnim otkrivenjima Božje reći, i Duh Sveti bi nam sigurno uputio ukor za nešto što činimo, a što nije po njegovoj volji.
Ja lično mogu razumeti zašto danas nema ukora, jer postoji globalni otpad od Boga i njegove reči, izražen rečima biblije:
"I mi smo kao i vi smrtni ljudi, koji vam propovedamo jevanđelje da se od ovih lažnih stvari obratite k Bogu Živom, koji stvori nebo i zemlju i more i sve što je u njima; Koji u prošavšim naraštajima beše pustio sve narode da idu svojim putevima. ( Dela 14. 14 - 16 ).
"I zato će im Bog poslati silu prevare, da veruju laži;
Da prime sud svi koji ne verovaše istini, nego voleše nepravdu" ( 2 poslanica Solunjanima 2. 11 - 12 ).
