5. И кад се молиш Богу, не буди као лицемери, који радо по зборницама и на раскршћу по улицама стоје и моле се да их виде људи. Заиста вам кажем да су примили плату своју. 6. А ти кад се молиш, уђи у клет (собу) своју, и затворивши врата своја, помоли се Оцу свом који је у тајности; и Отац твој који види тајно, платиће теби јавно.
7. А кад се молите, не говорите много ко незнабошци; јер они мисле да ће за многе речи своје бити услишени.
8. Ви дакле не будите као они; јер зна Отац ваш шта вам треба пре молитве ваше;
9. Овако дакле молите се ви: Оче наш који си на небесима, да се свети име Твоје;... (Матеј 6)
Дакле, Господ Исус каже да се не молимо превише са много речи и бесмисленим понављањем као многобошци, већ да будемо искрени и прецизни. Ипак, даје нам одређену молитву, а каже да не понављамо једно те исто као многобошци. Зашто то? У молитви "Оче наш" је обухваћено све што треба, зато је она један пример како да се молимо. Прецизно, смислено и сл.
Понављањем ове молитве 5-10, па и више пута, радимо као многобошци. Битан је смисао молитве - циљ. Иако имамо тај циљ за који се молимо, Бог каже да већ зна унапред шта нама треба. Зашто да понављамо онда? Нема смисла. То је као када наш родитељ зна да ћемо да идемо негде, а ипак очекује да га лепо питамо, како доликује и ред је да чинимо.
По хришћанском учењу (апостолском), сваки крштени хришћанин може крстити другог који није. То правило је, колико знам, задржано у православној цркви, ако нису мењали. Углавном, то је и логично и можемо наћи у Делима апостолским и Посланицама. Такође видимо у Јеванђељу да Исус није крстио већ Његови ученици.
Дуго сам и ја размишљао раније и није ми било јасно како то функционише, зато сам и исписао све оно раније. По неком неписаном правилу, ако се крстиш у одређеној деноминацији - цркви, одмах јој и припадаш. ПОГРЕШНО. Ако те крсти било који верник, ти не припадаш цркви (деноминацији) већ Христу лично. Ако Дух Свети сиђе на тебе, неће сићи из неке деноминације, већ од Бога због Цркве, ако припадаш Њој, а не световним "мудрацима". Да ли то значи да можемо свуда да се крстимо, у било којој деноминацији? Сачувај, Боже! Никако! Пре крштења треба добро проучити понашање и веровање те цркве, па ако је свештеник или верник стварно посвећен Господу, онда затражити да нас крсти. И то је то! Нисте обавезни никоме до Господу Исусу и са Њим градите однос.
35. А Филип отворивши уста своја, и почевши од писма овог, приповеди му јеванђеље Исусово.
36. Како иђаху путем дођоше на некакву воду; и рече ушкопљеник: Ево воде, шта брани мени да се крстим?
37. А Филип му рече: Ако верујеш од свега срца свог, можеш. А он одговарајући рече: Верујем да је Исус Христос Син Божји.
38. И заповеди да стану кола, и сиђоше оба на воду, и Филип и ушкопљеник, и крсти га.
39. А кад изиђоше из воде, Дух Свети паде на ушкопљеника, а анђео Господњи узе Филипа, и више га не виде ушкопљеник; него отиде путем својим радујући се. (Дела 8)
Зашто се посвећујемо само Исусу и само Њему припадамо, тј. телу Његовом - Цркви небеској? Ево зашто:
8. Ја вас крштавам водом, а Он ће вас крстити Духом Светим. (Марко 1)
