Da li slaviti subotu ili nedelju

[stvarnoslap]

PRAZNOVANJE NEDELJE I IZLOZBA

Godine 1893. odrzana je

Kardinal Gibouns vodio je javnu debatu sa protestantima koju je objavljivao casopis Catholoc Mirror.
...

U ime advnetista zahvaljujem se Kardinalo Gibounsu na ovako dobroj i istinitoj izjavi.

Sta Slape kaze na to?

‘RIMOKATOLICKI PISCI SU (u ono vreme) ponudii Protestantima 1,000.00 dolara, ako iz Svetog pisma mogu da dokazu da je nedelja novozavetni dan odmora, i do dans nije se jos niko nasao da zatrazi tu ponudu, izjavio je nadbiskup Enright.” Istorija prave crkve, str, 209.

Marko, očito nečim zaslijepljen, ne zna više ni što kopira ni gdje kopira. Ovdje još jednom kopira točno ono što je već kopirao na drugoj temi.

A kad smo kod "nagrade", i ja adventistima nudim "1. 000 dolara", ako mi u Novom zavjetu pronađu samo jedan slučaj da se netko od apostola sastao s kršćanima subotom.

 

[Laodikeja]

Tekst je prejasan. Tih subota Pavao je u židovskoj sinagogi naviještao evanđelje Židovima i neznabošcima. Na kraju se neki od prisutnih psujući suprotstaviše onome što je Pavao govorio. Zar su kršćani na okupljanju s apostolima psovali i suprotstavljali se onome što bi im apostoli iznosili? Naravno da nisu, i naravno da ove Pavlove subotne epizode nemaju nikakve veze s kršćanima i okupljanjima kršćana.

Tekst kae da je apostol Pavle otisao u Jevrejski hram u Subotu.
Potom, da je iznosio rec Božju.
da su ga neznabosci molili da im tu rec iznese i druge Subote.

Dakle - akcenat je na okupljanju Subotom, jer da je drugacije tada bi apostol sigurno napomenuo da neznabosci ne moraju da cekaju do iduce Subote, vec da dodju sutradan u nedelju i da ce im on propovedati rec Bozju.

Mi možemo filozofirati sami od sebe tumaceci proizviljno smisao teksta - zasto je nesto tako ili zasto nije tako - tekst je sam po sebi jasan.

Ipak je biblijsko, pogledaj:

Pnz 5,1-3: Mojsije sazva sav Izrael te im reče: "Čuj, Izraele, naredbe i zapovijedi što ih danas izričem u tvoje uši! Naučite ih, držite i vršite. Jahve, Bog naš, sklopio je s nama Savez na Horebu. Nije Jahve sklopio taj Savez s našim očevima, nego baš s nama svima koji smo danas ovdje živi.

Razumiješ li što ovdje piše? Ne samo da Bog nije sklopio savez i nije zapovjedio subotu nežidovima, nego to nije zapovjedio ni Židovima prije ovog događaja na Sinaju..

Pravis jednu osnovnu gresku - jer dodajes smisao tekstu koji u kontekstu ne postoji.

Dakle - stvar je u tome da Bog jeste sklopio zavet sa Avramom i kasnije sa Izrailjskim narodom da ce ih dovesti u obećanu zemlju, pod uslovom da oni drže sve Božje zapovesti, ali prica tu nije završena, jer je Bog želeo preko Izrailja da vest o Bogu prenese svim okolnim narodima, i cak sta jos vise ' da zavet koji je učinio sa Izrailjem učini i sa tim drugim narodima jer se on odnosi i na njih a ne samo na Izrailj.


"Овако вели Господ: пазите на суд, и творите правду, јер ће скоро доћи спасење моје, и правда ће се моја објавити.
Благо човјеку који тако чини, и сину човјечијему који се држи тога чувајући суботу да је не оскврни, чувајући руку своју да не учини зла.
И нека не говори туђин који пристане уз Господа: Господ ме је одлучио од свога народа; и нека не говори ушкопљеник: гле, ја сам сухо дрво.
Јер овако вели Господ за ушкопљенике: који држе суботе моје и избирају што је мени угодно, и држе завјет мој,
Њима ћу дати у дому свом и међу зидовима својим мјесто и име боље него синова и кћери, име вјечно даћу свакоме од њих, које се неће затрти.
А туђине који пристану уз Господа да му служе и да љубе име Господње, да му буду слуге, који год држе суботу да је не оскврне и држе завјет мој,
Њих ћу довести на свету гору своју и развеселићу их у дому својем молитвеном; жртве њихове паљенице и друге жртве биће угодне на олтару мом, јер ће се дом мој звати дом молитве свијем народима" ( Isaija 56. 1 - 8 )

Dakle, kao sto vidimo - Bog se ovde obraća neznabošcima i kaže:

1. И нека не говори туђин који пристане уз Господа: Господ ме је одлучио од свога народа;

Drugim rečima ovde Bog kaže: "Neka ne govori "Gospod me je ovojio od svog naroda - ja nisam njegov deo"

2. Јер овако вели Господ за ушкопљенике: који држе суботе моје и избирају што је мени угодно, и држе завјет мој,
Њима ћу дати у дому свом и међу зидовима својим мјесто и име боље него синова и кћери, име вјечно даћу свакоме од њих, које се неће затрти.

Drugim rečima "Bog i neznabošce ubraja u svoj narod i govori da se i na njih odnosi Božji zavet i da oni treba da ga drže i da poštuju Subotu, i da će dobiti mesto i ime Bolje u carstvu nebeskom od sinova i kćeri Izrailjevih.

3. Њих ћу довести на свету гору своју и развеселићу их у дому својем молитвеном; жртве њихове паљенице и друге жртве биће угодне на олтару мом, јер ће се дом мој звати дом молитве свијем народима"

I na kraju ' Bog kaže da će se njegov dom zvati "Dom svim narodima"

Mi kršćani smo zapovijedi dobili ulazeći u Novi savez koji je Bog ponudio svim ljudima. U tom Novom savezu zapriječeno nam je da ubijemo, da krademo, da svjedočimo lažno itd. A zašto bi subota bila posebna u odnosu na druge zapovijedi, pitaš. Pitaj se onda slijedeće. Zašto je Isus sve ove zapovijedi u nekoliko navrata izrekao kao obvezujuće, a zapovijed o subotnom odmoru niti na jednom mjestu?.

Ja sam pitao, zašto Isus nije naglasio prve četiri zapovesti u zakonu, i da li to znači da mi imamo slobodu da ih kršimo?

Ako odgovoriš da ne trebamo - to automatski znači da tu spada i Subota, i ako ona nije izričito naglašena, mi nemamo slobodu da je kršimo, kao ni prve tri.

Misliš, kojeg dana i na kojem mjestu? Potpuno nebitno. Kršćanima je dovoljno da znaju da su se apostoli s kršćanima okupljali prvog dana u tjednu na Euharistiju, kao što piše u Svetom Pismu:

Dj 20,7: U prvi dan tjedna, kad se sabrasmo lomiti kruh, Pavao im govoraše i kako je sutradan kanio otputovati, probesjedi sve do ponoći. .

Gde u ovome pronalaziš dokaz da su se apostoli isključivo sastajali u prvi dan?

Hajde da vidimo:

"А у први дан недеље, кад се сабраше ученици да ломе хлеб, говораше им Павле, јер хтеде сутрадан да пође, и протеже беседу до поноћи" ( dela 20. 7 )

Kontekstu ovog teksta - apostoli su se okupili u Subotu, a potom je bio zalazak sunca i počinjao je prvi dan i apostol je tada govorio do ponoći jer je hteo sutra da putuje.

Dakle - nema govora o nekom ustaljenom okupljanju isključivo u prvi dan radi slavljenja nedelje, već jednog običnog sastanka kod nekoga u kući, gde su lomili hleb.
Apostol je planirao da u nedelju ujutru odputuje.

U bibliji piše da su se apostoli okupljali u crkvi i po kućama svakog dana.

Loše je kada se na osnovu jednog teksta stvara dogma koja zarobi um da čovek ne prepoznaje šta je istina a šta zabluda.

Još jedna bitna stvar je sledeća, da u bibliji ne postoji ni jedan slučaj da su apostoli ili bilo ko od Hrišćana dolazili u sukob zbog nepoštovanja Subote i navodnog poštovanja nedelje, što dokazuje - da su i apostoli i prvi Hrišćani poštovali Subotu i da nisu kršili ni jednu zapovest.

To svedoči sam apostol Pavle:

"A kad ga dovedoše, stadoše unaokolo Jevreji koji behu došli iz Jerusalima, i mnoge teške krivice iznošahu na Pavla, kojih ne mogahu posvedočiti.
Kad se on odgovaraše: Niti zakonu jevrejskom, ni crkvi, ni ćesaru šta sagreših" ( dela apostolska 25. 7 - 8 )

Dakle, Jevreji nisu mogli posvedočiti da je Pavle kršio bilo koju zapovest pa ni zapovest o Suboti, jer on to nije, već je držao sve zapovesti - kako sam i kaže.

I? Što si ovim dokazao? Ništa. Niti piše u koji dan su bježali, niti piše što im se točno događalo. Isus je ovdje subotu spomenuo u istom kontekstu u kojem je spomenuo i zimu. Zimi je otežano bježanje jer je zima, a u subotu je otežano bježanje jer je Isus znao da će farizeji i tada postavljati pitanje smije li se subotom bježati i život spašavati. Dakle, ništa novo pod "kapom nebeskom". Tada su farizeji subotu stavljali iznad čovjeka, a danas to čine adventisti.

Odgovor je dat, ali nekome je draže filozofirati, nego slušati reč Božju.

 

[stvarnoslap]

Tekst kae da je apostol Pavle otisao u Jevrejski hram u Subotu.

U židovsku sinagogu je Pavao otišao, a ne u Hram. Da je Pavao došao u Hram (Jeruzalemski), i da je naviještao Krista, Židovi bi ga "skratili za glavu" kao što su skratili Stjepana i Jakova u Jeruzalemu.

Potom, da je iznosio rec Božju.
da su ga neznabosci molili da im tu rec iznese i druge Subote.

Točno Laodikeja, neznabošci su ga molili. Razumiješ li ti ono što čitaš? Neznabošci (pogani) nisu kršćani. Dakle, sveti Pavao je u židovskoj sinagogi zatekao Židove nekršćane, kojima je tek došao navijestiti Krista, i tamo su se još našli neki neznabošci (pogani), koji također nisu kršćani. Dakle, nema u ovoj "Pavlovoj subotnoj epizodi" ni spomena o kršćanima.

Dakle - akcenat je na okupljanju Subotom, jer da je drugacije tada bi apostol sigurno napomenuo da neznabosci ne moraju da cekaju do iduce Subote, vec da dodju sutradan u nedelju i da ce im on propovedati rec Bozju.

Laodikeja, zaista je neprobojna ta "adventistička koprena" preko očiju i uma. Pavao se sutradan (u nedjelju) sastao s kršćanima na lomljenje kruha (Euharistiju), ali nije mogao pozvati neznabošce (pogane) da dođu tamo gdje će se on s kršćanima sastati. Na lomljenje kruha (Euharistiju) sastajali su se samo kršćani, oni koji su već kršteni.

Mi možemo filozofirati sami od sebe tumaceci proizviljno smisao teksta - zasto je nesto tako ili zasto nije tako - tekst je sam po sebi jasan.

Ja sam već rekao da je tekst prejasan. A zašto ga ti ne razumiješ sada je potpuno jasno. Ti si mislio kako su neznabošci koji se spominju nekakvi kršćani . Neznabošci, a tebi kršćani, nevjerojatno.

Pravis jednu osnovnu gresku - jer dodajes smisao tekstu koji u kontekstu ne postoji.

Niti ja pravim grešku niti što dodajem smislu teksta. U Bibliji (Pnz 5,1-3) jasno piše da je Bog sklopio Savez samo sa onim Izraelcima koji su tada bili na Sinaju i njihovim potomstvom.

Ja sam pitao, zašto Isus nije naglasio prve četiri zapovesti u zakonu, i da li to znači da mi imamo slobodu da ih kršimo?

Ako odgovoriš da ne trebamo - to automatski znači da tu spada i Subota, i ako ona nije izričito naglašena, mi nemamo slobodu da je kršimo, kao ni prve tri.

Naglasio je Isus sve zapovijedi osim subote, samo ti to zbog "adventističke koprene" nisi mogao vidjeti. Evo na primjer Isusovih riječi: Ljubi Gospodina Boga svojega svim srcem svojim, i svom dušom svojom, i svim umom svojim. Na što tebi ovo liči? A sada i razumijem zašto si ti tako slijep za ono što piše u Svetom Pismu. Ako se tebi, zbog "adventističe koprene" preko očiju i uma, neznabošci pričinjaju kršćanima, posve je jasno da sve vidiš iskrivljeno.

Gde u ovome pronalaziš dokaz da su se apostoli isključivo sastajali u prvi dan?

Sastajali su se apostoli s kršćanima i u druge dane, tako piše i u Svetom Pismu, ali okupljanja u prvi dan (nedjelju) bila su svečanija i brojnija. Prvi kršćani su radili sve što su radili i prije nego što su postali kršćani, nisu oni mogli sedam dana u tjednu po 24 sata biti zajedno okupljeni. Valjda ti ta "adventistička koprena" dopušta bar ovo razumijeti?

Hajde da vidimo:

Hajde.

"А у први дан недеље, кад се сабраше ученици да ломе хлеб, говораше им Павле, јер хтеде сутрадан да пође, и протеже беседу до поноћи" ( dela 20. 7 )

Kontekstu ovog teksta - apostoli su se okupili u Subotu, a potom je bio zalazak sunca i počinjao je prvi dan i apostol je tada govorio do ponoći jer je hteo sutra da putuje.

Kontekst se traži kada nam tekst nije do kraja jasan i jednoznačan. Što će nam bilo kakav kontekst u ovom slučaju kada je ovaj tekst kristalno jasan i jednoznačan. Imamo tri elementa koji su potpuno jasni i jednoznačni, evo ih:

1. Apostol Pavao se okupio s kršćanima - jasno i jednoznačno iznešena činjenica okupljanja Pavla s kršćanima.

2. U prvi dan tjedna - jasno i jednoznačno iznešeno vrijeme okupljanja.

3. Sabrasmo se lomiti kruh - jasno i jednoznačno iznešena namjera okupljanja.

Sve je jasno i jednoznačno izrečeno. Hvala Bogu i hvala svetom Luki za ovo svjedočenje.

Dakle - nema govora o nekom ustaljenom okupljanju isključivo u prvi dan radi slavljenja nedelje, već jednog običnog sastanka kod nekoga u kući, gde su lomili hleb.

Što ti to znači "obični sastanak"? Tebi je okupljanje kršćana na lomljenje kruha (Euharistiju, Gospodnju večeru) jednostavno "običan sastanak"? Hoćeš možda sve ovo relativizirati time kako se to dogodilo "kod nekoga u kući"? Pa naravno da su se kršćani u to vrijeme na Gospodnju večeru morali okupljati "u nečijoj kući". Izgrađene katedrale a ni prostrane crkvene zgrade nisu tada imali, jesu li možda najsvetiji čin, Euharistiju, trebali organizirati na ulici? Sva su okupljanja kršćana u to vrijeme na Gospodnju večeru bila po "privatnim kućama". Naravno, ništa ti od ovoga ne razumiješ zbog "adventističke koprene". Vama adventistima je dan svet, vi dan svetkujete, a najsvetiji čin kršćana, Euharistiju, nazivate "običnim sastankom".

Apostol je planirao da u nedelju ujutru odputuje.

Pa što onda? To ne mjenja činjenicu da se sveti Pavao sastao s kršćanima, da se sastao u prvi dan (nedjelju), i da je namjera okupljanja bila Gospodnja večera.

U bibliji piše da su se apostoli okupljali u crkvi i po kućama svakog dana.

Točno, i ja sam gore napisao da su se okupljali svaki dan, samo su okupljanja u prvi dan (nedjelju) bila brojnija i svečanija. Jedino nisam našao u Djelima apostolskim da su se okupljali "u crkvi".

Loše je kada se na osnovu jednog teksta stvara dogma koja zarobi um da čovek ne prepoznaje šta je istina a šta zabluda.

Jesi li ti pri sebi? Okupljanje kršćana u prvi dan tjedna nije nikakva dogma, nego dvotisućljetna praksa Crkve koja je započela s apostolima.

Još jedna bitna stvar je sledeća, da u bibliji ne postoji ni jedan slučaj da su apostoli ili bilo ko od Hrišćana dolazili u sukob zbog nepoštovanja Subote i navodnog poštovanja nedelje, što dokazuje - da su i apostoli i prvi Hrišćani poštovali Subotu i da nisu kršili ni jednu zapovest.

Opet "adventistička koprena". Pa zašto Pavao piše Kološanima, "neka vas nitko ne sudi po subotama"? Ili je Pavao luđak koji ni ne zna što piše, ili je ipak netko kritizirao Kološane (kršćane koji su došli iz poganstva) zbog nedržanja subote? Što ti misliš? Vama adventistima bi više pasalo ovo prvo, više bi vam pasalo Pavla luđakom proglasiti.

 

[Laodikeja]

U židovsku sinagogu je Pavao otišao, a ne u Hram. Da je Pavao došao u Hram (Jeruzalemski), i da je naviještao Krista, Židovi bi ga "skratili za glavu" kao što su skratili Stjepana i Jakova u Jeruzalemu.

To sam i mislio pod izrazom hram.

Točno Laodikeja, neznabošci su ga molili. Razumiješ li ti ono što čitaš? Neznabošci (pogani) nisu kršćani. Dakle, sveti Pavao je u židovskoj sinagogi zatekao Židove nekršćane, kojima je tek došao navijestiti Krista, i tamo su se još našli neki neznabošci (pogani), koji također nisu kršćani. Dakle, nema u ovoj "Pavlovoj subotnoj epizodi" ni spomena o kršćanima..

To ne menja stvari, apostoli su Subotom još uvek išli u hram i sinagoge, kao i Hristos.

Laodikeja, zaista je neprobojna ta "adventistička koprena" preko očiju i uma. Pavao se sutradan (u nedjelju) sastao s kršćanima na lomljenje kruha (Euharistiju), ali nije mogao pozvati neznabošce (pogane) da dođu tamo gdje će se on s kršćanima sastati. Na lomljenje kruha (Euharistiju) sastajali su se samo kršćani, oni koji su već kršteni..

Ne menja stvari, ako je nedelja u novom zavetu dan za okupljanje i reč Božju - onda bi se apostol sa njima sastao na bilo kom mestu a ne tek u sledeću Subotu.
To pokazuje da je apostol Pavle smatrao Subotu posebnim danom za bogosluženje i iznošenje reči Božje.

Ja sam već rekao da je tekst prejasan. A zašto ga ti ne razumiješ sada je potpuno jasno. Ti si mislio kako su neznabošci koji se spominju nekakvi kršćani . Neznabošci, a tebi kršćani, nevjerojatno...

Ne menja smisao teksta.

Niti ja pravim grešku niti što dodajem smislu teksta. U Bibliji (Pnz 5,1-3) jasno piše da je Bog sklopio Savez samo sa onim Izraelcima koji su tada bili na Sinaju i njihovim potomstvom...

Tvoj princip je uglavnom da nikada ne odgovaraš na postavljene dokaze.

Praviš grešku jer vadiš pojedinačne tekstove a ne tumačiš ih u kontekstu.

Ja sam ti priložio kontekst gde Bog u taj savez ubraja i neznabošce koji počnu da poštuju Subotu i drže taj savez koji je Bog učinio i sa njima jer Bog i njih prihvata kao deo svog naroda.

"Овако вели Господ: пазите на суд, и творите правду, јер ће скоро доћи спасење моје, и правда ће се моја објавити.
Благо човјеку који тако чини, и сину човјечијему који се држи тога чувајући суботу да је не оскврни, чувајући руку своју да не учини зла.
И нека не говори туђин који пристане уз Господа: Господ ме је одлучио од свога народа; и нека не говори ушкопљеник: гле, ја сам сухо дрво.
Јер овако вели Господ за ушкопљенике: који држе суботе моје и избирају што је мени угодно, и држе завјет мој,
Њима ћу дати у дому свом и међу зидовима својим мјесто и име боље него синова и кћери, име вјечно даћу свакоме од њих, које се неће затрти.
А туђине који пристану уз Господа да му служе и да љубе име Господње, да му буду слуге, који год држе суботу да је не оскврне и држе завјет мој,
Њих ћу довести на свету гору своју и развеселићу их у дому својем молитвеном; жртве њихове паљенице и друге жртве биће угодне на олтару мом, јер ће се дом мој звати дом молитве свијем народима" ( Isaija 56. 1 - 8 )

Dakle, kao sto vidimo - Bog se ovde obraća neznabošcima i kaže:

1. И нека не говори туђин који пристане уз Господа: Господ ме је одлучио од свога народа;

Drugim rečima ovde Bog kaže: "Neka ne govori "Gospod me je ovojio od svog naroda - ja nisam njegov deo"

2. Јер овако вели Господ за ушкопљенике: који држе суботе моје и избирају што је мени угодно, и држе завјет мој,
Њима ћу дати у дому свом и међу зидовима својим мјесто и име боље него синова и кћери, име вјечно даћу свакоме од њих, које се неће затрти.

Drugim rečima "Bog i neznabošce ubraja u svoj narod i govori da se i na njih odnosi Božji zavet i da oni treba da ga drže i da poštuju Subotu, i da će dobiti mesto i ime Bolje u carstvu nebeskom od sinova i kćeri Izrailjevih.

3. Њих ћу довести на свету гору своју и развеселићу их у дому својем молитвеном; жртве њихове паљенице и друге жртве биће угодне на олтару мом, јер ће се дом мој звати дом молитве свијем народима"

I na kraju ' Bog kaže da će se njegov dom zvati "Dom svim narodima"

Odgovori na pitanje: "Da li u gornjem tekstu piše da su i neznabošci deo Božjeg naroda, da treba da drže Subotu i zavet Božji?

Naglasio je Isus sve zapovijedi osim subote, samo ti to zbog "adventističke koprene" nisi mogao vidjeti. Evo na primjer Isusovih riječi: Ljubi Gospodina Boga svojega svim srcem svojim, i svom dušom svojom, i svim umom svojim. Na što tebi ovo liči? A sada i razumijem zašto si ti tako slijep za ono što piše u Svetom Pismu. Ako se tebi, zbog "adventističe koprene" preko očiju i uma, neznabošci pričinjaju kršćanima, posve je jasno da sve vidiš iskrivljeno....

Vešto izbegavaš moja pitanja jer shvataš da ono što iznosiš ne stoji na čvrstim temeljima.

Ja sam pitao, zašto Isus nije naglasio prve četiri zapovesti u zakonu, i da li to znači da mi imamo slobodu da ih kršimo?
Ako odgovoriš da ne trebamo - to automatski znači da tu spada i Subota, i ako ona nije izričito naglašena, mi nemamo slobodu da je kršimo, kao ni prve tri.

Upravo je suprotno, da ti imaš koprenu preko očiju koju si svesno sebi stavio, i zato i ne vidiš ovako jasne biblijske istine, već si omađijan ljudskom dogmom.

Sastajali su se apostoli s kršćanima i u druge dane, tako piše i u Svetom Pismu, ali okupljanja u prvi dan (nedjelju) bila su svečanija i brojnija. Prvi kršćani su radili sve što su radili i prije nego što su postali kršćani, nisu oni mogli sedam dana u tjednu po 24 sata biti zajedno okupljeni. Valjda ti ta "adventistička koprena" dopušta bar ovo razumijeti?.

Zahvaljujem.

Znači, što se tiče tih običnih susreta - nisu se okupljali isključivo u nedelju niti ukazivali na nedelju kao na poseban dan u odnosu na druge dane.

Jednostavno - okupljali su se kada su to prilike omogućavale, a to su bili različiti dani u sedmici.

Subotu su poštovali i držali svetom onako kako nalaže četvrta Božja zapovest.

Hajde.

"А у први дан недеље, кад се сабраше ученици да ломе хлеб, говораше им Павле, јер хтеде сутрадан да пође, и протеже беседу до поноћи" ( dela 20. 7 )

Kontekst se traži kada nam tekst nije do kraja jasan i jednoznačan. Što će nam bilo kakav kontekst u ovom slučaju kada je ovaj tekst kristalno jasan i jednoznačan. Imamo tri elementa koji su potpuno jasni i jednoznačni, evo ih:

1. Apostol Pavao se okupio s kršćanima - jasno i jednoznačno iznešena činjenica okupljanja Pavla s kršćanima.

2. U prvi dan tjedna - jasno i jednoznačno iznešeno vrijeme okupljanja.

3. Sabrasmo se lomiti kruh - jasno i jednoznačno iznešena namjera okupljanja.

Sve je jasno i jednoznačno izrečeno. Hvala Bogu i hvala svetom Luki za ovo svjedočenje.

Samo da još biblijom dokažeš da je ovo bila ustaljena praksa i gde su Hristos i apostoli zapovedili po crkvama rečju ili poslanicom da se Hrišćani okupljaju u nedelju i slave Hristovo vaskrsenje.

Na jednom mestu u svojim poslanicama apostol Pavle govoreći o određenoj stvari kaže "OVO UZAPOVEDAM PO SVIM CRKVAMA"

Ako je nedelja bila bitna za Hrista, apostole i prvu crkvu - tada bi oni morali ovako nešto da izreknu, da daju zapovest ili bar savet.
Ali na žalost ili na sreću - toga nema.

Što ti to znači "obični sastanak"? Tebi je okupljanje kršćana na lomljenje kruha (Euharistiju, Gospodnju večeru) jednostavno "običan sastanak"? Hoćeš možda sve ovo relativizirati time kako se to dogodilo "kod nekoga u kući"? Pa naravno da su se kršćani u to vrijeme na Gospodnju večeru morali okupljati "u nečijoj kući". Izgrađene katedrale a ni prostrane crkvene zgrade nisu tada imali, jesu li možda najsvetiji čin, Euharistiju, trebali organizirati na ulici? Sva su okupljanja kršćana u to vrijeme na Gospodnju večeru bila po "privatnim kućama". Naravno, ništa ti od ovoga ne razumiješ zbog "adventističke koprene". Vama adventistima je dan svet, vi dan svetkujete, a najsvetiji čin kršćana, Euharistiju, nazivate "običnim sastankom"..

Izvadio si namerno moje reči iz konteksta.

Evo šta sam napisao:

Dakle - nema govora o nekom ustaljenom okupljanju isključivo u prvi dan radi slavljenja nedelje, već jednog običnog sastanka kod nekoga u kući, gde su lomili hleb.

Dakle, napisao sam "običan sastanak" u odnosu na dan u koji se sastanak odigrao, a ne u odnosu onoga što su činili tog dana.
Dakle, nije u pitanju svetost uzimanja hleba, već svetost dana.

Osim toga - pitanje je čak da li je to bila euharistija ili običan dnevni obrok u običnom prelasku iz Subote na nedelju, a ne čin Bogosluženja i sastanka sa određenom namerom.

Pa što onda? To ne mjenja činjenicu da se sveti Pavao sastao s kršćanima, da se sastao u prvi dan (nedjelju), i da je namjera okupljanja bila Gospodnja večera."

Namera nije bila proslavljanje nedelje, vec jednostavno okupljanje u jednom običnom danu koji su smatrali jednakim drugim danima u sedmici u kojima su se okupljali u skladu sa okolnostima.

Dakle, taj prvi dan su se okupili jer se tako potrefilo, a ne sa ustaljenim običajem i namerom da slave taj dan.

Točno, i ja sam gore napisao da su se okupljali svaki dan, samo su okupljanja u prvi dan (nedjelju) bila brojnija i svečanija. Jedino nisam našao u Djelima apostolskim da su se okupljali "u crkvi"."..

Nigde ne piše to što govoriš, da su okupljanja bila brojnija i svečanija u prvi dan.

Po bibliji - postoji samo jedan pojedinačni slučajni sastanak u nedelju iz razloga što je apostol Pavle planirao darano tog dana putuje, pa je iskoristio vreme da bude sa okupljenima u lomljenju hleba i duhovnom razgovoru.

Jesi li ti pri sebi? Okupljanje kršćana u prvi dan tjedna nije nikakva dogma, nego dvotisućljetna praksa Crkve koja je započela s apostolima.

To je izmišljena dogma Rimske crkve i nema veze sa apostolima.
Apostoli i prvi Hrišćani su poštovali Subotu, i te dokaze ranocrkvenih istoričara sam već priložio.

Rimokatolička crkva to čak i ne krije, jer kaže da je nedelja uvedena autoritetom Rima.

Dakle, oni sami priznaju da su uveli nedelju na mesto Subote.

Ako si ti Rimokatolik - ti treba da uvažiš ovu tvrdnju, a ne da staneš nasuprot.

Opet "adventistička koprena". Pa zašto Pavao piše Kološanima, "neka vas nitko ne sudi po subotama"? Ili je Pavao luđak koji ni ne zna što piše, ili je ipak netko kritizirao Kološane (kršćane koji su došli iz poganstva) zbog nedržanja subote? Što ti misliš? Vama adventistima bi više pasalo ovo prvo, više bi vam pasalo Pavla luđakom proglasiti.

Upravo je suprotno - da ti imaš koprenu, jer pogrešno tumačiš Kološanima 2 poglavlje, što je proizvod nepoznavanja biblijske tipologije starozavetnih elemenata i njihovo ispunjenje u novom zavetu.

Kološanima 2 poglavlje sam već objasnio, i tu Pavle ne govori o osudi za držanje Subote - već o osudi za ne prinošenje žrtava koje su se prinosile u vreme praznika, mladina i u vreme Subota.

 

[Marko1932]

U Katehizmu pise:

“Koje je treca Bozja zapovest?
Odgovor: Treca Bozja zapovest je: Secaj se da svetkujes Dan Gospodnji.
Za sest dana Bog je zavrsio dela svoja koja je cinio.
I ODMARAO SE U SEDMI DAN... Bog je blagoslovio sedmi dan i posvetio ga
zato sto se odmarao od svoga stvaranja. “Secaj se da svetkujes dan subotni, sedmi dan je Subota Gospodu Bogu vasemu.” 5, Mojsijeva 5,12-14.

1. Zapovest o Suboti nije treca zapovest, nego cetvrta. Katolici su odbacili drugu zapovest koja zabranjuje kljanjanje kipovima i slikama, a desetu su podelili na dve da bi ih, ipak, bilo deset.
2. Kao sto vidimo, oni govore u Suboti kao sedmom danu i njenom praznovanju, a umesto nje praznuju nedelju. Da li su onda dosledni? Ko je imao pravu da menja Bozji zakon?
Da li je ono sto je Bog napisao pogresno pa treba ispravke?

Pitanje: “Zasto Crkva zahteva da praznujemo nedelju?
Odgovor: Rana Crkva PROMENULA JE DAN BOGOSLUZENJA OD SUBOTE NA NEDELJU, po autoritetu koji je primila od Hrista.
NOVI ZAVET NE SPOMINJE DA SU APOSTOLI PRPOMENILI DAN BOGOSLUZENJA
MI TO ZNAMO IZ TRADICIJE.” Katehizam, Ovo mi veriujemo br.3 str. 189-193.

1. Ovaj Katehisam priznaje da Hristos ni apostoli nisu izvrsili nikakvu promenu u danu Bogosluzenja.
2. On takodje navodi biblijsku cinjenicu da je Subota dan od odmora i da vodi svoje poreklo od stvaranja, a ne od Sinaja.
3. Priznaje da u Novom zavetu se ne nalazi nikakva promena dana Bogosluzenja.
4. Priznaje da tu promenu nisu ucinili apostoli, nego da su je uzeli iz Tradicije.

 

[Marko1932]

Slape je izjavio:

A kad smo kod "nagrade", i ja adventistima nudim "1. 000 dolara", ako mi u Novom zavjetu pronađu samo jedan slučaj da se netko od apostola sastao s kršćanima subotom.

Odgovor:
A mi tebi dajemo 2.000 dolara ako nam u Novom zavetu pronadjes da se Hriscani nisu sastsajali u SUBOTU.

"I SVAKI DAN, bejahu jednodusno u crkvi i lomljahu hleb po kucama." Dela 2,46.

Sta za tebe Slape znaci SVAKI DAN? Da li je tu Subota izuzeta?

Na koju adresu da ti posaljemo novac kad nam posaljes odgovor?


Posto ti Slape, ne dirzis mnogo da biblijskih istina, zato sam ti pripremio odgovor u Katehizmu, nadam se da ces njemu poverovati:

Pitanje iz Katehizma: “Sta od nas zahterva treca Bozja zapovest?
Odgovor: Na osnovu trece zapovesti duzni smo da slavimo Gospoda na poseban nacin u Nedelju, Dan Gospodnji.
(Za dokaz toga navodi se terkst “Zato morate praznovati Subotu kao nesto sto je sveto.” 2. Mojsijeva 31,14.

Pitanje: Kako nam je Crkva odredila da slavimo Gospoda u nedelju?
Odgovor: Crkva nam je naredila da slavimo Boga u nedelju, prisutnoscu na svetoj zrtvi Mise.

Pitanje: Sta zabranjuje treca Bozja zapovest?
Odgovor: Trecom zapovesti Bog zabranjuje svaki ropski posao. Pre davanja Zakona na Sinaju obavezno svetkovanje Subote bilo je poznsto. Kada su neki ljudi izasli da kupe manu, nisu je nasli toga dana. Bog je rekao Mojsiju: “Jer je danas Subota Gospodnja.” 2. Mojsijeva 16,25.
Subota je dan Gospodnji a nije nedelja.

Mi takodje u Svetom pismu nalazimo da su se ljudi u Starom zavetu, u subotu ili sedmom danu, sakupljali na Bogosluzenja, koje je bila jevrejska subota
U latinskoj Crkvi (izuzev u Milanu) drzan je post, doke je u celoj grckoj Crkvi bilo slavlje.
Govoreci o Crkvi u Konstantinopolju u vreme Jovana Krizostoma, ON JE DRZAO SUBOTU I DAN GOSPODNJ, DVA VELIKA SLAVLJA SVAKE SEDMICE U KOJIMA SU IMALI BOGOSLUZENJA...
Egipatske crkve uvekj su imale bogosluzenja subotom i nedeljom.
U manastirima u Egiptu, nisu imali drugim danima Bogosluzenja, osima navece, izuzec subotom i u dan Gospodnji.” BC Vol 9 p. 864.865
Oni su se sastajali subotom, ne zato sto su bili pod uticajem judajizma, vec da slave Gospoda Isusa, Gospodara od subote.

1.Ovaj katolicki Katehisam ponova tvrdi da je u Bozjem zakonu zapovest o Suboti trecsa, dok Biblija i svi ostali hriscani znaju da je to cetvrta zapoverst. To je zbog toga sto su katolici odbacili Drugu zapovest koja zabranjuje klanjanje kipovima i slikama a desetu su podelili na dve da bi ih ipak bilo deset. Ima li pravpo iko da koregira Savrsenog Boga i Njegov zakon?

2. Katolicka crkva navodi izjavu Bibolije koja se odnosi na Subotu, i to bez uvijanja, pripisuje nedelji. Potpuna promena ili zamena.

3. Kao odgovor na pitanje Sta zabranjuje treca zapovest Katehizam daje odgovor:
"Trecom zapovesti Bog zabranjuje svaki ropski posao. Pre davanja Zakona na Sinaju obavezno svetkovanje Subote bilo je poznato."

Slape, verujes li ti tom vaserm Katehizmu da je praznovanje Subote, PRE DAVANJA ZAKONA NA SINAJU bilo poznatro?

Slape, da li sam do sada zasluzio 1.000 dolara?

4. Katehisam tvrdi da su se vernici u Starom zavetu sakupoljali u Subotu, ali on navodi da su se sakupljali i posle apostolsa.
Slape, hoces li nam objasniti kada je ziveo Jovan Krizostom Zlatousti?
Vidis sta tvoj Katehizam tvrdi, da su se hriscani cak i u njegovo vrem sakupljali u Subotu i u nedelju i da su slavili oba dana.

Slape, treba li sada da ti dam adresu na koju da mi posaljes 1.000 dolara?

5. Zatim navedena je Egipatska Crkva koja je takodje imala Bogosluzenje u Subotu i nedelju. Lepo ti pise da su se SASTAJALI U SUBOTU, ne zato zbog uticaja Jevreja, nego da slave Hrista Gospodara od SUBOTE.

Slape, i sam si se uverioi da je cena ponovo porasla. Do sada smo stigi do 3.000 dolara, a jos nije kraj. Hoces li imati toliko novaca da isplatis dugove ili da pravis bankrotiranje?

Bilo kako, neka ti je sa srecom

 

[stvarnoslap]

U Katehizmu pise:

1. Ovaj Katehisam priznaje da Hristos ni apostoli nisu izvrsili nikakvu promenu u danu Bogosluzenja.
2. On takodje navodi biblijsku cinjenicu da je Subota dan od odmora i da vodi svoje poreklo od stvaranja, a ne od Sinaja.
3. Priznaje da u Novom zavetu se ne nalazi nikakva promena dana Bogosluzenja.
4. Priznaje da tu promenu nisu ucinili apostoli, nego da su je uzeli iz Tradicije.

Marko, ti pojma nemaš jeli nešto dokazuješ ili opovrgavaš. Ako dokazuješ, onda "otkrivaš toplu vodu". Svakom tko je čitao novozavjetne spise, posve je jasno da ne postoji izričita zapovijed kršćanima da se okupljaju nedjeljom na Euharistiju. Međutim, kršćanima to i ne treba, kršćanima je dovoljna biblijska činjenica da su se apostoli s kršćanima nedjeljom okupljali na Euharistiju.

Slape je izjavio:
A kad smo kod "nagrade", i ja adventistima nudim "1. 000 dolara", ako mi u Novom zavjetu pronađu samo jedan slučaj da se netko od apostola sastao s kršćanima subotom.

Odgovor:
A mi tebi dajemo 2.000 dolara ako nam u Novom zavetu pronadjes da se Hriscani nisu sastsajali u SUBOTU.

"I SVAKI DAN, bejahu jednodusno u crkvi i lomljahu hleb po kucama." Dela 2,46.

Sta za tebe Slape znaci SVAKI DAN? Da li je tu Subota izuzeta?

Točno, svaki dan su se kršćani okupljali, ali nedjeljna okupljanja su bila brojnija i svečanija. Zato će i sveti Ivan u Otk 1,10 nedjelju nazvati danom Gospodnjim.

Na koju adresu da ti posaljemo novac kad nam posaljes odgovor?

Pribroji ga novcu koji Jelena u svom testamentu dijeli sinovima i njihovu potomstvu. Neka to bude moj mali prilog za "sirotinju".

Pitanje: Kako nam je Crkva odredila da slavimo Gospoda u nedelju?
Odgovor: Crkva nam je naredila da slavimo Boga u nedelju, prisutnoscu na svetoj zrtvi Mise.

A da ti ne bi trebao odrediti? Ili možda Jelena?

Pitanje: Sta zabranjuje treca Bozja zapovest?
Odgovor: Trecom zapovesti Bog zabranjuje svaki ropski posao. Pre davanja Zakona na Sinaju obavezno svetkovanje Subote bilo je poznsto. Kada su neki ljudi izasli da kupe manu, nisu je nasli toga dana. Bog je rekao Mojsiju: “Jer je danas Subota Gospodnja.” 2. Mojsijeva 16,25.
Subota je dan Gospodnji a nije nedelja.

U manastirima u Egiptu, nisu imali drugim danima Bogosluzenja, osima navece, izuzec subotom i u dan Gospodnji.” BC Vol 9 p. 864.865

Znam da je subota subota, a što je ovdje "dan Gospodnji"?

2. Katolicka crkva navodi izjavu Bibolije koja se odnosi na Subotu, i to bez uvijanja, pripisuje nedelji. Potpuna promena ili zamena.

Svim kršćanima je nedjelja dan Gospodnji, a ne samo katolicima.

3. Kao odgovor na pitanje Sta zabranjuje treca zapovest Katehizam daje odgovor:
"Trecom zapovesti Bog zabranjuje svaki ropski posao. Pre davanja Zakona na Sinaju obavezno svetkovanje Subote bilo je poznato."

Slape, verujes li ti tom vaserm Katehizmu da je praznovanje Subote, PRE DAVANJA ZAKONA NA SINAJU bilo poznatro?

Da, Bog je naložio Izraelcima još prije davanja Zakona da subotom ne skupljaju manu, ali nikome prije toga nije bio zapovjeđen subotni odmor niti je tko odmarao subotom prije Židova na Sinaju. "Adam i subota" su najobičnija Jelenina trabunjanja.

Slape, da li sam do sada zasluzio 1.000 dolara?

Od mene si zaslužio 10.000 dolara. Toliko si "dobro" branio proročicu.

Slape, i sam si se uverioi da je cena ponovo porasla. Do sada smo stigi do 3.000 dolara, a jos nije kraj. Hoces li imati toliko novaca da isplatis dugove ili da pravis bankrotiranje?

Bilo kako, neka ti je sa srecom

Sve proslijedi Jeleninu potomstvu. I neka im je sa srećom.

 

[Laodikeja]

1. Dan Gospodnji je Subota i u starom i u novom zavetu:

"Ja Jovan, brat vaš i drug u trpljenju, u kraljevstvu i u postojanosti u Isusu, bejah na ostrvu koje se zove Patmos, za reč Božju i za svedočanstvo Isusovo. Bejah u duhu u dan Gospodnji.." ( Jovan 1. 10 )

"Ako odvratiš nogu svoju od subote da ne činiš šta je tebi drago na moj sveti dan, i ako prozoveš subotu milinom, sveti dan Gospodnji slavnim, i budeš ga slavio ne idući svojim putevima i ne čineći šta je tebi drago, ni govoreći reči,
Tada ćeš se veseliti u Gospodu, i izvešću te na visine zemaljske, i daću ti da jedeš nasledstvo Jakova oca svog; jer usta Gospodnja rekoše" ( Isaija 58. 13 )

2. Ako za nešto ne postoji izričita zapovest - onda to nije greh činiti.
Za poštovanje nedelje nema zapovesti u novom zavetu, i prema tome to znači da nepoštovanje nedelje nije greh, odnosno - nedelja nema nikakav značaj u novom zavetu:

"јер гдје нема закона нема ни пријеступа" ( Rimljanima 4. 15 )

2. Poštovanje Ljudske zapovesti je poštovanje usnama a ne srcem i ne donosi nikakve blagoslove:

"Zato reče Gospod: Što se ovaj narod približuje ustima svojim i usnama svojim poštuje me, a srce im daleko stoji od mene, i strah kojim me se boje zapovest je ljudska kojoj su naučeni,
Zato ću evo još raditi čudesno s tim narodom, čudesno i divno, i mudrost mudrih njegovih poginuće i razum razumnih nestaće" ( Isaija 29. 13 - 14 )

 

[Marko1932]

Pitanje iz Katehizma: “Sta od nas zahterva treca Bozja zapovest?
Odgovor: Na osnovu trece zapovesti duzni smo da slavimo Gospoda na poseban nacin u Nedelju, Dan Gospodnji.
(Za dokaz toga navodi se terkst “Zato morate praznovati Subotu kao nesto sto je sveto.” 2. Mojsijeva 31,14.

Pitanje: Kako nam je Crkva odredila da slavimo Gospoda u nedelju?
Odgovor: Crkva nam je naredila da slavimo Boga u nedelju, prisutnoscu na svetoj zrtvi Mise.

Pitanje: Sta zabranjuje treca Bozja zapovest?
Odgovor: Trecom zapovesti Bog zabranjuje svaki ropski posao. Pre davanja Zakona na Sinaju obavezno svetkovanje Subote bilo je poznsto. Kada su neki ljudi izasli da kupe manu, nisu je nasli toga dana. Bog je rekao Mojsiju: “Jer je danas Subota Gospodnja.” 2. Mojsijeva 16,25. Subota je dan Gospodnji a nije nedelja.

Mi takodje u Svetom pismu nalazimo da su se ljudi u Starom zavetu, u subotu ili sedmom danu, sakupljali na Bogosluzenja, koje je bila jevrejska subota.
U latinskoj Crkvi (izuzev u Milanu) drzan je post, doke je u celoj grckoj Crkvi bilo slavlje.
Oni su se sastajali subotom, ne zato sto su bili pod uticajem judajizma, vec da slave Gospoda Isusa, Gospodara od subote.

Govoreci o Crkvi u Konstantinopolju u vreme Jovana Krizostoma, ON JE DRZAO SUBOTU I DAN GOSPODNJ, DVA VELIKA SLAVLJA SVAKE SEDMICE U KOJIMA SU IMALI BOGOSLUZENJA

Egipatske crkve uvekj su imale bogosluzenja subotom i nedeljom.
U manastirima u Egiptu, nisu imali drugim danima Bogosluzenja, osim navece, izuzev subotom i u dan Gospodnji.” BC Vol 9 p. 864.865

 

[Marko1932]

ardinal Gibouns je izjavio:

Na kraju duge rasprasve koja je sedmicama trajala, kardinal Gibouns je izjavio: “DAKLE ZAKLJUCAK JE NEMINOVAN, A TO JE; da od onih koji slede sveto pismo kao svoga vodica, izrailjci i advebtisti sedmog dana IMAJU SVE DOKAZE NA SVOJOUJ STRANI, DOK PROTESTANTI NEMAJU NIJEDNE RECI U SVOJU ODBRANU ZA NJIHOVU ZAMENO NEDELJE UMESTO SUBOTE.”
Catholic Mirror of Sept. 16, 1893.

Slape, da li si najzad shvatio istinu koju je i tvoj kardinal potvrdioi,
da "ADVENTISTI SEDMOG DANA IMAJU SVE DOKAZE (Iz Biblije) NA SVOJOJ STRANI.