Da li slaviti subotu ili nedelju
- Začetnik teme pekonk
- Datum pokretanja
VIP
- Učlanjen(a)
- 14.07.2011
- Poruka
- 19.107
Izvinjavam se zbog toga sto sam tekst o zakonima postavio na ovoj temi, ali smatram da je on tesno povezan sa temom o Suboti, a to sam ucinio i iz razloga koji je pomenuo i Marko - iz razloga sto je Stvarnoslap u vise navrata pominjao da u bibliji navodno postoji samo jedan zakon, i sto su poslednji komentari isli u tom pravcu dsiskusije.
Član
- Učlanjen(a)
- 11.03.2013
- Poruka
- 98
Pogledajte video-papa Franjo je dobro upoznat s subotom, jer mu je brat adventista.
SUBOTA DEO BOZJEG ZAKONA
"Biblija nam kaze da je sam Bog napisao Deset zapovesti na dve kamene ploce. Jedino su te zapovesti bile predmet neposredne Bozje paznje i one su bile jedine zapovesti koje su se cuvale u kovcegu u jevrejskom svetistu.
Jasno je, dakle, da Deste zapovesti, a posebno zapovest o Suboti, ne predstavljaju neke ceremonijalne ili obredne zahteve koji se nsalaze medju onima koje su dosle kraju Hriustovm smrcu. Dokazi potvrdjuju da Deset zapovesti sadrze ono sto Bog trazi od ljudi U SVAKOM VREMENU I NA SVAKOM MESTU. Prema tome te moralne obaveze su trajne, ONE SE NIKAD NE MOGU UKINUTI ILI IZMENITI.. Matej 5,17.18)
Zbog greha, naravno, Deset zapovesti nisu sredstvo kojim sticemo pravednost, ALI TO NE ZNACI DA IH MI MOZEMO ZANEMARITI. ONE OSTAJU MERILO COVEKOVOG PONASANJA I POKAZUJU NAM ZIVOTNE SMERNICE.
Dakle, BIBLIJA ISTICE VAZNOST SUBOTE, KAKO U Starom, tako i u Novom zavetu.
POCETAK SUBOTE NALAZIMO U SEDMICI STVARANJA I ONA IMA ODREDJENO MESTO U DESET BOZJIH ZAPOVSTI. Ona oznacava poseban odnos izmedju Boga i Izrailkjskog naroda, ali se njen znacaj odnosti takodje na sve ljude na Zemlji. Gospod Isus je postovao Subotu i objasnjavao njeno pravo znacenje. NOVI ZAVET NE SADRZI DOKAZE DA SU HRISCANI ODBACILI SUBOTU ILI PRENELI NJENO ZNACENJE NA NEKI DRUGI DAN U SEDMICI.” dr. R. Rice, Uvod u Hriscansku teologiju, str. 368,369.
"Biblija nam kaze da je sam Bog napisao Deset zapovesti na dve kamene ploce. Jedino su te zapovesti bile predmet neposredne Bozje paznje i one su bile jedine zapovesti koje su se cuvale u kovcegu u jevrejskom svetistu.
Jasno je, dakle, da Deste zapovesti, a posebno zapovest o Suboti, ne predstavljaju neke ceremonijalne ili obredne zahteve koji se nsalaze medju onima koje su dosle kraju Hriustovm smrcu. Dokazi potvrdjuju da Deset zapovesti sadrze ono sto Bog trazi od ljudi U SVAKOM VREMENU I NA SVAKOM MESTU. Prema tome te moralne obaveze su trajne, ONE SE NIKAD NE MOGU UKINUTI ILI IZMENITI.. Matej 5,17.18)
Zbog greha, naravno, Deset zapovesti nisu sredstvo kojim sticemo pravednost, ALI TO NE ZNACI DA IH MI MOZEMO ZANEMARITI. ONE OSTAJU MERILO COVEKOVOG PONASANJA I POKAZUJU NAM ZIVOTNE SMERNICE.
Dakle, BIBLIJA ISTICE VAZNOST SUBOTE, KAKO U Starom, tako i u Novom zavetu.
POCETAK SUBOTE NALAZIMO U SEDMICI STVARANJA I ONA IMA ODREDJENO MESTO U DESET BOZJIH ZAPOVSTI. Ona oznacava poseban odnos izmedju Boga i Izrailkjskog naroda, ali se njen znacaj odnosti takodje na sve ljude na Zemlji. Gospod Isus je postovao Subotu i objasnjavao njeno pravo znacenje. NOVI ZAVET NE SADRZI DOKAZE DA SU HRISCANI ODBACILI SUBOTU ILI PRENELI NJENO ZNACENJE NA NEKI DRUGI DAN U SEDMICI.” dr. R. Rice, Uvod u Hriscansku teologiju, str. 368,369.
- Učlanjen(a)
- 07.07.2014
- Poruka
- 18.400
Navedi samo jedan primjer iz Novog zavjeta gdje su apostoli okupljeni s kršćanima u subotu.
VIP
- Učlanjen(a)
- 14.07.2011
- Poruka
- 19.107
Kao prvo - iz dole postavljenog teksta moze se jasno videti da su apostoli i nakon Hristovog vaskrsenja i vaznesenja Subotom odlazili u hram i propovedali jevandjelje, i takodje da nedelju nisu smatrali znacajnom, jer su na molbu neznabozaca "da im se i u drugu Subotu govore ove reci" apostoli to ucinili tek sledece Subote.
Da su oni nedelju smatrali posebnim danom i da su se okupljali u taj dan - oni ne bi cekali drugu Subotu, vec bi tim ljudima sigurno rekli da dodju sutradan u nedelju na dan kada su se prvi Hriscani navodno okupljali.
"А кад се Павле са својим друштвом одвезе из Пафа, дођоше у Пергу памфилијску; а Јован се одвоји од њих, и врати се у Јерусалим.
А они отишавши из Перге дођоше у Антиохију писидијску, и ушавши у зборницу у дан суботни седоше.
А по читању закона и пророка послаше старешине зборничке к њима говорећи: Људи браћо! Ако је у вама реч утехе за народ, говорите.
А Павле уставши и махнувши руком рече: Људи Израиљци и који се Бога бојите! Чујте" ( dela apostolska 13. 13 - 16 )
"А кад излажаху из зборнице јеврејске, мољаху незнабошци да им се ове речи у другу суботу говоре.
А кад се сабор разиђе, пођоше за Павлом и за Варнавом многи од Јевреја и побожних дошљака; а они говорећи им световаху их да остану у благодати Божјој.
А у другу суботу сабра се готово сав град да чују речи Божје" ( dela apostolska 13. 42 - 44 )
Kao drugo - jos uvek nije dat odgovor na pitanja "Gde u bibliji pise da su Hristos i apostoli ukinuli cetvrtu zapovest i na njeno mesto postavili nedelju kao dan Hristovog vaskrsenja" i "zasto je Isus rekao Hriscanima da se mole Bogu da njihovo bezanje pred progonstvom ne bude u Subotu"?
Da su oni nedelju smatrali posebnim danom i da su se okupljali u taj dan - oni ne bi cekali drugu Subotu, vec bi tim ljudima sigurno rekli da dodju sutradan u nedelju na dan kada su se prvi Hriscani navodno okupljali.
"А кад се Павле са својим друштвом одвезе из Пафа, дођоше у Пергу памфилијску; а Јован се одвоји од њих, и врати се у Јерусалим.
А они отишавши из Перге дођоше у Антиохију писидијску, и ушавши у зборницу у дан суботни седоше.
А по читању закона и пророка послаше старешине зборничке к њима говорећи: Људи браћо! Ако је у вама реч утехе за народ, говорите.
А Павле уставши и махнувши руком рече: Људи Израиљци и који се Бога бојите! Чујте" ( dela apostolska 13. 13 - 16 )
"А кад излажаху из зборнице јеврејске, мољаху незнабошци да им се ове речи у другу суботу говоре.
А кад се сабор разиђе, пођоше за Павлом и за Варнавом многи од Јевреја и побожних дошљака; а они говорећи им световаху их да остану у благодати Божјој.
А у другу суботу сабра се готово сав град да чују речи Божје" ( dela apostolska 13. 42 - 44 )
Kao drugo - jos uvek nije dat odgovor na pitanja "Gde u bibliji pise da su Hristos i apostoli ukinuli cetvrtu zapovest i na njeno mesto postavili nedelju kao dan Hristovog vaskrsenja" i "zasto je Isus rekao Hriscanima da se mole Bogu da njihovo bezanje pred progonstvom ne bude u Subotu"?
- Učlanjen(a)
- 07.07.2014
- Poruka
- 18.400
Dakle, Pavao subotom odlazi u sinagogu Židovima navještati evanđelje i govoriti o Kristu. Saznajemo da se tamo osim Židova našlo i neznabožaca. Dakle, nije ovo Pavlovo okupljanje s kršćanima, ovdje je Pavao tek došao navijestiti Židovima evanđelje, a i neznabošci nisu kršćani, valjda toliko razumiješ.
Da bismo bili sigurni, provjerimo što se to točno dogodilo slijedeće subote, o tome govore upravo dva slijedeća retka koja se nastavljaju na tvoj citat:
Dj 13,44-45: Iduće se subote gotovo sav grad zgrnu čuti riječ Gospodnju. Kad su Židovi ugledali mnoštvo, puni zavisti psujući suprotstavljali su se onomu što je Pavao govorio.
Što kažeš? Zar su Pavlova okupljanja s kršćanima ovako izgledala? Zar bi Pavao najprije kršćanima navijestio riječ Gospodnju, a onda bi se kršćani "puni zavisti i psujući suprotstavljali onomu što je Pavao govorio"? Naravno da nisu, i ova "Pavlova subotna epizoda" nema nikakve veze s kršćanima. Niti je ovdje bilo kršćana, niti je ovo okupljanje kršćana. Laodikeja, traži dalje.
Prvo, zašto bi kršćanima bilo tko trebao ukidati zapovijed o subotnom odmoru, kada to kršćanima nikada nije ni zapovjeđeno? Drugo, nitko nije postavio nedjelju na mjesto subote. Subota je "dan odmora" zapovjeđen samo Židovima, a nedjelja je dan koji su apostoli odabrali za okupljanje kršćana kako bi slavili Krista. Treće, subotom bi im bilo otežano bježanje i spašavanje života, jer je bilo Židova sličnih današnjim adventistima, koji bi im priječili subotom bježati i tako život spasiti.[/QUOTE]
VIP
- Učlanjen(a)
- 14.07.2011
- Poruka
- 19.107
Tvoj odgovor u vezi biblijskog teksta koji sam postavio - je ljudsko filozofiranje, jer ti nisi dao odgovor na postavljeno pitanje, a tekst je jasan.
"А кад се Павле са својим друштвом одвезе из Пафа, дођоше у Пергу памфилијску; а Јован се одвоји од њих, и врати се у Јерусалим.
А они отишавши из Перге дођоше у Антиохију писидијску, и ушавши у зборницу у дан суботни седоше.
А по читању закона и пророка послаше старешине зборничке к њима говорећи: Људи браћо! Ако је у вама реч утехе за народ, говорите.
А Павле уставши и махнувши руком рече: Људи Израиљци и који се Бога бојите! Чујте" ( dela apostolska 13. 13 - 16 )
"А кад излажаху из зборнице јеврејске, мољаху незнабошци да им се ове речи у другу суботу говоре.
А кад се сабор разиђе, пођоше за Павлом и за Варнавом многи од Јевреја и побожних дошљака; а они говорећи им световаху их да остану у благодати Божјој.
А у другу суботу сабра се готово сав град да чују речи Божје" ( dela apostolska 13. 42 - 44 )
To je tvoja teorija a ne biblijsko ucenje "da je Bog subotu zapovedio samo Jevrejima"
Po tvom tumacenju to bi znacilo da su i drugih devet zapovesti zapovedjene samo Jevrejima, i da mi danas imamo slobodu da ih krsimo - zasto bi Subota bila posebna u odnosu na druge zapovesti?
Dakle, to je samo ljudska filozofija.
I jos ostaje pitanje: "Gde u bibliji pise da su apostoli kako ti kazes "ODABRALI" nedelju za okupljanje Hriscana kako bi slavili Hrista.
Ovo je takodje ljudsko filozofiranje i nepoznavanje istorijskog konteksta.
Naime - istorija svedoci da su 70 godine nove ere - Hriscani koji su se nasli u gradu Jerusalimu napustili grad Jerusalim pre same opsade od strane Rimljana, i nastanili se u jednom mestu pod imenom Pela.
Ovaj opis opsade Jerusalima se moze pronaci i u delu pod naslovom "Judejski rat" od Jevrejskog istoricara Josifa Flavija"
Dakle, nikakva zabrana bezanja u bilo koji dan nije bilo.
"А кад се Павле са својим друштвом одвезе из Пафа, дођоше у Пергу памфилијску; а Јован се одвоји од њих, и врати се у Јерусалим.
А они отишавши из Перге дођоше у Антиохију писидијску, и ушавши у зборницу у дан суботни седоше.
А по читању закона и пророка послаше старешине зборничке к њима говорећи: Људи браћо! Ако је у вама реч утехе за народ, говорите.
А Павле уставши и махнувши руком рече: Људи Израиљци и који се Бога бојите! Чујте" ( dela apostolska 13. 13 - 16 )
"А кад излажаху из зборнице јеврејске, мољаху незнабошци да им се ове речи у другу суботу говоре.
А кад се сабор разиђе, пођоше за Павлом и за Варнавом многи од Јевреја и побожних дошљака; а они говорећи им световаху их да остану у благодати Божјој.
А у другу суботу сабра се готово сав град да чују речи Божје" ( dela apostolska 13. 42 - 44 )
To je tvoja teorija a ne biblijsko ucenje "da je Bog subotu zapovedio samo Jevrejima"
Po tvom tumacenju to bi znacilo da su i drugih devet zapovesti zapovedjene samo Jevrejima, i da mi danas imamo slobodu da ih krsimo - zasto bi Subota bila posebna u odnosu na druge zapovesti?
Dakle, to je samo ljudska filozofija.
I jos ostaje pitanje: "Gde u bibliji pise da su apostoli kako ti kazes "ODABRALI" nedelju za okupljanje Hriscana kako bi slavili Hrista.
Ovo je takodje ljudsko filozofiranje i nepoznavanje istorijskog konteksta.
Naime - istorija svedoci da su 70 godine nove ere - Hriscani koji su se nasli u gradu Jerusalimu napustili grad Jerusalim pre same opsade od strane Rimljana, i nastanili se u jednom mestu pod imenom Pela.
Ovaj opis opsade Jerusalima se moze pronaci i u delu pod naslovom "Judejski rat" od Jevrejskog istoricara Josifa Flavija"
Dakle, nikakva zabrana bezanja u bilo koji dan nije bilo.
- Učlanjen(a)
- 07.07.2014
- Poruka
- 18.400
Tekst je prejasan. Tih subota Pavao je u židovskoj sinagogi naviještao evanđelje Židovima i neznabošcima. Na kraju se neki od prisutnih psujući suprotstaviše onome što je Pavao govorio. Zar su kršćani na okupljanju s apostolima psovali i suprotstavljali se onome što bi im apostoli iznosili? Naravno da nisu, i naravno da ove Pavlove subotne epizode nemaju nikakve veze s kršćanima i okupljanjima kršćana.
Ipak je biblijsko, pogledaj:
Pnz 5,1-3: Mojsije sazva sav Izrael te im reče: "Čuj, Izraele, naredbe i zapovijedi što ih danas izričem u tvoje uši! Naučite ih, držite i vršite. Jahve, Bog naš, sklopio je s nama Savez na Horebu. Nije Jahve sklopio taj Savez s našim očevima, nego baš s nama svima koji smo danas ovdje živi.
Razumiješ li što ovdje piše? Ne samo da Bog nije sklopio savez i nije zapovjedio subotu nežidovima, nego to nije zapovjedio ni Židovima prije ovog događaja na Sinaju.
Mi kršćani smo zapovijedi dobili ulazeći u Novi savez koji je Bog ponudio svim ljudima. U tom Novom savezu zapriječeno nam je da ubijemo, da krademo, da svjedočimo lažno itd. A zašto bi subota bila posebna u odnosu na druge zapovijedi, pitaš. Pitaj se onda slijedeće. Zašto je Isus sve ove zapovijedi u nekoliko navrata izrekao kao obvezujuće, a zapovijed o subotnom odmoru niti na jednom mjestu?
Misliš, kojeg dana i na kojem mjestu? Potpuno nebitno. Kršćanima je dovoljno da znaju da su se apostoli s kršćanima okupljali prvog dana u tjednu na Euharistiju, kao što piše u Svetom Pismu:
Dj 20,7: U prvi dan tjedna, kad se sabrasmo lomiti kruh, Pavao im govoraše i kako je sutradan kanio otputovati, probesjedi sve do ponoći.
Što mislite gdje bi "bio kraj" adventistima da imaju ovakvu rečenicu u Svetom Pismu: "U subotni dan, kad se sabrasmo lomiti kruh,..
I? Što si ovim dokazao? Ništa. Niti piše u koji dan su bježali, niti piše što im se točno događalo. Isus je ovdje subotu spomenuo u istom kontekstu u kojem je spomenuo i zimu. Zimi je otežano bježanje jer je zima, a u subotu je otežano bježanje jer je Isus znao da će farizeji i tada postavljati pitanje smije li se subotom bježati i život spašavati. Dakle, ništa novo pod "kapom nebeskom". Tada su farizeji subotu stavljali iznad čovjeka, a danas to čine adventisti.
PRAZNOVANJE NEDELJE I IZLOZBA
Godine 1893. odrzana je svetska izlozba u Americi u kojoj je svaka denominacija imala svoj stand, u kojoj su Protestanti zahtevali da izlozba u NEDELJU bude zatvorena zato sto je to hriscanski praznik. Katolicka crkva usprotivila se tom zahtevu.
Kardinal Gibouns vodio je javnu debatu sa protestantima koju je objavljivao casopis Catholoc Mirror.
Kardinal Gibouns je javno ukorio Protestante da nisu dosledni svome ucenju, jer tvrde da im je Bibliuja glavni voidic, a ona zahteva praznovanje Subote a ne nedelje sto potvrdjuje da ni Protestanti ne slede biblijsko ucenje. Na kraju duge rasprasve koja je sedmicama trajala, kardinal Gibouns je izjavio: “DAKLE ZAKLJUCAK JE NEMINOVAN, A TO JE; da od onih koji slede sveto pismo kao svoga vodica, izrailjci i advebtisti sedmog dana IMAJU SVE DOKAZE NA SVOJOUJ STRANI, DOK PROTESTANTI NEMAJU NIJEDNE RECI U SVOJU ODBRANU ZA NJIHOVU ZAMENO NEDELJE UMESTO SUBOTE.”
Catholic Mirror of Sept. 16, 1893.
Kardinal Gibouns je izneo velike istine u ovoj kratkoj izjavi:
1. Izjavio je da Biblija zahteva praznovanje Subote a ne nedelje.
2. Da protestanti koji tvrde da se drze Biblije a praznuju nedelju, za to u Bibliji nemaju nikakav dokaz.
3. Da od onih koji se drze Biblije su jedino Jevreji i adventisti sedmog dana.
U ime advnetista zahvaljujem se Kardinalo Gibounsu na ovako dobroj i istinitoj izjavi.
Sta Slape kaze na to?
‘RIMOKATOLICKI PISCI SU (u ono vreme) ponudii Protestantima 1,000.00 dolara, ako iz Svetog pisma mogu da dokazu da je nedelja novozavetni dan odmora, i do dans nije se jos niko nasao da zatrazi tu ponudu, izjavio je nadbiskup Enright.” Istorija prave crkve, str, 209.
Godine 1893. odrzana je svetska izlozba u Americi u kojoj je svaka denominacija imala svoj stand, u kojoj su Protestanti zahtevali da izlozba u NEDELJU bude zatvorena zato sto je to hriscanski praznik. Katolicka crkva usprotivila se tom zahtevu.
Kardinal Gibouns vodio je javnu debatu sa protestantima koju je objavljivao casopis Catholoc Mirror.
Kardinal Gibouns je javno ukorio Protestante da nisu dosledni svome ucenju, jer tvrde da im je Bibliuja glavni voidic, a ona zahteva praznovanje Subote a ne nedelje sto potvrdjuje da ni Protestanti ne slede biblijsko ucenje. Na kraju duge rasprasve koja je sedmicama trajala, kardinal Gibouns je izjavio: “DAKLE ZAKLJUCAK JE NEMINOVAN, A TO JE; da od onih koji slede sveto pismo kao svoga vodica, izrailjci i advebtisti sedmog dana IMAJU SVE DOKAZE NA SVOJOUJ STRANI, DOK PROTESTANTI NEMAJU NIJEDNE RECI U SVOJU ODBRANU ZA NJIHOVU ZAMENO NEDELJE UMESTO SUBOTE.”
Catholic Mirror of Sept. 16, 1893.
Kardinal Gibouns je izneo velike istine u ovoj kratkoj izjavi:
1. Izjavio je da Biblija zahteva praznovanje Subote a ne nedelje.
2. Da protestanti koji tvrde da se drze Biblije a praznuju nedelju, za to u Bibliji nemaju nikakav dokaz.
3. Da od onih koji se drze Biblije su jedino Jevreji i adventisti sedmog dana.
U ime advnetista zahvaljujem se Kardinalo Gibounsu na ovako dobroj i istinitoj izjavi.
Sta Slape kaze na to?
‘RIMOKATOLICKI PISCI SU (u ono vreme) ponudii Protestantima 1,000.00 dolara, ako iz Svetog pisma mogu da dokazu da je nedelja novozavetni dan odmora, i do dans nije se jos niko nasao da zatrazi tu ponudu, izjavio je nadbiskup Enright.” Istorija prave crkve, str, 209.