Član
- Učlanjen(a)
- 25.08.2010
- Poruka
- 2.919
Није Син, а није ни Дух Свети НЕЗАВИСАН У ОДНОСУ НА БОГА, већ су Отац и Син и Дух Свети једносуштни (једна суштина), зато свети Јован апостол и каже да су ЈЕДНО. Муслимани и Јевреји не могу појмити ту истину. Они само Оца признају, а видим да и они који су накнадно прихватили науку о Три Сведока немају потпуно разумевање јединства (1.Јованова 5:7).
А Логос (Мудрост Божија, Реч Живота и Почетак створења Божијег - Алфа) и Свети Дух из Оца исходе, зато се и каже да је Син Светлост од Светлости - иста суштина, Отац у Сину... И никако не може Син (као и Свети Дух) бити независан од Бога, јер Бог је недељив и ово су веома јасни показатељи да вам дају "змијски отров" за науку у тим вашим "црквама" које следе којекакве пророке и лажиучитеље.
Јован, глава 14
7. Кад бисте мене знали онда бисте знали и Оца мог; и одселе познајете Га, и видесте Га.
8. Рече Му Филип: Господе! Покажи нам Оца и биће нам доста.
9. Исус му рече: Толико сам време с вама и ниси ме познао, Филипе? Који виде мене, виде Оца; па како ти говориш: Покажи нам Оца?
10. Зар не верујеш да сам ја у Оцу и Отац у мени? Речи које вам ја говорим не говорим од себе; него Отац који стоји у мени Он твори дела.
11. Верујте мени да сам ја у Оцу и Отац у мени; ако ли мени не верујете, верујте ми по тим делима.
12. Заиста, заиста вам кажем: који верује мене, дела која ја творим и он ће творити, и већа ће од ових творити; јер ја идем к Оцу свом;
13. И шта год заиштете у Оца у име моје, оно ћу вам учинити, да се прослави Отац у Сину.
14. И ако шта заиштете у име моје, ја ћу учинити.
15. Ако имате љубав к мени, заповести моје држите.
16. И ја ћу умолити Оца, и даће вам другог утешитеља да буде с вама вавек:
17. Духа истине, ког свет не може примити, јер Га не види нити Га познаје; а ви Га познајете, јер у вама стоји, и у вама ће бити.
1. Коринћанима, глава 2
12. А ми не примисмо духа овог света, него Духа који је из Бога, да знамо шта нам је даровано од Бога;
13. Које и говоримо не речима што је научила човечија премудрост, него шта учи Дух Свети; и духовне ствари духовно радимо.
14. А телесни човек не разуме шта је од Духа Божијег; јер му се чини лудост и не може да разуме, јер треба духовно да се разгледа.
15. Духовни пак све разгледа, а њега самог нико не разгледа.
16. Јер ко позна ум Господњи да Га поучи? А ми ум Христов имамо.
Тако и они који се спашавају "преко стомака и суботом (законом Мојсијевим - фарисеји)" не могу схватити ЈЕДИНСТВО СВЕТЕ ТРОЈИЦЕ (ТРИ СВЕДОКА) и говоре да су независне личности, те тако деле једног и недељивог Бога на три независна "бога". Ако нешто исходи (излази) из нечега, онда је то што изиђе по суштини исто са оним из чега је изишло.
26. А утешитељ, Дух Свети, ког ће Отац послати у име моје, Он ће вас научити свему и напоменуће вам све што вам рекох. (Јован 14)
1. Јованова, глава 5
4. Јер сваки који је рођен од Бога побеђује свет; и вера је наша ова победа која победи свет.
5. Ко је који свет побеђује осим оног који верује да је Исус Син Божји?
6. Ово је Исус Христос што дође водом и крвљу и Духом, не само водом него водом и крвљу; и Дух је који сведочи, јер је Дух истина,
7. Јер је троје што сведочи на небу: Отац, Реч, и Свети Дух; и ово је троје једно.
8. И троје је што сведочи на земљи: дух, и вода, и крв; и троје је заједно.
>>> Ако је три различита, онда је - заједно, ако је три једносуштна, онда је - једно! <<<
Лична својства ипостаси Свете тројице
Лично својство Оца јесте нерођеност. „Под нерођеним подразумева се оно што је без порекла.“ (Свети Григорије Ниски). Отац је начело јединства у Светој тројици, извор (тројичних односа) из којег ипостаси добијају свој одређени карактер. Он је, као прва ипостас у Светој тројици, по Свом личном својству беспочетан, безузрочан, нестворен, нерођен, несаздан, Он је Бог сам од себе, док Син и Свети дух произлазе беспочетно и вечно од Оца — јединство Свете тројице одржава монархија Оца.
Лично својство Сина јесте рађање, тј. Син је друга ипостас која произлази од Оца као рођени. Син се рађа вечно од вечног Оца, током једног процеса који припада категорији суштине (о овоме говорим !). Син није производ Очеве воље, већ је Син по својој суштини, као једини од јединога, као Бог истинити од Бога истинитог, па на тај начин има све особине вечности (сам појам о вечном Оцу садржи у себи појам о вечном Сину, и обратно).
Лично својство Светог духа јесте Његово исхођење од Оца, што је открио сам Господ Исус Христос, као једну од највећих Светих тајни (Јован 15,26). Али, Свети Дух бива послан у свет и од Оца и од Сина (Јован 14,26), а његово послање је божанска енергија у којој учествују све три ипостаси Свете тројице. Свети Дух почива на Сину, учествује и продужава Његово дело Спасења, а учење о Светом Духу, које се чува у Цркви, нашло је свој догматски израз у осмом члану Симбола вере.
26. А кад дође утешитељ, кога ћу вам послати од Оца, Дух истине, који од Оца излази, Он ће сведочити за мене. (Јован 15)
Никејско-цариградски симбол вере гласи:
Верујем у једнога Бога Оца, Сведржитеља, Творца неба и земље и свега видљивог и невидљивог.
И у једнога Господа Исуса Христа, Сина Божијег, Јединородног, од Оца рођеног пре свих векова; Светлост од Светлости, Бога истинитог од Бога истинитог; рођеног, а не створеног, једносуштног Оцу, кроз Кога је све постало;
Који је ради нас људи и ради нашег спасења сишао с небеса, и оваплотио се од Духа Светога и Марије Дјеве, и постао човек;И Који је распет за нас у време Понтија Пилата, и страдао и био погребен;И Који је васкрсао у трећи дан, по Писму;И Који се вазнео на небеса и седи са десне стране Оца;И Који ће опет доћи са славом, да суди живима и мртвима, Његовом царству неће бити краја.И у Духа Светога, Господа, Животворнога, Који од Оца исходи, Који се са Оцем и Сином заједно поштује и заједно слави, Који је говорио кроз пророке.
У једну, свету, саборну и апостолску Цркву.Исповедам једно Крштење за опроштење грехова.Чекам васкрсење мртвих.И живот будућега века.Амин.
Слушаћемо Бога и оно што нам је дао у Новом завету, а то није почивање суботом јер се тако не улази у (с)покој (мир Божији), већ се вером у Господа Исуса Христа улази у покој, а тада се и почива (одмара и обнавља свакодневно у Господу Исусу):
Јеврејима 4.
3. Јер ми који веровасмо улазимо у покој, као што рече: Зато се заклех у гневу свом да неће ући у покој мој, ако су дела и била готова од постања света.
4. Јер негде рече за седми дан овако: и почину Бог у дан седми од свих дела својих.
5. И на овом месту опет: Неће ући у покој мој. (суботари не могу ући у покој због неверства, прочитати Јеврејима 3. главу)
6. Будући, пак, да неки имају да уђу у њега, и они којима је најпре јављено не уђоше за непослушање;
7. Опет одреди један дан, данас, говорећи у Давиду по толиком времену, као што се пре каза: Данас ако глас Његов чујете, не будите дрвенастих срца. 8. Јер да је Исус оне довео у покој, не би за други дан говорио потом.
Јер да је Господ Исус одвео суботаре у покој (мир Божији), Он као Господар суботе не би говорио за ДРУГИ ДАН (ДАНАС) - дан када поверујемо у Њега.
9. Дакле је остављено још почивање народу Божијем.
10. Јер који уђе у покој Његов, и он почива од дела својих, као и Бог од својих.
11. Да се постарамо, дакле, ући у тај покој, да не упадне ко у ону исту гатку неверства.
Верујеш >> улазиш у (с)покој (мир Божији) >> ПОЧИВАШ (одмараш и обнављаш се свакодневно - вечно)>>испуњаваш 4. заповест ВЕРОМ
16. Зато нам се не досађује; но ако се наш спољашњи човек и распада, али се унутрашњи обнавља сваки дан. (2.Коринћанима 4)
10. И обуците новог, које се обнавља за познање по обличју Оног који га је саздао:
11. Где нема Грка ни Јеврејина, обрезања ни необрезања, дивљака ни Скита, роба ни слободњака, него све и у свему Христос.
12. Обуците се дакле као избрани Божији, свети и љубазни, у срдачну милост, доброту, понизност, кротост, и трпљење, - (хришћанска дела, не дела закона, јер је ово испуњење закона)
13. Сносећи један другог, и опраштајући један другом ако има ко тужбу на кога: као што је и Христос вама опростио тако и ви.
14. А сврх свега тога обуците се у љубав, која је свеза савршенства.
15. И мир Божји да влада у срцима вашим, на који сте и позвани у једном телу, и захвални будите. (Колошанима 3)
Да (с)покој влада у срцима нашим због наше вере у Господа и Спаситеља нашег. То је за фарисеје непозната материја, зато слични њима хтедоше да убију Господа јер "квари" суботу, не схватајући појам увођења суботе и уласка у мир Божији (покој), али не делима закона, већ вером и признањем Сина Божијег.
Легализам старозаветни је један од великих јереси за које сведочи сам апостол пишући о "јеретичарима фарисејским који беху веровали", и они су се држали ставки закона не схватајући шта се деси са заповестима и словима закона.
8. И не будите никоме ништа дужни осим да љубите један другог;јер који љуби другог закон испуни.
9. Јер ово: Не чини прељубе, не убиј, не укради, не сведочи лажно, не зажели, и ако има још каква друга заповест, у овој се речи извршује, то јест: Љуби ближњег свог као самог себе.
10. Љубав не чини зла ближњему; дакле је љубав извршење закона. (Римљанима 13)
Ово је и малој деци јасно, значи да било која ставка закона (а ту се налази и субота), испуњава се у једној речи (љубави према Богу и ближњима). Ако ови модерни фарисеји кажу да се ове наведене ставке односе на однос међу људима (већ знам шта ће писати), онда ће се прве четири заповести које се односе на однос Бога и човека преточити у једну - ПРВУ коју нам Господ даде:
37. А Исус рече му: Љуби Господа Бога свог свим срцем својим, и свом душом својом, и свом мисли својом.
38. Ово је прва и највећа заповест.
39. А друга је као и ова: Љуби ближњег свог као самог себе.
40. О овима двема заповестима виси сав закон и пророци. (Матеј 22)
Мени је јако жао што неки не виде, а горе по њих је ако виде, али због плате своје не желе да виде. Шире јеретичка учења - понављају бесконачно много пута исте речи као програмирани.
Веома ме жалости када видим да неко покупи све велике јереси које су дошле из западних секти (адвентисти, сведоци, мормони...), а ти си, брате мили, покупио од свакога оно најгоре. Зато и не можеш да појмиш како је Отац већи од Сина који дође као Човек Исус, јер Себе унизи толико да узе обличје слуге (смртнога човека).
4. Ја Тебе прославих на земљи; посао сврших који си ми дао да радим. 5. И сад прослави Ти мене, Оче, у Тебе самог славом коју имадох у Тебе пре него свет постаде. (Јован 17)
Бог није човек, па да има сина који је независан од оца свога, а то је колико видим заједнички камен спотицања свим ЖРТВАМА секташких учења које су кренуле пре неких 150. година, а чини ми се да тада нечисти духови (оне жабе које излазе) почеше много моћније да заводе цео свет са доктринама погибли. Како безбожне науке, тако и јеретичке много моћније кренуше у напад на Господа и Истину.
Бог је глава Христу, као што је Христ глава Цркви. Што не значи да Христ остаје вечно унижен, већ након мисије Спасења када је прославио Оца, Отац прославља Њега у Себе самога. Уместо да чекаш да ти Господ појасни, тј. да ти у срце стигне откривење Духом Светим, ти самога Духа Светога унижаваш, а тај се грех не прашта. Само Он може човеку појаснити и открити. Зато је крајње неопходно да престанеш да нашег Бога посматраш као паганског бога који има децу која трчкарају по Небесима, да је Син анђео (Михаило) који поста човек (управо то говоре оне секте), већ су деца Божија деца по Духу кога ти непрестано унижаваш, а унижаваш и Сина који нам је Спас. Сам унижаваш своје спасење? Чак ти не видиш шта чиниш, на жалост...
Poslednja izmena:
