Da li slaviti subotu ili nedelju

[stvarnoslap]

Međutim, kakve veze imaju te subote sa sedmičnom subotom iz Četvrte Božje zapovesti?

Adventistički povjesničar Samuele Bacchiocchi, o subotama, iz Kol 2,16, piše:

The Seventh-day Adventist Bible Commentary tumači “subote” kao oznaku godišnjih obrednih, a ne tjednih subota (Levitski zakonik 23,6-8, 15,16,21,24,25,27,28,37,38). Činjenica je da se i za subotu i za Dan pomirenja u hebrejskom koristi sintagma shabbath shabbath.n, što znači “subota” (Izlazak 31,15; Levitski zakonik 23,3.32; 16,31), ali u Septuaginti ovaj izraz je preveden grčkom sintagmom koja ima drugi smisao od jednostavnog izraza u Kološanima 2,16. Stoga se ovaj potonji izraz jezično ne može protumačiti kao da se misli na Dan pomirenja ili neku drugu obrednu subotu budući da se oni nikad ne imenuju tim izrazom. (Samuele Bacchiocchi, Od subote do nedjelje)

 

[tripo 41]

> U Svetome pismu ne postoji ni najmanja naznaka da se šabat svetkovao od Adama do Mojsija.

Pogledajmo ovaj stih koji opisuje događaje u vreme Adama i Eve:



"I svrši Bog do sedmog dana dela svoja, koja učini; i počinu u sedmi dan od svih dela svojih, koja učini; I blagoslovi Bog sedmi dan, i posveti ga, jer u taj dan počinu od svih dela svojih, koja učini;" (1.Mojsijeva 2,2-3)

Za koga je Bog posvetio prilikom stvaranja subotu?



Svakako ne za Sebe, nego za zajednicu sa čovekom toga dana!



A za koga je blagoslovio subotu?

Pa za čoveka, za koga bi drugog?!

 

[stvarnoslap]

Za koga je Bog posvetio prilikom stvaranja subotu?

A za koga je blagoslovio subotu?

Posvetio je Bog i blagoslovio i telad.

P.S. Subota je sjena

 

[tripo 41]

> Nakon što je u stihovima 12-14 zapovjedio svetkovanje šabata, Mojsije je izraelskoj naciji dao razlog svetkovanja šabata: „Sjeti se da si i ti bio rob u zemlji egipatskoj i da te je odande izbavio Jahve, Bog tvoj, rukom jako i ispruženom mišicom. Zato ti je zapovjedio Jahve, Bog tvoj, da držiš dan subotni.“ (Ponovljeni zakon 5,15).

I u zahtevu Prve Božje zapovesti se spominje izlazak iz Egipta:



"Ja sam Gospod Bog tvoj, koji sam te izveo iz zemlje misirske, iz doma ropskog. Nemoj imati drugih bogova uza me." (2.Mojsijeva 20,2-3)



Da li to znači da se Prva zapovesti odnosi samo na Jevreje?

 

[stvarnoslap]

"Ja sam Gospod Bog tvoj, koji sam te izveo iz zemlje misirske, iz doma ropskog. Nemoj imati drugih bogova uza me." (2.Mojsijeva 20,2-3)

Da li to znači da se Prva zapovesti odnosi samo na Jevreje?

Koga je još Bog izveo s Izraelcima iz Egipta?

 

[tripo 41]

> Zapazite riječ zato. Bog Izraelu šabat nije dao kao podsjetnik na stvaranje, nego kako bi se sjećali svoga ropstva u Egiptu i Jahvina izbavljenja.



To nije tačno. Sam smisao šestodnevnog rada i odmora sedmog dana je slika stvaranja i Božjeg počinka sedmog dana. U prvom otkrivenju dekaloga se citiraju stihove koji otkrivaju da je subota uspomena na stvaranje:



"Sećaj se dana od odmora da ga svetkuješ. Šest dana radi, i svršuj sve poslove svoje. ... Jer je za šest dana stvorio Gospod nebo i zemlju, more i šta je god u njima; a u sedmi dan počinu; zato je blagoslovio Gospod dan od odmora i posvetio ga." (2.Mojsijeva 20,8-11)

 

[stvarnoslap]

Sam smisao šestodnevnog rada i odmora sedmog dana je slika stvaranja i Božjeg počinka sedmog dana. U prvom otkrivenju dekaloga se citiraju stihove koji otkrivaju da je subota uspomena na stvaranje:

"Sećaj se dana od odmora da ga svetkuješ. Šest dana radi, i svršuj sve poslove svoje. ... Jer je za šest dana stvorio Gospod nebo i zemlju, more i šta je god u njima; a u sedmi dan počinu; zato je blagoslovio Gospod dan od odmora i posvetio ga." (2.Mojsijeva 20,8-11)

A u Kol 2,16 sveti Pavao kaže da je subota sjena.

 

[tripo 41]

> Obratite pažnju na naloge za držanje šabata: onaj koji je bio pod šabatnim zakonom nije mogao napustiti svoj dom na šabat (Izlazak 16,29), nije smio naložiti vatru (Izlazak 35,3) i nije smio dati povoda nikome drugom da radi (Ponovljeni zakon 5,14). Onaj koji bi se ogriješio o zakon o šabatu bio bi usmrćen (Izlazak 31,15; Brojevi 15,32–35).


Jevreji su te zahteve shvatali bukvalno, pa Isus u kritici te bukvalnosti ne dovodi u pitanje sam zahtev Četvrte Božje zapovesti, već otkriva jasan smisao tih zahteva, citirajući starozavetne primere da bi pokazao da ne donosi neku novu nauku. Isus naziva nauku fariseja ljudskim zapovestima i tvrdi da Jevreji ne drže zakon:

"Ovi ljudi usnama me poštuju, a srce njihovo daleko stoji od mene, no zaludu me poštuju učeći naukama, zapovestima ljudskim. Jer ostaviste zapovesti Božje, a držite običaje ljudske." (Marko 7,68)



"Ne dade li vama Mojsije zakon i niko od vas ne živi po zakonu." (Jovan 7,19)

 

[DarthShone]

Koga je još Bog izveo s Izraelcima iz Egipta?

Hmm, ako bi smo u Svetom Pismu tražili još nekoga ko je s Israelcima izveden iz Egipta, ne bi smo našli nikoga.

Da ne misli "on" možda na Midijance? Koliko je poznato, oni nikada nisu bili robovi...

A u Kol 2,16 sveti Pavao kaže da je subota sjena.

Pa ona to i jeste, materijalna, zemaljska, ograničena samo na jedan narod, predmet idolatrije američkih "would be hebrew" svih rasa (kavkazoida, negroida i u manjem broju azijata) i jeste senka, priviđenje.

Pravi shabbath (svetlost očeva) je Isus, Logos, um. I koga onda slaviti? Idola, materijalnog idola, senku, ili Onoga Koji Jeste, čiji su svi dani i sva vremena, jer po Njemu i preko Njega je sve stvoreno?

Za Hrišćane, za Njegove, se ova dilema i ne postavlja. Zemalljski dan kada je On telesno pobedio smrt, dan novog stvaranja, je dan koji treba obeležavati i u njemu Njega, Isusa, koji je u Ocu i Otac u Njemu, jer jedan su (Echad) slaviti, a svako ko tvrdi drugačije je antihrist i anathema. Shodno tome, ne treba ga slušati.

Pa zar da kada nam je Svetlost data, senku sledimo? Ne.

Ps. Da ne bi ovi kmečali kako ih na "greh" navodimo, da napuste senku koju obožavaju, reći ću, neka je obožavaju, na svoju je štetu obožavaju, ali sebe Hristovima zvati ne mogu, niti mogu druge nekažnjeno na put propasti navoditi svojim izvrtanjima i lažima.

 

[tripo 41]

> I drugo, da li ti verujes da treba celokupan SZ držati? Budući da je svo Pismo od Boga dano

Pa smisao je jasan, da se drži ono što je odgovor na potrebu. Ceremonijalni zakon je ukinut svojim ispunjenjem. Krivični zavisi od države. Moralni zakon (Dekalog) je večan.