Međutim, kakve veze imaju te subote sa sedmičnom subotom iz Četvrte Božje zapovesti?
Nikakve!
U sadržaju Četvrte Božje zapovesti se vidi sasvim drugi smisao njenog svetkovanja, uspomena na stvaranje, a ne proročko ukazanje na budući plan spasenja:
"Sećaj se dana od odmora da ga svetkuješ. Šest dana radi, i svršuj sve poslove svoje. A sedmi je dan odmor Gospodu Bogu tvom; tada nemoj raditi nijednog posla, ni ti, ni sin tvoj, ni kći tvoja, ni sluga tvoj, ni sluškinja tvoja, ni živinče tvoje, ni stranac koji je među vratima tvojim. Jer je za šest dana stvorio Gospod nebo i zemlju, more i šta je god u njima; a u sedmi dan počinu; zato je blagoslovio Gospod dan od odmora i posvetio ga." (2.Mojsijeva 20,8-11)
Zaista je besmisleno da na osnovu sadržaja Četvrte Božje zapovesti iko može da zaključi da sedmična "Subota predstavlja Hrista koji je u nebu na prestolu Božijem raširenih ruku i čeka da mu dođemo", a ne odmor od šestodnevnog stvaranja sveta.
Odmor od stvaranja je uspomena na stvaranje a ne odmor od greha.
Sedmična Subota ukazuje na odmor od radnih aktivnosti, a kada bi njena funkcija bila da predstavi odmor od greha, onda bi krivo predstavljala da je šestodnevni rad greh ili da je Bog grešio dok je šest dana stvarao svet, a u sedmi dan je našao mir u Hristu, kao da je tih šest dana grešio.
Sedmična subota je uspostavljena pre pada u greh i zato ne može biti ukinuta obrednim zakonima koji su se pojavili naknadno samo da ukažu na Hristovo iskupljenje.