Da li slaviti subotu ili nedelju

[stvarnoslap]

> b/ Crkveni sabor u Jeruzalemu nikada nije niti spomenuo subotu u svojim preporukama za obraćenike iz neznaboštva.


A što bi spomenuo kada je sve već bilo otkriveno u Starom zavetu?

Kažeš, sve otkriveno u Starom zavjetu!??!?? A gdje je u Starom zavjetu otkriveno da onomu tko se obreže Bog neće značiti ništa? Gdje je u Starom zavjetu Bog otkrio da je Troosoban, da je Bog Otac, Sin i Sveti Duh?

 

[mire000]

Kažeš, sve otkriveno u Starom zavjetu!??!?? A gdje je u Starom zavjetu otkriveno da onomu tko se obreže Bog neće značiti ništa? Gdje je u Starom zavjetu Bog otkrio da je Troosoban, da je Bog Otac, Sin i Sveti Duh?

Nigde nije otkriveno, ali on ima sve u Starom Zavetu! I zakon mu je u SZ isti kao i u Novom! Ima tamo objasnjenje i sta se desava posle smrti, a vecina nisu pojma imali sta se desava, mislili su da Bog nagradjuje coveka u ovom zivotu! Porice Novi Zavet zarad Starog. Pavle je jasno pisao o takvima!

 

[stvarnoslap]

Porice Novi Zavet zarad Starog. Pavle je jasno pisao o takvima!

Sveti Pavao, laprdalo prema adventistima, kaže: Prekinuli ste s Kristom vi koji se u Zakonu mislite opravdati; iz milosti ste ispali.

 

[DarthShone]

Lepo Pavle sedmicnu subotu povezuje sa "mestom pocinka u obecanoj zemlji" i cini je simbolom (senkom)!

Dobro jutro brate Mire, lepo ti njemu - njima pojašnjavaš, ali ne vredi, sektaški je otrov preuzeo njegov u sebe zaljubljeni um.

Pavle, koji je nikako ne smemo zaboraviti bio jedan od najobrazovanijih Fariseja, poznavalac i originala i prevoda Septuaginte, ne govori to o shabatu (i sedmičnom i godišnjem, i pedesetogodišnjem( iz svog uma, nego Bog preko Pavla pojašnjava.

Naime, shabat nije dan u ljudskom smislu dana, nego mesto, stanje. I ne označava odmor u ljudskom poimanju reči. Sama reč shabat, ako se uzme korensko značenje reči od kojih je sastavljen termin, a dve su reči u pitanju: Sha - (svetlost) i Bat (Dom) dolazimo do značenja Svetlost u domu, tačnije Hram, mesto posvećenja, boravka Boga.

Kao i u svemu ostalom, i ovde sektaški otpadnici nemaju pojma o jeziku širokog (najšireg konteksta), pa svojim laprdanjima (izvinjavam se, ali "nauka" sektaša je i te kako laprdanje) bogohule, i Boga predstavljaju kao nekoga ko ne zna šta govori.

Dakle, zemaljski shabat, onaj hebrejski, namenjen isključivo sinovima Jakova - Israela, bio je i ostao senka pravog shabata, koji je Emmanuel, jer jedino uz Emmanuela, koji je YHWH u telu, mi imamo prisustvo Svetlosti.

No, kako to sektaški "pamentjakovići" ne znaju, jer njima je sve "daj da opipam, da čujem, da vidim, da imam interes u tome", a uz to su bukvalisti i mortalisti, duduci za jezike (iako na svojim Miki Maus univerzitetima navodno uče Biblijske jezike) onda imamo potrebu da teološki, ljudima koji o svojoj veri pojma nemaju, pojašnjavamo da Hristovi vernici, dakle novi Israel, ne mora da slavi senku, jer je primiviši Hrista za Boga i Spasitelja, već u shabatu,

O tome da sektaški otpad druge optužuje za idolatriju, a sam je idolopoklonik dana (dakle stvorenog) da i ne govorim.

PS. Njegova i njihova teologija ne da je nula, nego i ne postoji.

 

[Laodikeja]

Nađosmo u Bibliji istinu da je Bog postao čovjek, ali gdje vam je u Bibliji "istina" da je Bog postao anđeo (Mihael)?

Evo biblijskih dokaza u kontekstu uporednih tekstova:

Arhandjeo je jedna od najvisih titula u andjeoskoj hijerarhiji.
Mihajlo Hebrejski MIHA-EL, znaci ONAJ KOJI JE KAO BOG.

Sledece tekstove koje cu citirati nedvosmisleno potvrdjuju da je Mihajlo drugo ime Gospoda Isusa Hrista.

MIHAJLO:

MIHAJLO VELIKI KNEZ: `A u to će se vreme podignuti Mihailo, veliki knez, koji brani tvoj narod; i biće žalosno vreme, kakvog nije bilo otkako je naroda do tada; i u to će se vreme izbaviti tvoj narod, svaki koji se nađe zapisan u knjizi. ( knjiga proroka Danila 12. 1 ).

MIHAJLO KNEZ VAS: `A on reče: Znaš li zašto sam došao k tebi? A sada ću se vratiti da vojujem na kneza persijskog; potom ću otići, i gle, doći će knez grčki.
Ali ću ti kazati šta je napisano u knjizi istinitoj. Nema nikoga da junački radi sa mnom u tom osim Mihaila, kneza vašeg. ( knjiga proroka Danila 10. 18 - 21 ).

MIHAJLO VOJVODA VOJSKE GOSPODNJE: `kad Isus beše kod Jerihona, podiže oči svoje i pogleda, a to čovek stoji prema njemu s golim mačem u ruci. I pristupi k Njemu Isus i reče Mu: Jesi li naš ili naših neprijatelja?
A On reče: Nisam; nego sam vojvoda vojske Gospodnje, sada dođoh. A Isus pade ničice na zemlju, i pokloni se, i reče Mu: Šta zapoveda gospodar moj sluzi svom?
A vojvoda vojske Gospodnje reče Isusu: Izuj obuću s nogu svojih, jer je mesto gde stojiš sveto. I učini Isus tako. ( knjiga Isusa Navina 5. 13 - 15 ).

MIHAJLO I ANDJELI NJEGOVI - ZBACIVANJE SOTONE: `I posta rat na nebu. Mihailo i anđeli Njegovi udariše na aždahu, i bi se aždaha i anđeli njeni.
I ne nadvladaše, i više im se ne nađe mesta na nebu.
I zbačena bi aždaha velika, stara zmija, koja se zove đavo i sotona, koja vara sav vasioni svet, i zbačena bi na zemlju, i anđeli njeni zbačeni biše s njom. ( otkrivenje Jovanovo 12. 7 - 9 ).

ISUS MIHAJLO:

ISUS KNEZ: I od Isusa Hrista, koji je Svedok verni, i Prvenac iz mrtvih, i Knez nad carevima zemaljskim, koji nas ljubi, i umi nas od greha naših krvlju svojom;

ISUS MIHAJLO VODJA NEBESKE VOJSKE - PASCE NARODE S PALICOM GVOZDENOM: `I videh nebo otvoreno, i gle, konj beo, i koji seđaše na njemu zove se Veran i Istinit, i sudi po pravdi i vojuje.
A oči su Mu kao plamen ognjeni, i na glavi Njegovoj krune mnoge, i imaše ime napisano, kog niko ne zna do On sam.
I beše obučen u haljinu crvenu od krvi, i ime se Njegovo zove: Reč Božija.
I vojske nebeske iđahu za Njim na konjima belim, obučene u svilu belu i čistu.
I iz usta Njegovih iziđe mač oštar, da njime pobije neznabošce; i On će ih pasti s palicom gvozdenom; i On gazi kacu vina i srdnje i gneva Boga Svedržitelja.
I ima na haljini i na stegnu svom ime napisano: Car nad carevima i Gospodar nad gospodarima.
( otkrivenje Jovanovo 19. 11 - 16 ).

ISUS SA GVOZDENOM PALICOM: `I rodi muško, sina, koji će pasti sve narode s palicom gvozdenom; i dete njeno bi uzeto k Bogu i prestolu njegovom. ( otkrivenje Jovanovo 12. 5 ).

Ja sam pomazao cara svog na Sionu, na svetoj gori svojoj."
Kazaću naredbu Gospodnju; On reče meni: "Ti si sin moj, ja te sad rodih.
Išti u mene, i daću ti narode u nasledstvo, i krajeve zemaljske tebi u državu.
Udarićeš ih gvozdenom palicom; razbićeš ih kao lončarski sud."
Sad, carevi, orazumite se; naučite se sudije zemaljske!
Služite Gospodu sa strahom, i radujte se s trepetom.
Poštujte sina, da se ne razgnevi, i vi ne izginete na putu svom; jer će se gnev Njegov brzo razgoreti. Blago svima koji se u Nj uzdaju! ( Psalam 2. 15 ).

U tekstu Isus Navin 5. 13 - 15 Isus navin se poklanja vojvodi vojske nebeske i ovaj to ne odbija.
U otkrivenju 19. 10 apostol Jovan se poklanja andjelu i ovaj to odbija sa obrazlozenjem da je i on sluga i da se Bogu treba pokloniti, sto znaci da je vojvoda vojske nebeske MIHAJLO i u starom i u novom zavetu sam Gospod Isus Hristos, vecni Bog, kome se zajedno sa ocem i Svetim Duhom jedino valja klanjati.

 

[tripo 41]

> Kako možeš tvrditi da je Subota data pre davanja Zakona Mojsijevog?



Kako ti možeš tvrditi da je Bog svoj subotni blagoslov uskratio naraštajima pre Mojsijevog zakona?



Ona je data i samim Jevrejima pre Mojsijevog zakona:



"A on im reče: Ovo kaza Gospod: Sutra je subota, odmor svet Gospodu; šta ćete peći, pecite, i šta ćete kuvati, kuvajte danas; a šta preteče, ostavite i čuvajte za sutra. I ostaviše za sutra, kao što zapovedi Mojsije, i ne usmrde se niti beše crva u njemu. I reče Mojsije: Jedite to danas, jer je danas subota Gospodnja, danas nećete naći u polju. Šest ćete dana kupiti, a sedmi je dan subota, tada ga neće biti. I u sedmi dan iziđoše neki od naroda da kupe, ali ne nađoše. A Gospod reče Mojsiju: Dokle ćete se protiviti zapovestima mojim i zakonima mojim?" (2.Mojsijeva 16,23-28)



Šta kaže Isus, za koga je načinjena subota?



"Subota je načinjena čoveka radi." (Marko 2,27)



Dakle, za čoveka, a ne samo za Jevreje.



A kada je subota posvećena kao dan i načinjena blagoslovom za čoveka?



"I svrši Bog do sedmog dana dela svoja, koja učini; i počinu u sedmi dan od svih dela svojih, koja učini; i blagoslovi Bog sedmi dan, i posveti ga, jer u taj dan počinu od svih dela svojih, koja učini; To je postanje neba i zemlje, kad postaše, kad Gospod Bog stvori zemlju i nebo." (1.Mojsijeva 2,2-4)



Dakle, još pre pada u greh Bog je posvetio i blagoslovio sedmi subotni dan.



Kako onda možeš da se pitaš "Kako možeš tvrditi da je Subota data pre davanja Zakona Mojsijevog?" kada je Bog posvetio i blagoslovio subotni dan još pre pada u greh?!

 

[stvarnoslap]

> Kako možeš tvrditi da je Subota data pre davanja Zakona Mojsijevog?

Kako ti možeš tvrditi da je Bog svoj subotni blagoslov uskratio naraštajima pre Mojsijevog zakona?

Ona je data i samim Jevrejima pre Mojsijevog zakona:

Nije. Mojsije kaže da nije. Vidi:

Pnz 5,1-15: Mojsije sazva sav Izrael te im reče: "Čuj, Izraele, naredbe i zapovijedi što ih danas izričem u tvoje uši! Naučite ih, držite i vršite. Jahve, Bog naš, sklopio je s nama Savez na Horebu. Nije Jahve sklopio taj Savez s našim očevima, nego baš s nama svima koji smo danas ovdje živi. Licem je u lice Jahve govorio s vama na brdu isred ognja. .... Rekao je: 'Ja sam Jahve, Bog tvoj, koji sam te izveo iz zemlje egipatske, iz kuće ropstva. Nemoj imati drugih bogova uz mene! Ne pravi sebi lika ni obličja bilo čega što je gore na nebu, ili dolje na zemlji, ili u vodama pod zemljom. .... Dan subotnji obdržavaj i svetkuj, kako ti je naredio Jahve, Bog tvoj. ..... Sjeti se da si i ti bio rob u zemlji egipatskoj i da te odande izbavio Jahve, Bog tvoj, rukom jakom i ispruženom mišicom. Zato ti je zapovjedio Jahve, Bog tvoj, da držiš dan subotnji.

Sve je jasno. Nije Bog ni sa kim, osim sa Židovima na Sinaju, sklopio Savez i dao im Zakon. Taj Savez, kazuje Mojsije, nije Bog sklopio niti s očevima tih Židova koji bijahu na Sinaju, nego po prvi put i samo s njima, sa živim Židovima koji su s Mojsijem bili na Sinaju.

 

[DarthShone]

Sve je jasno. Nije Bog ni sa kim, osim sa Židovima na Sinaju, sklopio Savez i dao im Zakon. Taj Savez, kazuje Mojsije, nije Bog sklopio niti s očevima tih Židova koji bijahu na Sinaju, nego po prvi put i samo s njima, sa živim Židovima koji su s Mojsijem bili na Sinaju.

Naravno da je jasno, ali samo onima koji s razumevanjem i čitaju Pisama, onim drugima, Pismima posednutim, je to mnogo manje jasno, pa ih je moguće ubediti da su židovi, tačnije da su oni, 30-ak stoleća kasnije, na tlu kontinenta za koji pravi židovi i nisu znali, nekako obavezni da slede nešto što se na njih i ne odnosi.

 

[Marko1932]

Naravno da je jasno, ali samo onima koji s razumevanjem i čitaju Pisama, onim drugima, Pismima posednutim, je to mnogo manje jasno, pa ih je moguće ubediti da su židovi, tačnije da su oni, 30-ak stoleća kasnije, na tlu kontinenta za koji pravi židovi i nisu znali, nekako obavezni da slede nešto što se na njih i ne odnosi.

"BLAGO ONIMA KOJI TVORE ZAPOVESTI NJEGOVE, DA IM BUDE VLAST NA DRVO ZIVOTA I DA UDJU NA VRATA U GRAD". Otkrivenje 22,14,

 

[tripo 41]

> Kako možeš tvrditi da Sabat nije Sen na Krista kad ti citiram Pavla,

Heb 4,9.



Sabat znači odmor i sve ceremonijalne subote su ukazivale na odmor od greha koji nam Isus donosi ispunjenjem plana spasenja. Svaka od tih subota je vezana za određen događaj iz plana spasenja, i zato je njihovo svetkovanje klizno i hronološki vezano za događaje plana spasenja, pa su se zato svetkovale nezavisno od sedmičnog ciklusa. Kako su ti ovredi ukazivali na Isusovu žrtvu, normalno je da budu ukinuti onda kada se ta žrtva prinela u stvarnosti. Zato i apostol Pavle kaže:

"Da vas dakle niko ne osuđuje za jelo ili za piće, ili za kakav praznik, ili za mladine, ili za subote; koje je sve bilo sen od onog što htede da dođe, i telo je Hristovo." (Kološanima 2,16-17)

Međutim, kakve veze imaju te subote sa sedmičnom subotom iz Četvrte Božje zapovesti?

Nikakve!



U sadržaju Četvrte Božje zapovesti se vidi sasvim drugi smisao njenog svetkovanja, uspomena na stvaranje, a ne proročko ukazanje na budući plan spasenja:

"Sećaj se dana od odmora da ga svetkuješ. Šest dana radi, i svršuj sve poslove svoje. A sedmi je dan odmor Gospodu Bogu tvom; tada nemoj raditi nijednog posla, ni ti, ni sin tvoj, ni kći tvoja, ni sluga tvoj, ni sluškinja tvoja, ni živinče tvoje, ni stranac koji je među vratima tvojim. Jer je za šest dana stvorio Gospod nebo i zemlju, more i šta je god u njima; a u sedmi dan počinu; zato je blagoslovio Gospod dan od odmora i posvetio ga." (2.Mojsijeva 20,8-11)

Zaista je besmisleno da na osnovu sadržaja Četvrte Božje zapovesti iko može da zaključi da sedmična "Subota predstavlja Hrista koji je u nebu na prestolu Božijem raširenih ruku i čeka da mu dođemo", a ne odmor od šestodnevnog stvaranja sveta. Odmor od stvaranja je uspomena na stvaranje a ne odmor od greha.

Sedmična Subota ukazuje na odmor od radnih aktivnosti, a kada bi njena funkcija bila da predstavi odmor od greha, onda bi krivo predstavljala da je šestodnevni rad greh ili da je Bog grešio dok je šest dana stvarao svet, a u sedmi dan je našao mir u Hristu, kao da je tih šest dana grešio.

Sedmična subota je uspostavljena pre pada u greh i zato ne može biti ukinuta obrednim zakonima koji su se pojavili naknadno samo da ukažu na Hristovo iskupljenje.