Da li slaviti subotu ili nedelju

[tripo 41]

Zato vam i govorimo ne širite lažno učenje , da ne ostanete sa psima i Jelenom

Znači u Bibliji se širilo lažno učenje o suboti?

 

[SUD NARODIMA]

Psa 36:1 Bezakoniku je bezbožna reč u srcu; nema straha Božijeg pred očima njegovim.
Psa 36:2 Ali laže sebi u oči, mesto da prizna svoje bezakonje i omrzne na nj.
Psa 36:3 Reči su usta njegovih nepravda i lukavstvo, neće da se opameti da tvori dobro.

 

[antonijadz]

Znači u Bibliji se širilo lažno učenje o suboti?

Neširi se lažn učenje o Suboti , već vi širite lažno učenje o Nedelji .
Biblija ljepo kaže Isus BOG uskrsnu treći dan , A TO SPADA U NEDELJU .
Pravi kršćani slave uskrsnuće svoga BOGA a toje ISUS

Psa 36:1 Bezakoniku je bezbožna reč u srcu; nema straha Božijeg pred očima njegovim.
Psa 36:2 Ali laže sebi u oči, mesto da prizna svoje bezakonje i omrzne na nj.
Psa 36:3 Reči su usta njegovih nepravda i lukavstvo, neće da se opameti da tvori dobro.

Nisi još odgovorijo tkoje tebi BOG ? Dobro znaš da Biblija kaže ima samo jedn Bog , toti stoji u deset Božji zapovedi, tkotije Bog

 

[SUD NARODIMA]

Neširi se lažn učenje o Suboti , već vi širite lažno učenje o Nedelji .
Biblija ljepo kaže Isus BOG uskrsnu treći dan , A TO SPADA U NEDELJU .

Nedelja je prvi dan po Svetome pismu.

Evo izveštaja o vaskrsenju.

Mat 28:1 A po večeru subotnom na osvitak prvog dana nedelje dođe Marija Magdalina i druga Marija da ogledaju grob.


Mar 16:1 I pošto prođe subota, Marija Magdalina i Marija Jakovljeva i Solomija kupiše mirisa da dođu i da pomažu Isusa.
Mar 16:2 I vrlo rano u prvi dan nedelje dođoše na grob oko sunčanog rođaja.


Luk 24:1 A u prvi dan nedeljni dođoše vrlo rano na grob, i donesoše mirise što pripraviše, i neke druge žene s njima;


Joh 20:1 A u prvi dan nedelje dođe Marija Magdalina na grob rano, još dok se ne beše rasvanulo, i vide da je kamen odvaljen od groba.

Svi jevanđeljisti govore da je Isus ustao u prvi dan nedelje ili sedmice kako već piše u skoro svim drugim prevodima.

Ako je Isus ustao u prvi dan, zašto ukidate Božju zapovest u kojoj je On sam rekao i napisao na kamenu da ga poštujemo kao svoga Tvorca sedmoga dana?

Pravi kršćani slave uskrsnuće svoga BOGA a toje ISUS

A Isusovo ime na hebrejskom znači Jahve spasava!

Nisi još odgovorijo tkoje tebi BOG ? Dobro znaš da Biblija kaže ima samo jedn Bog , toti stoji u deset Božji zapovedi, tkotije Bog

Isus je naš Tvorac i Spasitelj!

Otvorite novu temu ako hoćete da raspravljamo da li je Jahve Bog ili nije, ili kuda već nameravate da skrenete ovu temu.

OTVORITE NOVU TEMU

Ako je Isus ustao u prvi dan, zašto ukidate Božju zapovest u kojoj je On sam rekao i napisao na kamenu da ga poštujemo kao svoga Tvorca sedmoga dana?

IV Božja zapovest

Exo 20:8 Sjeti se da svetkuješ dan subotni.
Exo 20:9 Šest dana radi i obavljaj sav svoj posao.
Exo 20:10 A sedmoga je dana subota, počinak posvećen Jahvi, Bogu tvojemu. Tada nikakva posla nemoj raditi: ni ti, ni sin tvoj, ni kći tvoja, ni sluga tvoj, ni sluškinja tvoja, ni živina tvoja, niti došljak koji se nađe unutar tvojih vrata.
Exo 20:11 Ta i Jahve je šest dana stvarao nebo, zemlju i more i sve što je u njima, a sedmoga je dana počinuo. Stoga je Jahve blagoslovio i posvetio dan subotni.

Kršćanska sadašnost
http://biblija.ks.hr/search.aspx?k=2&p=20&r=8

Tvorac neba i zemlje, Jahve koji spasava, Isus Hrist je...

...
Exo 20:11 Ta i Jahve je šest dana stvarao nebo, zemlju i more i sve što je u njima, a sedmoga je dana počinuo. Stoga je Jahve blagoslovio i posvetio dan subotni.

Koji čovek sme da se suprostavi Božjem zakonu???

Čovek bezakonja!

2Th 2:3 Da vas niko ne prevari nikakvim načinom; jer neće doći dok ne dođe najpre otpad, i ne pokaže se čovek bezakonja, sin pogibli,
2Th 2:4 Koji se protivi i podiže više svega što se zove Bog ili se poštuje, tako da će on sesti u crkvi Božjoj kao Bog pokazujući sebe da je Bog.


3. Era duhovne tame

 

[tripo 41]

Svi jevanđeljisti govore da je Isus ustao u prvi dan nedelje ili sedmice kako već piše u skoro svim drugim prevodima.

Tako i mi treba da ustanemo i radimo.

Neširi se lažn učenje o Suboti , već vi širite lažno učenje o Nedelji .

Nije šija nego je vrat. Nedelja je radni dan.

Biblija ljepo kaže Isus BOG uskrsnu treći dan , A TO SPADA U NEDELJU .
Pravi kršćani slave uskrsnuće svoga BOGA a toje ISUS

Apostoli nisu ni znali da je ustao niti je ko slavio uskrsnuće, nego su obavljali svoje poslove.

Nigdje ne stoji da se slavi Uskrs, to je bio praznik u okviru ceremonija koje su ukazivale na Isusa, dakle ne spada u moralni zakon da bi bio kriterijum poslušnosti Bogu.

 

[Laodikeja]

Neširi se lažn učenje o Suboti , već vi širite lažno učenje o Nedelji .
Biblija ljepo kaže Isus BOG uskrsnu treći dan , A TO SPADA U NEDELJU .
Pravi kršćani slave uskrsnuće svoga BOGA a toje ISUS

Slavi se uskrsnuće, ali ne sam dan u koji je vaskrsnut.
Apostoli nisu slavili dan Hristovog vaskrsenja - već su propovedali raspetog Hrista i samu istinu da je on vaskrsao..

 

[mire000]

Slavi se uskrsnuće, ali ne sam dan u koji je vaskrsnut.
Apostoli nisu slavili dan Hristovog vaskrsenja - već su propovedali raspetog Hrista i samu istinu da je on vaskrsao..

Ma kako da ne!

Tradicija jeste od samih pocetaka da su slavili, jos od 60 n.e. , a ti kazes da nisu.
Ne priznjete ni istoriju, nego imate neku svoju.

Nazivate ''zigom zveri'' , slavljenje dana vaskrsenja Gospodnjeg.
Kao da smo mi taj dan ''preuzeli od pagana'' i da slavimo Dies Solis, demone..
Iako to nikada nije bilo tako, i totalna je budalastina i izmisljotina, pa i ono da je Konstatin 300 godina kasnije uveo Dies Solis, a mi slavili jos od 60. n.e..

I zamisli konstantina, koji je on samo fantastican teolog bio, da je sve to savrseno uklopio u paganski dan Dies Solis, a tek se obratio, ili bolje reci nije se ni obratio.

Covek koji pojma o teologiji nije imao.

I onda prica da su oni do juce bacani lavovima ''praznovali boga sunca'' , zamisli to: juce sam bio spreman umreti za Hrista, a danas slavim ''pagansko bozanstvo'' umesto njega.

Van svake pameti, logicki neodrzivo, istorijski da i ne govorimo.

KONSTANTIN NIJE NAREDIO HRISCANIMA SLAVLJENJE NEDELJE, VEC PAGANIMA > I TAKO GLASI NJEGOV PROGLAS ON SE OBRACA PAGANIMA I ZATO KORISTI NJIMA POZNATI TERMIN "CASNI DAN SUNCA" > DA JE HRISCANIMA TAKO REKAO , ONI BI SA GNUSANJEM ODBILI DA SE POKLONE TUDJEM BOGU!!!

Hriscani su slavili nedelju jos od ranije, i nije im trebao proglas!

 

[SUD NARODIMA]

Da li to znači da neće doći do nedeljnog zakona?

I da se neće uvesti zabrana ljudima koji hoće da poštuju svoga
Tvorca sedmoga dana?

I da se neće Sotona pojaviti kao Hrist i tvrditi da je promenio svetost sa subote na nedelju?

I da se neće uvesti smrtni dekret onima koji i dalje budu poštovali samo Tvorca neba i zemlje poštujući IV Božju zapovest?

Naravno, to se neće desiti ako je u pravu Pravoslavna crkva.

Ali ako se desi ovakav scenario onda su u pravu Adventisti Sedmoga dana.

Ako je moguće bez ruganja...

#1489
[URL='http://serbianforum.org/threads/besmrtnost-ili-smrtnost-duse.17475/page-149#post-1953304']#1486[/URL]

 

[tripo 41]

Ma kako da ne!

Tradicija jeste od samih pocetaka da su slavili, jos od 60 n.e. , a ti kazes da nisu.
Ne priznjete ni istoriju, nego imate neku svoju.

A istoričari kažu da se subota slavila i 70. god. n. e. i još 3 vijeka.

 

[Laodikeja]

Tripo lepo navodi - da istorija govori se Subota slavila od početka, i da su je slavili apostoli i prvi Hrišćani, a da su od polovine drugog veka neke crkve u Rimu i Antuiohiji prestale da to čine, uveli nedelju i bogosluženje u nedelju, kao i neke druge novotarije.

Biblija jasno kaže "da su se apostoli skupljali svaki dan i lomili hleb po kućama.

U bibliji nema ni jedne zapovesti za poštovanje nedelje, a Subota je deo večnog nepromenjivog zakona deset zapovesti, i na njih - kao i na Subotu upućuju i Hristos i apostoli kao na dan počivanja, po primeru Boga koji je počinuo u sedmi dan Subotu nakon stvaranja.

-------------------------------------------

Svako od nas je odrastao u svetu koji svetkuje nedelju, pa je prirodno to što smo uzeli zdravo za gotovo da taj dan treba i držati. Samim tim, ideja o nekom drugom danu kao istinitom danu od odmora čini nam se fanatičnom i apsurdnom. Uprkos svemu, danas nam neki govore da je Subota pravi dan. Oni insistiraju na tome da je sedmi dan jedini dan koji nam Biblija zapoveda da držimo i čak tvrde da činimo greh - da imamo žig zveri i da ćemo patiti od sedam poslednjih zala - ako svetkujemo nedelju umesto da držimo sedmi dan (tj. subotu).

Mnogi lažni proroci

Isus upozorava na to da će se pojaviti mnogi lažni proroci, koji će prevariti mnoge. Dakle, šta je istina i kako je možemo spoznati?

Neka svi imaju na umu da će svako od nas stajati pred Isusom na Sudnji Dan! Sudiće nam se, ne po iskrenosti, kojom smo nepažljivim pretpostavkama oduvek verovali u nešto, niti po iskrenosti u tome što smo sledili neko novo učenje a da ga nismo sebi dokazali kao ispravno! Ne, sudiće nam se po Bibliji, Božijoj Reči!

Kako DOKAZATI istinu

"Sve Pismo je", kako čitamo u drugoj poslanici Timoteju 3:16, "bogonadahnuto i korisno za pouku, za karanje, za popravljanje". Dakle, zapoveđeno nam je da "proveravamo" i dokažemo SVE. Ako nismo u pravu, moramo biti spremni da budemo ispravljeni. Moramo paziti da ne menjamo svoju doktrinu kako vetar duva. Treba se osloboditi svih predrasuda i pošteno proučiti OBE strane, ukoliko smo u mogućnosti i želimo to, te ostaviti sve naše sopstvene želje i ideje po strani i moliti Boga da nas vodi.

Ukoliko smo već u pravu, pošteno istraživanje će to samo potvrditi.

Ako, pak, grešimo, trebalo bi da to želimo da znamo. A onda ćemo, svesno pristajući, poput malog deteta, prihvatiti istinu onako kako je Bog otkriva, kakva god ona bila, ukoliko su naša srca iskrena (u skladu) sa Njim! Možda će baš ova studija biti lični TEST!

U sledećim redovima data je kratka i sažeta skica jednog aspekta u ovoj višesmislenoj dilemi.

Sledeće tri činjenice su očigledne:

1. U svim starim kalendarima, kao i na Zapadu danas, nedelja je prvi dan u sedmici. Da li onda "hrišćanski sabat" izvire iz biblijskog autoriteta ili je to zaista "Dan Gospodnji" kao što se danas nedelja popularno naziva?
2. Isus je držao SUBOTU (ŠABAT) - Jevanđelje po Luci 4:16. To je bio Njegov običaj. Šabat koji je On držao bio je isti dan u sedmici kao i onaj koji su držali Jevreji, budući da su se i propovednik i kongregacija (sinagoga ili zbornica) okupljali u jevrejskoj sinagogi (20. stih). Fariseji su stalno prekorevali Isusa zato što je isceljivao na Subotnji dan.
3. Šabat (subota) koji je Isus držao bio je sedmi dan u sedmici (nedelji). Tri dana nakon Njegovog raspeća, ovaj dan se spominje kao dan pre prvog dana u sedmici (Jevanđelje po Mateju 28:1). Dakle, nije bila reč o nekom proizvoljnom danu, već o sedmom danu u nedelji. Takođe pogledajte Jevanđelje po Luci 23:56 i 24:1.

Ali, da li je nakon Hristovog vaskrsenja sam Hristos ili bilo ko od apostola možda promenio dan od odmora na prvi dan u sedmici, proglasivši nedelju sadašnjim hrišćanskim Šabatom Novog Zaveta? Da li nam NOVI ZAVET bilo gde ukazuje na to da je NEDELJA istiniti Dan Gospodnji (lat. Dies Domini), pa time zapoveda hrišćanima da je se pridržavaju? HAJDE DA VIDIMO!

Da li se nedelja spominje u Novom Zavetu?

Ovakva promena ne bi se mogla uvesti - drukčiji dan, PRVI dan u sedmici, ne bi mogao biti zasnovan u autoritetu Svetog Pisma u skladu sa Novim Zavetom, osim ukoliko u nekom od tekstova ne postoji rečenica "prvi dan u nedelji (sedmici)" ili sama reč "nedelja". Reč "nedelja" ne javlja se nigde u Bibliji, ali rečenica "prvi dan u nedelji (sedmici)" postoji u Novom Zavetu i javlja se na tačno osam mesta. Stoga nam neće trebati mnogo da proučimo ovih osam tekstova koji sadrže spomenutu frazu.

Ako je neki od biblijskih autoriteta promenio dan od odmora - ako hrišćani treba da nađu bilo kakvu biblijsku podršku koja danas zapoveda nedelju kao "Dan Gospodnji", onda moramo pronaći tu podršku u jednom od ovih osam tekstova!

Na početku obratimo pažnju na to da, pošto je sedmi dan u nedelji jasno zasnovan kao biblijski Šabat sve do vremena Raspeća, ne može postojati nikakav autoritet u Bibliji za svetkovanje nedelje osim ako ne pronađemo jednu tako jasnu i nedvosmislenu tvrdnju u jednom od ovih osam delova Novog Zaveta.

Dakle, hajde da ih proučimo pažljivo, pošteno i uz molitvu.

Dan POSLE Šabata (Subote)

(1) Jevanđelje po Mateju 28:1: "A posle subote, u svanuće prvoga dana nedelje, dođe Marija Magdalina i druga Marija da pogledaju grob". Ovo je prvo mesto u Bibliji gde se spominje "prvi dan nedelje". Mnogo godina pre nego što je nastala Novozavetna Crkva jevanđelista Matej, nadahnut Svetim Duhom, napisao je ovaj stih. Tekst kaže da se kasno na dan Šabata (subotnjeg dana) bližio prvi dan u sedmici. Stoga moramo priznati da ovaj odeljak jasno govori da je, nakon tri dana i tri noći pošto je sve što je ukinuto od zakona "bezbedno" prikovano na krst, subota bila još uvek dan pre prvoga dana sedmice, dakle još uvek je bila sedmi dan u nedelji.

Ovde se krije prvi dokaz. Mnogi nam govore da je zapovest o Šabatu bila samo za jedan u sedam dana - da to nije morao biti baš sedmi dan u nedelji, već samo sedmi deo vremena. Oni tvrde da nedelja, budući da je jedan od sedam dana, ispunjava zapovest. Ali, evo stihova u Novom Zavetu koje je inspirisao Sveti Duh godinama pre početka Novozavetne Crkve, u kojima se razgovetno tvrdi da je, tri dana nakon što je bilo gotovo sa svim ukinutim stvarima, Šabat još uvek postojao i da je ostao sedmi dan u nedelji, tj. dan pre prvoga dana u sedmici. Do sada je ovoliko dokazano i to mora ostati rešeno za sve one koji iskreno traže i prihvataju biblijski autoritet. Ali, da li je Subota kasnije zamenjena nedeljom?

(2) Jevanđelje po Marku 16:2: "I vrlo rano u prvi dan nedelje dođoše na grob, kada je sunce izišlo". Ovo je samo Markova verzija jutarnje posete grobu za vreme izlaska sunca. Autor je zapisao o ovom događaju nekoliko godina nakon što je Hristos razapet na krst. Prvi dan u nedelji je takođe ostao "pošto prođe Subota", sudeći po prvom stihu. Dakle, ovaj tekst dokazuje istu stvar kao i prethodni - da u ono vreme prvi dan u nedelji nije bio Šabat (tri dana nakon Raspeća), već dan posle Šabata. Subota je, dakle, još uvek bila sedmi dan u nedelji.

Uobičajeni radni dan

(3) Jevanđelje po Marku 16:9: "A kada je vaskrsao rano u prvi dan nedelje, javi se prvo Mariji Magdalini, iz koje beše izagnao sedam demona". Ovaj tekst govori da se Isus javio Mariji Magdaleni istoga dana nešto kasnije, dan NAKON Subote.

Moramo priznati da ovde ništa ne naziva prvi dan nedelje hrišćanskim Šabatom (Subotom). Ništa ga ovde ne naziva "Danom Gospodnjim", niti ga posvećuje niti kaže da ga je Bog učinio svetim. Ništa ga ovde ne postavlja kao sećanje na Vaskrsenje niti taj dan ima bilo koju drugu svrhu. Nema zapovesti ili primera za odmor na ovaj dan - nema oslonca ni na kakav autoritet za svetkovanje nedelje u ovim stihovima.

(4) Jevanđelje po Luci 24:1: "A u prvi dan nedelje, vrlo rano, dođoše na grob noseći mirise koje su spremile".

Ovaj tekst ponovo govori o istom događaju koji su zabeležili Matej i Marko i pokazuje da su na prvi dan nedelje ove žene došle da urade svakodnevni posao, nakon što su se odmorile u Subotnji dan "po zakonu". Jer vidimo da u stihu neposredno pre ovog piše: "Zatim se vratiše i spremiše mirise i miro. U subotu pak ostaše u miru (odmoriše se) - po zakonu". Treba li reći kako ove žene nisu još uvek znale da je zapovest o držanju Subote ukinuta? Ne, to se ne može reći, jer ovu izjavu nisu dale žene, već je nadahnuta SVETIM DUHOM, koji je znao da ta zapovest nije ukinuta. A ovi stihovi su napisani najmanje 25 godina nakon što je osnovana Novozavetna Crkva! Sveti Duh je tada nadahnuo direktan iskaz da je odmor ovih žena u Subotnji dan bio u skladu sa zapovešću, a to je iskaz koji ne bi bio moguć u slučaju da je zapovest bila ukinuta.

Dakle, ovaj tekst utemeljuje nedelju kao uobičajeni radni dan, tri dana nakon raspeća i nadalje uređuje da u to vreme zapovest o odmoru u Subotu nije bila ukinuta.

(5) Jevanđelje po Jovanu 20:1: "A u prvi dan nedelje rano, dok je još bio mrak, Marija Magdalina dođe na grob i vide da je kamen podignut sa groba".

Ovaj odeljak, napisan mnogo, mnogo godina nakon Raspeća Isusa Hrista, predstavlja Jovanovu verziju koja opisuje istu posetu grobu. Ona potvrđuje već iznete činjenice.

Da li je ovo bio religijski skup u cilju proslave Vaskrsenja?

(6) Jevanđelje po Jovanu 20:19: "Onoga, dakle, prvoga dana nedelje uveče, kada su bila zatvorena vrata gde su bili učenici, zbog straha od Judeja, dođe Isus, te stade na sredinu i reče im: mir vam".

Hajde da pažljivo razmotrimo ovaj stih, jer neki tvrde kako je ovo bila religijska služba sazvana u cilju Vaskršnjeg slavlja. Ali, primetićete da je ovo isti dan, prvi u nedelji, koji je došao posle Subote. To je bila Isusova prva prilika da se javi Svojim učenicima. Tokom tri i po godine On je neprestano bio sa njima svakoga dana u nedelji. Njegov sastanak sa njima, sam po sebi, ne bi mogao da utemelji bilo koji drugi dan kao dan od odmora - Subotu.

Da li su se oni skupili da proslave Vaskrsenje, time ustanovivši nedelju kao hrišćansku subotu u čast Vaskrsenja? Tekst kaže da su se skupili "zbog straha od Judeja". Judeji (Jevreji) su upravo bili uhapsili i raspeli njihovog Gospodara, pa su ih se ovi pribojavali. Vrata su bila zatvorena - po svoj prilici i zamandaljena - zbog njihovog straha. Čemu je služio taj skup? "Zbog straha od Judeja", navodi tekst, kao i zato što su svi oni živeli zajedno u toj gornjoj odaji (Dela apostolska 1:13). Oni nisu mogli da se okupe da bi proslavili Vaskrsenje jer NISU NI VEROVALI DA JE ISUS USTAO (Marko 16:11; Luka 24:37, 39, 41). Ništa u ovom tekstu ne naziva ovaj dan Subotom, "Danom Gospodnjim" niti mu pridaje bilo kakav sveti karakter. Ništa taj dan ovde ne izdvaja i čini svetim u odnosu na druge, stoga na ovom mestu ne postoji autoritativni oslonac da bi se Božija zapovest promenila.

Koji od dva dana: Dan Večere Gospodnje ili radni dan?

(7) Dela apostolska 20:7: "A kad smo se u prvi dan nedelje sastali da prelomimo hleb, Pavle im je propovedao; kako je nameravao sutradan da otputuje, produži govor do ponoći".

Ovde, najzad, nalazimo religijski skup na prvi dan u nedelji. Ali, to nije bio NEDELJNI skup.

Pazite, Pavle je produžio svoj govor do ponoći! "U gornjoj sobi pak, gde smo bili okupljeni, bile su mnoge SVETILJKE". To je bilo posle zalaska sunca, a pre ponoći, prvoga dana u nedelji. A u to vreme prvi dan nedelje nije počinjao u ponoć, kao što je to danas slučaj, već je počinjao pošto bi se završio sedmi dan, nakon zalaska sunca! Svi dani po Bibliji počinju i završavaju se sa zalaskom sunca. U ondašnjem Rimskom svetu, kao i tokom narednih nekoliko stotina godina, svi dani bi počinjali i svršavali se zalaskom sunca. Praksa započinjanja novog dana u ponoć započeta je mnogo kasnije. Stoga se ovaj skup, kao i Pavlova propoved, održao tokom časova koje mi sada zovemo SUBOTA VEČE - to uopšte nije bio nedeljni skup!

ZAŠTO je Pavle ostao iza?

Sada ćemo se uključiti u tok priče ovog poglavlja. Počećemo sa šestim stihom:

"A mi posle dana beskvasnih hlebova otplovismo iz Filipa i za pet dana dođosmo k njima u Troadu, gde provedosmo sedam dana. A kad smo se u prvi dan nedelje sastali da prelomimo hleb, Pavle im je propovedao; kako je nameravao sutradan da otputuje".

Pavle i njegovi saputnici su u ovom gradu Troadi proveli sedam dana. Njegovi saputnici su otplovili brodom nakon zalaska sunca. Pavle je ostao za njima zbog oproštajnog sastanka. "Kako je nameravao sutradan da otputuje (tj. spreman da otputuje sutradan ujutro)", on je propovedao do ponoći. Pavle je otišao u cik zore - na izlazak sunca u nedelju ujutro (11. stih).

Pogledajte sada šta su njegovi drugovi učinili: "Pošto smo se ranije ukrcali u lađu, odvezosmo se u Asos s namerom da odande Pavla uzmemo na lađu; tako je, naime, on naredio, želeći da sam ide pešice. A kad se sastao s nama u Asosu, uzesmo ga u lađu i pođosmo u Mitilinu" (stihovi 13-14).

Pogledajte kako to izgleda na slici! Pavlovi drugovi su morali da oplove poluostrvo, tj. dužinu od oko 100 kilometara, dok je Pavle išao peške, prečicom dugom oko 30 kilometara. Njemu je peške trebalo manje vremena nego što je njima trebalo za plovidbu. Tako je apostol imao priliku da se zadrži nakon njihovog odlaska zarad ove poslednje oproštajne propovedi i posete.

Dakle, vidite li šta se zapravo dogodilo? Pavlovi drugovi su bili zaposleni veslanjem i plovidbom dok je Pavle propovedao tu subotu veče i rano jutro u nedelju - prvog dana u sedmici. Oni su se otisnuli na more u subotu uveče, nakon što se Subota (Dan Odmora, Šabat) završila. Pavle je ostao za njima zarad još jedne oproštajne poslednje propovedi. Potom je Pavle, u cik zore u nedelju, krenuo pešice na put dug oko 30 kilometara od Troade do Asosa! On je sačekao da prođe Subota da bi krenuo u ovu dugačku šetnju, što predstavlja vrlo naporan celodnevni posao, ako ste to ikada pokušali! On je to učinio na prvi dan sedmice (nedelju) - opet, tokom uobičajenog radnog dana!

Šta znači "lomiti hleb"?

Ali, zar ovaj tekst ne kaže, kao što mnogi danas tvrde, da su učenici redovno održavali svoje skupove svakog prvog dana u nedelji? NI U KOM SLUČAJU! Na prvom mestu, tekst ne kaže ništa o tome da se bilo šta radilo svakog prvog dana u nedelji, već se odnosi na događaje koji su se zbili samo tog određenog prvog dana u nedelji. U njemu se ne govori ni o kakvim običajima, već o događajima koji su se desili dok su Pavle i njegovi saputnici zaključivali svoju sedmodnevnu posetu tom gradu.

Na početku godišnjih "Dana presnih hlebova", Isus je uveo Večeru Gospodnju kao deo Pashe. Ljudi više nisu morali da kolju i jedu pečenu Pashalnu jagnjad, nakon što je Hristos, NAŠA Pasha, bio zaklan za nas. Ipak uredba o držanju Pashe zauvek je zapoveđena (2. Mojsijeva 12:24). Tokom Svoje poslednje Pashalne večere Isus je zamenio vino kao amblem Svoje krvi, umesto krvi zaklanog jagnjeta, a beskvasni hleb je zamenio pečeno jagnje, kao simbol Njegovog tela koje se prelomilo za nas. Učenici su nastavili da drže Pashu svake godine, ali sada u obliku Večere Gospodnje, koristeći samo hleb i vino, kao sećanje (1. Korinćanima 11:24) na Hristovu smrt (1. Korinćanima 11:26), tako obznanjujući Njegovu smrt dok On ponovo ne dođe. Učenici su takođe nastavili da drže i Dane presnih hlebova (Dela apostolska 20:6).

Te godine, oni su svetkovali Dane presnih hlebova u lokalnoj Crkvi u Filipima, a nakon pet dana su došli u Troadu gde su se zadržali nedelju dana. Subotnji dan završio se zalaskom sunca "kad smo se u prvi dan nedelje sastali da prelomimo hleb". Ljudi pretpostavljaju da ovaj izraz podrazumeva da je reč o uzimanju pričešća. Ali pogledajte - Pavle propoveda i nastavlja da propoveda sve do ponoći. Do tog trenutka slušaoci nisu imali prilike da prekinu propoved i "prelome hleb". Kada se Pavle "zatim ponovo popeo gore", nakon što je povratio u život momka koji je pao sa trećeg sprata - "prelomi hleb i jede".

Obratite pažnju: "prelomi hleb i jede". Ovo lomljenje hleba nije označavalo Evharistiju, već uobičajeni obrok. Ovaj izraz se uobičajeno koristio kod starih za normalan obrok i u tom smislu se još uvek koristi ponegde u današnjem svetu.

Pogledajte u Jevanđelju po Luci 22:16, gde Isus uvodi Večeru Gospodnju koju jede sa Svojim učenicima. On reče: "Neću je više jesti dok se ne ispuni u Carstvu Božijem". Doduše, dan nakon Svog Vaskrsenja, nakon što je otišao sa dva učenika u Emaus, dok je "ležao s njima za trpezom, uze hleb, blagoslovi, izlomi i davaše im" (Luka 24:30). Ovde je Isus "izlomio hleb", ali nije bila reč o Večeri Gospodnjoj, za koju je rekao da je neće ponovo jesti. To je bio svakidašnji obrok - "On je ležao za trpezom".

Pogledajte u Delima apostolskim 2:46. Učenici su "svakodnevno bili stalno i jednodušno u hramu, lomili su hleb po kućama, primali su hranu s radošću i prosta srca". Ovde ponovo "lomljenje hleba" znači obrok, koji se nije jeo samo u prvi dan nedelje, već svakodnevno.

Opet, kada je Pavle doživeo brodolom na putu za Rim, mornari su postili od straha. Ali "Pavle zamoli sve da jedu i reče: danas je četrnaesti dan kako iščekujete i bez jela provodite - ne okusivši ništa. Stoga vas molim da jedete, jer je to za vaše spasenje - To reče, uze hleb i zahvali Bogu pred svima, izlomi ga i stade jesti" (Dela apostolska 27:33-35). Ovde je Pavle prelomio hleb da bi ga dao gladnim nepreobraćenim mornarima.

Istina je da se izraz "prelomiti hleb" ne koristi nigde u Bibliji da označi držanje Večere Gospodnje. U svim ovim tekstovima, lomljenje hleba znači jednostavno obedovanje. Dakle, kada čitamo u Delima 20:7, 11: "sastali da prelomimo hleb" i kako Pavle "prelomi hleb i jede", znamo da se po tumačenju Pisma to odnosi samo na uzimanje hrane tokom svakodnevnog obroka, a ne na pričešće.

Šta je bilo SKUPLJANJE dara?

Sada dolazimo do osmog, poslednjeg mesta gde se termin "prvi dan nedelje" pojavljuje u Bibliji.

(8) 1. Korinćanima 16:2: "Svaki prvi dan nedelje svako od vas neka stavlja kod sebe i skuplja koliko može, da ne bude skupljanja tek kad ja dođem".

Ovo se često može pročitati na malim kovertama za darove u klupama nekih crkava, a rečeno nam je da ovaj tekst određuje prvi dan nedelje kao vreme kada se prikupljaju darovi u crkvi za sprovođenje Božijeg dela, plaćanje propovednika, itd. Počnimo sa prvim stihom i stvarno ćemo uhvatiti pravi cilj i ideju u ovom pasusu.

"A za skupljanje priloga za svete, kao što sam naredio galatijskim crkvama, tako postupite i vi. Svaki prvi dan nedelje svako od vas neka stavlja kod sebe i skuplja koliko može, da ne bude skupljanja tek kad ja dođem".

Ovde se govori o sakupljanju - ali za KOGA i za ŠTA? Pogledajte! Ne za propovednika, niti za evangelizaciju (propovedanje Jevanđelja), već "sakupljanje za svete". Siromašni sveti u Jerusalimu patili su od suše i gladi. Nije im bio potreban novac nego hrana. Primetićete da je Pavle dao slično uputstvo i drugim crkvama. Pogledajte šta je uputio Rimljanima:

"Sada pak služeći svetima idem u Jerusalim. Jer Makedonija i Ahaja (mesto gde se nalazila korintska crkva) odlučiše da skupe neku zajedničku pomoć za siromahe među svetima u Jerusalimu... Kad, dakle, svršim ovo i potvrdim im ovaj plod, poći ću preko vas u Španiju" (Rimljanima 15:25-28).

Aha! Da li ste shvatili? Nije bio u pitanju novac, već plod koji se pečatio za slanje brodom siromašnim svetima u Jerusalimu!

Sada se vratite u 1. Korinćanima 16. Pavle govori o sakupljanju za svete. Šta je naređeno svakome od njih da čini svakog prvog dana u nedelji? Pogledajte tekst! Da li kaže da treba spustiti novčić u posudu za skupljanje priloga za vreme crkvene službe? Ne bi se reklo! Tekst kaže: "svako od vas neka STAVLJA kod sebe". Pogledajte - stavljati, znači ostavljati kod svoje kuće! Ne piše stavljati u crkvenu pomoćnu zgradu, već stavljati kod sebe kući. ZAŠTO? "Da ne bude skupljanja tek kad ja dođem". Ljudi sakupljaju voće iz voćnjaka i povrće iz vrtova, kako bi ga odneli u ostavu, među zalihe. Ali, stavljanje novčića u posudu za skupljanje priloga ili pak stavljanje novca u koverat za desetak ne bi se moglo nazvati sakupljanjem, već davanjem ponuda.

Pogledajte dalje: "A kad dođem, koje vi nađete za vredne te ću poslati s pismima da odnesu dar vaše ljubavi u Jerusalim. Ako pak bude vredno da i ja idem, poći će (piše u množini!) sa mnom" (stihovi 3-4). Očito je bilo potrebno nekoliko ljudi da odnesu u Jerusalim ono što je sakupljeno. Da je to bio desetak ili ponuda za propovednika ili širenje Jevanđelja, Pavle bi lako mogao da sam ponese novac. Dakle, još jednom, poslednji i završni tekst u Bibliji gde nalazimo spomenuti izraz "prvi dan nedelje", je RADNI DAN - dan za sakupljanje rodova iz voćnjaka, polja i bašti, kao i za stavljanje istih u ostavu. To je trebao da bude prvi posao u nedelji, jer prvi dan nedelje nastupa čim prođe Subota!

Nema biblijskog autoriteta

Dakle, nakon poštenog razmatranja najzad nalazimo da NIJEDAN od Novozavetnih tekstova u kojima se spominje "prvi dan nedelje" ne izdvaja taj dan iz ostalih dana u sedmici kao dan od odmora, niti ga proglašava svetim, naziva Šabatom ili bilo kojim drugim svetim nazivom. U svakom od spomenutih tekstova prvi dan nedelje je bio uobičajeni radni dan. Ni u jednom od spomenutih dana nije bilo religijskog sastanka ili održavanja propovedničke službe u časovima koje mi zovemo nedelja. Ni u jednom od njih ne možemo naći nijedan delić biblijskog autoriteta za držanje nedelje! U Bibliji nije zabeleženo da je bilo ko slavio Vaskrsenje u nedelju.

Ponekad se stih iz Knjige Otkrivenja 1:10 koristi kao biblijski autoritet da bi se nedelja nazvala "Danom Gospodnjim". Taj stih kaže: "U dan Gospodnji zaneh se i čuh za sobom snažni glas kao zvuk trube..." (Vuk Karadžić je ovo pogrešno preveo kao Dan nedeljni!) Ali ovde se ne kaže da je "prvi dan nedelje" ili "nedelja" "dan Gospodnji". Zapravo, tu se ne govori ni o kakvom danu u sedmici, već o "Danu Gospodovom" - vremenu zala koja dolaze, a koja će doživeti vrhunac prilikom Hristovog dolaska i uspostave hiljadugodišnjeg Carstva Hrista i Njegovih svetih na zemlji. To je u stvari tema Knjige Otkrivenja. Ako bilo ko želi da dokazuje i insistira da se taj tekst odnosi na određeni dan u sedmici, moraće da traži dokaze na drugim mestima kako bi video koji je to dan koji Biblija naziva "Danom Gospodnjim", budući da ovaj tekst ne govori ni o jednom određenom danu u sedmici.

Ali Isus je rekao da je On Gospodar SUBOTE, a ako je On Gospodar tog dana, onda taj dan pripada Njemu i Njegov je dan. Pa je stoga Subota Dan Gospodnji (Marko 2:28). U Knjizi proroka Isaije 58:13 Bog naziva Šabat (sedmi dan u sedmici) "Mojim svetim danom". Dakle, Dan Gospodnji je Subota.

U izvornoj zapovesti, u 2. Mojsijevoj 20:10, čitamo sledeće: "A sedmi je dan odmor (Subota ili Šabat u originalnom hebrejskom) Gospodu Bogu tvojemu". Ne kaže "MOJ dan", ili "vaš dan". Nedelja je moj dan, kao i utorak i svaki drugi dan u sedmici, za moj posao i moje lične potrebe. Ali, sedmi dan nije moj - on je Gospodov! Taj dan pripada Njemu i On ga je načinio svetim, a zapovest glasi da ga tako i držimo. Nemamo prava da koristimo taj dan za svoje potrebe i poslove jer to je Njegov dan!

PRAVI NOVOZAVETNI ŠABAT

Hajde da sada kratko pregledamo Novi Zavet da otkrijemo koji dan je držao Pavle i šta je učio preobraćenike iz redova mnogobožaca! Pogledajte koji su dan Pavle i Varnava iskoristili za propovedanje neznabošcima:

(1) Dela apostolska 13:14-15, 42-44: "Oni pak produžiše iz Perge i dođoše u Antiohiju pisidijsku, pa uđoše u sinagogu u subotnji dan i sedoše. A po čitanju zakona i proroka starešine sinagoge poslaše k njima i poručiše: braćo, ako imate kakvu utešnu reč za narod, govorite".

Onda je Pavle ustao i govorio, propovedajući im Hrista.

"A kada su Jevreji izašli iz sinagoge, mnogobošci su zatražili da im se ove reči propovedaju i sledeće subote". Dakle, pošto je Pavle propovedao "blagodat Božiju" (43. stih), sad je bila njegova prilika da koriguje ove neznabošce i objasni da je Šabat (Subota) ukinut. Zašto je morao da čeka čitavu sedmicu da bi propovedao neznabošcima sledeće subote? Da je dan tada bio promenjen na nedelju, zašto im onda Pavle nije rekao da ne moraju da čekaju nedelju dana, već da je sledeći dan - nedelja, ispravan dan za ovu službu? Ali pogledajte šta Pavle čini:

"A sledeće subote okupi se skoro sav grad da čuje Reč Božiju". Ovde je Pavle čekao celu nedelju, propuštajući nedeljni dan, kako bi propovedao neznabošcima na Šabat.

Neznabošci (nejevreji) se okupljaju u SUBOTU

(2) Dela apostolska 15:1-2, 5, 14-21. Proučite pažljivo čitav ovaj odeljak. Izvesni ljudi iz Judeje sišli su u Antiohiju, učeći da se tamošnji neznabožački preobraćenici moraju obrezati i držati Mojsijev zakon kako bi se spasili. Između njih i Pavla i Varnave izbila je žestoka rasprava, pa je odlučeno da po ovom pitanju Pavle i Varnava odu u Jerusalim apostolima i starešinama. Na saboru u Jerusalimu, apostol Jakov donosi odluku:

"Stoga smatram", proglašava Jakov (stihovi 19-21), "... da im se piše da se uzdržavaju od idolskih pogani, i od bluda, i od udavljenoga, i od krvi".

On ne kaže da oni ne bi trebalo da drže Deset Zapovesti. Nije bila reč o Deset Zapovesti - već o obrezanju (Dela apostolska 15:1), što u odnosu na Deset Zapovesti predstavlja sasvim drugi zakon. Ali, zašto uputiti takvo pismo nejevrejima? Pogledajte:

"...Jer Mojsije ima svoje propovednike u svakom gradu od davnih vremena: čita se po sinagogama svake subote" (21. stih).

Uviđate li šta je bio problem? Svake Subote judaistički učitelji su čitali Mojsijev Zakon i učili ljude po sinagogama. Apostoli su pisali ovu odluku koja se ticala Mojsijevog Zakona zbog toga što su neznabožački preobraćenici išli u crkvu Subotom gde su mogli da čuju to lažno učenje. Kao odgovor, a i zarad zaštite neznabožaca od takvog učenja, poslata je pismena poruka. Ona pokazuje da su neznabožački preobraćenici počeli da drže Subotu i tog dana da idu u crkvu! Ovo apostolsko pismo ih nije prekorevalo zbog držanja Subote - u njemu se Subota čak i ne spominje! Ovo je vrlo značajno, pošto neznabošci nikada ranije nisu držali Subotu. Stoga su oni počeli da je drže nakon što su se preobratili usled Pavlovog i Varnavinog učenja!

Subota u Filipima

(3) Dela apostolska 16:12-15. Ovde vidimo Pavla i Silu u Filipima: "U tom gradu proveli smo nekoliko dana. A u subotu iziđosmo van gradskih vrata prema reci pretpostavljajući da se tu nalazi judejska bogomolja, pa sedosmo i govorismo ženama koje su se okupile. I jedna bogobojazna žena po imenu Lidija, prodavačica purpura iz grada Tijatire, slušaše; njoj Gospod otvori srce da pazi na Pavlove reči. A kad bi krštena..."

Ovde Pavle i njegovi pratioci ponovo čekaju Subotu, da bi potom otišli na mesto bogosluženja. Tamo su propovedali, a ova žena, verovatno neznaboškinja, se preobratila. Ovaj odeljak ukazuje na običaj okupljanja ljudi na tom mestu u Subotu. Ovaj stih takođe pokazuje da su Pavle i njegovi pratioci imali običaj da odlaze na molitvu i klanjanje Bogu u vreme kada dolazi Subota.

Pavle radio sedmičnim danima i držao SUBOTU

(4) Dela apostolska 18:1-11: "Posle toga (Pavle) napusti Atinu i dođe u Korint. Tu nađe jednog Judejina po imenu Akilu, rodom iz Ponta, koji je sa svojom ženom Priskilom nedavno bio došao iz Italije - zbog Klaudijeve naredbe da svi Judeji napuste Rim. K njima dođe pa pošto su se bavili istim zanatom, osta kod njih i tu je radio. U svom zanatu izrađivali su šatore. A svake Subote raspravljao je u sinagogi i ubeđivao Judeje i Grke".

Kada bismo mogli da nađemo bar jedan tekst u Novom Zavetu koji nam daje tako jak autoritet za držanje nedelje, kao što ovaj tekst to čini u prilog Šabata, sigurno bismo imali biblijski autoritet za to! Ovde je Pavle radio tokom sedmice, ali je svake Subote išao u crkvu i tamo učio neznabošce, kao i Judeje.

Zapovest kaže: "Šest dana radi, i svršuj sve poslove svoje", kao i: "Sećaj se dana od odmora da ga svetkuješ". Podjednako je zapoveđeno raditi šest dana kao što je zapoveđen odmor sedmog. I tako, da je dan od odmora promenjen, Pavle bi morao da radi Subotom, kako bi išao u crkvu i propovedao svake nedelje. Ali ovde piše da je on radio radnim danima u sedmici, a u crkvu je išao i propovedao svake Subote. To nije bilo samo u jednoj naročitoj prilici, već ovaj stih navodi da se to događalo SVAKE SUBOTE.

Pavle je propovedao Hrista i Jevanđelje o Božijem Carstvu. A kada su se Jevreji uvredili i pohulili, okrenuo se od svih Judeja i od tada nadalje propovedao samo neznabošcima (6. stih). Ostao je među njima godinu i šest meseci (11. stih), radeći sedmičnim radnim danima i propovedajući SAMO neznabošcima svake Subote!

Kakav bismo još zaključak mogli da poželimo? Da li postoji jači biblijski dokaz od ovoga, dokaz o tome šta je istiniti Šabat u Novom Zavetu? Jer je tokom godinu i po dana Pavle nastavio da radi tokom sedmice (tokom šest dana uključujući i samu nedelju) i propovedajući neznabošcima striktno Subotom, što je svakako bio njegov običaj i princip! Da je zapovest o Suboti kojim slučajem ukinuta ili izmenjena, Pavle je svakako ne bi izvršavao.

Pavle ZAPOVEDA neznabošcima da drže Subotu

Korinćanskim neznabošcima (nejevrejima) po rođenju, Pavle zapoveda: "Ugledajte se na mene, kao što se i ja ugledam na Hrista" (1. Korinćanima 11:1).

A "po svom običaju Pavle uđe k njima i u toku tri subote propovedaše im iz Pisma" (Dela apostolska 17:2). To je bio njegov princip, njegov običaj, kao što smo videli iz obilja dokaza koji nam ističu ukupno 84 različite Subote na koje nam se naročito ukazuje da ih je Pavle svetkovao. Da li se Pavle u tome ugledao na Isusa? Pa, NARAVNO DA JESTE! Isus "dođe u Nazaret, gde je odrastao, pa uđe u SUBOTNJI DAN u sinagogu - po svom običaju, te usta da čita" (Luka 4:16). Takav je bio Isusov običaj. Pavle se ugledao na taj običaj i zapovedio neznabožačkim preobraćenicima da se ugledaju na njega upravo onako kako je on sledio Hristov primer.

Za nas u današnje vreme pitanje glasi: "Da li smo voljni da u stopu sledimo Hrista?" Isus nam je dao lični primer kako bismo Ga pratili u stopu. Ako smo mi, poput Pavla, raspeti na krst sa Hristom i ako On živi Svoj život u nama, Hristos u nama će nastaviti sa svetkovanjem Subote, jer je On isti juče, danas i zauvek!