Slavili su Judejski Hriscani, ali ne i oni paganskog porekla.
Zato je i nastao spor oko toga, jer jedni su drzali drugi nisu.
Ovo si sam izmislio, jer nikakvog spora i sukoba između Hrišćana i Jevreja, a ponajmanje pagana nikada nije bilo u pogledu Subote.
Možeš čitati cela dela apostolska i poslanice, i videti da niko od Jevreja nikada nije nikoga osuđivao za kršenje Subote.
Bilo je spora oko obrezanja i držanja obrednih pravila ( prinošenje žrtava, i obavljanje ritualne prakse ).
Sabor u Jerusalimu se nije bavio deset zapovestima i Subotom, već obrezanjem i obrednim pravilima, jer su neki Jevreji zahtevali od neznabožaca koji su prihvatili Hrista, da se obrežu, i da praktikuju obredna pravila, da prinose žrtve, da vrše obrede očišćenja i druge, a potom je održan sabor na kome su bili prisutni apostoli, na kome je donet zaključak - da se neznabošcima ne nameće obrezanje, ni obavljanje obrednih pravila i obredne prakse.
Oni koji tvrde da se na saboru raspravljalo o deset zapovesti - sami tim stavom dolaze u ćorsokak, jer zamislimo situaciju - da su neznabošci prihvatali Hrista, i on u njima Duhom Svetim proizvodio rodove vere koji dovode do toga da oni postanu moralni ljudi, da više ne kradu, ne lažu, da ne čine preljube, da poštuju roditelje, da se ne klanjaju drugim Bogovima, itd.. a potom dođu apostoli i navodno kažu
"ne, od sada nemojte da držite ni jednu od tih zapovesti, već ih kršite"
Osim ovoga, po ovoj teoriji - zašto bi tamo neki Jevreji zahtevali od neznabožaca da drže deset zapovesti, kada je promena koju Bog čini u čoveku Duhom Svetim koja podrazumeva moralan život u skladu sa zapovestima - prirodan rod vere.
Dakle, kao što tekst u delima i kaže - tu se isključivo radilo o običaju obrezanja, i vršenju obrednih pravila i propisa, i o ničemu drugom.