Nisu usli u mir jer su krsili Subotu, a Bog zapoveda da mi ne podjemo tim istim primerom neposlusnosti, vec da postujemo Subotu kako bi usli u taj mir.
- рече Драган
**************
Како улазимо у покој (мир Божији)? Суботарењем?
3. Јер
ми који веровасмо улазимо у покој
***************
1. Чуј, народе мој, наук мој, пригни ухо своје к речима уста мојих.
2. Отварам за причу уста своја, казаћу старе приповетке.
3. Шта слушасмо и дознасмо, и што нам казиваше оци наши,
4. Нећемо затајити од деце њихове, нараштају позном јавићемо славу Господњу и силу Његову и чудеса која је учинио.
5. Сведочанство подиже у Јакову, и у Израиљу постави закон, који даде оцима нашим да га предаду деци својој;
6. Да би знао потоњи нараштај, деца која ће се родити, па и они да би казивали својој деци.
7. Да полажу на Бога надање своје, и не заборављају дела Божијих, и заповести Његове да држе;
8. И да не буду као оци њихови, род неваљао и упоран, род који не беше чврст срцем својим, нити веран Богу духом својим.
9. Синови Јефремови наоружани, који стрељају из лука, вратише се натраг, кад беше бој.
10. Не сачуваше завет Божји, и по закону Његовом не хтеше ходити.
11. Заборавише дела Његова, и чудеса, која им је показао,
12. Како пред очима њиховим учини чудеса у земљи мисирској, на пољу Соану;
13. Раздвоји море, и проведе их, од воде начини зид;
14. И води их дању облаком, и сву ноћ светлим огњем;
15. Раскида стене у пустињи, и поји их као из велике бездане;
16. Изводи потоке из камена, и води воду рекама.
17. Али они још једнако грешише Њему, и гневише Вишњег у пустињи.
18.
И кушаше Бога у срцу свом, иштући јела по вољи својој,
19. И
викаше на Бога, и рекоше: "Може ли Бог зготовити трпезу у пустињи?"
20. Ево! Он удари у камен, и потече вода, и реке устадоше; може ли и хлеба дати? Хоће ли и меса поставити народу свом?
21. Господ чу и разљути се, и огањ се разгоре на Јакова, и гнев се подиже на Израиља.
22. Јер не вероваше Богу и не уздаше се у помоћ Његову.
23. Тада заповеди облацима одозго, и отвори врата небеска,
24. И пусти, те им подажде мана за јело, и хлеб небески даде им.
25. Хлеб анђеоски јеђаше човек; посла им јела до ситости.
26. Пусти небом устоку, и наведе силом својом југ;
27. И као прахом засу их месом, и као песком морским птицама крилатим;
28. Побаца их сред логора њиховог, око шатора њихових.
29. И наједоше се и даде им шта су желели.
30. Али их још и не прође жеља, још беше јело у устима њиховим,
31. Гнев се Божји подиже на њих и помори најјаче међу њима, и младиће у Израиљу поби.
32. Преко свега тога још грешише, и не вероваше чудесима Његовим.
33. И пусти, те дани њихови пролазише узалуд, и године њихове у страху.
34. Кад их убијаше, онда притецаху к Њему, и обраћаху се и искаху Бога;
35. И помињаху да је Бог одбрана њихова, и Вишњи Избавитељ њихов.
36. Ласкаху Му устима својим, и језиком својим лагаху Му.
37.
А срце њихово не беше Њему верно, и не беху тврди у завету Његовом.
38. Али Он беше милостив, и покриваше грех, и не помори их, често заустављаше гнев свој, и не подизаше све јарости своје.
39. Опомињаше се да су тело, ветар, који пролази и не враћа се.
40. Колико Га пута расрдише у пустињи, и увредише у земљи где се не живи!
41. Све наново кушаше Бога, и Свеца Израиљевог дражише.
42. Не сећаше се руке Његове и дана, у који их избави из невоље,
43. У који учини у Мисиру знаке своје и чудеса своја на пољу Соану;
44. И проврже у крв реке њихове и потоке њихове, да не могоше пити.
45. Посла на њих бубине да их кољу, и жабе да их море.
46. Летину њихову даде црву, и муку њихову скакавцима.
47. Винограде њихове поби градом, и смокве њихове сланом.
48. Граду предаде стоку њихову, и стада њихова муњи.
49. Посла на њих огњени гнев свој, јарост, срдњу и мржњу, чету злих анђела.
50. Равни стазу гневу свом, не чува душе њихове од смрти, и живот њихов предаде помору.
51. Поби све првенце у Мисиру, први пород по колибама Хамовим.
52. И поведе народ свој као овце, и води их као стадо преко пустиње.
53. Води их поуздано, и они се не бојаше, а непријатеље њихове затрпа море.
54. И доведе их на место светиње своје, на ову гору, коју задоби десница Његова.
55. Одагна испред лица њиховог народе; жребом раздели њихово достојање, и по шаторима њиховим насели колена Израиљева.
56. Али они кушаше и срдише Бога Вишњег и уредбе Његове не сачуваше.
57. Одусташе и одвргоше се, као и оци њихови, слагаше као рђав лук.
58. Увредише Га висинама својим, и идолима својим раздражише Га.
59. Бог чу и разгневи се и расрди се на Израиља веома.
60. Остави насеље своје у Силому, шатор, у коме живљаше с људима.
61. И оправи у ропство славу своју и красоту своју у руке непријатељеве.
62. И предаде мачу народ свој, и на достојање своје запламте се.
63. Младиће његове једе огањ, и девојкама његовим не певаше сватовских песама;
64. Свештеници његови падаше од мача, и удовице његове не плакаше.
65. Најпосле, као иза сна пробуди се Господ, прену се као јунак кад се напије вина.
66. И поби непријатеље своје с леђа, вечној срамоти предаде их.
67. И не хте шатор Јосифов, и колено Јефремово не изабра.
68. Него изабра колено Јудино, гору Сион, која Му омиле.
69. И сагради светињу своју као горње своје станове, и као земљу утврди је довека.
70. И изабра Давида, слугу свог, и узе га од торова овчијих,
71. И од дојилица доведе га да пасе народ Његов, Јакова, и наследство Његово, Израиља.
72. И он их пасе чистим срцем, и води их мудрим рукама.
- казује Библија
По вама је субота центар Универзума, а човек је створен само да би суботарио. Намерно сам ископирао све да не можеш опет да кажеш да вадим из контекста. Опет пишеш супротно Библији и мислиш да си у праву. И, наравно, ти ћеш опет рећи да је највећи проблем што нису држали суботу. Да није опасно - слатко бих се смејао. Али са јересима нема шале, душе су људске у питању.
