Da li slaviti subotu ili nedelju

Učlanjen(a)
05.05.2014
Poruka
3.698
Jel neko video Lakića....Lakiću đes ba?
A ogradio se i neće preko ograde više da gleda.Lepo ti rekoh ostavi nešto i za zimu nemoj sve potrošiti u ogradu.
Čuvaj ti plagijate Dijane Adventne brzo će zima a one baš lepo gore za potpalu su izmišljene.
Dostavi mi kubik tih knjiga da imam preko zime bar neka korist od njih da bude.
Sad mi žao što razdelih to smeće a mogao sam par zima ložiti i grejati se...pitaću ja da mi daju na otplatu nekoliko kompleta svedočanstava i platiću ih po vešticinom principu: ,,BOLJE BI VAM BILO DA ZABORAVITE NA POTRAŽIVANJA,,.
 
Poslednja izmena:
VIP
Učlanjen(a)
14.07.2011
Poruka
19.107
Mire, napisao si da se izraz zakon u bibliji iskljucivo koristi za knjigu stari zavet, i zato sam i napomenuo da ono sto pises je neozbiljno, kao da se namerno salis, ili stvarno ne poznajes pismo.

Moj odgovor je glasio - da se izraz "zakon" ili "Tora" u opstem smislu kod Jevreja odnosi na pet knjiga Mojsijevih, ali da je i taj naziv dat po zakonu deset zapovesti, jer u knjizi staroga zaveta upravo se za deset zapovesti kaze da je to zakon, i to jedan od prvih koji je Bog zapisao svojim prstom, i koji je bio stavljen u kovceg zaveta.

Istina - Bog je nakon davanja ovog zakona Mojsiju dao i druge zakone po svojim vrstama, i tom prilikom za davanje tih vrsta zakona naglasio "


A ovo su zakoni koje ćeš im postaviti: Ako kupiš roba Jevrejina, šest godina neka ti služi, a sedme nek otide slobodan bez otkupa" ( 2 Mojsijeva 21. 1 - 2 ) ...itd....

Za deset zapovesti se kaze da je to zakon, i ako si ti tvrdio da se za deset zapovesti ne kaze u bibliji da e to zakon.

"I reče Gospod Mojsiju: Popni se k meni na goru, i ostani ovde, i daću ti ploče od kamena, zakon i zapovesti, koje sam napisao da ih učiš" ( 2 Mojsijeva 24. 12 )


Ceo stari zavet upucuje na drzanje zakona deset zapovesti.
Ako poznajes stari zavet - to bi trebao da znas.

Sta mislis, na koje zapovesti se odnose sledeci biblijski navodi kada kazu "Bozje zapovesti"?

Znaci ne govore o nekim navodnim "Histovim zapovestima" vec o "Bozjim zapovestima"
O kojim zapovestima se tu govori?


"Glavno je svemu što si čuo: Boga se boj, i zapovesti Njegove drži, jer to je sve čoveku.
Jer će svako delo Bog izneti na sud i svaku tajnu, bila dobra ili zla"
( otkrivenje 12. 13 - 14 )

"Obrezanje je ništa, i neobrezanje je ništa; nego držanje zapovesti Božijih" ( 1 Korincanima 7. 19 )
 
Član
Učlanjen(a)
25.08.2010
Poruka
2.919
Pa rekao sam već da vi dane shvatate kao pagani i da gledate u kalendar. I taj stih se odnosi na takvo shvatanje dana.

Ако неко пости одређеним данима или му је битан одређени дан (разликује дан од дана) то не значи да је већи или мањи пред Богом. То је ствар личне посвећености човека. Такође и они који не разликују дане нису мање вредни од првих. Поента је да једни друге не нападамо и саблажњавамо, већ да смо сложни у истој вери.

Из твоје реченице се може много закључити, тако да (на жалост) подржава оно што сам рекао о вашем понашању. Пре свега подржава оно о вашем погрешном разумевању религиозности. Говори ти да смо пагани, више нећу да се замарам са вашом "мисијом". Свако кога хришћанство занима може да види у житијама светих људи који су страдали за своју веру да су погубљени углавном недељом када су се људи клањали идолима, а хришћани одбијали и ишли у цркву. Свако кога ова тема занима може сам да провери да ли ваше модерно фарисејство има смисла у односу на доказане мученике за веру. Такође, свако ко је у дилеми може да пита вас или нас шта имамо да кажемо, па нека разлучи ко говори право.

Као што већ рекох, због таквих суботара су апостоли и сазвали Први Сабор (Дела 15 и 21 глава). Вама и да се данима говори не би било јасније као ни фарисејима у време апостола. Да је Исус суботаре увео у Мир Божији (покој), Он не би говорио о другом дану, дану када ће само верни моћи да уђу у Мир. Сви могу да суботаре, али да у срцу немају вере. Такви неће ући у Мир, већ само они који поверују и уздају се у Господа.


Јеврејима, глава 4
3. Јер ми који веровасмо улазимо у покој, као што рече: Зато се заклех у гневу свом да неће ући у покој мој, ако су дела и била готова од постања света.

4. Јер негде рече за седми дан овако: и почину Бог у дан седми од свих дела својих. 5. И на овом месту опет: Неће ући у покој мој.



6. Будући, пак, да неки имају да уђу у њега, и они којима је најпре јављено не уђоше за непослушање;

7. Опет одреди један дан, данас, говорећи у Давиду по толиком времену, као што се пре каза: Данас ако глас Његов чујете, не будите дрвенастих срца.


8. Јер да је Исус оне довео у покој, не би за други дан говорио потом. 9. Дакле је остављено још почивање народу Божијем.

10. Јер који уђе у покој Његов, и он почива од дела својих, као и Бог од својих.

Псалам 95

6. Ходите, поклонимо се, припаднимо, клекнимо пред Господом, Творцем својим.
7. Јер је Он Бог наш, и ми народ паше Његове и овце руке Његове. Сад кад бисте послушали глас Његов:

8. "Немојте да вам одрвени срце ваше као у Мериви, као у дан кушања у пустињи,

9. Где ме кушаше оци ваши, испиташе и видеше дело моје.
10. Четрдесет година срдих се на род онај, и рекох: Ови људи тумарају срцем, и не знају путеве моје;

11. И зато се заклех у гневу свом да неће ући у мир мој."

Ко чита и има разума може сам да увиди зашто Господ није могао суботаре да уведе у Мир, и зашто одреди други дан (данас) када ће само они верни у срцу да уђу у Мир, те тек онда стварно да почивају од дела својих, као Бог од Својих.


Не пишем ја због тебе или других неразумних суботара. Пишем због оних који имају дилему, а видим да прате. Овакво понављање траје већ годинама и што се мене лично тиче пишите шта вам фарисејска воља каже, тј. како вам ваша институција налаже. То што правите раздор између хришћана на вама је. Директно сте непослушни апостолима. Павле рече:

4. Ко си ти који судиш туђем слузи? Он свом господару стоји или пада. Али ће устати; јер је Бог кадар подигнути га.

5. Тако један разликује дан од дана, а други држи све дане да су једнаки: сваки да буде уверен за своју мисао.
6. Који разликује дане, Господу разликује; и који не разликује дана, Господу не разликује. Који једе, Господу једе: јер хвали Бога; и који не једе, Господу не једе, и хвали Бога.
7. Јер ни један од нас не живи себи, и ни један не умире себи.

10. А ти зашто осуђујеш брата свог? Или ти зашто укораваш брата свог? Јер ћемо сви изићи на суд пред Христа.
13. Зато да не осуђујемо више један другог, него место тога ово гледајте да не постављате брату спотицања или саблазни.
14. Знам и уверен сам у Христу Исусу да ништа није погано по себи, осим кад ко мисли да је погано, ономе је погано.
 
Član
Učlanjen(a)
03.06.2010
Poruka
14.303
Из твоје реченице се може много закључити, тако да (на жалост) подржава оно што сам рекао о вашем понашању. Пре свега подржава оно о вашем погрешном разумевању религиозности.

Baš se to vidi kod većine pravoslavaca. Gledaju u dane na kalendaru po svecima. Toga nema nigdje u Bibliji.

Говори ти да смо пагани, више нећу да се замарам са вашом "мисијом".

Pagani su tako gledali. Evo još jednog primjera, "Danas ako bude sunčan dan godina će biti rodna". To samo pravosl. gledaju.

Као што већ рекох, због таквих суботара су апостоли и сазвали Први Сабор (Дела 15 и 21 глава).

Sabor nije uopšte govorio o suboti, što znači da se podrazumijeva da se ona držala.

Да је Исус суботаре увео у Мир Божији (покој), Он не би говорио о другом дану, дану када ће само верни моћи да уђу у Мир.

Isus nije govorio o drugom danu. Ajd sada nađi to u Jevanđeljima. To što je govorio da će ustati u prvi dan (nedelju) je govrio kao proročanstvu iz SZ, a nigdje nije govorio o drugom danu počinka, Isus ej sam počinuo u subotu.

Јеврејима, глава 4
3. Јер ми који веровасмо улазимо у покој, као што рече: Зато се заклех у гневу свом да неће ући у покој мој, ако су дела и била готова од постања света.

4. Јер негде рече за седми дан овако: и почину Бог у дан седми од свих дела својих. 5. И на овом месту опет: Неће ући у покој мој.

Stihovi baš govore da se subota treba držati.

6. Будући, пак, да неки имају да уђу у њега, и они којима је најпре јављено не уђоше за непослушање;
7. Опет одреди један дан, данас, говорећи у Давиду по толиком времену, као што се пре каза: Данас ако глас Његов чујете, не будите дрвенастих срца.


8. Јер да је Исус оне довео у покој, не би за други дан говорио потом. 9. Дакле је остављено још почивање народу Божијем.

10. Јер који уђе у покој Његов, и он почива од дела својих, као и Бог од својих.

Pa vidiš da ne stoji da je nedelja drugi dan pokoja. Baš 10. stih gvori ko uđe u pokoj Njegov, da taj počiva od DJELA SVOJIH kao i Bog od svojih. A to je subota. Postanak 2,3

11. И зато се заклех у гневу свом да неће ући у мир мој."

Baš oni koji odbacuju subotu.

Ко чита и има разума може сам да увиди зашто Господ није могао суботаре да уведе у Мир, и зашто одреди други дан (данас) када ће само они верни у срцу да уђу у Мир, те тек онда стварно да почивају од дела својих, као Бог од Својих.

I opet je kontekst subota, a ne nedelja

6. Који разликује дане, Господу разликује;

Pa baš vi to radite sa kalendarom i crvenim slovima, pa taj da ne treba to, onaj ne treba to.
 
Član
Učlanjen(a)
25.08.2010
Poruka
2.919
11. И зато се заклех у гневу свом да неће ући у мир мој."

Baš oni koji odbacuju subotu.

- рече Трипко

6. Будући, пак, да неки имају да уђу у њега, и они којима је најпре јављено не уђоше за непослушање;

****
8. "Немојте да вам одрвени срце ваше као у Мериви, као у дан кушања у пустињи,
9. Где ме кушаше оци ваши, испиташе и видеше дело моје.
10. Четрдесет година срдих се на род онај, и рекох: Ови људи тумарају срцем, и не знају путеве моје;
11. И зато се заклех у гневу свом да неће ући у мир мој."

- каже Библија.
 
Član
Učlanjen(a)
25.08.2010
Poruka
2.919
Nisu usli u mir jer su krsili Subotu, a Bog zapoveda da mi ne podjemo tim istim primerom neposlusnosti, vec da postujemo Subotu kako bi usli u taj mir.

- рече Драган

**************
Како улазимо у покој (мир Божији)? Суботарењем?

3. Јер ми који веровасмо улазимо у покој

***************

1. Чуј, народе мој, наук мој, пригни ухо своје к речима уста мојих.
2. Отварам за причу уста своја, казаћу старе приповетке.
3. Шта слушасмо и дознасмо, и што нам казиваше оци наши,
4. Нећемо затајити од деце њихове, нараштају позном јавићемо славу Господњу и силу Његову и чудеса која је учинио.
5. Сведочанство подиже у Јакову, и у Израиљу постави закон, који даде оцима нашим да га предаду деци својој;
6. Да би знао потоњи нараштај, деца која ће се родити, па и они да би казивали својој деци.
7. Да полажу на Бога надање своје, и не заборављају дела Божијих, и заповести Његове да држе;
8. И да не буду као оци њихови, род неваљао и упоран, род који не беше чврст срцем својим, нити веран Богу духом својим.
9. Синови Јефремови наоружани, који стрељају из лука, вратише се натраг, кад беше бој.
10. Не сачуваше завет Божји, и по закону Његовом не хтеше ходити.
11. Заборавише дела Његова, и чудеса, која им је показао,
12. Како пред очима њиховим учини чудеса у земљи мисирској, на пољу Соану;
13. Раздвоји море, и проведе их, од воде начини зид;
14. И води их дању облаком, и сву ноћ светлим огњем;
15. Раскида стене у пустињи, и поји их као из велике бездане;
16. Изводи потоке из камена, и води воду рекама.
17. Али они још једнако грешише Њему, и гневише Вишњег у пустињи.
18. И кушаше Бога у срцу свом, иштући јела по вољи својој,
19. И викаше на Бога, и рекоше: "Може ли Бог зготовити трпезу у пустињи?"
20. Ево! Он удари у камен, и потече вода, и реке устадоше; може ли и хлеба дати? Хоће ли и меса поставити народу свом?
21. Господ чу и разљути се, и огањ се разгоре на Јакова, и гнев се подиже на Израиља.

22. Јер не вероваше Богу и не уздаше се у помоћ Његову.

23. Тада заповеди облацима одозго, и отвори врата небеска,
24. И пусти, те им подажде мана за јело, и хлеб небески даде им.
25. Хлеб анђеоски јеђаше човек; посла им јела до ситости.
26. Пусти небом устоку, и наведе силом својом југ;
27. И као прахом засу их месом, и као песком морским птицама крилатим;
28. Побаца их сред логора њиховог, око шатора њихових.
29. И наједоше се и даде им шта су желели.

30. Али их још и не прође жеља, још беше јело у устима њиховим,
31. Гнев се Божји подиже на њих и помори најјаче међу њима, и младиће у Израиљу поби.
32. Преко свега тога још грешише, и не вероваше чудесима Његовим.

33. И пусти, те дани њихови пролазише узалуд, и године њихове у страху.
34. Кад их убијаше, онда притецаху к Њему, и обраћаху се и искаху Бога;
35. И помињаху да је Бог одбрана њихова, и Вишњи Избавитељ њихов.

36. Ласкаху Му устима својим, и језиком својим лагаху Му.
37. А срце њихово не беше Њему верно, и не беху тврди у завету Његовом.

38. Али Он беше милостив, и покриваше грех, и не помори их, често заустављаше гнев свој, и не подизаше све јарости своје.
39. Опомињаше се да су тело, ветар, који пролази и не враћа се.
40. Колико Га пута расрдише у пустињи, и увредише у земљи где се не живи!

41. Све наново кушаше Бога, и Свеца Израиљевог дражише.
42. Не сећаше се руке Његове и дана, у који их избави из невоље,
43. У који учини у Мисиру знаке своје и чудеса своја на пољу Соану;
44. И проврже у крв реке њихове и потоке њихове, да не могоше пити.
45. Посла на њих бубине да их кољу, и жабе да их море.
46. Летину њихову даде црву, и муку њихову скакавцима.
47. Винограде њихове поби градом, и смокве њихове сланом.
48. Граду предаде стоку њихову, и стада њихова муњи.
49. Посла на њих огњени гнев свој, јарост, срдњу и мржњу, чету злих анђела.
50. Равни стазу гневу свом, не чува душе њихове од смрти, и живот њихов предаде помору.
51. Поби све првенце у Мисиру, први пород по колибама Хамовим.
52. И поведе народ свој као овце, и води их као стадо преко пустиње.
53. Води их поуздано, и они се не бојаше, а непријатеље њихове затрпа море.
54. И доведе их на место светиње своје, на ову гору, коју задоби десница Његова.
55. Одагна испред лица њиховог народе; жребом раздели њихово достојање, и по шаторима њиховим насели колена Израиљева.
56. Али они кушаше и срдише Бога Вишњег и уредбе Његове не сачуваше.
57. Одусташе и одвргоше се, као и оци њихови, слагаше као рђав лук.
58. Увредише Га висинама својим, и идолима својим раздражише Га.

59. Бог чу и разгневи се и расрди се на Израиља веома.
60. Остави насеље своје у Силому, шатор, у коме живљаше с људима.
61. И оправи у ропство славу своју и красоту своју у руке непријатељеве.
62. И предаде мачу народ свој, и на достојање своје запламте се.
63. Младиће његове једе огањ, и девојкама његовим не певаше сватовских песама;
64. Свештеници његови падаше од мача, и удовице његове не плакаше.
65. Најпосле, као иза сна пробуди се Господ, прену се као јунак кад се напије вина.
66. И поби непријатеље своје с леђа, вечној срамоти предаде их.
67. И не хте шатор Јосифов, и колено Јефремово не изабра.
68. Него изабра колено Јудино, гору Сион, која Му омиле.
69. И сагради светињу своју као горње своје станове, и као земљу утврди је довека.
70. И изабра Давида, слугу свог, и узе га од торова овчијих,
71. И од дојилица доведе га да пасе народ Његов, Јакова, и наследство Његово, Израиља.
72. И он их пасе чистим срцем, и води их мудрим рукама.

- казује Библија


По вама је субота центар Универзума, а човек је створен само да би суботарио. Намерно сам ископирао све да не можеш опет да кажеш да вадим из контекста. Опет пишеш супротно Библији и мислиш да си у праву. И, наравно, ти ћеш опет рећи да је највећи проблем што нису држали суботу. Да није опасно - слатко бих се смејао. Али са јересима нема шале, душе су људске у питању.
 
VIP
Učlanjen(a)
14.07.2011
Poruka
19.107
Adrianm vest si u vadjenju iz konteksta.

Pise da Jevreji nisu verovali i zato su krsili Subotu i nisu usli u pokoj.
Dakle, vera nagoni na poslusnost, a Jevreji nisu vervali, i krsili su zapovest o Subti.
Apostol Pavle kaze da mi koji verujemo ulazimo u pokoj, jer ne krsimo Subotu.
Apostol govori za ono vreme apostola, jer oni nisu krsili Subotu.

Ponovo teoretises, i pripisujes Adventistima ono sto nije istina.

Subota je jedna od deset Bozjih zapovesti, i vazna kao i sve ostale.

Tumacenje Jevrejima 4 poglavlje sam dao, ali si ga ti namerno zanemario, pa evo ponovo:

Jevrejima poslanice 4 poglavlja, predstavlja jedan od najvećih dokaza u prilog važnosti postovanja Subote u novom zavetu.

Ovo poglavlje predstavlja Amanet ili zaveštanje apostola Pavla Hrisćanima u pogledu Subote i njenog značaja za spasenje i ulazak u Božje carstvo slave.

Naime, u Jevrejima poslanici 4 poglavlju - apostol Pavle koristi 2 izraza za reč "POČINAK"

Na prvom mestu to je Grčki izraz "Katapausis" ( Grcki: κατάπαυσις ).

Ovaj izraz se spominje u stihovima 1, 3, 5, 10, 11, Jevrejima poslanice 4 poglavlja.

Na drugom mestu to je Jevrejski izraz "Sabbatismos"

Ovaj izraz se spominje u 9 stihu istog poglavlja, i odnosi se na Subotnji počinak ili svetkovanje Subote.

U nastavku je priložen ceo tekst 4 poglavlja Jevrejima poslanice sa naznačenim izrzima pocinak, i to na Grčkom ( katapausis ) i Jevrejskom (Sabbatismos ).


"Da se bojimo, dakle, da kako dok je još ostavljeno obećanje da se ulazi u POKOJ Njegov, ne zakasni koji od vas.
Jer je nama objavljeno kao i onima; ali onima ne pomaže čuvena reč, jer ne verovaše oni koji čuše.
Jer mi koji verovasmo ulazimo u POKOJ, kao što reče: Zato se zakleh u gnevu svom da neće ući u POKOJ moj, ako su dela i bila gotova od postanja sveta.
Jer negde reče za sedmi dan ovako: i POČINU Bog u dan sedmi od svih dela svojih.
I na ovom mestu opet: Neće ući u POKOJ moj.
Budući, pak, da neki imaju da uđu u njega, i oni kojima je najpre javljeno ne uđoše za neposlušanje;
Opet odredi jedan dan, danas, govoreći u Davidu po tolikom vremenu, kao što se pre kaza: Danas ako glas Njegov čujete, ne budite drvenastih srca.
Jer da je Isus one doveo u POKOJ, ne bi za drugi dan govorio potom.
Dakle je ostavljeno još SUBOTNJE POČIVANJE narodu Božijem.
Jer koji uđe u POKOJ Njegov, i on POČIVA od dela svojih, kao i Bog od svojih.
Da se postaramo, dakle, ući u taj POKOJ, da ne upadne ko u onu istu gatku neverstva.
Jer je živa reč Božija, i jaka, i oštrija od svakog mača oštrog s obe strane, i prolazi tja do rastavljanja i duše i duha, i zglavaka i mozga, i sudi mislima i pomislima srca"

Dakle, ovaj tekst govori o dve vrste počinka koji su usko povezani i imaju duhovni značaj za čoveka i njegovo spasenje.

Naime, Jevrejima poslanica poziva čoveka da ulaskom u Subotnji počinak svake sedmice ( predstavljen izrazom "Sabbatismos" ) uđe u drugu vrstu
počinka ( predstavljenim izrazom "Katapausis" ) koji Bog daje danas, a koji u kontekstu biblije predstavlja predukus večnog života i ulaska u večni pokoj u koji će verni ući prilikom Hristovog drugog dolaska u
slavi.

Tekst u Jevrejima poslanici jasno kaže "da Jevreji kojima je bilo objavljeno ili dato obećanje o pokoju - nisu ušli u taj pokoj odnosno u obećanu zemlju ili "Katapausis" jer nisu prethodno ušli u Subotni počinak "Sabbatismos" vec su kršili zapovest o Suboti"

Apostol Pavle zato u tekstu daje savet "da mi ne budemo neverni kao Jevreji koji su kršili Subotu "Sabbatismos" i iz tog razloga nisu ušli u Božji počinak i obećanu zemlju "Katapausis" već da se postaramo da uđemo u taj počinak "Katapausis" u koji je jedino moguće ući ulaskom u
Subotni pokoj ili "Sabatismos" svake sedmice, odnosno - poštovanjem Subote koja predstavlja simbol večnog Božjeg pokoja u koji će verni ući prilikom Hristovog drugog dolaska u slavi.

Zato apostol Pavle i piše u 9 stihu gde i koristi ovaj izraz "Sabatismos" koji označava svetkovanje Subote - da je narodu Božjem ostavljen Subotnji odmor ili počivanje.

Izraz "počinak - katapausis" u Jevrejima poslanici ima više značenja.
On označava duhovni počinak u koji vernik ulazi ostvarivanjem lične zajednice sa Bogom i napuštanjem greha i grešnog života i stanja u grehu u kome se do tada nalazio, to je oslobođenje iz ropstva greha.

On označava i konačni ulazak u počinak i nebesko carstvo prilikom Hristovog drugog dolaska u slavi.

Za razliku od toga, izraz "Sabbatismos" označava ulazak u Subotni mir svake sedmice, koji je preduslov da bi vernik ušao u pokoj ili "Katapausis"


Jos nesto bih te pitao vrlo bitno, sto pokazuje vase licemerstvo i dvolicnost.

Zasto osudjujete Adventiste za postovanje Subote - kada je sam bivsi Patrijarh Srpske Pravoslavne crkve gospodin Pavle postovao ovaj dan, i kada danas postoje Hriscani u Pravislavnim manastirima koji postuju Subotu, i ovo sve znam iz licnog iskustva?

Dakle, nadam se da neces izbeci ove cinjenice, i sagledati u njima i svoj stav i postenje.

Pozdrav!


 
Član
Učlanjen(a)
25.08.2010
Poruka
2.919
Adrianm vest si u vadjenju iz konteksta.

Pise da Jevreji nisu verovali i zato su krsili Subotu i nisu usli u pokoj.

То пише? Не видим уопште...

Ти си шампион над шампионима. Библија јасно каже шта су Јевреји радили, ти тврдиш да је проблем што нису суботарили. И опет вадим из контекста? Ископирам целу главу да ти то не би рекао, а ти ипак тако нешто напишеш.

Јасно стоји да су устима ласкали, а у срцу били неверни. Да су искушавали Бога и измишљали да им угађа. Павле пише да вером улазимо у мир, ти кажеш суботарењем. Види се све јасно када се прочита, не мора ту да се много објашњава. А ти прилепљуј суботу сам по својој вољи, твој проблем.
 
VIP
Učlanjen(a)
14.07.2011
Poruka
19.107
Ponavljanje objasnjenja 4 poglavlja Jevrejima poslanice bi bilo neozbiljno i sa moje strane, jer vec sam prilozio, pa nije tesko vratiti se i procitati.

Pozdrav!
 
Natrag
Top