VIP
- Učlanjen(a)
- 14.07.2011
- Poruka
- 19.107
Tacno, da znamo sta je dobro asta zlo, i da bi cinili samo dobro.
Zakon je po apostolu Pavlu kao ogledalo u kome covek vidi svoje duhovno stanje.
Da li slaviti subotu ili nedelju
- Začetnik teme pekonk
- Datum pokretanja
Tacno, da znamo sta je dobro asta zlo, i da bi cinili samo dobro.
Zakon je po apostolu Pavlu kao ogledalo u kome covek vidi svoje duhovno stanje.
Član
- Učlanjen(a)
- 25.08.2010
- Poruka
- 2.919
Ја опет морам да реагујем хиљадити пут. И даље се води иста полемика: да ли је субота или је недеља - на фарисејски начин. Нити је ко укинуо суботу у цркви, нити је замењена за недељу.
Српски Руски
Недеља Воскресенье
Понедељак Понедельник
Уторак Вторник
Среда Среда
Четвртак Четверг
Петак Пятница
Субота Суббота
Дани у седмици посвећени појединим светитељима
Понедељак је посвећен светим Анђелима,
Уторак св. Јовану Крститељу,
Среда светом Крсту,
Четвртак светим апостлима и св. Николају,
Петак светом Крсту,
Субота свим светима,
Недеља, као што је већ поменуто, Васкрсењу Христовом.
Многи хришћани, недељари као ја, али и сви суботари, уопште не схватају шта апостол Павле говори Јеврејима спомињући суботарење и зашто је субота дата Јеврејима. Говори да се фарисејским суботарењем не спашава, јер народ иако светковаше суботу, упаде у неверство. Узалуд ја светкујем суботу (недељу) ако немам вере или се поклоним неким идолима, а не Живоме Богу.
Господ почину у суботу и у први дан недеље (недељу) Он Васкрсе. Ако нема Васкрсења, онда је све узалуд. И то што верујемо и што говоримо. Васкрсење је највећи празник од Адама до - заувек. Недеља није суботарење у неки други дан, већ је дан радости.
Јеврејима 4
3. Јер ми који веровасмо улазимо у покој, као што рече: Зато се заклех у гневу свом да неће ући у покој мој, ако су дела и била готова од постања света.
4. Јер негде рече за седми дан овако: и почину Бог у дан седми од свих дела својих.
5. И на овом месту опет: Неће ући у покој мој.
6. Будући, пак, да неки имају да уђу у њега, и они којима је најпре јављено не уђоше за непослушање;
Дакле, одреди суботу и због непослушности и невере Господ рече да неће ући у покој (мир Божији). Зато Господ одређује ДРУГИ ДАН, јер да је суботаре могао увести у покој (мир Божији), Он не би одредио други дан.
7. Опет одреди један дан, данас, говорећи у Давиду по толиком времену, као што се пре каза: Данас ако глас Његов чујете, не будите дрвенастих срца.
8. Јер да је Исус оне довео у покој, не би за други дан говорио потом.
9. Дакле је остављено још почивање народу Божијем.
10. Јер који уђе у покој Његов, и он почива од дела својих, као и Бог од својих.
11. Да се постарамо, дакле, ући у тај покој, да не упадне ко у ону исту гатку неверства.
ВЕРУЈЕШ >>> УЛАЗИШ У (С)ПОКОЈ, МИР БОЖИЈИ >>> ПОЧИВАШ
Ако верујеш улазиш у покој (мир Божији; 3 стих), а онда почиваш од дела својих исто као Бог, не као фарисеј. Дакле, са здравом вером се задобија мир Божији, не суботарењем. Када си у миру (спокоју) ти почиваш (одмараш душу своју) на прави начин. Не почиваш телом као световни (спољашњи) човек петком, суботом или недељом, већ почиваш душом (одмараш, обнављаш унутрашњег човека).
Данас је тај дан да се уђе у Царство небеско, не петком, суботом или недељом. Данас поверуј и прихвати Господа за Спаситеља. Ако ДАНАС чујеш позив за Царство небеско, не окрећи уво своје или поглед свој. Они који стално читају и слушају реч Божију, а окрећу се у страну, не само да им је срце дрвенасто, већ је то срце окаменило.
Тако ће вером и суботари и недељари ући у мир Божији, неће бити трвења међу браћом.
Српски Руски
Недеља Воскресенье
Понедељак Понедельник
Уторак Вторник
Среда Среда
Четвртак Четверг
Петак Пятница
Субота Суббота
Дани у седмици посвећени појединим светитељима
Понедељак је посвећен светим Анђелима,
Уторак св. Јовану Крститељу,
Среда светом Крсту,
Четвртак светим апостлима и св. Николају,
Петак светом Крсту,
Субота свим светима,
Недеља, као што је већ поменуто, Васкрсењу Христовом.
Многи хришћани, недељари као ја, али и сви суботари, уопште не схватају шта апостол Павле говори Јеврејима спомињући суботарење и зашто је субота дата Јеврејима. Говори да се фарисејским суботарењем не спашава, јер народ иако светковаше суботу, упаде у неверство. Узалуд ја светкујем суботу (недељу) ако немам вере или се поклоним неким идолима, а не Живоме Богу.
Господ почину у суботу и у први дан недеље (недељу) Он Васкрсе. Ако нема Васкрсења, онда је све узалуд. И то што верујемо и што говоримо. Васкрсење је највећи празник од Адама до - заувек. Недеља није суботарење у неки други дан, већ је дан радости.
Јеврејима 4
3. Јер ми који веровасмо улазимо у покој, као што рече: Зато се заклех у гневу свом да неће ући у покој мој, ако су дела и била готова од постања света.
4. Јер негде рече за седми дан овако: и почину Бог у дан седми од свих дела својих.
5. И на овом месту опет: Неће ући у покој мој.
6. Будући, пак, да неки имају да уђу у њега, и они којима је најпре јављено не уђоше за непослушање;
Дакле, одреди суботу и због непослушности и невере Господ рече да неће ући у покој (мир Божији). Зато Господ одређује ДРУГИ ДАН, јер да је суботаре могао увести у покој (мир Божији), Он не би одредио други дан.
7. Опет одреди један дан, данас, говорећи у Давиду по толиком времену, као што се пре каза: Данас ако глас Његов чујете, не будите дрвенастих срца.
8. Јер да је Исус оне довео у покој, не би за други дан говорио потом.
9. Дакле је остављено још почивање народу Божијем.
10. Јер који уђе у покој Његов, и он почива од дела својих, као и Бог од својих.
11. Да се постарамо, дакле, ући у тај покој, да не упадне ко у ону исту гатку неверства.
ВЕРУЈЕШ >>> УЛАЗИШ У (С)ПОКОЈ, МИР БОЖИЈИ >>> ПОЧИВАШ
Ако верујеш улазиш у покој (мир Божији; 3 стих), а онда почиваш од дела својих исто као Бог, не као фарисеј. Дакле, са здравом вером се задобија мир Божији, не суботарењем. Када си у миру (спокоју) ти почиваш (одмараш душу своју) на прави начин. Не почиваш телом као световни (спољашњи) човек петком, суботом или недељом, већ почиваш душом (одмараш, обнављаш унутрашњег човека).
Данас је тај дан да се уђе у Царство небеско, не петком, суботом или недељом. Данас поверуј и прихвати Господа за Спаситеља. Ако ДАНАС чујеш позив за Царство небеско, не окрећи уво своје или поглед свој. Они који стално читају и слушају реч Божију, а окрећу се у страну, не само да им је срце дрвенасто, већ је то срце окаменило.
Тако ће вером и суботари и недељари ући у мир Божији, неће бити трвења међу браћом.
Poslednja izmena:
BRAVO Adrijane,u većem delu teksta sam saglasan sa tobom ali bez obzira na neke razlike u shvatanju veoma me raduje što razmišljš o ovoj temi i što ne odbacuješ subotu.
Ono što bih rado dodao jeste sledeće:
PRVO treba obratiti pažnju kome apostol piše o suboti da li Jevrejima koji se hvališe obrezanjem i subotom ili paganima?
Kad konstatujemo da je to pojašnjenje Jevrejima upućeno videćemo sledeće,da subota nije odbačena i da Jevreji nemogu ignorisati znak saveza sa Bogom.
Drugo,čućemo ako imamo UHO sledeće,da apostol poredi Izrailja kad je izvođen iz ropstva sa ovim vremenom gde ne pominje pagane već se fokusira na Izrailjce i onda treba uho za čuti kako je Jevrejin OBAVEZAN ODRŽATI taj odmor odnosno odmoriti kako nebi upali u istu zamku neverstva pa prekršili subotnji odmor kao oni u pustinji kad izađoše da kupe manu iako im je rečeno da je neće biti tad.
I konačno,precizirano je na koji odmor se misli i pored jasnog opisa dana koji je dat Izrailju i u koji Bog počinu te se i imenuje da oni koji ulaze u Božji odmor i oni odmaraju TAD kad i Bog odmori:
4:4 Jer negde reče za sedmi dan ovako: i počinu Bog u dan sedmi od svih dela svojih.
4:10 Jer koji uđe u pokoj Njegov, i on počiva od dela svojih, kao i Bog od svojih.
4:11 Da se postaramo, dakle, ući u taj pokoj, da ne upadne ko u onu istu gatku neverstva.
Ono što bih rado dodao jeste sledeće:
PRVO treba obratiti pažnju kome apostol piše o suboti da li Jevrejima koji se hvališe obrezanjem i subotom ili paganima?
Kad konstatujemo da je to pojašnjenje Jevrejima upućeno videćemo sledeće,da subota nije odbačena i da Jevreji nemogu ignorisati znak saveza sa Bogom.
Drugo,čućemo ako imamo UHO sledeće,da apostol poredi Izrailja kad je izvođen iz ropstva sa ovim vremenom gde ne pominje pagane već se fokusira na Izrailjce i onda treba uho za čuti kako je Jevrejin OBAVEZAN ODRŽATI taj odmor odnosno odmoriti kako nebi upali u istu zamku neverstva pa prekršili subotnji odmor kao oni u pustinji kad izađoše da kupe manu iako im je rečeno da je neće biti tad.
I konačno,precizirano je na koji odmor se misli i pored jasnog opisa dana koji je dat Izrailju i u koji Bog počinu te se i imenuje da oni koji ulaze u Božji odmor i oni odmaraju TAD kad i Bog odmori:
4:4 Jer negde reče za sedmi dan ovako: i počinu Bog u dan sedmi od svih dela svojih.
4:10 Jer koji uđe u pokoj Njegov, i on počiva od dela svojih, kao i Bog od svojih.
4:11 Da se postaramo, dakle, ući u taj pokoj, da ne upadne ko u onu istu gatku neverstva.
Član
- Učlanjen(a)
- 25.08.2010
- Poruka
- 2.919
Не, апостол говори да једино вером можемо ући у мир Божији ако данас прихватимо јеванђеље. Они којима је дата субота бејаху непослушни и неће ући у мир Божији, не може их Господ увести у мир Свој. Само верне ће увести у мир. Апостол нигде не говори да треба да се суботари, већ да се прихвати јеванђеље, тј. послушност Богу. То је адвентистичка подметачина да нису Јевреји суботарили, па су зато били непослушни. Они су одбацили Бога и дизали су свој глас против Њега. Није тачно да је субота спорна, то адвентисти измишљају топлу воду на хладноме извору.
Јеврејима, глава 3
7. Зато, као што говори Дух Свети: Данас ако глас Његов чујете,
8. Не будите дрвенастих срца, као кад се прогневисте у дане напасти у пустињи,
9. Где ме искушаше очеви ваши, искушаше ме, и гледаше дела моја четрдесет година.
10. Тога ради расрдих се на тај род, и рекох: Једнако се мету у срцима, али они не познаше путеве моје;
11. Зато се заклех у гневу свом да неће ући у покој мој.
12. Гледајте, браћо, да не буде кад у коме од вас зло срце неверства да одступи од Бога Живога;
13. Него се утешавајте сваки дан, докле се данас говори, да који од вас не одрвени од преваре греховне;
14. Јер постадосмо заједничари Христу, само ако како смо почели у Њему бити до краја тврдо одржимо;
15. Докле се говори: Данас, ако глас Његов чујете, не будите дрвенастих срца, као кад се прогневисте.
16. Јер неки чувши прогневише се, али не сви који изиђоше из Мисира с Мојсијем.
4. Мојсијева, глава 14
1. Тада се подиже сав збор и стаде викати, и народ плакаше ону ноћ.
2. И викаху на Мојсија и на Арона сви синови Израиљеви; и сав збор рече им: Камо да смо помрли у земљи мисирској или да помремо у овој пустињи!
3. Зашто нас води Господ у ту земљу да изгинемо од мача, жене наше и деца наша да постану робље? Није ли боље да се вратимо у Мисир?
4. И рекоше међу собом: Да поставимо старешину, па да се вратимо у Мисир.
5. Тада Мојсије и Арон падоше ничице пред свим збором синова Израиљевих.
6. А Исус син Навин и Халев син Јефонијин између оних што уходише земљу раздреше хаљине своје,
7. И рекоше свему збору синова Израиљевих говорећи: Земља коју прођосмо и уходисмо, врло је добра земља.
8. Ако смо мили Господу, Он ће нас одвести у ту земљу, и даће нам је; а то је земља у којој тече млеко и мед.
9. Само се не одмећите Господа, и не бојте се народа оне земље; јер их можемо појести; одступио је од њих заклон њихов, а с нама је Господ, не бојте их се.
10. Тада рече сав збор да их побију камењем; али се показа слава Господња свим синовима Израиљевим у шатору од састанка.
11. И рече Господ Мојсију: Докле ће ме вређати тај народ? Кад ли ће ми веровати после толиких знака што сам учинио међу њима?
12. Ударићу га помором, и расућу га; а од тебе ћу учинити народ велик и јачи од овог.
13. А Мојсије рече Господу: Али ће чути Мисирци, између којих си извео овај народ силом својом,
14. И рећи ће с људима ове земље, који су чули да си Ти, Господе, био усред народа и да си се очима виђао, Господе, и облак твој да је стајао над њима, и у ступу од облака да си ишао пред њима дану и у ступу огњеном ноћу;
15. Па кад побијеш овај народ, све до једног, говориће народи, који су чули приповест о Теби, говорећи:
16. Није могао Господ довести народ овај у земљу коју им је са заклетвом обећао, зато их поби у пустињи.
17. Нека се, дакле, прослави сила Господња, као што си рекао говорећи:
18. Господ дуго чека и обилан је милошћу, прашта безакоње и грех, али не правда кривога, него походи безакоње отачко на синовима до трећег и четвртог колена.
19. Опрости безакоње овом народу ради велике милости своје, као што си праштао народу овом од Мисира довде.
20. А Господ рече: Праштам по речи твојој.
21. Али тако ја жив био, и тако сва земља била пуна славе Господње,
22. Ти људи који видеше славу моју и знаке моје што сам учинио у Мисиру и у овој пустињи, и кушаше ме већ десет пута, и не послушаше речи моје,
23. Неће видети земље коју са заклетвом обећах оцима њиховим, неће видети ни један од оних који ме увредише.
24. А слугу свог Халева, у коме беше други дух и који се сасвим мене држао, њега ћу одвести у земљу у коју је ишао, и семе ће је његово наследити.
25. Али Амалик и Хананеј седе у долини, зато се сутра вратите натраг, и идите у пустињу к црвеном мору.
26. Још рече Господ Мојсију и Арону говорећи:
27. Докле ће тај зли збор викати на ме, чуо сам вику синова Израиљевих, који вичу на ме.
28. Кажи им: Тако ја жив био, каже Господ, учинићу вам онако како сте говорили и ја чух.
29. У овој ће пустињи попадати мртва телеса ваша, и сви између вас који су избројани у свем броју вашем од двадесет година и више, који викасте на ме,
30. Нећете ући у земљу, за коју подигавши руку своју заклех се да ћу вас населити у њој, осим Халева, сина Јефонијиног и Исуса, сина Навиног.
31. А децу вашу, за коју рекосте да ће постати робље, њих ћу одвести, и они ће познати земљу за коју ви не марите.
32. А ваша телеса мртва ће попадати у овој пустињи.
33. А деца ваша биће пастири по пустињи четрдесет година, и носиће кар за прељубе ваше, докле не испропадају телеса ваша у пустињи.
34. По броју дана, за које уходисте земљу, четрдесет дана, за сваки дан по годину, носићете грехе своје, четрдесет година, и познаћете да сам прекинуо с вама.
35. Ја Господ рекох, и тако ћу учинити свему том збору злом, који се сабрао на ме: у пустињи ће пропасти и ту помрети.
36. А људи које беше послао Мојсије да уходе земљу, и који вративши се побунише сав збор да виче на њ, просувши зао глас о земљи,
37. Ти људи, који просуше зао глас о земљи, помреше од помора пред Господом;
38. А Исус, син Навин и Халев, син Јефонијин осташе живи између људи који су ишли да уходе земљу.
39. И Мојсије каза све ове речи свим синовима Израиљевим, и народ плака веома.
40. А сутрадан уставши пођоше наврх горе, и рекоше: Ево нас, идемо на место за које је говорио Господ, јер згрешисмо.
41. Али Мојсије рече: Зашто преступате заповест Господњу? Од тога неће бити ништа.
Ни говора о суботи. Људи одтупише од Бога и не вероваше Му да ће испунити обећање. Ако су и касније запоставили суботу негде, то није само реч о суботи, већ о самом односу према Богу - невери. Ако то неко не види, онда ја ту не могу помоћи ништа. Суботарите до смрти као фарисеји, то ништа неће помоћи.
5. Мојсијева, глава 1
35. Ниједан од овог рода злог неће видети ове добре земље, за коју се заклех да ћу дати вашим оцима,
36. Осим Халева, сина Јефонијиног; он ће је видети, и њему ћу дати земљу по којој је ишао, и синовима његовим, јер се сасвим држао Господа.
Тек ако вером уђемо у мир Божији, ми онда почивамо као што Бог почива. Није ту поента само у нераду, већ је починак душе у питању. Световни човек који мисли материјално (световно) гледа само телесно, зато и почива телом у суботу. Ми хришћани почивамо од ДАНАС, тј. од када смо прихватили јеванђеље. То је духовна раван и духовни починак, не физички. То апостол назива унутрашњим човеком.
16. Зато нам се не досађује; но ако се наш спољашњи човек и распада, али се унутрашњи обнавља сваки дан. (2. Коринћанима 4)
Јеврејима, глава 3
7. Зато, као што говори Дух Свети: Данас ако глас Његов чујете,
8. Не будите дрвенастих срца, као кад се прогневисте у дане напасти у пустињи,
9. Где ме искушаше очеви ваши, искушаше ме, и гледаше дела моја четрдесет година.
10. Тога ради расрдих се на тај род, и рекох: Једнако се мету у срцима, али они не познаше путеве моје;
11. Зато се заклех у гневу свом да неће ући у покој мој.
12. Гледајте, браћо, да не буде кад у коме од вас зло срце неверства да одступи од Бога Живога;
13. Него се утешавајте сваки дан, докле се данас говори, да који од вас не одрвени од преваре греховне;
14. Јер постадосмо заједничари Христу, само ако како смо почели у Њему бити до краја тврдо одржимо;
15. Докле се говори: Данас, ако глас Његов чујете, не будите дрвенастих срца, као кад се прогневисте.
16. Јер неки чувши прогневише се, али не сви који изиђоше из Мисира с Мојсијем.
4. Мојсијева, глава 14
1. Тада се подиже сав збор и стаде викати, и народ плакаше ону ноћ.
2. И викаху на Мојсија и на Арона сви синови Израиљеви; и сав збор рече им: Камо да смо помрли у земљи мисирској или да помремо у овој пустињи!
3. Зашто нас води Господ у ту земљу да изгинемо од мача, жене наше и деца наша да постану робље? Није ли боље да се вратимо у Мисир?
4. И рекоше међу собом: Да поставимо старешину, па да се вратимо у Мисир.
5. Тада Мојсије и Арон падоше ничице пред свим збором синова Израиљевих.
6. А Исус син Навин и Халев син Јефонијин између оних што уходише земљу раздреше хаљине своје,
7. И рекоше свему збору синова Израиљевих говорећи: Земља коју прођосмо и уходисмо, врло је добра земља.
8. Ако смо мили Господу, Он ће нас одвести у ту земљу, и даће нам је; а то је земља у којој тече млеко и мед.
9. Само се не одмећите Господа, и не бојте се народа оне земље; јер их можемо појести; одступио је од њих заклон њихов, а с нама је Господ, не бојте их се.
10. Тада рече сав збор да их побију камењем; али се показа слава Господња свим синовима Израиљевим у шатору од састанка.
11. И рече Господ Мојсију: Докле ће ме вређати тај народ? Кад ли ће ми веровати после толиких знака што сам учинио међу њима?
12. Ударићу га помором, и расућу га; а од тебе ћу учинити народ велик и јачи од овог.
13. А Мојсије рече Господу: Али ће чути Мисирци, између којих си извео овај народ силом својом,
14. И рећи ће с људима ове земље, који су чули да си Ти, Господе, био усред народа и да си се очима виђао, Господе, и облак твој да је стајао над њима, и у ступу од облака да си ишао пред њима дану и у ступу огњеном ноћу;
15. Па кад побијеш овај народ, све до једног, говориће народи, који су чули приповест о Теби, говорећи:
16. Није могао Господ довести народ овај у земљу коју им је са заклетвом обећао, зато их поби у пустињи.
17. Нека се, дакле, прослави сила Господња, као што си рекао говорећи:
18. Господ дуго чека и обилан је милошћу, прашта безакоње и грех, али не правда кривога, него походи безакоње отачко на синовима до трећег и четвртог колена.
19. Опрости безакоње овом народу ради велике милости своје, као што си праштао народу овом од Мисира довде.
20. А Господ рече: Праштам по речи твојој.
21. Али тако ја жив био, и тако сва земља била пуна славе Господње,
22. Ти људи који видеше славу моју и знаке моје што сам учинио у Мисиру и у овој пустињи, и кушаше ме већ десет пута, и не послушаше речи моје,
23. Неће видети земље коју са заклетвом обећах оцима њиховим, неће видети ни један од оних који ме увредише.
24. А слугу свог Халева, у коме беше други дух и који се сасвим мене држао, њега ћу одвести у земљу у коју је ишао, и семе ће је његово наследити.
25. Али Амалик и Хананеј седе у долини, зато се сутра вратите натраг, и идите у пустињу к црвеном мору.
26. Још рече Господ Мојсију и Арону говорећи:
27. Докле ће тај зли збор викати на ме, чуо сам вику синова Израиљевих, који вичу на ме.
28. Кажи им: Тако ја жив био, каже Господ, учинићу вам онако како сте говорили и ја чух.
29. У овој ће пустињи попадати мртва телеса ваша, и сви између вас који су избројани у свем броју вашем од двадесет година и више, који викасте на ме,
30. Нећете ући у земљу, за коју подигавши руку своју заклех се да ћу вас населити у њој, осим Халева, сина Јефонијиног и Исуса, сина Навиног.
31. А децу вашу, за коју рекосте да ће постати робље, њих ћу одвести, и они ће познати земљу за коју ви не марите.
32. А ваша телеса мртва ће попадати у овој пустињи.
33. А деца ваша биће пастири по пустињи четрдесет година, и носиће кар за прељубе ваше, докле не испропадају телеса ваша у пустињи.
34. По броју дана, за које уходисте земљу, четрдесет дана, за сваки дан по годину, носићете грехе своје, четрдесет година, и познаћете да сам прекинуо с вама.
35. Ја Господ рекох, и тако ћу учинити свему том збору злом, који се сабрао на ме: у пустињи ће пропасти и ту помрети.
36. А људи које беше послао Мојсије да уходе земљу, и који вративши се побунише сав збор да виче на њ, просувши зао глас о земљи,
37. Ти људи, који просуше зао глас о земљи, помреше од помора пред Господом;
38. А Исус, син Навин и Халев, син Јефонијин осташе живи између људи који су ишли да уходе земљу.
39. И Мојсије каза све ове речи свим синовима Израиљевим, и народ плака веома.
40. А сутрадан уставши пођоше наврх горе, и рекоше: Ево нас, идемо на место за које је говорио Господ, јер згрешисмо.
41. Али Мојсије рече: Зашто преступате заповест Господњу? Од тога неће бити ништа.
Ни говора о суботи. Људи одтупише од Бога и не вероваше Му да ће испунити обећање. Ако су и касније запоставили суботу негде, то није само реч о суботи, већ о самом односу према Богу - невери. Ако то неко не види, онда ја ту не могу помоћи ништа. Суботарите до смрти као фарисеји, то ништа неће помоћи.
5. Мојсијева, глава 1
35. Ниједан од овог рода злог неће видети ове добре земље, за коју се заклех да ћу дати вашим оцима,
36. Осим Халева, сина Јефонијиног; он ће је видети, и њему ћу дати земљу по којој је ишао, и синовима његовим, јер се сасвим држао Господа.
Тек ако вером уђемо у мир Божији, ми онда почивамо као што Бог почива. Није ту поента само у нераду, већ је починак душе у питању. Световни човек који мисли материјално (световно) гледа само телесно, зато и почива телом у суботу. Ми хришћани почивамо од ДАНАС, тј. од када смо прихватили јеванђеље. То је духовна раван и духовни починак, не физички. То апостол назива унутрашњим човеком.
16. Зато нам се не досађује; но ако се наш спољашњи човек и распада, али се унутрашњи обнавља сваки дан. (2. Коринћанима 4)
4:4 Jer negde reče za sedmi dan ovako: i počinu Bog u dan sedmi od svih dela svojih.
4:10 Jer koji uđe u pokoj Njegov, i on počiva od dela svojih, kao i Bog od svojih.
4:11 Da se postaramo, dakle, ući u taj pokoj, da ne upadne ko u onu istu gatku neverstva.
4:10 Jer koji uđe u pokoj Njegov, i on počiva od dela svojih, kao i Bog od svojih.
4:11 Da se postaramo, dakle, ući u taj pokoj, da ne upadne ko u onu istu gatku neverstva.
- Učlanjen(a)
- 21.09.2015
- Poruka
- 1.460
Ovako, Hristos je ispunio zakon i nista nije ukinuo pa ni obredni zakon.
Obrezanje je postalo krstenje
Skinija je postala oltar
Subota je postala nedelja, subota simbolise vreme od stvaranja do dolaska carstva bozijeg, Hristos je sa razlogom vaskrsao u Nedelju, Nedelja je postala osmi dan, dan kad ce cela tvar da vaskrsne, nedelja je i prvi dan carstva bozijeg, ona je prvi i poslednji dan, poslednji dan ovog sveta i prvi dan Carstva Nebeskog.
Judejski hram je zamenuo Hriscanski
Pashu je zamenio Vaskrs
Pedesetnicu je zamenio silazak Svetog Duha
Zakon o cistim i necistim zivotinjama je zamenio post
I tako dalje.
Obrezanje je postalo krstenje
Skinija je postala oltar
Subota je postala nedelja, subota simbolise vreme od stvaranja do dolaska carstva bozijeg, Hristos je sa razlogom vaskrsao u Nedelju, Nedelja je postala osmi dan, dan kad ce cela tvar da vaskrsne, nedelja je i prvi dan carstva bozijeg, ona je prvi i poslednji dan, poslednji dan ovog sveta i prvi dan Carstva Nebeskog.
Judejski hram je zamenuo Hriscanski
Pashu je zamenio Vaskrs
Pedesetnicu je zamenio silazak Svetog Duha
Zakon o cistim i necistim zivotinjama je zamenio post
I tako dalje.
- Učlanjen(a)
- 21.09.2015
- Poruka
- 1.460
Pokoj je smrt samo da znas, u ovome Pavle govori jevrejima da ne budu tuzni jer jos nije kasno da se pokaju i udju u POKOJ tj. da se spasu.
Član
- Učlanjen(a)
- 25.08.2010
- Poruka
- 2.919
Прескачеш?
11. И рече Господ Мојсију: Докле ће ме вређати тај народ? Кад ли ће ми веровати после толиких знака што сам учинио међу њима?
---------------------
12. Гледајте, браћо, да не буде кад у коме од вас зло срце неверства да одступи од Бога Живога;
---------------------
7. Опет одреди један дан, данас, говорећи у Давиду по толиком времену, као што се пре каза: Данас ако глас Његов чујете, не будите дрвенастих срца.
8. Јер да је Исус оне довео у покој, не би за други дан говорио потом.
Како год. Знам ја да је фарисејска јерес веома снажна. Треба се некако отргнути од ње. Савле беше велики суботар и служитељ закона, напредоваше у фарисејству најбоље могуће, али кад спозна истину јеванђеља отпаде му скрама са очију и прогледа. Од слепог Савла постаде слободни Павле.
Znači Paja piše Jevrejima da svi pomru....
Ja bih zamolio dase u alkoholisanom stanju ne pišu postovi.
Piše imda ne budu tužni....
Evo kad izvetre oktani pročitaj ponovo:
4:4 Jer negde reče za sedmi dan ovako: i počinu Bog u dan sedmi od svih dela svojih.
4:10 Jer koji uđe u pokoj Njegov, i on počiva od dela svojih, kao i Bog od svojih.
4:11 Da se postaramo, dakle, ući u taj pokoj, da ne upadne ko u onu istu gatku neverstva.
Znači Bog umrije tj.upokoji se u sedmi dan....hajde se ti odmori malo dosta je i ovom danu ovog.
Tačno,preskačemo obojica jer neću valjda pisati knjigu citirajući desetine str.iz Mojsijevih knjiga i obrazlagati prateći ceo put pa onda jošPavlov rezime Jevrejima pastiratiu celini.....mislim da treba u celosti čuti gde je problem i to Pavle učini za obijicu da li se tu slažemo?
Ako DA,onda ćemo ispratiti ZAJEDNO Jevrejima poslanicu i lako videti da si ti u pravu dasu grešili i bili pobijeni ja to ne poričem ALI,ti ne čuješ kako ih Isus Navin nije mogao uvesti u počinak tog dana pa onda kreće dalje priča o komdanu i kom odmoru je rečmožemo li to odraditi,znači Jevrejima poslanicu voljan li si?
Poslednja izmena: