- Učlanjen(a)
- 21.09.2015
- Poruka
- 1.460
Dodacu "A ovdje opet :Nece uci u pocinak moj".Sada cu izneti tumacenje za ova dva stiha.
Na samom pocetku Starog Zaveta, a postvaranju sveta receno je "I svrsi Bog do sedmoga dana dela Svoja, koja ucini;i pocinu u sedmi dan od svih dela svojih, koja ucini.I blagoslovi Bog sedmi dan, i posveti ga, jer u taj dan pocinu od svih dela svojih, koja ucini".Ovim se hoce reci pod izrazom pocinu podrazumeva se prvenstveno Mir Boziji, a ne samo mirni posed zemlje Hanana.Rec je o pocinku koji uvek traje i nikad nece prestati.To se pocinje ostvarivati u podrazavanju Boga u telu, pomocu blagodatnih Svetih Tajni i cudesnih jevandjelskih vrlina.Nije to neko spoljasnje podrazavanje Gospoda Hrista i sa Njim Oca u Duhu Svetome.Upravo to je unutrasnje dozivljavanje Svetog Trojstva, u vasceloj punoci izrazenoj kroz bogocovecansku licnost Bogocoveka, i to svim srcem, svom dusom, svom snagom, svom mislju, svim bicem svojim, sa mirom Bozijim.Ovako oblagodacen covek, nije po prirodi Bog, ali je Bog po blagodati.U tome je nas mir u Miru Bozijem.Prirodno je za nasu bogoliku dusu da sse usavrsava i obitava u miru Bozijem.
Tako Gospod govori o pocinku Svome i svih koji verom uzrastose "u meru rasta visine (punoce) Hristove"(Ef. 4,13;Kol. 2,19).A neverujuci cuce reci: "Nece svaki koji mi govori: Gospode Gospode, uci u Carstvo Nebesko"(Mt 7,21).
Jevreji su bili prvi clanovi Novozavetne Crkve i culi glasGospodnji, ali su oni i prvikoji su gonili crkvu Boziju u Jerusalimui sire.Apostol govori o pocinku i Bozijem miru.On ima u vidu i poslednje dogadjaje koji ce se odigrati sa ovim svetom, i posebno sa covekom, slikom i prilikom Bozijom.Po izrecenoj odluci i poslednjoj Bogocovekovoj ulozi, svi cemo sa Gospodom uzici na nebo i tamo cemo svagda sa Gospodom biti (1 Sol. 4,17).Hriscani znaju put, sav put od smrtnog do besmrtnog, od smrti do vaskrsenja, od vremenskog do vecnog zivota.To sve na ovom putu zavisi od Vaskrslog Gospoda inaseg odnosa prema Njemu.Zavisi od nase vere u Njega i naseg celokupnog zivota po Njegovom Svetom Jevandjelju.Svojom verom u vaskrslog Gospoda i zivotom po toj zivotvornoj veri, premda zivimo na zemlji, ustvari smo vascelim zivotom na nebu, "jer je nase zivljenje na nebesima, otkuda ocekujemo i Spasitelja Gospoda Isusa Hrista, koji ce preobraziti nase ponizeno telo, tako da bude saobrazno telu svave Njegove (Flp. 3,20-21).
"Prema tome, narodu Bozijem tek predstoji pocinak.Jer ko je usao u odmor njegov i sam je pocinuo od dela svojih, kao i Bog od svojih".(Jev 4,9-10)
Kada je to apostol rekao, onda je ostavljeno na pocivanje i narodu Bozijem.To su oni koji veruju i njima je uvek otvoren put u pokoj Boziji.Ostavljen je pocinak, jer je covek stvoren Bogom za besmrtnost i vecnost.Isto je tako vecno covekovo ucinjeno dobro ili zlo.To je osnovna blagovest Hristovog Jevandjelja i razlog za ulazak ili neulazak u Carstvo Boga ljubavi.To je sveblagovest koju je On objavio za vreme Svog zivota na zemlji.To je prablagovest koju je on objavio stvorivsi coveka bogolikim.To je objavljivano kroz celu predistoriju Novozavetnog Izrailja, s narocitim naglaskom:covek je vecno bice.I u istoriji i predistoriji Novozavetnog Izrailja vazi bozansko pravilo
azi sve sto cinis, narode Boziji, ima vecnu vrednost.Sve sto mislis, sve sto osecas, sve sto dozivljavas-vecno je i odredjuje tvoju vecnu sudbinu ulaska u predstojeci pocinak.Covek zivi u vremenu i prostoru, a vecno je sve sto je od njega, bilo dobro ili zlo.Zar to nisu pokazali Izrailjci u pustinji, pomrevsi vecnom smrcu i sejuci kosti svoje po pustinji?Jesu.Oni su bili u jednom istorijskom dogadjaju, koji se neverstvom njihovim po njih zavrsio porazavajuce.Nas buduci mir bice vecni mir slican miru Boga posle stvaranja sveta.I verni ce se, kao Bog , od svojih dela odmoriti, od svojih nevolja i borbi ovozemaljskog zivota.Dani ovoga zivota su teski radni dani.U drugom zivotu nastupice prava subota, pravi dan odmora i pocinka.To cemo osetiti svim bicem svojim i primiti nagradu vecnu kao prirodan zavrsetak za svoj hristoljubivi zivot.Gospod Hristos je svoju Bozansku silu prikrivao zbog nemoci prirode ljudske, i retko je projavljivao : pri Preobrazenju, pri krstenju, pri Vaskrsenju, pri Vaznesenju, pri cudotvorenju.Zasto je Gospod cinio tako?
Zato sto je od ljudi trazio da svoje podobije, svoju aktivnost na uoblicavanju bica svog, sto vise priblizi svom Tvorcu, kako bi u onaj Dan bio slican Njemu (1 Jn 3,2), da bi bio proslavljen slavom kojoj nema kraja ni u kakvoj vecnosti.Tako, u pocinku Bozijem i miru Gospod ce biti slava svetih svojih i oni Njegova.Tada ce se u potpunosti otkriti cudesna svemudrost Njegova u stvaranju sveta i u spasenju sveta , kroz spasenje i proslavljenje sveta.To je taj odmor od stvaranja i delanja covekovog, poput Gospoda koji u dan prestanka stvaranja "pocinu od dela svojih".
Sta je vera?Vera je potpuna predanost sebe Bogu, jedinom istinitom Bogu.Hriscanin verom postaje organ Bogocovecanskog bica, postaje loza na plemenitom cokotu, Bogocoveku Hristu.A sta je slava covekove duse?Bogolikost njena:Bog u liku njenom.A sta je slava covekovog tela?Bogolika dusa:bozanskost i bogoceznjivost njena.To razradjeno i umnozeno u telu i dusi-slava je i tela i duse, vascelog bica covekovog, ispunjenog svakom punocom Bozijom: (sr. Jev 2,10;Kol. 2,9-10;Ef 1,23;3,19). A sta je neverje?To je rat protiv jedinog istinitog Boga i jednog i jedinog istinitog jevandjelja.Zar neverujuci na taj nacin ne ratuje i protiv samog sebe?Nesumnjivo, ratovahu protiv Boga starozavetni Izrailjci i primise platu neverja svog.Poslednju rec o ovakvom neprijateljstvovanju prema Bogu ima vecna pravda Bozija, koja je sva u jednom istinitom Bogu i Gospodu Isusu Hristu.Pravda Bozija se nece ogresiti o vecnu Ljubav svoju kad postupa kao sa lenjim i zlim slugom(sr. Mt. 25, 14-29)., ili kao sa ludim devojkama u Jevandjelju.Nece se prema njima postupati nasilno, unistavati njihova sloboda i dobrovoljna ljubav prema zlu.Vecna pravda bozanska dace im vecno Carstvo onoga za cim su zudili i na cemu su radili za zivota na zemlji, i takvi nece naci pokoj svoj.Stoga sveti apostol sa svom ozbiljnoscu opominje citaoce "Postarajmo se, dakle, da udjemo u taj pocinak, da ne bi ko pao po istom primeru nepokornosti".
