Da li slaviti subotu ili nedelju

[Nelsim]

Da li je imperator Konstantin zaista nametnuo hrišćanima svetkovanje nedelje?
Adventisti stalno optužuju imperatora Konstantina da je uveo nedelju u hrišćanstvo kada je 321. godine doneo svoj carski ukaz u kome hrišćani i ne-hrišćani treba da se okupljaju "u časni dan Sunca" (nedelju). Adventisti tvrde da je većina hrišćana do tada svetkovala subotu, te da je Konstantin ovim ukazom naterao hrišćane da svetkuju nedelju ("dan Sunca") umesto subote.

Međutim, da li je to tačno? Ko je, kada i zašto uveo nedelju u hrišćanstvo? I da li je hrišćanska nedelja zamenila subotu? Pogledajmo šta kaže istorija ranog hrišćanstva i hrišćani koji su u to vreme živeli, ali i ne-hrišćanski istoričari koji su u to vreme živeli. Pogledajmo šta kažu istorijski dokumenti, pisma, povelje, šta kaže sam Konstantin u svom ediktu i najzad, šta kažu crkve iz tog perioda. Da li je Rimska Crkva uticala na Konstantina da promeni subotu na nedelju (kao što adventisti tvrde)? Da li je nedelja u stvari zamena za subotu ili potpuno novi praznik?

Prva greška:Konstantin je hrišćanima nametnuo paganski dan odmora, tj. paganski sveti dan kad su pagani bogoslužili

Istorijska činjenica: Pagani nisu imali dan za odmor, i nisu imali dan koji bi bio više svet od ostalih

Prva greška koju adventisti prave u ovoj "istorijskoj" priči, jeste sledeća: Oni tvrde da su paganski Rimljani imali sveti dan, i da je taj dan bila nedelja (dan Sunca). Već to je jedna dezinformacija (prva u nizu). Paganski Rim nije imao "dan odmora". Robovi su u Rimu radili stalno, svakog dana. Oni koji su bili slobodni, radili su koliko su morali i odmarali se kad su mogli, bez nekog posebnog pravila. Oni bogati, oni su pa uvek odmarali i nisu radili nikada. U starom Rimu nije postojao "dan odmora". Konstantin stoga nije mogao da nametne nepostojeći dan odmora hrišćanima.

Dalje, Rimljani nisu imali čak ni sveti dan. "Dan Sunca" je bio posvećen Suncu (tojest, bogu Sunca, Apolonu). Ali je isto tako svaki dan u Rimu bio posvećen nekom paganskom bogu i bio je podjednako svet kao i dan Sunca. Recimo, subota je u Rimu bila posvećenja bogu Saturnu i zvala se "dan Saturna". Rimljani nisu smatrali da je Apolon više svet od Saturna, ili da je Saturn više svet od Apolona. Njima su i Apolon i Saturn bili podjednako "veliki" i "sveti" bogovi koje su podjednako svetkovali. Zbog toga su svakog dana imali bogosluženje. Nije istina da su bogoslužili u nedelju. Ne. Oni su nedeljom bogoslužili Apolonu, subotom su bogoslužili bogu Saturnu, i svakog dana su držali bogosluženje drugom bogu. Dakle, Rimljanima je svaki dan bio podjednako svet, i svakog dana su držali bogosluženje. Opet, Konstantin nije mogao da nametne nepostojeći sveti dan bogosluženja hrišćanima.

Kada koriste ovaj argument (da je Konstantin nametnuo svetkovanje Nepobedivog Sunca hrišćanima), adventisti su neiskreni. Jer "Nepobedivo Sunce" u periodu između Aurelijana i Konstantina nije bilo vrhovni bog rimske religije, već bog-zaštitnik VOJSKE! Apolon (ili u nekim delovima carstva, takođe nazvan Mitra), ili "Nepobedivo Sunce" bio je zaštitnik rimskih legija. Naravno da će mu biti data titula "nepobedivi". Ali ni Apolon ni Mitra ni Sunce nikad nisu smatrani vrhovnim bogom rimske religije, naprotiv, to je uvek bio Jupiter, bog neba. Pa čak ni te rimske legije nisu odmarale nedeljom, u dan Sunca. Jer sedmični dan Sunca NIJE bio praznik. Imao je bog Sunca svoj veliki godišnji praznik, koji se padao na dan 25. decembra, ali se sedmični dan Sunca (nedelja) nije smatrao praznikom. Bio je to dan kao i svaki drugi. Rimljani neznabošci nikad nisu smatrali nedelju praznikom, naprotiv, HRIŠĆANI su nedelju smatrali praznikom, a ne mnogobošci.

Zaključak br. 1: Konstantin nije nametnuo paganski "dan odmora" hrišćanima, prosto zato što paganski Rimljani nisu imali nikakav određeni dan predviđen za odmor. Konstantin nije nametnuo paganski "dan bogosluženja" hrišćanima, jer bi onda morao da im nametne SVAKI dan. To je prva dezinformacija koju adventisti šire.

Druga greška:Hrišćani su većinom svetkovali subotu u prva 3 veka hrišćanstva dok im Konstantin nije nametnuo nedelju

Istorijska činjenica: Hrišćani tog perioda nisu većinom svetkovali subotu, već su već 200 godina pre Konstantina svetkovali nedelju i to u ogromnoj (95%) većini!

U prvih dva veka hrišćanstva hrišćani nisu "većim delom" svetkovali subotu. Nisu čak ni manjim delom svetkovali subotu. Možemo slobodno reći da nisu UOPŠTE svetkovali subotu, NIKADA. Izuzetaka jeste bilo od ovog pravila, ali u toliko malom broju, da je to zanemarljivo. Govorimo o 95% hrišćana u prvih sto godina posle Hrista. Govorimo o hrišćanima koji su lično od apostola čuli jevanđelje, koji su bili proganjani i umirali za svoju veru, zato što su odbijali da se poklone rimskim idolima. Ti hrišćani su svetkovali "dan Gospodnji" koji se padao u nedelju, u dan vaskrsenja Gospodnjeg.

Ima bezbroj dokumenata iz tog perioda koji potvrđuju ovu činjenicu: da su hrišćani još u apostolsko vreme GOTOVO SVI svetkovali nedelju a nikad subotu. S druge strane, ne postoji NIJEDAN pisani dokaz, pismo, letopis, izveštaj, ništa što bi makar indirektno ukazalo na to da su hrišćani svetkovali subotu. Konstantin prosto nije mogao da promeni "subotu u nedelju" prosto zato što su hrišćani već 250 godina svetkovali nedelju. Kako nametnuti hrišćanima nedelju ako je oni već 250 godina svetkuju?

Istorijski izvori govore sledeće: već do 100. godine posle Hrista gotovo svi hrišćani su svetkovali nedelju kao dan Vaskrsenja i okupljali se u taj dan da drže bogosluženje. U to vreme nije bilo organizovane crkve niti je hrišćanstvo bilo uopšte dozvoljeno. Kroz progone, pokolje i mučenja, prvi hrišćani su se krišom, uz pretnju smrti, okupljali i bogoslužili nedeljom, 250 godina pre Konstantina. Do 140. godine SVI hrišćani su već uveliko svetkovali nedelju, a šačica onih koji su hteli da drže subotu su proglašeni jereticima i odbačeni iz hrišćanskih zajednica kao "promoteri judaizma" i oni koji "odbacuju Hrista kao Mesiju i Spasitelja". Subota se pominje u to vreme samo kao dan posta i pripreme za nedeljno pričešće (večeru Gospodnju). Bogosluženja su bila oduvek držana u nedelju, po uzoru na apostole (Dela 20:7).

Primera radi, navešćemo samo neke istorijske izvore koji su potvrđeni kao verodostojni od strane hrišćanskih i ne-hrišćanskih istoričara:

1. Justin Mučenik je 140. godine napisao da se hrišćani okupljaju u prvi dan nedelje u spomen na Gospodnje vaskrsenje, i da se SVI hrišćani koje on poznaje okupljaju tog dana.

2. Dionizije iz Korinta je to isto napisao 170. godine.

3. Klement Aleksandrijski piše 190. godine kako su hrišćani svake nedelje proslavljali vaskrsenje Gospodnje i okupljali se i pričešćivali u taj dan u svim hrišćanskim zajednicama u Maloj Aziji

4. Ignacij Antiohijski (umro 107. godine) bio je učenik apostola Jovana (jevanđeliste i pisca Otkrivenja) u svojim spisima daje objašnjenje "Gospodnjeg dana" (Otkrivenje 1:10). On je bio učenik apostola Jovana, njegov savremenik koji je sa Jovanom proveo više od 20 godina u radu na širenju jevanđelja. Ignacij Antiohijski je potvrdio da je Jovan zaista napisao Otkrivenje, i zbog tog njegovog iskaza je Otkrivenje priznato kao verodostojna knjiga i kasnije ušlo u kanon Novog Zaveta (dakle, Ignacij Antiohijski je smatran verodostojnim svedokom). U tom istom tekstu u kome objavljuje da je Jovan zaista pisac Otkrivenja, Ignacij Antiohijski kaže da je "kyriake hemera" (dan Gospodnji) NEDELJA, tojest, da je Jovan mislio na nedelju, na dan vaskrsenja Gospodnjeg. On dalje kaže da je Jovan uvek nedelju nazivao danom Gospodnjim, te da su i ostali hrišćani preuzeli taj naziv za nedelju od apostola Jovana. I zaista je tako i bilo: čim je Ignacij Antiohijski potvrdio da je Jovan zaista napisao Otkrivenje, svi hrišćani u Maloj Aziji automatski su počeli da zovu nedelju "danom Gospodnjim".

5. Tu je takođe i Plinije, koji piše caru Trajanu u pismu 107. godine posle Hrista kako su hrišćani "čudna sekta koja se okuplja na dan Sunca, jer veruju da je u taj dan njihov prorok ustao iz groba". Zapazite da Plinije nije bio hrišćanin, već istoričar koji je caru Trajanu podneo izveštaj o hrišćanima i njihovoj potencijalnoj opasnosti po Rimsko Carstvo.

6. Varnava, jedan od 70-orice Hristovih učenika, koji je takođe napisao i par poslanica koje nisu ušle u kanon, i koji je bio savremenik apostola Luke i Jovana (umro 120. godine) takođe piše da su apostoli svetkovali nedelju u slavu vaskrsenja Gospodnjeg.

Svi ovi (i mnogi drugi) pisci, istoričari, hrišćani i ne-hrišćani iz tog perioda pišu o tome kako se hrišćani okupljaju i bogosluže nedeljom, već oko 100. godine posle Hrista. Ne postoji nijedan istorijski izvor koji bi potvrdio da je makar 10% privh hrišćana svetkovalo subotu.

Kako je onda Konstantin mogao da nametne nedelju hrišćanima kada je nedelja prihvaćena kao sveti dan za bogosluženje od strane hrišćana još dok je apostol Jovan bio živ (u prvom veku)? Kako je onda Bog mogao pogrešno da informiše Elen Vajt i da joj kaže kako je subota držana sve do četvrtog veka, kada je čak i u Bibliji zapisano da su apostoli držali nedelju, a ne subotu?

Zaključak br. 2: Hrišćani svetkuju nedelju još od apostolskih dana. Ne postoji nijedan istorijski dokument ni dokaz da su hrišćani u tom periodu svetkovali subotu. Svi istorijski izvori iz tog perioda potvrđuju da su hrišćani subotu smatrali danom posta i pripreme za bogosluženje i pričešće u nedelju, a da su nedeljom držali bogosluženje i uzimali pričešće (večeru Gospodnju) u čast Hristovog vaskrsenja i rođendana hrišćanske crkve (Pedesetnice). Nije Konstantin nametnuo hrišćanima nedelju, jer su oni već 250 godina pre Konstantina MASOVNO (u razmerama od preko 90%) svetkovali nedelju, što je istorijski dokazano. Zapazite takođe interesantan detalj: svi ovi istoričari, hrišćanski pisci i sve ličnosi navedene iznad, živele su na ISTOKU Rimskog Carstva (u Maloj Aziji, Grčkoj, Turskoj itd), i nijedan od njih nije bio iz RIMA! To samo dokazuje da je istočni deo Rimskog Carstva bio mnogo više napredniji u kulturnom smislu i da su hrišćani u tom delu sveta u prva dva veka imali daleko većeg uticaja nego na zapadu (u Italiji i Rimu).

Treća greška:Konstantin nameće hrišćanima nedelju pod uticajem Rimske Crkve (danas: Rimokatoličke Crkve, tj. Papstva)

Istorijska činjenica:U vreme Konstantina i sve do 7. veka posle Hrista, Rimska Crkva nije imala nikakav primat, i bila je samo "ispostava" Istočne Crkve

Iako istorija Rimokatoličke Crkve tvrdi da je prvi rimski papa bio sam apostol Petar lično, te da je rimska crkva (kasnije papstvo i Vatikan) naslednica apostolskih učenja, to ipak nije sasvim tačno. Rimska Crkva jeste nastala jako rano u istoriji hrišćanstva, ali nije bila prva. Ni po vremenu nastanka a ni po dominaciji. Ono što katolička crkva ne želi i neće da prizna, uprkos brojnim istorijskim dokazima, jeste činjenica da Rimska Crkva u prvim vekovima hrišćanstva uopšte nije bila samostalna. Naprotiv, bila je u potpunosti pod donimacijom i vlašcu istočne hrišćanske crkve u Grčkoj. I to punih 600 godina posle Hrista.

Adventisti tvrde da je Rimska Crkva uvela nedelju kao lažni dan odmora u hrišćanstvo, paralelno sa donošenjem Konstantinovog edikta. Tačnije, adventisti smatraju da je Konstantin bio pod uticajem upravo rimskih nadbiskupa i papa kada je naredio da se hrišćani okupljaju u nedelju. I Rimokatolička Crkva to smatra, ali se istorijske činjenice i dokumenta ne slažu sa tim tvrdnjama. Rimokatolička Crkva želi sebe da uzdigne iznad ostalih, pa lažira sopstvenu istoriju, ne želeći da prizna ono što je opšte-poznato: prvih sedam vekova hrišćanstva Rimska Crkva nije imala nikakav autoritet, osim u samom gradu Rimu i njegovoj okolini. Rimska Crkva prvih 600-650 godina nije imala nikakav uticaj na recimo, hrišćane i crkve u Antiohiji, Korintu, Solunu, Jerusalimu, Carigradu.

Zvanična istorija i svi istorijski dokumenti iz tog vremena tvrde upravo suprotno: upravo su istočne hrišćanske crkve (a naročito Grčka Crkva) imale presudan uticaj na crkvu u Rimu. Rimska crkva bila je samo produžena ruka Vaseljenskog Sabora. Istočna crkva je postavljala (rukopolagala) sveštenike u Rimu. I naravno, slutite, Istočna Crkva rukopolagala je samo podobne sveštenike i vladike (biskupe) koji će da vode crkvu u Rimu onako kako crkva u Grčkoj kaže. I to je tako trajalo dobrih 600 godina, 300 godina pre i 300 godina posle Konstantina.

Dakle, crkva u Rimu nije mogla da uspostavi nedelju, jer nije imala neophodnu vlast za to. Ako je iko u to vreme mogao nešto da menja po pitanju praznika i doktrine, bila je to neka od istočnih, veoma uticajnih crkava. Nikako Rim. Ako je Konstantin (kao lukavi i pametni političar) želeo da se dogovara sa hrišćanskim vođama od najvećeg uticaja i značaja, ne bi posetio rimske sveštenike, već upravo njihove šefove (poslodavce) u Grčkoj.

Da stvar bude interesantnija, postoji zvanični dokument koji je potpisala Grčka Pravoslavna Crkva 140. godine posle Hrista (skoro 200 godina pre Konstantina) u kome sve "subotare" hrišćane proglašava jereticima i anatemiše ih. Nije Istočna Crkva time uvela nedelju, već je iznela svoju presudu o onima koji svetkuju subotu. Kao što ćemo videti, u svim istorijskim izvorima se tvrdi da je ogromna većina hrišćana u prvih 100 godina posle Hrista svetkovala nedelju kao dan Vaskrsenja Gospodnjeg. Međutim, postojala je manja grupa (najviše do 5% njih) koji su svetkovali subotu. Nakon dugih i žučnih teoloških rasprava oko toga ko je u pravu a ko ne (95% hrišćana koji svetkuju nedelju ili 5% onih koji svetkuju subotu), Crkva u Grčkoj je iznela svoj stav i "subotare" nazvala "pro-jevrejskim jereticima" kojima mesto nije u hrišćanskoj crkvi.

To je bila 140. godina. Dvesta godina pre Konstantinovog edikta. Postoje stariji istorijski dokumenti koji kažu da su hrišćani svetkovali nedelju po ugledu na apostole, a ovo je bio prvi zvanični dokument hrišćanske crkve u kome je subota proglašena za hrišćansku jeres. Dakle, niko nije uveo nedelju "spolja". Hrišćani su u to vreme svetkovali nedelju kao "dan Gospodnji" iz Otkrivenja 1:10, po uzoru na apostole. Crkvene vođe u Antiohiji, Solunu, Rimu, Korintu, Jerusalimu, samo su ozvaničili inače ustaljenu praksu među skoro svim hrišćanima. Tek 200 godina kasnije pojavio se Konstantin sa svojom poveljom.

I još jedan detalj: ti jeretici koji su svetkovali subotu i koje je crkva ekskomunicirala 140. godine, osnovali su svoje verske pravce. Neću reći "crkve", jer ti ljudi nisu osnivali hrišćanske crkve. Rani "subotari" koje je crkva ekskomuniciara 140. godine, podelili su se u dva glavna pravca (učenja), od kojih je jedan (ebionitska jeres) odveo vernike u jeres arijanizma, a drugi (nazarenska jeres) u jeres islama. I jedni i drugi su odbacili Hristovo Božanstvo i proglasili Hrista za čoveka, proroka, ali ne i za Mesiju i Spasitelja i Gospoda i Sina Božijega.

Zaključak br. 3: Crkva u Rimu nije mogla da uvede nedelju u 4. veku preko Konstantina jer: je 95% hrišćana već 140. godine svetkovalo nedelju; jer Rimska Crkva nije imala nikakvu vlast da to učini, jer je jedino Istočna Crkva u to vreme bila dovoljno moćna da to učini, ali nije morala da čini, jer su hrišćani već 250 godina pre Konstantina sami sebi uveli nedelju po uzoru na apostole (videti tekst ispod za više detalja). I najzad, primetimo da su prvi hrišćanski subotari ekskomunicirani 140. godine kao jeretici i da su vremenom odbacili i jevanđelje i Mesiju (znači, crkva ih je sasvim ispravno nazvala jereticima). Na kraju, pitanje: zašto je Bog pogrešno obavestio Elen Vajt, da je crkva u Rimu izmenila subotu u nedelju 321. godine, kada je prava istorijska istina da subotu niko nije izmenio u nedelju, već da je subota ukinuta odmah po vaskrsenju Hristovom (Hrist postaje Subota), a da je nedelja uvedena ne kao dan odmora, već kao "dan Gospodnji", dan vaskrsenja Hristovog i najveći praznik (ali ne dan odmora)? Zašto Bog nije rekao Elen Vajt da su još 140. godine hrišćani subotari nazvani jereticima i prognani iz zajednice? Zašto Bog nije rekao Elen Vajt da crkva u Rimu nije imala nikakav primat do sedmog veka?

Četvrta greška:Rimsko papstvo je ukinulo subotu i nametnulo nedelju (preko Konstantina)

Istorijska činjenica:Subotu je ukinuo Hrist, prvi hrišćani su svetkovali nedelju još od apostolskih dana, a papstvo u Rimu je moglo nešto da nameće tek 600 godina kasnije.

A sada ćemo se pozabaviti i glavnim pitanjem: od kada se zaista nedelja svetkuje u ranoj hrišćanskoj crkvi? Koji dan su svetkovali prvi hrišćani od apostola do Konstantina? Da li su prvi hrišćani bili zaista (većinom) subotari, kao što adventisti tvrde?

Kao što smo videli u argumentu br. 2, istorijski izveštaji iz tog perioda se svi slažu u jednom: velika većina hrišćana su u prvih 100 godina posle Hrista svetkovali nedelju. Čak neki istoričari kažu da su "svi" hrišćani svetkovali (okupljali se) u nedelju. Nema nijednog izvora koji kaže da su hrišćani svetkovali subotu. Argument broj 2 pokazuje da su čak i učenici apostola svetkovali nedelju i da su tvrdili da su tako od apostola naučeni. Neki od tih ljudi su te spise napisali još dok su apostoli bili živi. I nema nijednog dokumenta, nijednog pisma niti poslanice, nijednog jedinog slovceta kritike zbog svetkovanja nedelje ili nesvetkovanja subote.

Imamo mnoštvo dokaza (pogledati Argument 2) da su apostoli nedelju nazivali "dan Gospodnji" (Otkrivenje 1:10). Tvrditi da je subota taj "dan Gospodnji" je nebiblijski. Subota nikad u Bibliji nije tako nazvana. Subota je bila i ostala dan od odmora koji su hrišćani zamenili Hristom. Ono što adventisti nikako da shvate je prosta činjenica: hrišćani ne svetkuju nedelju kao dan odmora. Hrišćani nisu zamenili subotu nedeljom. To je totalno pogrešna perspektiva. Hrišćani su slušali apostola Pavla koji im je rekao u Kološanima 2:16.17 ili u Jevrejima 4:1-11 da je subota (počinak, šabat) za hrišćane u HRISTU (a ne u subotu ili nedelju). Isto je rekao i Isus u Mateju 11:28. Stoga hrišćani ne vrše zamenu dana odmora sa subote na nedelju. Ne, oni po uputstvu Hristovom i Pavlovom, i poučeni primerom apostola, ne svetkuju subotnji šabat, već šabat u Hristu (koji je svakog dana, stalan i neprekidan). Nedelja nije hrišćanski dan odmora. Hrist je hrišćanski odmor (subota, počinak). Nedelja je samo dan u kome je Hrist vaskrsao. Dakle, nedelja nema niti je ikada imala status dana odmora, te stoga nije bilo moguće izvršiti izmenu dana odmora sa sedmog na prvi. Jednostavno, jedan jevrejsi praznik (sedmični šabat) je ispunjen u Hristu i samim tim ukinut (kao i Pasha, Dan Pomirenja ili godišnja subota). Nedelja je hrišćanski praznik koji je odabran u čast Hristovog vaskrsenja i nema ničeg zajedničkog sa subotom u Starom Zavetu.

Dakle, nikakvo papstvo nije nametnulo nedelju hrišćanima, niti je to Konstantin učinio. Hrišćani su već 250 godina pre Konstantina u ogromnoj većini svetkovali nedelju a subotu smatrali danom koji je svoje ispunjenje ("telo") našao u Hristu (Kološanima 2:16.17). Hrišćani nedelju nisu dobili od nekog spolja, niti od neke crkve ili paganske religije. Hrišćani su nedelju preuzeli od apostola, koji su se i sami okupljali u nedelju i lomili hleb (tojest, imali bogosluženje čiji je centralni deo bilo lomljenje hleba i uzimanje Večere Gospodnje), kao što je zapisano u Delima 20:7. Takođe, hrišćani su usvojili nedelju kao hrišćanski sedmični praznik i zato što je na taj dan Sveti Duh sišao na apostole. Taj dan (Pedesetnica) smatra se rođendanom hrišćanske crkve. Dakle, hrišćani svake sedmice odaju počast Hristovom vaskrsenju i rođenju Njegove crkve, a ne bogu Sunca ili nekom drugom božanstvu, kao što adventisti tvrde.

I to rade od apostolskih dana. Radili su to u vreme cara Trajana, kao što se vidi u argumentu br. 2, tojest u vreme progona u prvim vekovima hrišćanstva. Onda kada crkva nije ni postojala kao organizovano telo koje bi moglo nešto da nametne na međunarodnom nivou. Nije mogla jedna lokalna crkva u to vreme da nametne SVIM hrišćanima nedelju, jer crkva u to vreme nije ni bila organizovana u toj meri da bi mogla tako nešto da nameće. Crkva je tad bila progonjena, ljudi su se tajno okupljali u domovima braće i sestara, čitali bi poslanice ili jevanđelja jer nije ni bilo rukopoloženih sveštenika i teologa koji bi ih podučavali, pa su ipak svi oni UNIVERZALNO, u svim zajednicama na sva tri kontinenta svetkovali NEDELJU (osim retkih izuzetaka). Kako je onda crkva u Rimu (ili bilo koja druga) mogla da nametne hrišćanima nedelju, kad hrišćani svetkuju nedelju još od dana kada crkva kao takva nije ni postojala?

Zaključak br. 4: Hrišćani od najranijih (apostolskih) dana svetkuju nedelju kao dan Vaskrsenja i rođenja Crkve (Pedesetnice), a ne kao dan odmora. To su preuzeli od samog Hrista koji je naredio ljudima da rade subotom, i izjavio da i On i Njegov Otac rade subotom (Jovan, 5. poglavlje), i koji je rekao da je On naša subota (Matej 11:28). To su preuzeli od apostola koji su se i sami okupljali u nedelju (na dan Pedesetnice, ili u Delima 20:7). To su preuzeli odmah na početki i svi skupa, bez ikakve potrebe da im to bude nametnuto od strane Konstantina ili neke crkve. Tek 600 godina kasnije crkva u Rimu preuzela je primat i izjavila da je ONA uvela nedelju, iako se to ne poklapa sa istorijskim dokumentima.

Peta greška:Konstantin je nametnuo paganski sveti dan hrišćanima

Istorijska činjenica:Konstanin je nametnuo hrišćanski sveti dan paganima!

Sam tekst carskog edikta iz 321. godine nam otkriva ko je kome ovde nametnuo nedelju. Razmislite logički. Konstantin je imao ogroman problem u carstvu. Njegovo carstvo bilo je u teškoj krizi, koja je nastala usled toga što je bilo više hrišćana od pagana. Čak su i pojedini generali, plemići, senatori, bili hrišćani. Konstantin je morao da ujedini carstvo. Kao političar i strateg, morao je da odabere jednu religiju i nametne je onim drugima. Na primer, da odabere hrišćanstvo i nametne ga ne-hrišćanima, ili da odabere paganstvo i nametne ga ne-paganima. Carstvo se zarad društvenog i političkog mira moralo ujediniti u jednoj veri.

Carski ukaz iz 321. godine je nametnu KOJU religiju KOME? Da li je paganska religija tim ukazom nametnuta hrišćanima, ili je hrišćanska religija nametnuta paganima? Koja religija je u tom ukazu proglašena za zvaničnu religiju Rimskog Carstva? Hrišćanska, naravno. Time je Konstantin zabranio progone hrišćana, ali isto tako, stavio pagansku religiju VAN ZAKONA. Pagani su sada morali da se pokrste i prime hrišćanstvo. Tako je glasio carski edikt. I tako se i desilo.

E sad nailazi ono glavno. Do tog trenutka, hrišćanska religija bila je van zakona, hrišćani su bili proganjani, bacani lavovima, spaljivani, razapinjani i optuživani lažno za svaki mogući problem. Hrišćani tog vremena su umirali za svoju veru, jer nisu hteli da prihvate rimsku pagansku religiju. Setite se cara Nerona koji je pobio preko milion hrišćana zato što nisu hteli da se poklone njegovom kipu kao bogu. Car Dioklecijan pobio je još više hrišćana zato što nisu hteli da prihvate rimske paganske bogove. Hrišćani tog vremena umirali su radije nego da prihvate neki paganski simbol i da mu se poklone.

I sad, zamislite da ste neki hrišćanin iz tog perioda. Vaši roditelji ili prijatelji, stradali su nedavno kao mučenici za svoju veru. I onda kaže car Konstantin: "E sad ćete vi, hrišćani, da svetkujete dan Sunca!" Šta biste vi učinili? Da li biste se pokorili Konstantinu i svetkovali paganski praznik, ili biste radije pošli u smrt kao vaši roditelji i prijatelji? I Neron i Dioklecijan su izdavali carske ukaze koji su naređivali hrišćanima da se poklone idolima, pa su hrišćani to odbijali i umesto toga birali mučeničku smrt. Ni hrišćani u vreme Konstantina ne bi doneli drugačiju odluku. Oni NIKAD ne bi prihvatili da svetkuju "časni dan Sunca", tj. paganski praznik.

Pa kako je onda Konstantin uopšte mogao tako nešto da nametne hrišćanima? Oni bi radije poginuli nego tako nešto da poslušaju. To je istorijski potvrđeno.

Hajde da pretpostavimo da su hrišćani svetkovali subotu u to vreme (a znamo da nisu, ali nebitno, pretpostavimo da jesu). I zamislite sada te hrišćane koji slušaju carski ukaz. Ne samo što treba da svetkuju pogrešan dan, već treba da svetkuju i paganskog boga! Nikada ne bi Konstantin mogao da nametne hrišćanima nedelju, da su hrišćani u to vreme svetkovali subotu. Oni bi tada svi izginuli i mi danas ne bismo imali hrišćane u Evropi.

Da je Konstantin hteo prevarom da nametne hrišćanima "pogrešan dan", on ne bi napisao "i sastajećete se u časni dan Sunca". Ne, on je bio pametan i lukav političar. On bi to drugačije sročio. Napisao bi recimo: "I sastajaćete se u časni dan vaskrsenja Gospodnjeg". To bi bio isti dan (nedelja), a hrišćani ne bi ništa posumnjali. Oni bi vrlo rado proslavljali dan vaskrsenja Gospodnjeg, ali nikad ne bi svetkovali "dan Sunca".

Ali, Konstanin NIJE napisao "u dan vaskrsenja Gospodnjeg". Napisao je baš ono što bi hrišćani ODBILI da učine. Napisao je: "u dan SUNCA." Očigledno je da je Konstanin imao sasvim druge namere na umu kada je doneo ovaj edikt. Da je hteo da nametne hrišćanima subotarima nedelju, napisao bi "okupljaćete se u časni dan Hristovog vaskrsenja." Većina hrišćana ne bi ništa ni slutili i poslušali bi ga vrlo rado. Ali pošto nije to napisao, već upravo ono što bi hrišćani odbili, jasno je da Konstantin ovaj edikt uopšte nije doneo za hrišćane. Naprotiv. Odabir reči ("časni dan Sunca") govori jasno da je Konstantin NEZNABOŠCIMA nametnuo HRIŠĆANSKI praznik.

Setimo se, pagani u Rimu nisu imali "sveti dan" ni "dan odmora". Dakle, nije se mogao "paganski sveti dan" nametnuti hrišćanima, prosto zato što nije postojao takav sveti dan u paganstvu. Njima dan Sunca nije bio ništa više svet od dana Saturna (subote). Da su hrišćani svetkovali subotu, Konstantin bi morao da nametne paganima "časni dan Saturna", a ne "Sunca". Ali, hrišćani su svetkovali dan Hristovog vasksrenja (nedelju) i Konstantin je morao da nametne taj sveti hrišćanski dan paganima. Pagani nisu imali sveti dan. Hrišćani jesu.

Kada je Konstantin naredio paganima ovim ediktom da moraju da prime hrišćanstvo, takođe im je nametnuo i hrišćanske praznike. Zamislite da je Konstantin napisao u ediktu: "I okupljaćete se u dan Hristovog vaskrsenja". Šta bi radio prosečan paganin? Da li bi on znao u koji dan je Hrist vaskrsao? Ne bi. Morao bi da se raspituje, pod uslovom da u okolini ima "iskusnih" hrišćana. E pa da ne bi bilo zabune, i da se pagani ne bi dvoumili oko toga u koji dan je Hrist vaskrsao, Konstantin im objašnjava: okupljaćete se u dan Sunca (jer je to nedelja, dan koji hrišćani nazivaju danom vaskrsenja Gospodnjeg).

Setite se, hrišćani su 300 godina pre Konstantina svetkovali NEDELJU. U ogromnoj većini. Onih 5% (i manje) hrišćana koji su držali subotu, nazivani su JERETICIMA (hrišćani su ih nazivali jereticima, a ne pagani). Sada je trebalo nametnuti hrišćanski sveti dan neznabošcima kojima je svaki dan isti. Da bi neznabošci znali na koji dan se misli, zato Konstantin kaže: "u časni dan Sunca". Jedino tako će jedan prosečni paganin u Rimskom carstvu znati na koji dan se tačno misli. Hrišćanin ne samo da ne bi znao koji je to dan, već (i kad bi znao) nikad ne bi pristao da svetkuje "dan Sunca". Pristao bi da svetkuje "dan vaskrsenja Gospodnjeg", ali NIKAD "dan Sunca." Tako i paganin, on nikad ne bi sa sigurnošću znao koji dan je "dan vaskrsenja Gospodnjeg", ali bi odmah znao koji dan je "dan Sunca" a koji dan je "dan Saturna" itd.

Zaključak br. 5: Konstantin nije nametnuo sveti paganski dan hrišćanima (jer pagani nisu imali sveti sedmični dan), već je hrišćanski praznik (koji pada u dan Sunca) nametnuo paganima. Zato je koristio izraz "časni dan Sunca" umesto "časni dan Hristovog vaskrsenja".

Na kraju, da sumiramo zaključke:

1. Konstanin nije mogao da nametne sveti paganski dan hrišćanima, jer pagani u Rimu nisu imali nijedan sveti sedmični dan

2. Konstantin nije mogao da nametne paganski dan od odmora hrišćanima, jer pagani nisu odredili nijedan dan da im bude dan od odmora

3. Hrišćani su u ogromnoj većini (95%) svetkovali nedelju još od apostolskih dana. Prvi crkveni dokument koji to pokazuje je dekret Istočne Crkve iz 140. godine gde se kaže da su hrišćani "subotari" jeretici i da ih treba ekskomunicirati. I ostali istorijski i ne-crkveni izvori potvrđuju da su hrišćani do 140. godine već svetkovali nedelju a ne subotu. I to 200 godina pre Konstantinovog edikta

4. Rimska Crkva nije nikako mogla da nameće "nedelju" hrišćanima, jer u prviš 600 - 700 godina nije imala nikakvu moć, vlast ni primat. Zavisila je od volje Istočne (Grčke) Crkve, koja je rukopolagala biskupe i nadbiskupe u Rimu. Neko je pogrešno obavestio Elen Vajt o ovom događaju.

5. Papstvo nije ukinulo subotu i uvelo nedelju, jer je papstvo nastalo i dobilo primattek u sedmom veku posle Hrista (300 godina POSLE Konstantina). Subotu su ukinuli prvi hrišćani koji su iz Dela apostolskih, 20:7 videli da su apostoli bogoslužili nedeljom. Subotu su ukinuli prvi hrišćani koji su od apostola naučili da je Isus vaskrsnuo u nedelju. Subotu su ukinuli prvi hrišćani pod uticajem apostola Jovana koji je u Otkrivenju nedelju nazvao "danom Gospodnjim". Subotu su ukinuli apostoli pod Hristovim vođstvom, kao starozavetni zakon koji se ne meša sa novozavetnim ("ne sipa se novo vino u stare mehove, jer će oba da propadnu").

6. Nije Konstantin nametnuo paganski dan hrišćanima jer: pagani nisu imali sveti sedmični dan niti dan od odmora, već je nametnuo sveti hrišćanski dan paganima

7. Nema nijednog istorijskog ni materijalnog ni pisanog dokaza da su prvi hrišćani u većini (ili bar većem broju) svetkovali subotu u prvom i drugom veku. Ima bezbroj dokaza da su ti hrišćani svetkovali nedelju i subotare nazivali jereticima najgore vrste

8. Rimska Crkva u to vreme nije mogla ništa da učini po svojoj volji, bez odobrenja Istočne Crkve koja je bila njen "poslodavac". Reći da je rimski papa uticao na Konstantina da promeni subotu na nedelju je obična laž onih koji ne poznaju ni osnovnu ranu istoriju crkve

9. Hrišćani ne svetkuju nedelju kao dan odmora. Za hrišćane NIKAD nije došlo do PROMENE dana odmora iz subote u nedelju. Adventisti su pogrešno obavešteni (od strane EGV) po tom pitanju. Hrišćani ne svetkuju nedelju kao dan odmora, nikad nisu niti će ikad svetkovati nedelju kao dan odmora. Nedelja se svetkuje kao dan Isusovog vaskrsenja, a ne kao dan odmora. Sve zvanične hrišćanske denominacije zasnovane na Bibliji se slažu da je SVAKI DAN dan odmora za hrišćane, jer je Hrist naš odmor (Matej 11:28, Kološanima 2:16.17). Nijedan biblijski hrišćanin neće reći da je nedelja "novi" dan odmora za hrišćane. Ne. Odmor za hrišćane je HRIST, a nedelja nije dan odmora, već dan Hristovog vaskrsenja.

 

[Marko1932]

BIBLIJSKE CINJENICE O PRVOM DANU SEDMICE (NEDJELJI)
1. Prve rijeci zapisane u Bibliji govore o radu koji je izvršen u nedjelju, prvog dana u sedmici. (1. Mojsijeva 1,1-5) Ovo je ucinio sam Tvorac gradeci temelje istorije života na našoj planeti.
2. Bog je prvi dan u sedmici odredio da bude radni dan. (2, Mojsijeva 20,8-11) Da li je pogrešno poslušati Boga?
3. Nijedan patrijarh nikada nije svetkovao nedjelju.
4. To nije cinio nijedan prorok.
5. Izricitom Božjom naredbom za Njegov izabrani narod prvi dan sedmice bio je obican radni dan najmanje 4000 godina.
6. Sam Bog naziva ga „radnim – težackim“ danom. (Jezekilj 46,1)
7. Bog nije pocivao u taj dan.
8. Bog ga nikada nije blagoslovio.
9. Hristos nikada nije pocivao u taj dan.
10. Isus se bavio drvodjeljskim zanatom sve do svoje tridesete godine. (Marko 6,2.3) On je svetkovao subotu i radio šest dana u sedmici.
11. Apostoli su radili nedjeljom.
12. Apostoli je nikada nisu posebno izdvojill.
13. Crkva je nikada nije blagoslovila.
14. Nikada nije nosila blagoslov nebeskog Autoriteta.
15. Nikada nije bila posvecena.
16. Nijedan zakon božanskog porijekla nije odredio svetkovanje nedjelje.
17. Novi zavjet ne zabranjuje rad tog dana.
18. Nikakva kazna ne postoji za nepoštovanje tog dana.
19. Svetkovanje toga dana ne donosi nikakav blagoslov.
20. Nikakvo pravilo ne odreduje svetkovanje tog dana. Da li bi doista to tako bilo da je Gospod želio da ga svetkujemo?
21. Nedjelja nikada nije nazvana „hrišcanskom subotom“.
22. Nikada nije nazvana subotom.
23. Nigdje nije nazvana Gospodnjlm danom.
24. Nigdje nije nazvana danom odmora.
25. Nijedan sveti naziv nije udružen s tim danom.
26. Nedjelja je nazvana jednostavnim imenom: „prvi dan sedmice“ ili tacnije „prvinom šabata“.
27. Isus je nikada nije spomenuo.
28. Nedjelja kao dan za svetkovanje nikad se ne spominje u Bibliji.
29. Nijednu rijec u korist nedjelje kao svetog dana nlsu izrekli ni Bog Otac, ni Hristos ni nadahnuti Ijudi.
30. Prvi dan sedmice u cijelom Novom zavjetu spominje se osam puta, ali ne kao poseban i izdvojen dan: Matej 28,1;
Marko 16,2.9: Luka 24,1; Jovan 20,1.19; Djela 20,7; 1. Korincanima 16,2.
31. Šest od ovih navedenih tekstova odnose se na isti prvi dan sedmice.
32. Pavle je pozvao prve hrišcane da nedjeljom obavljaju svoje svjetovne poslove. (1. Korincanima 16,2)
33. U cijelom Novom zavjetu postoji samo jedan zapis o religijskom okupljanju održanom na taj dan, ali je to bio vecernji sastanak koji se protegao duboko u noc. (Djela 20,5-12)
34. Ne postoji nijedna nagovijest da je neki slican sastanak održan prije ill poslije toga.
35. Apostoli i vjernici prve Crkve nijesu imali obicaj da se nedjeljom okupljaju.
36. Nlje postojala nikakva obaveza da se hleb lomi nedjeljom.
37. Postoji samo jedan zapis u kome se spominje ovakav skup. (Djela 20,7)
38. Ovaj sastanak trajao je do poslije ponoci tj. do zore. (Djela 20,7-11.) Isus je lomio hleb u cetvrtak (Luka 22), a ucenici su to cinill svakog dana. (Djela 2,42-46)
39. Bibllja nigdje ne spominje da je prvi dan sedmice izdvojen da obznanjuje Hristovo vaskrsenje. Ovo je Ijudska tradicija koja nije u skladu s Božjim zakonom. (Matej 15,1-9) Svojim bogatim znacenjem krštenje nas izmedu ostaloga podsjeca na Isusovu sahranu i vaskrsenje. (Rimljanima 6,3-5)
40. Novi zavjet nigdje ne spominje promjenu svetosti subote ili bilo kakvu svetost prvog dana sed,mice.
-----------------------------------
100 CINJENICA O PRAZNOVANJU SUBOTE

Na ovo Slape je odgovoirio:
Ovo si već isprobao,

Slape. ne rece li ti da ces 1001 put ponoviti isti tekst?
Sta je sada? Znavci kada ti po stoti put ponavljas isto, uredu je, ali ja to ne smem uciniti. Je li tako?
Znamo mi da tebe ovo dovodi do besnila, ali moje ti suze ne mogu pomovi.

Sve najbolje

 

[Nelsim]

Molim vas iznesite jedan jedini stih gde Hristos ili apostoli nalazu postovanje subote u Novom Zavetu?
Ako je to toliko bitno ima ga u Novom Zavetu, prilazem Didahi iz 1. veka kao istorijski dokument koji svedoci da se nedelja postovala kao sveti dan vaskrsenja Hristovog a ne subota.

 

[Jurivaka]

Kada kopirate tekstove sa drugih sajtova ili bilo kojih drugih medija, obavezni ste postaviti referencu (izvor, odakle je tekst kopiran ili ime pravog autora). Ako to ne radite, kršite odredbe Pravilnika ovog foruma i takvi tekstovi će biti brisani.

 

[Taramana]

Ili se ispunilo ili ce se ispuniti, najverovatnije ce se isouniti, i moj odgovor je vazeci, sve sto je receno je receno alegorijski, ti stihovi su me naveli da potvrdim ono u sta sam do sad verovao a sta je napisano u poslanici Varnavinoj o celokupnom starozavetnom zakonu.

Sad da li je ispunjeno ili nije to te i upitah i ponovo nema odgovora DA ili NE?
Nisam pitao Varnavu već tebe za mišljenje.

Sto cujemo je receno alegorijski a potvrda da je celo prorocanstvo alegorijsko svodoci nam opis kazne.

Tebi je dakle opis u 66 glavi alegorija?
Drugim rečima simbolika koja ne znači ono što piše jel to želiš reći?

Ponovi mi stihove i dacu ti tumacenje sa pitanjima za svaki stih u sto kracem mogucem roku.Hvala.

Evo treća sreća:

1Kad se ispunjava ovo proroštvo?

2 Šta tamo čujemo o suboti?

3.Drugo,treba mi objašnjenje koja vremena će čovek bezakonja menjati kad sedne u Hram?

2:3 Da vas niko ne prevari nikakvim načinom; jer neće doći dok ne dođe najpre otpad, i ne pokaže se čovek bezakonja, sin pogibli,
2:4 Koji se protivi i podiže više svega što se zove Bog ili se poštuje, tako da će on sesti u crkvi Božjoj kao Bog pokazujući sebe da je Bog.
2:5 Ne pamtite li da sam vam ovo kazivao još kad sam kod vas bio?
2:6 I sad znate šta zadržava da se ne javi u svoje vreme.
2:7 Jer se već radi tajna bezakonja, samo dok se ukloni onaj koji sad zadržava.
2:8 Pa će se onda javiti bezakonik, kog će Gospod Isus ubiti duhom usta svojih, i iskoreniti svetlošću dolaska svog;
2:9 Kog je dolazak po činjenju sotoninom sa svakom silom, i znacima i lažnim čudesima,
2:10 I sa svakom prevarom nepravde među onima koji ginu: jer ljubavi istine ne primiše, da bi se spasli.

7:25 I govoriće reči na Višnjeg, i potiraće svece Višnjeg, i pomišljaće da promeni vremena i zakone; i daće mu se u ruke za vreme i za vremena i za po vremena.
7:26 Potom će sesti sud, i uzeće mu se vlast, te će se istrebiti i zatrti sasvim.

13:5 I dana joj biše usta koja govore velike stvari i huljenja, i dana joj bi oblast da čini četrdeset i dva meseca.
13:6 I otvori usta svoja za huljenje na Boga, da huli na ime Njegovo, i na kuću Njegovu, i na one koji žive na nebu.
13:7 I dano joj bi da se bije sa svetima, i da ih pobedi; i dana joj bi oblast nad svakim kolenom i narodom i jezikom i plemenom.
13:8 I pokloniše joj se svi koji žive na zemlji kojima imena nisu zapisana u životnoj knjizi Jagnjeta, koje je zaklano od postanja sveta.

 

[stvarnoslap]

BIBLIJSKE CINJENICE O PRVOM DANU SEDMICE (NEDJELJI)
1. Prve rijeci zapisane u Bibliji govore o radu koji je izvršen u nedjelju, prvog dana u sedmici. (1. Mojsijeva 1,1-5) Ovo je ucinio sam Tvorac gradeci temelje istorije života na našoj planeti.

Koji veličanstven dan.

2. Bog je prvi dan u sedmici odredio da bude radni dan. (2, Mojsijeva 20,8-11) Da li je pogrešno poslušati Boga?

Tako je odredio Židovima na Sinaju.

3. Nijedan patrijarh nikada nije svetkovao nedjelju.

Niti subotu. A i stariji su od Isusa.

4. To nije cinio nijedan prorok.

I oni su stariji od Isusa.

5. Izricitom Božjom naredbom za Njegov izabrani narod prvi dan sedmice bio je obican radni dan najmanje 4000 godina.

Rekoh ti ja gore, tako je odredio Židovima na Sinaju.

6. Sam Bog naziva ga „radnim – težackim“ danom. (Jezekilj 46,1)
7. Bog nije pocivao u taj dan.

I Bog je težak. "Otac moj radi sve do sada, pa i ja radim", kaže Isus. A i kršćani ne počivaju u taj dan nego slave Krista.

8. Bog ga nikada nije blagoslovio.

Isusovo uskrsnuće u taj dan za tebe nije blagoslov?

9. Hristos nikada nije pocivao u taj dan.
10. Isus se bavio drvodjeljskim zanatom sve do svoje tridesete godine. (Marko 6,2.3) On je svetkovao subotu i radio šest dana u sedmici.

Isus je ispunio sav Zakon pa tako i u tome.

11. Apostoli su radili nedjeljom.

I okupljali se s kršćanima na brojniju i svečaniju Euharistiju.

12. Apostoli je nikada nisu posebno izdvojill.

Jesu, okupljali su se na brojniju i svečaniju Euharistiju i sveti Pavao određuje kršćanima da svakog prvog dana u tjednu prikupljaju novac za siromašne. Prikupljate li vi adventisti svakog prvog dana u tjednu kako je Pavao odredio kršćanima?

13. Crkva je nikada nije blagoslovila.

Tebi Euharistija nije blagoslov?

14. Nikada nije nosila blagoslov nebeskog Autoriteta.
15. Nikada nije bila posvecena.

I telad je Bog blagoslovio i posvetio, što ćemo s njima? Ako Isusovo uskrsnuće u prvi dan za tebe nije vrijedno i posvete i blagoslova onda je to tvoj odabir.

16. Nijedan zakon božanskog porijekla nije odredio svetkovanje nedjelje.

Kršćani ne svetkuju dane kao vi adventisti, nego u taj dan slave Krista. Osim toga, kršćani, koje je Krist za slobodu oslobodio, nisu robovi kao podložnici Zakona, tako da im ne treba zapovijed da Krista slave. Robovi opslužuju Zakon kako im je zapovjeđeno, a kršćani slave Krista u svojoj slobodi. Apostoli odlučiše da brojnija i svečanija Euharistijska slavlja budu baš u dan u koji je Krist uskrsnuo.

17. Novi zavjet ne zabranjuje rad tog dana.
18. Nikakva kazna ne postoji za nepoštovanje tog dana.

Kršćani Krista ne slave ljenčarenjem niti ubijanjem od posla, nego okupljanjem na Euharistiju.

19. Svetkovanje toga dana ne donosi nikakav blagoslov.

Kršćani ne svetkuju dan. A ako ti misliš da okupljanje kršćana na Euharistiju ne donosi nikakav blagoslov, mene uopće ne čudi, adventist si.

20. Nikakvo pravilo ne odreduje svetkovanje tog dana. Da li bi doista to tako bilo da je Gospod želio da ga svetkujemo?

Određuje praksa apostola i prve Crke. I ponovo, ne svetkujemo dan.

21. Nedjelja nikada nije nazvana „hrišcanskom subotom“.

22. Nikada nije nazvana subotom.

Kako i zašto bi nedjelju nazvali subotom!?

23. Nigdje nije nazvana Gospodnjlm danom.

Doduše, jedan jedini put, ali upravo je tako nazvana u Otk 1,10 - Dan Gospodnji (kirjake hemera)

24. Nigdje nije nazvana danom odmora.

Kad je Dan Gospodnji. Nije dan odmora nego Kristov dan.

25. Nijedan sveti naziv nije udružen s tim danom.

Dan Gospodnji. Tebi Gospodni (kirjake) nije sveti naziv!? Zato vam je "Božja vjesnica" najsvetiji naziv.

26. Nedjelja je nazvana jednostavnim imenom: „prvi dan sedmice“ ili tacnije „prvinom šabata“.

Kad bi ovo bilo i točno ništa ne bi mijenjalo. Ivan je ipak nazva Dan Gospodnji.

27. Isus je nikada nije spomenuo.

Hoćeš reći ne nalazimo Isusove riječi gdje je spominje? OK, ali zato imamo Isusove susrete s okupljenim apostolima u nedjelju, i na koncu okupljene apostole u nedjelju na dan silaska Duha Svetoga. Možda im je Isus sugerirao da se okupe baš u taj dan, pa bi onda otpala i ova tvoja teza.

28. Nedjelja kao dan za svetkovanje nikad se ne spominje u Bibliji.

Ali se spominje okupljanje Pavla i kršćana na lomljenje kruha u prvi dan u tjednu. (Dj 20,7)

29. Nijednu rijec u korist nedjelje kao svetog dana nlsu izrekli ni Bog Otac, ni Hristos ni nadahnuti Ijudi.

Ti misliš da je magarac savjetovao apostole da se u prvi dan okupljaju s kršćanima na lomljenje kruha?

30. Prvi dan sedmice u cijelom Novom zavjetu spominje se osam puta, ali ne kao poseban i izdvojen dan: Matej 28,1;

Marko 16,2.9: Luka 24,1; Jovan 20,1.19; Djela 20,7; 1. Korincanima 16,2.

Krasno!? Nabrajaš mjesta gdje sva četiri evanđelista navode prvi dan i Isusovo uskrsnuće, i tebi to nije ništa posebno!? Citiraj Dj 20,7 i 1. Kor 16,1-2. Da vidimo o čemu se radi.

31. Šest od ovih navedenih tekstova odnose se na isti prvi dan sedmice.

Ne razumiješ ni ti što si ovdje napisao. Tako ti je to kad kopiraš tuđe besmislice.

32. Pavle je pozvao prve hrišcane da nedjeljom obavljaju svoje svjetovne poslove. (1. Korincanima 16,2)

Zašto bi Pavao pozivao kršćane da nedjeljom obavljaju svoje svjetovne poslove? Je li ih negdje pozvao da ponedjeljkom, utorkom, srijedom, .. , obavljaju svoje svjetovne poslove? A da ti ipak citiraš. Adventist si ti, a ja imam bogato iskustvo.

33. U cijelom Novom zavjetu postoji samo jedan zapis o religijskom okupljanju održanom na taj dan, ali je to bio vecernji sastanak koji se protegao duboko u noc. (Djela 20,5-12)

Veliš, "religijsko okupljanje". Baš u Bibliji piše da su imali "religijsko okupljanje"? Koji ste vi mudraci. Ipak ti nama i ovo citiraj, da vidimo koje je to bilo "religijsko" okupljanje i koji dan bijaše.

34. Ne postoji nijedna nagovijest da je neki slican sastanak održan prije ill poslije toga.

Da ih je tisuću bilo vama bi proročica rekla da ne vrijedi, i vi biste tvrdili isto što i sada. Ali zato mantrate kako su Adam i Eva, nihovo potomstvo i svi patrijarsi svetkovali subotu, iako niti na jednom mjestu to ne piše u Bibliji. Koliko bi vi adventisti platili kada bi netko mogao dodati samo na jednom mjestu u Bibliji da je Adam odmarao subotom?

35. Apostoli i vjernici prve Crkve nijesu imali obicaj da se nedjeljom okupljaju.

Jeli ovo tvoja tvrdnja ili citat iz Biblije?

36. Nlje postojala nikakva obaveza da se hleb lomi nedjeljom.

Apostoli i kršćani u prvoj Crkvi to nisu činili po obvezi, nego po Isusovoj uputi i pozivu.

37. Postoji samo jedan zapis u kome se spominje ovakav skup. (Djela 20,7)

Izgleda da ti je ovaj adventistički pamflet skrpan iz nekoliko "mini pamfleta". Vidiš da se ponavljaš. Štaćeš, kopiraš. Tko će sve gledati i čitati.

38. Ovaj sastanak trajao je do poslije ponoci tj. do zore. (Djela 20,7-11.)

Što se stidiš citirati? Neće ti ruka otpasti ako nešto citiraš iz Biblije. Kad se sjetim kako si Jelenine besmislice nemilice citirao a Biblije se groziš, smuči mi se.

39. Bibllja nigdje ne spominje da je prvi dan sedmice izdvojen da obznanjuje Hristovo vaskrsenje. Ovo je Ijudska tradicija koja nije u skladu s Božjim zakonom. (Matej 15,1-9) Svojim bogatim znacenjem krštenje nas izmedu ostaloga podsjeca na Isusovu sahranu i vaskrsenje. (Rimljanima 6,3-5)

Vama Isusovo uskrsnuće nikako ne paše. Vi bi se rađe spašavali subotnim ljenčarenjem i besposličarenjem.

40. Novi zavjet nigdje ne spominje promjenu svetosti subote ili bilo kakvu svetost prvog dana sed,mice.

Opet se ponavljaš.

 

[Marko1932]

Nelsim Trazi:

Molim vas iznesite jedan jedini stih gde Hristos ili apostoli nalazu postovanje subote u Novom Zavetu?

Postovanje prijatelju Nelsim.

Subotu je Bog uspoostavio prilikom stvaranja. Svi proroci, apostoli i Hristos svetkovali su subotu.
U Novom zavetu nije se Bog promenio, nite se predomislio da menja svoj savrdseni zakon, zato nije nikad, pa ni danas, potrebno ponavljati istu zapovest. Zar nije dosta ono sto je Hristos rekao: "NISAM DOAO DA POKVARIM ZAKO ILI PROROKE." Matrj 5, Prema tome nema nikave potrebe da se Bozji zakon iznova uspostavlja, a apostoli i prVi hriscani su ga propovedali i drzali.


Medjutim, posto neki od vas veruju da je doslo do promene od Subote na nedelju posle Hristovog vaskrsenja,ZAR NE BI BILO KORISNO I POTREBNO DA JE TA NOVA ZAPOVEST JASNO IZRAZENA U NOVOM ZAVETU. AKO JE NEDELJA NOVPOZAVETNI SDEDMICNI DAN ODMORA, ONDA TO BI HRISTO I APOSTOLI IZDALI TAVKVU ZAPOVEST KOJA BI SE SUPROTSTAVILA DEKALOG.
MEDJUTIM, KOLIKO JE MENI POZNATO TAKVA ZAPOVCEST NE POSTOJI U NOVOM ZAVET, AKO POSTOJI, PRILOZI JE DA JE SVI VIDIMO.

Sve najbolje



Istorija Sedmog Dana
Kako je došlo do promene?

Kako je promena nastupila, zamenjujuci subotu za nedelju kao dan svetkovanja, jedno je od pitanja sa kojim se cesto susrecu Hrišcani danas. Na žalost, problem nije tako cesto javno ispitivan iz razloga koje cemo mi ovde razmotriti.
Nema promene dokumentovane u Bibliji


Ni u Starom ni u Novom Zavetu nema ni nagoveštaja koji se tice promene doktrine o Suboti. Sedmi dan, Subota, je jedini dan ikada dodeljen terminu Shabbat u celom Svetom Pismu. Ne samo da je Isus bio savršen primer sedmicnom svetkovanju sedmog dana-Subote, vec su i svi Njegovi ucenici sledili isti primer nakon što se On vazneo na nebo. Nema dakle, nagoveštaja bilo kakve promene dana. Apostol Pavle, koji je pisao o manjim problemima Jevrejskih i paganskih konflikata, ni u jednom slucaju nije spomenuo bilo kakvu kontraverzu o danu svetkovanja. Obrezanje, hrana prinošena idolima, i ostali Jevrejski obicaji su spremno osporavani od strane ne-jevrejskih hrišcana u crkvi, ali mnogo važnije - sedmicno svetkovanje, nije nikada predstavljalo problem. Zašto? Iz jednostavnog razloga što promena nije nacinjena u istorijskom periodu Starog Zaveta, pa ni u vremenu samog stvaranja. Da je kojim slucajem došlo do prebacivanja subote u nedelju, budite sigurni da bi takva kontraverza tim Jevrejskim Hrišcanima bila mnogo eksplozivnija od ijedne druge.
Istorija nam pruža neke dokaze

Ukoliko promena nije našla svoje mesto u pismima ili kroz uticaj apostola, kada i kako se onda to desilo? Da bi smo to mogli razumeti, moramo najpre razumeti šta se desilo u toj ranoj crkvi, ubrzo nakon apostola. Pavle je nagovestio da ce otpadništvo zauzeti mesto, vrlo brzo nakon njegovog odlaska. On je kazao da ce doci do odstupanja od istine. Ne mora se ici mnogo daleko u ranu crkvu da bi se shvatilo kako se taj nagoveštaj ispunio. Gnosticizam je poceo da raste pod uticajem filozofa koji su zahtevali da se pomire Hrišcanstvo i paganstvo. U isto vreme, jaka anti-jevrejska osecanja postajala su sve više izražena. Veoma špekulativne interpretacije su pocele da se pojavljuju vezano za neke velike doktrine Hrista i apostola.

Konstantinovo preobracenje
U vreme kada je Konstantin postavljen za imperatora Rima, pocetkom cetvrtog veka, desile su se podele u crkvi kao rezultat mnogobrojnih faktora. On je postao prvi Hrišcanski Imperator Rimskog Carstva. Prica njegovog preobracenja je postala vrlo dobro poznata studentima starovekovne istorije. On je marširao u bitku kod Milvijanskog mosta, gde je navodno dobio viziju i ugledao zapaljen krst na nebu. Ispod su stojale reci na latinskom "Pod ovim znakom ceš pobedjivati". Konstantin je to uzeo kao predskazanje, da treba on i sva njegova vojska da postanu Hrišcani. Dao je objavu da se svi vojnici - pagani moraju preobratiti u Hrišcane i postao je vrlo revnostan da izgradi snagu i prestiž crkve. Kroz njegov uticaj, mnoštvo paganaca je ušlo u Hrišcanske redove. Ali su uprkos tome ipak ostali paganci u srcu pa su tako doneli mnoštvo pribora za obožavanje sunca, cemu su nastavili da budu posveceni. Mnogobrojni njihovi obicaji su postali hristijanizovani i izdvajani za službu u okviru crkve.

Obožavanje Sunca
Može se primetiti da je tokom tog razdoblja, kult Mitraizma ili obožavanja sunca bio zvanicna religija Rimskog Carstva. Ona je bila najveci konkurent novoj Hrišcanskoj religiji. Posedovala je svoju licnu organizaciju, hramove, sveštenstvo, haljine-sve. Takodje je imala i jedan zvanicni dan obožavanja, putem cega se odavao narociti znacaj suncu. Taj dan se nazivao "Precasni Dan Sunca." Bio je prvi dan u sedmici i odatle potice naziv "Sunday" (Dan Sunca). Kada je Konstantin naterao svoje paganske horde u crkvu, oni su proslavljali dan sunca kao njihov dan obožavanja boga sunca. To je bio njihov posebno sveti dan. U nameri da to napravi što prikladnijim za njih, kako bi prihvatili novu religiju, Konstantin je prihvatio njihov dan svetkovanja nedelju umesto Hrišcanske subote (Sabbath) koja je svetkovana od strane Isusa i njegovih sledbenika. Medjutim, put za to je vec bio pripremljen rastom anti-Jevrejskih emocija protiv onih koji su osudili Isusa na smrt. Bilo je sasvim prirodno da ta osecanja doprinesu da mnogi Hrišcani napuste nešto što su Jevreji tako religiozno držali. Zbog toga je lakše razumeti kako je promena nametnuta Hrišcanstvu kroz snažni gradanski zakon, a od strane Konstantina kao Imeratora Rima. Puno tekstova o tom zakonu može se naci u bilo kojoj pouzdanoj enciklopediji. Osecanja koja su gajili ti rani Hrišcani - da Jevreje ne treba slediti više nego što je neophodno, pripremila su ih da se okrenu od subote, koju su oni držali.

Istorijska pozadina
Nakon što je Konstantin objavio i izdao legalni dekret u vezi te promene, Katolicka Crkva je pojacala taj akt na crkvenim koncililima. Iz tog razloga je nacinjeno mnogo zvanicnih izjava od strane Katolickih izvora tvrdeci da je crkva napravila tu promenu sa subote u nedelju. Pre nego što izložimo te izjave, pogledajmo šta o tome piše u enciklopediji Britanika pod artiklom - Nedelja. "Konstantin je najpre napravio zakon za pravilno svetkovanje nedelje i odredio da se to treba pravilno svetkovati u celom Rimskom carstvu".

Evo izjave od strane Dr. Gilbert Murray M.A.,D.Litt, LLD,FBA, Profesora Grcog na Oxfordskom univerzitetu, koga zasigurno ne brine Hrišcansko mišljenje po pitanju dana odmora. On piše: "Sada pošto je Mitra predstavljao nepobedivo sunce, a sunce je važilo za kraljevsku zvezdu, religija je zatražila kralja koji ce da posluži kao predstavnik Mitre na zemlji. Rimski Imperator je po svemu sudeci bio jasno oznacen kao pravi kralj. U oštrom kontrastu Hrišcanstva, Mitraizam je prepoznao cezara kao nosioca božanske blagodati. Njegovo prihvatanje je bilo toliko da je bio u stanju-Hrišcanskom svetu nametnuti svoj sopstveni dan-sunca i zameni ga mesto Sabbath-a; rodendan njegovog sunca, 25 decembar, kao Isusov rodjendan" (Istorija Hrišcanstva u Svetlu Savremenog Shvatanja).

Posmatrajuci malo dalje istorijske izjave, Dr. William Frederick navodi "Neznabošci su bili idolopoklonici narod koji je obožavao sunce, a nedelja je bila njihov najsvetiji dan. Sada u nameri da zadobije ljude na ovom novom polju, bilo je sasvim prirodno kao i neophodno nedelju naciniti danom odmora crkve. U tom casu bilo je neophodno za crkvu da ili da prihvati ili promeni paganski dan. Ukoliko bi promenila taj paganski dan, to bi izazvalo negodovanje i kamen njihovog spoticanja. Crkva bi ih prirodno više zadobila zadržavanjem njihovog dana". Druga izjava, vrlo slicna ovoj može se naci u North British Review.

Izjava u Katolickoj Enciklopediji Vol.4,p.153. "Crkva je nakon promene dana odmora sa Jevrejske subote ili sedmog-dana sedmice u prvi, prilagodila trecu zapovest nedelji, danu koji treba držati svetim kao Gospodnji dan".

Rimoatolicka Crkva preuzima zasluge za promenu
Citat iz Katolicke press štampe u Sidneju, Australija. "Nedelja je Katolicka institucija i njen zahtev da bude poštovana može biti odbranjena jedino na Katolickim principima. Od pocetka do kraja Svetog pisma, nema ni jednog stiha koji odobrava prenos javnog sedmicnog bogosluženja sa poslednjeg dana sedmice u prvi".

List "Katolicko Ogledalo" iz 18. Septembra 1894 ovako to objašnjava: "Katolicka crkva je za više od hiljadu godina pre postojanja protestanata na osnovu njene božanske misije, promenila dan sa subote u nedelju".

U prilog ovim tvrdnjama procitajmo tekstove iz dva katehizma. Najpre, iz "Preobražaja Katehizma Katolicke doktrine" od precasnog Peter Giermann-a.

"Pitanje: Koji je Dan Odmora? Odgovor: Subota je Dan Odmora. Pitanje: Zašto mi svetkujemo nedelju umesto subote? Odgovor: Mi svetkujemo nedelju umesto subote zato što je Katolicka Crkva na Laodikejskom koncilu izvršila promenu svetosti sa subote na nedelju".

Drugi je od precasnog Steven Keenan's-a - "Doktrinarni Katehizam", gde citamo sledece: "Pitanje: Imate li bilo kakav drugi dokaz koji dokazuje da Crkva ima moc da uspostavlja pravila svetkovanja? Odogovor: Da nije imala takvu moc, ne bi mogla uticati na to da se skoro svi moderni pripadnici religija slože sa njom. Ona ne bi mogla izvršiti zamenu svetkovanjem nedelje, prvog dana sedmice, umesto svetkovanja subote, sedmog dana, to je promena za koju nema autoriteta u Svetom Pismu".

Zatim iz knjige Kardinala Gibbona "The Question Box, p.179": "Ako je Biblija jedini putokaz za Hrišcane, tada su Adventisti Sedmog-dana u pravu jer poštuju subotu zajedno sa Jevrejima. Zar nije cudno da oni koji uzimaju Bibliju za svog jedinog ucitelja, nedosledno prate, u ovom slucaju tradiciju Katolicke Crkve?"

Još jedna izjava, preuzeta iz knjige Vera Miliona (Faith of Millions p.473) "Ali s' obzirom da je Subota, a ne Nedelja odredena u Bibliji, zar nije cudno da ne-katolici koji ispovedaju svoju religiju direktno iz Biblije, a ne od strane Crkve, svetkuju nedelju a ne subotu? Da, naravno, to je nedoslednost, ali ta promena je nacinjena oko petnaest vekova pre nego što je Protenstantizam roden i vremenom, obicaj je univerzalno posmatran. Oni su nastavili da slede taj obicaj, iako on pociva na autoritetu Katolicke Crkve, a ne na eksplicitnom tekstu iz Svetog Pisma. To svetkovanje nam ostavlja podsetnik Majke Crkve od koje su se ne-katolicke sekte odcepile kao decak što beži od kuce, ali još uvek nosi u svom džepu sliku svoje majke ili uvojak njene kose".

To je jako interesantna izjava, zar ne, prijatelji? I to je veoma istinita izjava. Postoji neka nedoslednost, negde u redovima i to su proverene istorijske izjave, koje se mogu proveriti po bibliotekama. Ne citamo ovde nešto jednostrano, vec nam je cilj da vam pružimo jednu nepristrasnu sliku. Premda smo videli tvrdnje od strane Katolicke crkve date u javnosti, mi ih ne citamo da bi smo bacili bilo kakvu refleksiju na nekoga, u bilo kom obliku. Jednostavno vam prenosimo šta je bilo napisano i kakve su izjave bile date.

 

[Marko1932]

Slape je napisao:

Inače, ovaj Markov pamflet je imbecilan, i to "zavidno imbecilan". Vidjet ćemo na jednom primjeru.

A tvoji pamfleti koje neorestano ponavljas i tvrdis da ces ih ponavljati i posle 1001. zar oni nicu imbecilni?

Posto je ovo tema o adventistima, imam li pravo da kazem zasto adventistoi praznuju subotu? Svakako d aimam!


Subota
Milostivi Tvorac, poslije šest dana stvaranja, odmarao se sedmoga dana i za sve ljude uspostavio Subotu kao uspomenu na stvaranje. Četvrta zapovijest Božjeg nepromjenljivog Zakona zahtijeva svetkovanje ovog sedmog dana, Subote, kao dana od odmora, obožavanja i službe u skladu sa učenjem i životom Isusa, Gospodara od Subote. Subota je dan divnog zajedništva sa Bogom i nas međusobno. Ona je simbol našeg spasenja u Hristu, znak našeg posvećenja, znak naše vjernosti i predukus naše vječne budućnosti u Božjem carstvu. Subota je Božji vječni znak Njegovog vječnog zavjeta između Njega i Njegovog naroda. Radosno svetkovanje ovog svetog vremena od večeri do večeri, od Sunčevog zalaska do zalaska, je svetkovanje Božjeg stvaralačkog i otkupiteljskog djela. (1. Mojsijeva 2,1-3; 2. Mojsijeva 20,8-11; Luka 4,16; Isaija 56,5.6; 58,13.14; Matej 12,1-12; 2. Mojsijeva 31,13-17; Jezekilj 20,12.20; 5. Mojsijeva 5,12-15; Jevrejima 4,1-11; 3. Mojsijeva 23,32; Marko 1,32)

 

[mire000]

Nelsim, da li nam mozes navesti sve istorijske citate koji postoje o suboti i nedelji sa datumima i referencama, a posebno ove koji su pomenuti u tvom prethodnom postu i to redom?
Tekst je dobar, ali sa nedostatkom citata..

Sto se tice teoloskog tumacenja da je Hrist "nas odmor" i da je on ispunjenje subote, pa jeste, i ja sam nekada davno tako tumacio

 

[stvarnoslap]

Slape je napisao:

Inače, ovaj Markov pamflet je imbecilan, i to "zavidno imbecilan". Vidjet ćemo na jednom primjeru.

Zaista je imbecilan. Daj nekom osnovnoškolcu da ga pročita, čak će ti i on to reći.

Posto je ovo tema o adventistima, imam li pravo da kazem zasto adventistoi praznuju subotu? Svakako d aimam!

Subota
Subota je dan divnog zajedništva sa Bogom i nas međusobno.

Tko i gdje ju je ovako opisao u Novom zavjetu?

Ona je simbol našeg spasenja u Hristu, znak našeg posvećenja, znak naše vjernosti i predukus naše vječne budućnosti u Božjem carstvu.

Još samo citiraj gdje ju je netko ovako opisao u Novom Zavjetu. Subote u Novom zavjetu, čitajte sami, možemo označiti danima u koje su Židovi najoštrije napadali Isusa, čak dotle da su vrebali da ga ubiju zbog kršenja subote, i danima u koje su Židovi "tamburali" svetog Pavla ili je Pavao bježao od "tamburaša" kako bi izbjegao tamburanje. Posljednje spominjanje subote u Djelima apostolskim nalazimo ovdje:

Dj 18,4-6: Svake je pak subote raspravljao u sinagogi i uvjeravao Židove i Grke. Kad iz Makedonije pristigoše Sila i Timotej, Pavao se potpuno posveti Riječi svjedočeći Židovima da Isus jest Krist. Kako se pak oni stadoše protiviti i huliti, otrese on haljine i reče im: "Krv vaša na glave vaše! Ja sam nedužan. Od sada idem k poganima."

Od sada idem k poganima - kaže sveti Pavao. Zašto je ovo posljednje spominjanje subote u Djelima apostolskim, ako je točna tvrdnja adventista kako su se apostoli redovito sastajali s kršćanima subotom? Nevjerojatno? Sami adventisti citiraju mnoštvo mjesta iz Djela apostolskih kojima "dokazuju" kako se apostoli okupljaju s kršćanima subotom i svetkuju je, a nakon što se Pavao posvećuje naviještanju Radosne vijesti isključivo poganima ni "S" od subote ne nalazimo više u Djelima apostolskim. Što se to dogodilo? Pa sve je jasno. Pavao Radosnu vijest počinje naviještati Židovima, i vidjeli smo mogli su doći i neki zainteresirani Grci. Kada i gdje bi Pavao odabrao naviještati Radosnu vijest, ako je htio da to čuje što više ljudi? Pa naravno, subotom u sinagogi, pa neće valjda hodati za jednim čovjekom i plugom dok ovaj ore na njivi. I što se događa "subotama u sinagogama"? Pavao naviješta Krista, a neki od prisutnih nakon Pavlovih riječi o Kristu se protive, psuju i hule. U nekim slučajevima nakon toga ga "tamburaju" ili Pavao bježi da ga ne bi natamburali. Ljudi moji, pa jesu li ovo kršćani s kojima se sveti Pavao sastajao!? Sve je jasno. Nakon svih ovih "subotnih epizoda" Pavao odlazi k poganima, i nigdje više spomena o suboti. Adventisti, zašto?

Subota je Božji vječni znak Njegovog vječnog zavjeta između Njega i Njegovog naroda.

Subota je znak Saveza isključivo između Boga i Izraelaca. Čitaj Sveto Pismo, ostavi Jelenu.

Radosno svetkovanje ovog svetog vremena od večeri do večeri, od Sunčevog zalaska do zalaska, je svetkovanje Božjeg stvaralačkog i otkupiteljskog djela. (1. Mojsijeva 2,1-3; 2. Mojsijeva 20,8-11; Luka 4,16; Isaija 56,5.6; 58,13.14; Matej 12,1-12; 2. Mojsijeva 31,13-17; Jezekilj 20,12.20; 5. Mojsijeva 5,12-15; Jevrejima 4,1-11; 3. Mojsijeva 23,32; Marko 1,32)

A zašto su vam onda utemeljitelji crkve punih devet godina subotu počinjali u 18 sati u petak, i završavali je u 18 sati u subotu, i tako, kako reče Ellen White, "otimali Bogu njegovo sveto vrijeme"? Koja ironija. Kako im se Jelenino laprdanje i osuđivanje drugih vratilo kao bumerang.