Današnjim rečnikom to bi glasilo "Partnerstvo za mir" ili nešto slično.
Ne, to ne bi značilo to - velika je razlika u
Partnerstvu za mir i članstvu u
NATO-u.
U ono prvo je čak npr. i Rusija uključena.
Definicija neutralnosti sa wikipedije (mrzelo me da otvaram Vujakliju).
Неутралност је реч која значи незаузимање било чије стране у неком сукобу, спору и слично.
Неутралност је нешто што се тражи од
судија.
Неутралност може да прогласи нека
држава у чијем се суседству одвијају ратне операције (нпр
Швајцарска у Другом светском рату)
Tačno!
[FONT=&][FONT=&]Jugoslavija je bila neutralna do potpisivanja
Protokola ... .
Apsurd (i ja stvarno ne mogu shvatiti kako je to tako teško prihvatiti, kada se radi bukvalno o abecedi diplomatije) je reći da je Jugoslavija ostala, potvrdila ili postala neutralna ulaskom u Pakt.[/FONT][/FONT]
[FONT=&][FONT=&][FONT=&][FONT=&]
Neutralnost nije nešto što ti neko daje, neutralnost subjekt međunarodne politike i prava proglašava sam (kao što je to Jugoslavija uradila kada je izbio rat između Grčke i Italije), ali ta samoproglašena neutralnost postaje priznati fakt tek kada obje zaraćene strane tu neutralnost prihvate i poštuju je.[/FONT]
[/FONT][FONT=&][FONT=&]
[/FONT][/FONT][/FONT][/FONT][FONT=&][FONT=&][FONT=&]Eto npr. da je nakon potpisivanja pakta Njemačka izjavila da je Jugoslavija i dalje neutralna (što je smiješno), a i da je Jugoslavija potvrdila tu svoju neutralnost (što je urnebesno smiješno), ništa od toga ne bi bilo ako to ne prihvati V. Britanija.[/FONT]
Jednostavno ne može jedna od zaraćenih strana da proglasi našu političku i vojnu neutralnost (pogotovo zato što ulazimo u pakt sa tom zaraćenom stranom), jer se onda automatski postavlja pitanje šta je sa onom drugom zaraćenom stranom?
Da li bi i ona priznala tu našu, od strane njezinog neprijatelja, oktroisanu navodnu neutralnost?
Priznala bi malo sutra!
To su jasno rekli i Britanci, a na to je Pavla upozoravao i F.D. Ruzvelt.
[/FONT][/FONT]
Ovo je tačno ono što je Nemačka zahtevala od Jugoslavije, ni više ni manje ( barem ono što je Hitler rekao Stojadinoviću. Ako je sam dogovor kasnije promenjen onda sam spreman da korigujem svoj stav).
Ne sjećam se šta je Hićo tražio od Stojadinovića, ali evo šta je naglasio 14. feb. '41. na sastanku sa Cvetkovićem i Cincar-Markovićem:
"
Dok je rat bio daleko od Balkana Jugoslavija je mogla da ostane neutralna.
Ali, sada Jugoslavija ne može ostati po strani od onoga što se događa na Balkanu, ona mora da se odmah priključi Paktu."
D. Cvetković, Razgovori u Berhtesgadenu, Dokumenti o Jugoslaviji, sveska 8, Pariz, 1956.
Ovim gore je sve rečeno i više nego jasno -
Jugoslavija je bila neutralna, ali više to ne može biti.
Takođe na netu se lako može naći
Zapisnik o razgovoru izmedu Firera i predsednika jugoslovenske vlade Cvetkovića, koji se odigrao, u prisustvu ministra spoljnih poslova Rajha i jugoslovenskog ministra spoljnih poslova Cincar-Markovića, u bečkom hotelu »Imperijal« 25. marta 1941.
Nađi eto igdje u tom zapisniku da Hićo, ne da potvrđuje, nego da uopšte pominje nekakvu fantomsku neutralnost - on tamo upravo samo i istiće termine i sintagme kao što su "
pristupanje", "
priključenje", "
stati na stranu" ... nigdje tu nema neutralnosti - nema je, jer je jednostavno ne može ni biti.
Što se tiče potencijalnog proširenja, uslov za to bi bio regionalno pomeranje granica i to bi za nas bio čist oportunizam koji bi smo mi hipotetički mogli da prihvatimo ili ne.
Da će biti tog "regionalnog pomjeranja granica" to je znao svaki idiot u regionu.
A da bi mi oportuno postupili i sa time potvrdili svoju "neutralnost" u to ne sumnjam.
Ali nije problem u tome - problem je u pitanju koje glasi, kojoj se to "neutralnoj" državi tako nešto uopšte nudi i koja to "neutralna" država tako nešto uopšte prihvata, pa makar i u hipotetičkom obliku.
Govoriti o neutralnosti, a prihvatiti hipotetičko proširenje na račun saveznice druge zaraćene strane, u sukobu u kojem si ti neutralan, to je brate nonsens
par exellence.