Aha.
A gdje on to tačno rekao ili napisao?
Inače, ova tema je bila "Da li se mogao izbeći Hitler ili šta je Srbima bio 27.Mart." Ja sam malo proširio sa "Da li bi nam bilo gore da smo ostali u paktu". Ima li neko hrabrosti da kaže da bi smo manje stradali ako bi smo ostali u Paktu ( bez obzira da li do kraja rata ili bi smo se okrenuli kako vetar duva ). Niti jedna zemlja koja je bila na strani Osovina nije imala milionske odmazde, u najgorem slučaju hiljade. Kamo sreće da se broj stradalih na ovim prostorima mogao meriti hiljadama a ne milionima. Sama ova činjenica je dovoljna da me stavi na stranu Pakta ( sa mogućnošću ulaska na stranu Saveznika u najpovoljnijem trenutku za nas ).
Mi smo u
paktu ostali.
Nova jugoslovenska vlada je sve učinila da Njemačku uvjeri kako Jugoslavija ostaje privržena
Bečkom sporazumu.
Ministar vanjskih poslova je u nekoliko telefonskih razgovora sa Ribentropom naglašavao da se ništa nije promjenilo i u tim razgovorima, a i preko njemačke ambasade tražio je da mu se sa Ribentropom ugovori sastanak.
Svi jugoslovenski ambasadori dobili su instrukcije da na svim mjestima, a pogotovo kada je riječ o kontaktima sa novinarima obavezno nekoliko puta naglase da
Bečki sporazum pučom nije doveden u pitanje.
Drugim riječima, Jugoslavija nije raskinula Bečki sporazum i nikakva krivnja za sukob ne može se pripisati novoj jugoslovenskoj vlasti (takvo nešto je prljava antisrpska propaganda) - sporazum je raskinula Njemačka izvršivši agresiju na Jugoslaviju 6.4.'41.
A evo šta o puču kaže Patrijarh Gavrilo.
Tokom demonstracija, patrijarh je izlazio više puta na prozor Patrijaršije i držao govore demonstrantima, a istog dana, na zasedanju Sabora on je rekao ovo:
“
Sudbonosni su događaji koje preživljavamo, sudbonosniji možda, nego ikada, ne samo za pojedince nego i za države i narode...
Kada nam je saopšteno da je sklapanje pakta neminovno, mi smo postali svesni da ovde nije u pitanju samo država, niti su u pitanju samo čast i tradicija pređašnjih generacija, već i generacija koje će posle doći.
I ja lično i Sveti Arhijerejski Sinodizjavili smo da ne možemo ostati ravnodušni. U nedelju smo se morali sastati, došli smo do zaključka da se nalazimo u doba da moramo obeležiti svoj stav prema vlastima i narodu, pa smo smatrali da smo slabi, da bez Sabora opredelimo politiku i liniju kojom ćemo ići.
Smatrali smo da je ono što je vlada učinila bilo pogrešno i da vređa čast, slavu i tradiciju našeg naroda, i to onda kada je narod gotov da ide do kraja. Neka je slava Bogu, zahvaljujući tome da je prošle noći (izvršen puč) i situacija je mnogo jasnija. Naš položaj je mnogo lakši.
Sinoć mi je jedan od kraljevskih namesnika rekao da ćemo mi biti krivi ako narod bude ustao i nastanu neredi i da će posledice toga biti ulazak Nemačke u našu zemlju.
Noćašnji akt spasao je čast našeg naroda, i mi možemo samo blagosloviti ovo delo...”,
МПСГ, стр. 166-273; Православље, бр. 360, 1982.
