Sad sam se setila one narodne " Dobar i lud , braca rodjena"....Obicno su dobri ljudi ti koje ostali u drustvu maltretiraju, jer znaju da mogu , i da ta dobra osoba nece reagovati sta god da joj urade, pa ih namerno izazivaju ocekujuci bilo kakvu losu reakciju, koja bi ih uverila u suprotno.....
Na mene dobri ljudi deluju pozitivno i uvek mi je drago da ih imam u drustvu...Zao mi je samo sto ih nema vise ....
Meni je žao što više nema dama, žena sa manirom, ponašanjem svuda i u svakoj prilici, žena koja je majka, gospođa, drugarica, prijateljica, savetnik a ne neko ko živi za pare i kako da uveća svoj bankovni konto. Neko ko uživa sa bogatašem a ne radi ništa sem što širi noge.
Žao mi je što nam je politika takva da je sve skuplje svaki dan.
Žao mi je što muškarci ne mogu da priđu ženi jer znaju da nemaju šanse ako nemaju novac ili su poznati
Žao mi je što nas ceo svet je*e u mozak (i treba nam tako kad mi sami sebi želimo najgore)
Žao mi je što su Srbi ljubomorni kad neko od nas uspe u životu pa mu svi žele bankrot
Žao mi je što su svi puni zavisti i što bi da imaju sve a neće ništa da rade
Mogu ja ovako do sutra, ali koja je svrha?