Sa jedne strane da, ali samo ako govorimo o podrucjima gde je zbog okolnosti sistem obrazovanja ogranicen.
Ali sa druge strane, ako pogledamo najvece svetske religije, recimo Hriscanstvo, Judeizam i Islam, sve one imaju vrlo razvijene obrazovne sisteme, i od najranijeg zivotnog doba proucavanje verskih spisa, nauke, jezika, filozofije, itd..
Religija nikako ne donosi neobrazovanost, vec upravo suprotno, i neogranicava se na zemlje zaostale u razvoju, vec na celo covecanstvo.
Evo samo jedne statistike iz Wikipedije o procentu religiozne populacije u najvecim drzavama sveta:
AMERIKA
Oko 80% Amerikanaca se smatra
kršćanima različitih denominacija ali iako broj krščana raste, taj rast je manji od rasta broja stanovnika te je to uzrokovalo padom u polulaciji u odnosu na 1990. kada je oko 90% Amerikanaca pripadalo Krščanstvu. Većina krščana, oko 26% je
katolika, posebno na sjevroistoku i srednjem zapadu. Različitim
protestantskim denominacijama pripada oko 54% Amerikanaca. U južnim državama većina su
baptisti (17.2%) i
metodisti (7.2%). Oko 1.4% Amerikanaca pripada
židovstvu. Ostalih 18% čine ljudi bez religije,
muslimani,
hinduisti i
budisti.
Amerika spada u visoko religiozne zemlje. Oko 44% Amerikanaca prisustvuje misi jednom tjedno. Ipak postoji razlika među saveznim državama. Tako je religioznost izraženija na jugu i srednjem zapadu nego na sjeveroistoku i zapadnoj obali.
NEMACKA
Немачки устав,
Grundgesetz, јамчи слободу вере и вероисповијести, те каже да се нико не сме дискриминисати због вере.
Католичанство је била главна религија у Немачкој до
16. века, кад је
реформација драстично променила стање.
Мартин Лутер се
1517. супроставио католичкој цркви и основао
протестантизам. Данас већина протестаната у Немачкој спада у Немачку евангелистичку цркву.
Око 30% становника су
протестанти и око 30%
католици, 30% оних који се нису изјаснили као верници.
Преосталих 10% становништва чини 3.3 милиона
муслимана, 1.2 милиона
православаца, милион осталих хришћана, милион чланова заједница с посебним статусом, милион чланова нових религиозних покрета, милион чланова духовних заједница, 150.000
Јевреја, 150.000
будиста и 100.000
хиндуиста.
FRANCUSKA
Француска је по уставу
лаичка држава која поштује све религијске заједнице и не разликује их. Становништво се не пописује по вероисповести, али постоје статистичке индикације.
По подацима из 2006. у Француској 51 % становништва припада
римокатоличкој цркви, 31 % су атеисти, око 4 % су муслиманске вероисповести, протестаната има 3 %, јевреја 1%. Преосталих 10 % припада другим религијским заједницама или се не изјашњава.
Анкета из 2007. је на питање „Којој религији сте најближи“ дала следеће резултате: 64 % католицизму, 3 % исламу, 2,1 % протестантизму и 0,6 % јудаизму. 27 % анкетираних су се изјаснили као атеисти.
Itd..