Da li Božić ima svoje poreklo u paganskim običajima

[Laodikeja]

Danas postoji kodeks šta se sme jesti za određene praznike a šta ne, ne samo u tradicionalnim crkvama, već i u drugim verama - Islamu, Judaizmu, i od toga ljudi prave dogmu koja ima spasonosni karakter.
Takođe, šta se sme raditi u određeni dan a šta ne.

Naprimer, na Pertovdan se veruje da je dobro jesti jabuke sorte "Pertovače"
Na mitrovdan se mora jesti samo određena vrsta hrane - jer se veruje da u suprotnom može da vam u kuću uđe miš - i iz tog razloga neki ljudi zovu ovaj praznik "mištrovdan"
Na određene praznike se ne sme jesti belo, na određene crno.
Na zadušnice ne treba štrikati jer se mrtvima bodui oči...itd.

Zato je biblija najednostavniji kodeks, i ona napominje:

"Jer carstvo Božije nije jelo i piće, nego pravda i mir i radost u Duhu Svetome.
Jer koji ovim služi Hristu ( pravdom i mirom i radošću u Duhu Svetome ) ugodan je Bogu i mio ljudima" ( Rimljanima 14. 17 - 18 )

 

[mire000]

Apostol Pavle kaze: ''a za zrtvovano idolima, znamo da idol nije nista, zato ne ispitujte sta se prodaje na mesnici savesti radi, nego jedite sve''

Po Bibliji, ako je nesto ''paganskog porekla'' kao sto su to bile ''idolske zrtve'' u Pavlovo vreme -nikako ne predstavlja uvredu za Boga, ako onaj koji to jede, tim postupkom ''proslavlja Boga Oca''.

Zato ako slavljenje bozica - i potice iz paganskih praznika: za nas to ''ne znaci slavljenje tudjih bogova'', vec predstavlja slavljenje Hrista, i zato to nije greh...

*Ako neko ima komentar na ovaj tekst i drugacije to razume, nek objasni..

 

[Jurivaka]

Danas postoji kodeks šta se sme jesti za određene praznike a šta ne, ne samo u tradicionalnim crkvama, već i u drugim verama - Islamu, Judaizmu, i od toga ljudi prave dogmu koja ima spasonosni karakter.
Takođe, šta se sme raditi u određeni dan a šta ne.

Naprimer, na Pertovdan se veruje da je dobro jesti jabuke sorte "Pertovače"
Na mitrovdan se mora jesti samo određena vrsta hrane - jer se veruje da u suprotnom može da vam u kuću uđe miš - i iz tog razloga neki ljudi zovu ovaj praznik "mištrovdan"
Na određene praznike se ne sme jesti belo, na određene crno.
Na zadušnice ne treba štrikati jer se mrtvima bodui oči...itd.

Zato je biblija najednostavniji kodeks, i ona napominje:

"Jer carstvo Božije nije jelo i piće, nego pravda i mir i radost u Duhu Svetome.
Jer koji ovim služi Hristu ( pravdom i mirom i radošću u Duhu Svetome ) ugodan je Bogu i mio ljudima" ( Rimljanima 14. 17 - 18 )

Ovo je sasvim neka druga priča. Naravno da postoje razna vjerovanja i običaji u vezi hrane i njenog konzumiranja, ali ti si u prethodnom postu rekao ovo: "Slavljenje bilo kod biblijskog događaja može da se usvoji kao pojam - ali bez ikakvih paganskih elemenata, uz pesmu, molitvu, čitanje biblijskih tekstova, jednostavnim uzimanjem svakodnevne hrane ne posebno spremljene za tu priliku, i duhovnih razgovora." Odakle ti ovo? Na osnovu čega si zaključio da se, npr. za božićne blagdane ne treba spremati posebna hrana?

 

[Laodikeja]

Zato što jedenje određene hrane sprmljene u određeni dan praznika za tu svrhu - predstavlja idolsku hranu posvećenu prazniku ili onome koga taj praznik proslavlja, odnosno - jedan vid žrtve.
Dakle, ako je tako - onda hrana u tom slučaju nije SAMO hrana, već obredno ritualni elemenat koja se jede u čast nečemu.

Kao primer može se navesti jedenje uskršnjih jaja za praznik uskrsa, ili slavskog kolača u dan slave.

Jaje je u paganskoj filozofiji bio okultni simbol.

Kod pagana jaje je bilo simbol stvaralačke snage iz koje je nastao svet.
Smatra se da je postojalo kao prvobitni početak i da su iz njega nastali prirodni elementi - nebo i zemlja, ono je simbol savršenstva.

U alhemiji - jaje mudrosti je imalo važnu ulogu kao simbol prvobitne materije "prima materia" iz čega je vatra mudrosti izlegla kamen mudraca.

Zajednički simbol za Indijce, Egipćane i Druide - je bila zmija umotana oko jajeta, vezan za stvaranje svemira.

Rimski Bog Merkur je prikazan u jajetu mudrosti



Za okultiste - krilato jaje je predstavljlo simbol vaskrsenja i ponovnog rađanja.



U mnogobožačkim hramovima bio je običaj da se zidovi ukrašavaju reljefnim prikazima jaja i svetih životinja - poput zečeva, koji danas predstavljaju popratne elemente u obredu farbanja jaja.

Slavski kolač je vezan za kult obožavanja boga sunca i simbolizuje sunčev disk.

Ovo je još jedan od razloga što biblijski Hrišćani ne mogu praviti kompromis ovakve vrste, jer mnogi od običaja spravljanja hrane za praznike i svetkovine - imaju mnogobožačko poreklo, i ne bi bilo po savesti da jedan Hrišćanin koji to zna - čini kompromis da bi udovoljio svetu koji ima drugačija gledišta.

Zato je moj stav i dalje - da ako već želi da obeleži određeni biblijski događaj, to može ali bez ikakvih paganskih elemenata, uz pesmu, molitvu, čitanje biblijskih tekstova, jednostavnim uzimanjem svakodnevne hrane ne posebno spremljene za tu priliku, i duhovnih razgovora.

Nebiblijski događaji i slavljenje nebiblijskih ličnosti - je takođe pod znakom pitanja, jer mnoštvo tih praznika i svetkovina je paganskog porekla i preneseni su iz mnogoboštva u Hrišćanstvo.

 

[Jurivaka]

Jaje je u svim civilizacijama predstavljalo simbol svemira i rađanja, odnosno, obnavljanja novog života. Zašto bi bio grijeh što se takva ideja o tome simbolu prenijela i u hrišćanstvo i kao takva prilagodila hrišćanskoj filozofiji i poimanju svijeta, njegovog nastanka, i konačno Boga?
Vaskršnje jaje ne predstavljana nikakvu idolsku hranu, (kao, uostalom, i božićna cicvara) nego upravo simboliku - Isusovo vasktrsnuće i obnavljanje života!
Ako je paganska ideja o slavljenju rađanja sunca, preuzeta u hrišćanstvu i prilagođena ideji hrišćanstva, to jest, slavljanju rađanja Isusa Hrista kao njegovog utemeljivača, to više nije paganski običaj niti se upražnjava na način kako su to radili pagani, te otuda prigovori o paganskim običajima koji su involvirani u hrišćanstvo, nemaju nikakvog osnova; jer, sve ljudske civilizacija koje su se smjenjivale kroz istoriju, preuzimale su ideje i saznanja prethodnih civilizacija i, manje ili više ih prilagođavale svojoj filozofiji i svom poimanju života i svijeta.
Dakle, slavljenje Božića, odnosno, Isusovog rođenja, nije slavljenje sunca i njegovog rođenja, pa je krajnje tendeciozno to poistovjećivati.

 

[Laodikeja]

Biblija ne dopušta mešanje sa mnogoboštvom ni u jednoj stvari.

 

[stvarnoslap]

Dakle, slavljenje Božića, odnosno, Isusovog rođenja, nije slavljenje sunca i njegovog rođenja, pa je krajnje tendeciozno to poistovjećivati.

Ja sam tek od sektaša, nakon četiri desetljeća života, "saznao" da kršćani za Božić ne slave Isusa. Također sam od sektaša saznao da Isusa ne slave niti za Uskrs, i jednako tako da Isusa ne slave nedjeljom. Odlučio sam napraviti jednostavan eksperiment, anketirao sam kršćane koji dolaze u Crkvu pitajući ih slave li oni nedjeljom, za Božić, Uskrs ili nekom drugom prigodom neko pogansko božanstvo. Reakcija onih koje sam pitao bila je takva da sam relativno brzo završio anketu, svima sam im se učinio kao luđak. Eto, sektaši svejedno trube kako kršćani slave nešto o čemu pojma nemaju, nešto za što nikada nisu ni čuli. Možda su kršćani imbecili, možda kršćani ni ne znaju što slave, pa su onda uskočili "sektaši sveznalice" pa će im oni kazati što zapravo kršćani slave.

Biblija ne dopušta mešanje sa mnogoboštvom ni u jednoj stvari.

Da, samo što ti uopće ne razumiješ što je to miješanje sa mnogoboštvom. Kršćanin, koji vjeruje da je Bog sve stvorio, pa i sunce i sve zvijezde nebeske, ne može ništa pomiješati. Kršćanin tako smije svome Bogu dati čak atribute onoga što pogani božanstvima smatraju. Pogledajmo u Svetom Pismu:

Ps 84,12: Jahve, Bog, sunce je i štit: on daje milost i slavu.

Ps 148,33: Hvalite ga, sunce i mjeseče, hvalite ga, sve zvijezde svjetlosne!

Dn 3,71-72: Sunce i mjeseče, blagoslivljajte Gospoda: hvalite i uzvisujte ga dovijeka! Zvijezde nebeske, blagoslivljajte Gospoda: hvalite i uzvisujte ga dovijeka!

Lk 1,76-79: A ti, dijete, prorok ćeš se Svevišnjega zvati jer ćeš ići pred Gospodinom da mu pripraviš putove, da pružiš spoznaju spasenja narodu njegovu po otpuštenju grijeha njihovih, darom premilosrdnog srca Boga našega po kojem će nas pohoditi Mlado sunce s visine da obasja one što sjede u tmini i sjeni smrtnoj, da upravi noge naše na put mira.

Za Boga se kaže da je sunce, zar je psalmist poganin? I sunce blagoslivlja Boga, nije valjda riječ o poganskom bogu? A Luka, Luka Isusa imenuje Mladim suncem. Kako bi sektaši tek natamburali Luku, da im ga je nekako dati u ruke?

 

[mire000]

Zato što jedenje određene hrane sprmljene u određeni dan praznika za tu svrhu - predstavlja idolsku hranu posvećenu prazniku ili onome koga taj praznik proslavlja, odnosno - jedan vid žrtve.
Dakle, ako je tako - onda hrana u tom slučaju nije SAMO hrana, već obredno ritualni elemenat koja se jede u čast nečemu.

Izvini ali ne opovrgava li ovu tvoju tezu sam apostol Pavle:
''a za zrtvovano idolima, znamo da idol nije nista, zato ne ispitujte sta se prodaje na mesnici savesti radi, nego jedite sve''

Rekao sam: ''Po Bibliji, ako je nesto ''paganskog porekla'' kao sto su to bile ''idolske zrtve'' u Pavlovo vreme -nikako ne predstavlja uvredu za Boga, ako onaj koji to jede, tim postupkom ''proslavlja Boga Oca''.''

Svakako da je Bolje da nase slavljenje nema nikakve veze sa takvim elementima, ali po ovom to ne znaci da ako su i sadrzani takvi paganski elementi, da ce Bog to obozavanje odbaciti ako je ono upuceno SAMO NJEMU.

Ako gresim ispravi me?

 

[Laodikeja]

Mire, ovo su dva različita teksta.

Kao prvo, apostol Pavle pa ni drugi apostoli nisu nikada pravili kompromis sa mnogoboštvom i usvajali paganske običaje.

Ovo što je apostol Pavle napisao u ova dva teksta - je upućeno Hrišćanima koji su živeli u vreme u kome je mnogoboštvo bilo široko rasprostranjeno, kao i običa jedenja idolskog mesa koje se jelo u čast Bogova.

Apostol napominje - da bez obzira što Hrišćani žive u okruženju gde se mnogoboštvo naširoko praktikovalo, kao i običaj jedenja idolske hrane, Hrišćani treba da znaju da oni imaju jednog Boga i da njih ne treba da brine to što su pagani određenu hranu kvalifikovali kao idolsku žrtvu - već da slobodno kupuju na tržnicama i jedu svu hranu kao svakodnevnu hranu - a ne kao onu koja je namenjena idolima, jer je sva hrana od Boga.

Apostol u ovom drugom tekstu napominje - da ako Hrišćanin dođe kod nevernika ili paganina - da treba da jede hranu koja se pred njega iznese, ali ako je ta hrana pripremljena u svrhu žrtve idolske za praznik nekom Bogu, onda da ne jede radi toga da ne bi osramotio Boga pred tim čovekom, i zato što to nije po Hrišćanskoj savesti.

"A za jelo idolskih žrtava, znamo da idol nije ništa na svetu, i da nema drugog Boga osim jednog.
Jer ako i ima koji se bogovi zovu, ili na nebu ili na zemlji, kao što ima mnogo bogova i mnogo gospoda:
Ali mi imamo samo jednog Boga Oca, od kog je sve, i mi u Njemu, i jednog Gospoda Isusa Hrista, kroz kog je sve, i mi kroza Nj.
Ali nema svako razuma; jer neki koji još i sad misle da su idoli nešto, kao idolske žrtve jedu, i savest njihova, slaba budući, pogani se.
Ali jelo nas ne postavlja pred Bogom: jer niti ćemo biti veći ako jedemo, ni manji ako ne jedemo" ( 1 Korinćanima 8. 4 - 8 )

"Све што се продаје на месарници, једите, и ништа не испитујете савјести ради;
Јер је Господња земља и што је на њој.
Ако ли вас ко од невјерника позове, и хоћете ићи, једите све што се пред вас донесе, и не премишљајте ништа савјести ради.
Ако ли вам пак ко рече: ово је идолска жртва, не једите ради онога који вам каже, и ради савјести; јер је Господња земља и што је на њој" ( 1 Korinćanima 10. 25 - 28 )

 

[mire000]

Mire, ovo su dva različita teksta.

Kao prvo, apostol Pavle pa ni drugi apostoli nisu nikada pravili kompromis sa mnogoboštvom i usvajali paganske običaje.

Ovo što je apostol Pavle napisao u ova dva teksta - je upućeno Hrišćanima koji su živeli u vreme u kome je mnogoboštvo bilo široko rasprostranjeno, kao i običa jedenja idolskog mesa koje se jelo u čast Bogova.

Apostol napominje - da bez obzira što Hrišćani žive u okruženju gde se mnogoboštvo naširoko praktikovalo, kao i običaj jedenja idolske hrane, Hrišćani treba da znaju da oni imaju jednog Boga i da njih ne treba da brine to što su pagani određenu hranu kvalifikovali kao idolsku žrtvu - već da slobodno kupuju na tržnicama i jedu svu hranu kao svakodnevnu hranu - a ne kao onu koja je namenjena idolima, jer je sva hrana od Boga.

Apostol u ovom drugom tekstu napominje - da ako Hrišćanin dođe kod nevernika ili paganina - da treba da jede hranu koja se pred njega iznese, ali ako je ta hrana pripremljena u svrhu žrtve idolske za praznik nekom Bogu, onda da ne jede radi toga da ne bi osramotio Boga pred tim čovekom, i zato što to nije po Hrišćanskoj savesti.

"A za jelo idolskih žrtava, znamo da idol nije ništa na svetu, i da nema drugog Boga osim jednog.
Jer ako i ima koji se bogovi zovu, ili na nebu ili na zemlji, kao što ima mnogo bogova i mnogo gospoda:
Ali mi imamo samo jednog Boga Oca, od kog je sve, i mi u Njemu, i jednog Gospoda Isusa Hrista, kroz kog je sve, i mi kroza Nj.
Ali nema svako razuma; jer neki koji još i sad misle da su idoli nešto, kao idolske žrtve jedu, i savest njihova, slaba budući, pogani se.
Ali jelo nas ne postavlja pred Bogom: jer niti ćemo biti veći ako jedemo, ni manji ako ne jedemo" ( 1 Korinćanima 8. 4 - 8 )

"Све што се продаје на месарници, једите, и ништа не испитујете савјести ради;
Јер је Господња земља и што је на њој.
Ако ли вас ко од невјерника позове, и хоћете ићи, једите све што се пред вас донесе, и не премишљајте ништа савјести ради.
Ако ли вам пак ко рече: ово је идолска жртва, не једите ради онога који вам каже, и ради савјести; јер је Господња земља и што је на њој" ( 1 Korinćanima 10. 25 - 28 )

Jeste ti si u potpunosti u pravu.
Ja gresim...