U danima kada ceo svet proslavlja dogadjaj Hristovog rodjenja ili takozvani Bozic, postavlja se jedno kljucno pitanje "da li biblija upucuje da trebamo proslavljati dan Hristovog rodjenja"
Na dsrugom mestu "da li je u bibliji zapisano vreme u kome se Hristos rodio"
Biblija o vremenu Hristovog rodjenja kaze sledece:
"A u šesti mjesec posla Bog anđela Gavrila u grad Galilejski po imenu Nazaret
K djevojci isprošenoj za muža, po imenu Josifa iz doma Davidova; i djevojci bješe ime Marija.
I ušavši k njoj anđeo reče: raduj se, blagodatna! Gospod je s tobom, blagoslovena si ti među ženama.
A ona vidjevši ga poplaši se od riječi njegove i pomisli: kakav bi ovo bio pozdrav?
I reče joj anđeo: ne boj se, Marija! Jer si našla milost u Boga.
I evo zatrudnjećeš, i rodićeš sina, i nadjeni mu ime Isus.
On će biti veliki, i nazvaće se sin najvišega, i daće mu Gospod Bog prijesto Davida oca njegova;
I carovaće u domu Jakovljevu vavijek, i carstvu njegovom neće biti kraja.
A Marija reče anđelu: kako će to biti kad ja ne znam za muža?
odgovarajući anđeo reče joj: duh sveti doći će na tebe, i sila najvišega osjeniće te; zato i ono što će se roditi biće sveto, i nazvaće se sin Božij" ( Luka 1. 26 - 35 )
Biblija dakle kaze da je Hristovo rodjenje najavljeno od strane andjela u sesti mesec.
Sesti mesec je kod Jevreja bio Septembar, jer godina po bibliji pocinje u Martu meseca AVIVA, na ravnodnevicu
Ako se od Septembra racuna devet meseci, dokazi se u mesec Jun kada je Isus rodjen.
Izvestaj biblije kaze da kada je Isus rodjen pastiri su napasali svoja stada na livadama oko Jerusalima, sto znaci da je bilo toplo.
Osim toga, mi u bibliji ne pronalazimo ni jednu zapovest da se proslavlja dan Hristovog rodjenja.
Postavlja se pitanje, odakle onda potice ideja da se dan Hristovog rodjenja obelezava, kod nekih naroda 25, a kod nekih 7 Januara, u zavisnosti od podnevlja i kalendara.
Odgovor na ovo pitanje je dole obrazlozen.
Praznik kojim tradicionalni Hrišćani obeležavaju Hristovo rođenje - u paganskoj filozofiji je bio posvećen rođenju Boga sunca.
Ovaj praznik se kod Rimljana obeležavao 25 decembra pod nazivom "Dies solis natalis invicti" rođendan Boga sunca.
Po ovoj paganskoj filozofiji - Hananski bog Val ( bog sunca i prirode ), bio je ubijen od strane svog suparnika - boga suše i vreline po imetu Mot.
Njegova sestra i žena po imenu "Anat" ( boginja krvoprolića i rata ), preklinjala je Mot - a da Vala vrati u život, ali kada su svi njeni napori propali - ona se razbesnela i u svom besu nadjačala i ubila Mot - a, uzela svog mrtvog brata i odnela ga na brdo bogova - gde je on vaskrsao u novi život.
Posle toga ( smatralo se ), njegova smrt i vaskrsenje su se odvijali godišnje.
Ovaj mit potiče iz drevnog Vavilona, a u vezi je sa njegovim prvim osnivačem "Nevrodom" Nojevim praunukom, i njegovom ženom "Semiramidom"
Kada je Nevrod propovedao izvesnom caru da on treba da obožava sedam zvezda i dvanaest znakova zodijaka - car je odredio da ga ubiju strašnom smrću.
Nakon Nevrodove smrti - njegova žena Semiramida rodila je sina i dala mu ime Tamuz, rekavši da je to reinkarnirani Nevrod - bog sunca, a da je ona majka božja, duh božji u ljudskoj majci, kraljica neba, devica majka.
Svog sina Tamuza poroglasila je spasiteljem, i uskoro su se svuda mogle naći statue žene koja u naručju drži malog dečaka.
"Dies solis natalis invicti" praznik posvećen rođenju boga sunca Tamuza, reinkarniranog Nevroda - mitološkog "Vaal - a" kasnije je prenesen u tradicionalne crkve zapadnog Rimokatolicizma i istočnog Pravoslavlja - sa svim popratnim običajima i verovanjima, i postao Božić - praznik posvećen Hristovom rođenju.
Na dan ovog praznika - mnogobošci su pekli okrugle kolače u obliku sunčevog diska, kitili jelke i mala drveća, palili baklje, unosili grane drveća u domove - jer se verovalo da bog sunca Vaal živi u svetom drveću i da time mogu osigurati napredak doma.
Smatralo se da bog sunca u određenim trenutcima - prelazi preko neba u svojim vatrenim kolima noseći praznične darove i blagostanje naciji.
Hananski bog Vaal je na reljefima prikazan kao bradati čovek sa šiljatom kapom i kićakom, dugom haljinom opasanom širokim kaišem oko pojasa.
U germanskoj mitologiji postojalo je božanstvo kome su se prinosile ljudske žrtve.
Ovi ratnici su obećavali svome božanstvu čije je ime bilo "Tijaz" da će mu darivati pobedu koju budu izvojevali nad neprijateljem, kao i sav plen posle bitke.
Oni su takođe verovali da božanstva mogu postati drveće.
Kada im božanstvo odgovori na molitve - oni su glave svojih neprijatelja zajedno sa plenom vešali na sveto drveće.
Svi ovi opisani mnogobožački običaji - danas se praktikuju u tradicionalnim crkvama istoka i zapada u vreme praznovanja određenih praznika, kao i popratni elementi u vreme trajanja Božića, poput - pečenja slavskog kolača, sečenje badnjaka, ukrašavanja božićne jelke, paljenja vatrometa, prskalica i ukrasnih sveća, verovanje u božić batu i deda mraza - koji dolazi sa neba u kočijama koje vuku irvasi i daruje decu božićnim poklonima.