Član
- Učlanjen(a)
- 25.08.2010
- Poruka
- 2.919
Има ли нешто лоше у делима? Апсолутно ништа! Па чему онда све забуне?
Поента Христове науке је промена човека, да човек у своме срцу не пожели грех:
27. Чули сте како је казано старима: Не чини прељубе. 28. А ја вам кажем да сваки који погледа на жену са жељом, већ је учинио прељубу у срцу свом. (Матеј 5)
Наша дела су одраз наше вере и љубави, ако нам је срце изопачено, свако уздржавање од греха (по закону) ће нам бити терет и мучење, али ако наступи промена у срцу и ми у свом срцу и не помишљамо на зло, ми нећемо чинити ни грех делима. Наша дела ће бити по нашем срцу исправна и свако дело ће бити плод наше вере.
12. Тако је, дакле, закон свет и заповест света и праведна и добра.
13. Добро ли дакле би мени смрт? Боже сачувај! Него грех, да се покаже грех добром чинећи ми смрт, да буде грех одвише грешан заповешћу.
14. Јер знамо да је закон духован; а ја сам телесан, продан под грех:
15. Јер не знам шта чиним, јер не чиним оно шта хоћу, него на шта мрзим оно чиним.
16. Ако ли оно чиним шта нећу, хвалим закон да је добар.
17. А ово више ја не чиним него грех који живи у мени.
18. Јер знам да добро не живи у мени, то јест у телу мом. Јер хтети имам у себи, али учинити добро не налазим.
19. Јер добро што хоћу не чиним, него зло што нећу оно чиним.
20. А кад чиним оно што нећу, већ ја то не чиним него грех који живи у мени.
21. Налазим, дакле закон, кад хоћу добро да чиним, да ме на зло нагони.
22. Јер имам радост у закону Божијем по унутрашњем човеку;
23. Али видим други закон у удима својим, који се супроти закону ума мог, и заробљава ме законом греховним који је у удима мојим.
24. Ја несрећни човек! Ко ће ме избавити од тела смрти ове?
25. Захваљујем Богу свом кроз Исуса Христа Господа нашег. Тако, дакле, ја сам умом својим служим закону Божијем а телом закону греховном. (Римљанима 7)
12. Од заповести уста Његових нисам одступао; чувао сам речи уста Његових више него свој ужитак.(Јов 23)
1. Благо човеку који не иде на веће безбожничко, и на путу грешничком не стоји, и у друштву неваљалих људи не седи,
2. Него му је омилео закон Господњи и о закону Његовом мисли дан и ноћ! (Псалам 1)
10. Јер је ово завет који ћу начинити с домом Израиљевим после оних дана, говори Господ: даћу законе своје у мисли њихове, и на срцима њиховим написаћу их, и бићу им Бог, и они ће бити мени народ.(Јеврејима 8)
Све заповести треба да држимо, прво треба да распнемо старог човека са Господом (да нам се промени срце и ум), тада нам закон неће бити јарам већ светло и омилеће нам да га се држимо сваки дан. Тако се разликујемо од оних који одбацују Спасење. То су главни показатељи. Битно је да нам закон није терет, а то нам тачно говори да ли смо се стварно променили или још нисмо. Ако нам заповести тешко падају, онда још нисмо.
То не значи да ћемо се спасити делима, она су само одраз наше вере и љубави, ми се сппашавамо благодаћу (снагом и милошћу Божијом) којом се и мењамо и држимо те заповести.
Поента Христове науке је промена човека, да човек у своме срцу не пожели грех:
27. Чули сте како је казано старима: Не чини прељубе. 28. А ја вам кажем да сваки који погледа на жену са жељом, већ је учинио прељубу у срцу свом. (Матеј 5)
Наша дела су одраз наше вере и љубави, ако нам је срце изопачено, свако уздржавање од греха (по закону) ће нам бити терет и мучење, али ако наступи промена у срцу и ми у свом срцу и не помишљамо на зло, ми нећемо чинити ни грех делима. Наша дела ће бити по нашем срцу исправна и свако дело ће бити плод наше вере.
12. Тако је, дакле, закон свет и заповест света и праведна и добра.
13. Добро ли дакле би мени смрт? Боже сачувај! Него грех, да се покаже грех добром чинећи ми смрт, да буде грех одвише грешан заповешћу.
14. Јер знамо да је закон духован; а ја сам телесан, продан под грех:
15. Јер не знам шта чиним, јер не чиним оно шта хоћу, него на шта мрзим оно чиним.
16. Ако ли оно чиним шта нећу, хвалим закон да је добар.
17. А ово више ја не чиним него грех који живи у мени.
18. Јер знам да добро не живи у мени, то јест у телу мом. Јер хтети имам у себи, али учинити добро не налазим.
19. Јер добро што хоћу не чиним, него зло што нећу оно чиним.
20. А кад чиним оно што нећу, већ ја то не чиним него грех који живи у мени.
21. Налазим, дакле закон, кад хоћу добро да чиним, да ме на зло нагони.
22. Јер имам радост у закону Божијем по унутрашњем човеку;
23. Али видим други закон у удима својим, који се супроти закону ума мог, и заробљава ме законом греховним који је у удима мојим.
24. Ја несрећни човек! Ко ће ме избавити од тела смрти ове?
25. Захваљујем Богу свом кроз Исуса Христа Господа нашег. Тако, дакле, ја сам умом својим служим закону Божијем а телом закону греховном. (Римљанима 7)
12. Од заповести уста Његових нисам одступао; чувао сам речи уста Његових више него свој ужитак.(Јов 23)
1. Благо човеку који не иде на веће безбожничко, и на путу грешничком не стоји, и у друштву неваљалих људи не седи,
2. Него му је омилео закон Господњи и о закону Његовом мисли дан и ноћ! (Псалам 1)
10. Јер је ово завет који ћу начинити с домом Израиљевим после оних дана, говори Господ: даћу законе своје у мисли њихове, и на срцима њиховим написаћу их, и бићу им Бог, и они ће бити мени народ.(Јеврејима 8)
Све заповести треба да држимо, прво треба да распнемо старог човека са Господом (да нам се промени срце и ум), тада нам закон неће бити јарам већ светло и омилеће нам да га се држимо сваки дан. Тако се разликујемо од оних који одбацују Спасење. То су главни показатељи. Битно је да нам закон није терет, а то нам тачно говори да ли смо се стварно променили или још нисмо. Ако нам заповести тешко падају, онда још нисмо.
То не значи да ћемо се спасити делима, она су само одраз наше вере и љубави, ми се сппашавамо благодаћу (снагом и милошћу Божијом) којом се и мењамо и држимо те заповести.
Poslednja izmena: