A u kom smislu nesavršena?
Mislim da je to opet neki Adventistički trik, jer su Adventisti isti kao fariseji. Drže se Mojsijevog zakona, ali su zato i veoma lukavi!
Koliko ja znam to nesavršenstvo ASD – ovako predstavljaju:
Mi smo jedina Crkva sa svom istinom, nijedna druga Crkva nema svu istinu na Planeti, i mi smo poslednja Crkva opisna u Otkrovenju. A nesavršenstvo se ogleda u tome – što LJUDI NISU SAVRŠENI, a svaki čovek ima pravo da se Krsti u Adventističkoj Crkvi ako za to izrazi želju!
A to je po meni princip – nije šija nego vrat.
Taj ostatak se nalazi u svim Crkvama, sem satanističkim. Takođe ga ima i među svim ljudima na planeti. Pismo govori da će u poslednjim danima Hrišćani živeti kao što su i počeli u I veku. Bez Crkava i dogmi. Već u zajedništvu i ljubavi – a to sada ASD nema! Možda će imati, ja to ne znam, ali znam da sada nema.
Hvala ti na željama, ali sam ja ipak čvrsto rešio da se spasim verom, a ne delima – jer imam odličan primer fariseja. Oni su želeli da se spasu delima. Tako i sada ZNAM, a i osvedočio sam se puno puta da bar od Adventista imam više vere. Mada to i nije uopšte teško. Mnogo je lakše nego npr. od Pravoslavaca. Pozdrav
[FONT=&]Лука 18:[/FONT][SUP][FONT=&]10[/FONT][/SUP][FONT=&]Два човека уђоше у цркву да се моле Богу, један фарисеј и други цариник.[/FONT]
[SUP][FONT=&]11[/FONT][/SUP][FONT=&]Фарисеј стаде и мољаше се у себи овако: Боже! Хвалим те што ја нисам као остали људи: хајдуци, неправедници, прељубочинци или као овај цариник.[/FONT]
[SUP][FONT=&]12[/FONT][/SUP][FONT=&]Постим двапут у недељи; дајем десетак од свега што имам.[/FONT]
[SUP][FONT=&]13[/FONT][/SUP][FONT=&]А цариник издалека стајаше, и не хтеде ни очију подигнути на небо, него бијаше прси своје говорећи: Боже! Милостив буди мени грешноме.[/FONT]
[SUP][FONT=&]14[/FONT][/SUP][FONT=&]Кажем вам да овај отиде оправдан кући својој, а не онај. Јер сваки који се сам подиже понизиће се; а који се сам понижује подигнуће се.[/FONT]
Tačno tako, crkva je nesavršena u Duhovnom smislu, ona ima potpunu istinu ali nema ljubavi, odnosno tu istinu ne primenjuje u potpunosti iskustveno u svom ličnom životu i ne traži dublje i sveobuhvatnije iskustvo sa Bogom i živu zajednicu sa njim, već više praktikuje samu formu, što nije posledica samog učenja koje je u u potpunosti ispravno, već toga što je greh umrtvio moralu osetljivost i doveo crkvu u stanje ravnodušnosti i obmane da o sebi ima dobro mišljenje i ako je ono u suštini loše, o čemu upravo govori verni i istiniti svedok u poruci koju upućuje svojoj poslednjoj crkvi, u kojoj otkriva njeno pravo stanje:
"I anđelu laodikijske crkve napiši: Tako govori Amin, Svedok Verni i Istiniti, Početak stvorenja Božijeg:
Znam tvoja dela da nisi ni studen ni vruć. O da si studen ili vruć!
Tako, budući mlak, i nisi ni studen ni vruć, izbljuvaću te iz usta svojih.
Jer govoriš: Bogat sam, i obogatio sam se, i ništa ne potrebujem; a ne znaš da si ti nesrećan, i nevoljan, i siromah, i slep, i go.
Savetujem te da kupiš u mene zlata žeženog u ognju, da se obogatiš; i bele haljine, da se obučeš, i da se ne pokaže sramota golotinje tvoje; i masti očnom pomaži oči svoje da vidiš.
Ja koje ljubim one i karam i poučavam; postaraj se dakle, i pokaj se.
Evo stojim na vratima i kucam: ako ko čuje glas moj i otvori vrata, ući ću k njemu i večeraću s njime, i on sa mnom.
Koji pobedi daću mu da sedne sa mnom na prestolu mom, kao i ja što pobedih i sedoh s Ocem svojim na prestolu Njegovom.
Ko ima uho neka čuje šta govori Duh crkvama" ( Otkrivenje jovanovo 3. 14 - 22 ).
U ovoj poruci kao što vidimo Isus Hristos govoreći o svojoj crkvi otkriva njeno pravo stanje i daje sledeće karakteristike, ona nije ni Duhovno hladna - neutralna i potpuno nezainteresovana za ikakav oblik Duhovnosti, ni vruća - potpuno u zajednici sa Bogom, već on kaže da je ona Duhovno mlaka - što je mešavina vrućeg i hladnog, odnosno da živi u verskom formalizmu bez iskustvene primene istine koju poseduje, što je posledica nedopuštanja Svetom Duhu da u njoj - odnosno u svakom pojedincu izvrši Duhovnu promenu, kako bi uspostavio živu prisnu zajednicu sa Hristom, i kako bi se na taj način Hristova pravda u potpunosti ostvarila u njoj.
Dalje, Hristos u ovoj poruci kaze da ona živi u samoobmani, govoreći za sebe da je Bogata i da ništa ne potrebuje, ne uvidjajući svoje pravo Duhovno stanje.
Zato on u nastavku ove poruke upućuje crkvi jedan savet koji ako se pravilno shvati i sprovede u iskustvu Božjeg naroda treba da dovede do reforme i Duhovnog probudjenja, a taj savet se sastoji u tome da crkva treba da kupi "Zlato žeženo u ognju" što pretstavlja živu veru i ljubav Božju, da se obuče u "Bele haljine" što pretstavlja Hristovu pravednost naspram ljudske, i da pomaže oči "Mašću očinom" što pretstavlja Duha Svetoga koji daje Duhovni vid.
Dakle crkva treba da se obrati u potpunosti Bogu i uspostavi živu neprekidnu zajednicu sa njim i dopusti da je on vodi, da se odrekne svoje pravednosti i da se obuče u Hrista i primi njegovu ljubav koja bi se pokazala u svakodnevnom iskustvu, i da traži Božansko pomazanje Svetim Duhom kako bi Duhovno progledala i shvatila svoje pravo stanje, obratila se Bogu i postigla viši stepen Duhovnosti i bila svetlost ovom svetu objavljujući istinu koja joj je poverena.
Crkva će doživeti reformu, jer tako otkriva reč Božju, i ta reformisana grupa se u Otkrivenju naziva "Ostatak.
Ovaj ostatak se u bibliji odnosi na grupu koja ima odredjene karakteristike zapisane u sledećim tekstovima:
"I razgnevi se zmija na ženu, i otide da se pobije sa ostalim semenom njenim, koje drži zapovesti Božije i ima svedočanstvo Isusa Hrista" ( Otkrivenje jovanovo 12. 17 ).
"I padnuvši pred nogama njegovim poklonih mu se; i reče mi: Gle, nemoj, ja sam sluga kao i ti i braća tvoja koja imaju svedočanstvo Isusovo. Bogu se pokloni; jer je svedočanstvo Isusovo Duh Proroštva" ( Otkrivenje Jovanovo 19. 10 ).
Dakle, ova grupa drži zapovesti Božje, i ima svedočanstvo Isusa Hrista, a iz ovih tekstova možemo videti šta je svedočanstvo Isusovo, to je dar Duha proroštva - proročki dar.
Zapazimo da ovde piše da ona IMA Duh proroštva, što znači da Bog u skladu sa potrebom ovu crkvu vodi kroz proroštvo, odnosno podiže svoje sluge proroke i kroz njih vodi crkvu.
Prema tome, ove karakteristike se isključivo odnose na Adventističku crkvu, što ne znači da će u ostatku biti samo Adventista, već i pojedinaca iz drugih crkava koji budu čuli i poslušali poslednju vest da izadju iz Vavilona i otpalih crkava koje prave kompromis sa zveri.
Šardu, ja sam već objasnio da izmedju zakona i vere mora postojati balans, i da jedno drugo ne isključuje, kao što si mogao da vidiš i iz prethodnih tekstova gde je jedno od obeležja vernih "Držanje Božjih zapovesti.
Ceo novi zavet upućuje na potrebu držanja zapovesti, mogu priložiti te tekstove.
Činjenica da smo mi bili privučeni Hristovom ljubavlju i poverovali u njega ne oslobadja nas poslušnosti, nego nas još potstiče na poslušnost.
Dakle, mi nećemo biti poslušni zato što želimo da time zaradimo spasenje, već zato što će nas Duh Sveti koji stanuje u nama na to nagoniti, poslušnost će u tom slučaju biti prirodan odraz naše duše, i vodstva svetog Duha koji će činiti da u svakom trenutku tako prirodno ispunjavamo njegovu volju bez da smo toga možda i svesni.
Velika je prevara da nas vera oslobadja poslušnosti zapovestima, tako može da razmišlja samo neobraćen čovek koji nije doživeo ispunjenje Duhom Svetim i Božjom ljubavlju, jer ne moguće je da neko doživi ovo iskustvo obraćenja a da se u njemu ne javi plod vere koji je poslušnost...JER JE VERA BEZ DELA MRTVA..
Vernik ispunjen Svetim Duhom neće biti poslušan zato što mora iz razloga što tako kaže reč Božja a rado bi činio suprotno, već vernik to čini zato što hoće, jer je promenjen silom Svetoga Duha, i zato što Hristos koji stanuje u njemu sam čini da vernik bude poslušan, on mrzi greh, mrzi sve što je u suprotnosti sa Božljom voljom, on nema druge Bogove i ne klanja se idolima koji mogu pretstavljati osim pravih lažnih Bogova i sve ono čemu možemo pridavati veću pažnju u odnosu na Boga - novac, slava, hrana, žene, televizija, moda, itd, već on ljubi Boga celim srcem više od svega i samo mu je on u srcu, on ne ubija jer poštuje život kao dar od Boga i ljubi svakog čoveka, ne čini preljube i ne želi ono što je tudje jer poštuje tudju imovinu i svetost braka i moralnu čistotu, ne krade, ne svedoči lažno, itd, itd.
Zato biblija i napominje da je "LJUBAV ISPUNJENJE ZAKONA" a ljubav se upravo ispoljava u svakodnevnom iskustvu i životnim situacijama u koje dolazimo a koje su formulisane upravo u deset Bozjih zapovesti, a ljubav nije forma već načelo pa prema tome i zapovesti kao takve.
