VIP
- Učlanjen(a)
- 14.07.2011
- Poruka
- 19.107
Shardu, izgleda si promasio ovaj moj odgovor.
Nigde u novom zavetu nećete naći primer da je neko od Apostola jeo svinjeće meso, niti su oni dolazili u sukob sa Farisejima oko kršenja ovih zdravstvenih propisa koji svinju odvajaju kao nečistu odnosno nezdravu za ishranu.
Da su too činili ili upućivali da svinja treba da se koristi u ishrani, to bi izazvalo veliki nacionalni skandal, i velike sukobe o čemu bi moralo biti zapisano u Jevandjeljima ili Delima Apostolskim, ali toga nema.
Drugo, ono što je Gospod stvorio kao nečisto odnosno nezdravo za ishranu u starom zavetu, znaci zivotinje čije je meso po prirodi nezdravo, zar to moze promeniti svoj unutrasnji sastav protokom vremena, i iz toga doneti zakljucak da je u starom zavetu nešto bilo nezdravo, a odjednom je to postalo zdravo u novom zavetu.
Sledeće, Bog u starom zavetu u tekstu u kome odvaja čiste životinje od nečistih, ne pominje samo svinju kao nečistu, već i neke druge životinje.
Moje pitanje je sledeće, zašto smo se mi ljudi skoncentrisali samo na svinjetinu, u tom slučaju trebali bi da jedemo i druge vrste životinja, jer u novom zavetu navodno sve je čisto, pa prema tome trebali bi da jedemo i lavove, tigrove, medvede, slonove, žirafe, majmune pse, mačke, miševe, gmizavce, bube, i sva ostala stvorenja.
Iz tog razloga to upravo pretstavlja jednu veštu sotonsku prevaru, koji se posebno zauzeo da diskredituje ovaj Bozanski propis, i da ljude navede da ga krše, raspirujući u čoveku želju za svinjskim mesom, jer zna da od ovog propisa zavisi spasenje, i da će svako ko ga jede poginuti u dan Hristovog dolaska, kako doslovno i kaze tekst u knjizi proroka Isaije 66 poglavlje koji sam već citirao.
Drugo, Šardu pominje odredjene tekstove u kojima Apostol govori da je sve dobro da se jede, pa prema tome i svinjeće meso, problem je u tome što Šardu tumači te tekstove proizvoljno, ne uzimajući u obzir literarni i istorijski kontekst vremena u kome su ti tekstovi nastali, već ih tumači sagledavajući ih u kontekstu današnjih prilika i tradicije u kojoj živi gde je svinjetina takoreći nacionalna hrana.
Kada bi kojim slučajem Šardu bio Kinez ili Indijac, on bi sigurno u tom slučaju ovaj tekst tumačio tako da bi propagirao konzumiranje pasa i mačaka koje kinezi koriste u ishrani, i kao Indijac bube, skakavce, itd, da je kojim slučajem Eskim, propagirao bi meso od foke ili morskih lavova, itd..
Dakle, sve ove tekstove treba tumačiti u kontekstu onoga vremena i prilika koje su vladale u ondašnjem Jevrejskom društvu, i propisu koji je Bog dao u vezi ishrane.
Kada Apostol kaze da je svako stvorenje dobro KOJE BOG STVORI ZA JELO ( ovaj izraz je posebno vazan za razumevanje svih tekstova koji govore o tome ), on tu misli upravo ono što i kaže pozivajući se na starozavetni propis u kome Bog odvaja čiste vrste mesa od nečistih, da je svako stvorenje KOJE BOG STVORI ZA JELO DOBRO, u sta ne spada svinjetina, jer nju Bog nije stvorio za jelo, već je odvojio kao nečistu odnosno nezdravu.
Apostol dakle u svim ovim tekstovima daje savet zadržavajući se u okvirima onih namirnica KOJE BOG STVORI ZA JELO, a u to ne spada svinjeće meso, jer kada bi u to uvrstili svinjetinu, onda bi morali uvrstiti i sve ostale gore pomenute: lavove, tigrove, medvede, slonove, žirafe, majmune pse, mačke, miševe, gmizavce, bube, i sva ostala stvorenja.
On se ovde isključivo obraća onim Jevrejima koji su odbijali sve one čiste vrste namirnica KOJE BOG STVORI ZA JELO, a koje su propisane u starom zavetu, jevrejima koji su tradicijom koju Bog nije propisao imali neke ekstremne navike u ishrani.
Prema tome, starozavetni propis o ishrani je univerzalnog karaktera, jer ono što je Bog stvorio na zemlji kao nezdravo, nikada ne može postati zdravo protokom vremena, i nije uslovljeno nacionalnim poreklom jednoga naroda, već je dato svim ljudima, i nezdravo je za sve ljude, pa čak i za životinje što je dokazala moderna nauka..
Što se tiče Adventističkih Hrišćana kojima pripadam, pravi Adventista je onaj koji u potpunosti živi sa Bogom u zajednici, i koji ima ljubav u srcu, i sve ostale rodove posvećenja.
Niti će jednog Adventistu spasti SAMO nejedenje svinjećeg mesa, već uz to mora ispuniti i sve ostalo koje mora primeniti u svom životu uz Božju pomoć.