Sve sto rekoh i sad i ranije - dovoljno je coveku da razume.
Ja nisam ni potreban da na ovo upucujem, ni Adventisti, jer svaki razuman covek moze sam da vidi danasnje moralno stanje sveta, i da se jedini spas covecanstva nalazi u vracanju coveka Bogu, i postovanje njegovih moralnih nacela koja je dao radi ocuvanja mira i srece u svetu.
Svako ko govori suprotno, ustvari nesvesno podrzava sve ono sto je posledica krsenja moralnih nacela, ratove, ubistva, mrznje coveka prema coveku, zlocina, preljube, razvrata, i nepostovanja bracne zajednice, silovanja, kriminala, verskih sukoba, itd..
Ali naravno, nije tebi do zapovesti, vec do Subote, jel tako Taramana, samo da nje nema, ni Adventista koji bi je postovali, i ti bi bio najsretniji, jer covek koji umisli da je Bog - njemu smeta sve i svako ko nije po njegovim merilima..
Jos nesto.
Covek je sklon da na osnovu jednog teksta u bibliji stvori teoriju koju ce pretvoriti u dogmu, i cvrsto ce se drzati nje kao da je ona istina koju biblija otkriva, i ako je to samo proizvod njegovih licnih tumacenja.
Ovo vidimo u razlicitim teorijama koje ovde na forumu mogu cuti, a koje nemaju veze sa kontekstom i ucenjem pisma.
Jedna od tih teorija je ta - da niko u starom zavetu nije odrzao zakon, pa iz tog razloga ni mi ne moramo da ga drzimo.
Biblija tako nesto ne poznaje, a ono o cemu je bilo rasprave na apostolskom saboru - vec sam objasnio, o cemu se tu govori, da se tu ne radi o deset zapovesti i Suboti, vec o obrezanju i obrednim pravilima i propisima koje su neki Jevreji hteli da nametnu neznaboscima da ih ispunjavaju.
U starom zavetu postoji mnostvo primera gde su starozavetne licnosti velicale i uzdizale zakon, radovale mu se, i drzale zapovesti.
Naravno, bilo je i onih koji su ga krsili, kao sto je to slucaj i danas, i Bog je takvim ljudima slao sudove Bozje, ali je i u starom i u starom i u novom zavetu - drzanje deset zapovesti jedan od osnovnih uslova spasenja, i merilo pravde, jer krsenje dest Bozjih zapovesti je u starom zavetu bio greh, pa je to isto greh i u novom zavetu, jer greh nije i ne moze prestati da bude greh sa prelaskom iz starog u novi zavet, vec greh ostaje greh, a zakon otkriva coveku sta on predstavlja, i vodi ga ka Hristu koji ne koriguje njegove spoljasnje formalne postupke, vec ga menja iznutra, da se covek prirodno ponasa po nacelu svake zapovesti.
Recimo primer.
Ako covek voli da krade, da laze ili ima sklonost ka suprotnom polu, on moze naterati sebe da formalno to ne cini jer tako kazu zapovesti: "NE KRADI, NE SVEDOCI LAZNO, NE CINI PRELJUBE"
Ipak, to predstavlja ljudski pokusaj da ne cini grehe koje zakon osudjuje, i moze predstavljati pravo mucenje za coveka, koji nesto voli i zeli da radi - ali ne sme, i muci se u sebi samome, jer zapovesti kazu NE.
ALI, kada covek kroz zakon spozna svoje gresno stanje i sklonosti da cini greh, da krade, laze, ili cini preljube, i potom se obrati Hristu i kaze: "GOSPODE, JA NEMAM SILI DA POBEDIM SVOJE GRESNE SKLONOSTI I NAGONE KOJI POSTOJE U MENI, MOLIM TE PROMENI ME I OCSTI OD GREHA I SILE GREHA KOJA ME NAVODI NA GREH..." tada Bog po iskrenosti ovakvog cina - daje coveku silu novorodjenja, cini u njemu promenu Duhom Svetim, i covek dozivljava nesto natprirodno u svom bicu - gde greh i sila greha nestaju, i covek nema vise zelje da cini ono sto je ranije cinio, on to sada mrzi, mrsko mu je, i on dobija jedan novi vidik, i uvid u Bozansku ljubav koja se ispoljava u ljubavi prema Bogu i bliznjima.
On vise nece krasti - vec ce davati drugima - jer voli svog bliznjeg, komsiju, ljude u svom gradu ili drzavi.
On vise nece lagati, jer ce postati istinoljubiv i iskren sa svima.
On nece ciniti preljube, niti ce ta vrsta nagona vise vladati u njemu - jer shvata prirodu moralne cistote, i suprotni pol ne gleda vise kao objekat svojih sebicnih zelja, vec kao bica kojima treba odneti jevandjelje, i jer sve ljude smatra bracom i sestrama.
Ovo se odnosi na svaku zapovest u deset zapovesti zakona.
Naravno, dok smo na gresnoj zemlji, mi moramo voditi stalnu borbu sa grehom i uticajima oko nas koji zele da nas vrate na stazu greha, ali - sve dok covek ide ovim putem posvecenja i odrzava zajednicu sa Bogom gledajuci u Isusa ocima vere - on ostaje u ovom stanju slobode od greha i njegove sile, i svakodnevno raste u posvecenju, jer jedino je tako i moguce da covek napreduje i raste u veri.
Amin!
