Nije fikcija, jer je ona jeste u mnogobostvu magijsko kultni elemenat, i u tradicionalnim crkvama je zauzela mesto kultno obrednog elementa koji se cak postavlja kao uslov spasenja, i svetlosti koju umrli ili ima ili nema na onom svetu.
Kakve veze ima sta taj obicaj znaci u mnogobostvu?
Jesi li ti uopste pogledao sta nama znaci taj cin "paljenja svece" ili opet slusas masonske price???
Kako mozes da povezujes taj obicaj sa ne znam, "vavilonskim i egipatskim okultnim" kada on nama takvo znacenje???
To bi bilo kao da ja uzmem vas obicaj "pranja nogu" recimo i pripisem mu znacenje koje on kod vas nema, recimo za obicaj pranja nogu se kaze sledece:
" Pranje nogu - U prvu subotu, mlada je isla da deveru pere noge. Nakon toga, dobijala je dar, "koju krajceru u kotao baci deverski svekar". Ponegde je ona prala noge i kumu, starom svatu i svekru. Kumu je prala noge sve dok joj ne "oprosti".
Ovim se mlada vezivala za muske "starije" clanove zajednice, te je ritual pranja nogu, koji se sastoji od magijskog dodira i reciprocnog davanja, analogan rakiji.."
Sad ja vas mogu da optuzim da ste vi okultisti i da vas obicaj pranja nogu potice iz paganstva, da stvorim "fiktivnu" pricu kao i masoni..
To vi radite!
I sad ti meni kazes da "nema fiktivnog stvaranja vestacke price" i da ste vi ovo povezivanje sa paganskim izveli iz "istorijskih cinjenica" - koga ti ovde zasmejavas?
Evo sta kod nas znaci obicaj paljenja svece(nema nikakve veze sa okultnim):
"Običaj paljenja sveća u crkvama je u Rusiju došao iz Grčke, odakle su naši preci dobili pravoslavnu veru u vreme svetog kneza Vladimira. Ali taj običaj nije nastao u grčkim crkvama. Sveće i kandila sa uljem su se upotrebljavali u crkvama još u davno vreme. Naredba da se napravi svetiljka od čistog zlata sa sedam kandila je jedna od prvih koju je Gospod dao Mojsiju (Ish.
25, 31-37).
U starozavetnoj Mojsijevoj skiniji svetiljke su bile neophodni deo sveštenosluženja i palile su se uveče pred Gospodom (Ish. 30, 8). U Jerusalimskom hramu prvosveštenik je istovremeno sa svakodnevnom jutarnjom žrtvom koja je služena u porti, tiho i sa strahopoštovanjem vršio pripremu svetiljki za večernje paljenje, a uveče bi ih posle večernje žrtve palio da gore celu noć. Kandila koja su gorela i te svetiljke su bili simbol Božijeg rukovodstva. “Ti si
Gospode, svetlost moja”, - uzvikuje car David (II Car. XXII, 29). “Riječ je Tvoja žižak nozi mojoj”, - kaže on na drugom mestu (Ps. CXVIII, 105). Iz hrama je u domove starozavetnih vernika prešla upotreba svetiljki u subotnje i druge praznične večeri, a posebno na Pashu. Pošto je Gospod Isus Hristos, “noću predao Sebe za svet i njegovo spasenje”, kao i služio Pashu, može se pretpostaviti da su u Sionskoj odaji koja predstavlja praobraz pravoslavnih hramova, pri prvom služenju Najsvetije Evharistije, takodje gorele svetiljke.
Sveće su palili i sveti apostoli, i prvi Hristovi sledbenici, kada su se okupljali noću radi propovedi Božije reči, molitve i lomljenja hleba. O tome se govori u knjizi Dela svetih apostola: “I bijahu mnoge svijeće gore u sobi gde se bijasmo sabrali” (Dela XX, 8).
U prvim vekovima hrišćanstava za vreme Bogosluženja su se uvek palile sveće. S jedne strane je za to postojala potreba: Hrišćani, gonjeni od mnogobožaca, su se radi Bogosluženja udaljavali u podzemlja i katakombe, a ona su uglavnom služena noću, te se nije moglo bez svetiljki. Ali sa druge strane i ono što je najvažnije, svetlost je imala duhovni značaj. “Kod nas se Bogosluženje nikada ne služi bez svetiljki, - govorio je učitelj Crkve Tertulijan, - ali ih mi ne koristimo samo da bismo razgonili noćnu tamu, - jer Liturgiju služimo pri dnevnoj svetlosti, već radi toga da bismo pomoću njih izobrazili Hrista - nesotvorenu svetlost, bez koje bismo i u sred bela dana lutali u mraku»."
Ipak vi masoni ovo predstavljate kao paganizam, da bi sebe opravdali a unistili pravu Hristovu crkvu. To vam je posao!