Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Speed (brzina) ulični je naziv za prilično širok spektar hemijske porodice metamfetamina. Ulična imena, još su meth i chalk. To je sintetički stimulans mozga koji uzrokuje promene mentalnih i motoričkih funkcija. Izraz speed odnosi se na razne derivate amfetamina.
[h=2]Izgled[/h] Najčešće se pojavljuje u obliku belog praha ili tableta bez mirisa i gorkog ukusa, a ređe u kapsulama, kristalima. Standardna pakovanja su providne najlonske kesice sa prahom ili sa kristalićima. Čistoća praha je 6 do 10%. Kristalići (metamfetamin), slični ledu (ice) izazivaju jaču reakciju i imaju dugotrajno delovanje (maksimalno i do 30 sati).
[h=2]Hemijski sastav[/h] Speed se odnosi na razne derivate amfetamina. Amfetamini su stimulansi koji deluju na centralni nervni sistem. Sintetički amfetamini se nazivaju metamfetamini. Metamfetamin se dobija preradom efedrina ili pesudoefedrina koji se koriste kao lek. Dejstvo amfetmina i metamfetamina je veoma slično, samo su efekti jače izraženi kod metamfetamina. Detekcija u mokraći moguća je kod amfetamina 8 do 24 sata od upotrebe, a kod metamfetamina 2 do 3 dana.
[h=2]Način upotrebe[/h] Najčešće se konzumira ušmrkavanjem ali može i gutanjem, pušenjem ili intravenski. Intravenski način korišćenja je veoma opasan usled povećanog rizika od predoziranja ili od inficiranja korišćenjem zajedničke igle.
[h=2]Efekat[/h] Dejstvo počinje 15-30 minuta nakon uzimanja, a traje nekih 4-6 sati iako se delovanje može proširiti i do 24 sata. Osoba pod delovanjem speeda oseća se nemirno, uznemireno i čudljivo, ponekad i zlovoljno. Veće doze pojačavaju efekte, a osoba postaje sve više uzbuđena, govorljiva i proživljava lažan osećaj samopouzdanja ili nadmoćnosti; može se ponašati i na bizaran način; neki postaju agresivni i neprijateljski raspoloženi.
[h=2]Mentalno delovanje[/h] Povećana živahnost, pozitivna promena raspoloženja, osećaj ugodnosti, povećana pričljivost, povećana agresivnost, osećaj izdržljivosti i snage, nezainteresovanost za prijatelje i seks, smanjeni apetit, paranoja.
Amfetamini su lako uočljivi standardnim testovima na drogu. Ostaju u urinu 24-72 sata nakon konzumacije. Metamfetamini ostaju u organizmu neznatno duže 24-96 sati.
Produženo uzimanje amfetamina može dovesti do neishranjenosti osobe i nedostatka vitamina, kožnih poremećaja, pojave čireva, nesanice, gubitka težine, depresija.
[h=2]Amfetamini stvaraju telesnu, ali i psihičku zavisnost[/h] Dugotrajnim uzimanjem amfetamina, telo stvara određenu toleranciju pa osoba povećava dozu i tako metamfetamin postane potrebna supstanca u čovekovom telu za normalno funkcionisanje. To je najveći problem kod odvikavanja i zato su potrebne povećane količine lekova da bi se postigli željeni rezultati. Kod korisnika velikih količina amfetamina kroz duži period vremena može se razviti amfetaminska psihoza. To je mentalni poremećaj sličan paranoidnoj shizofreniji. Psihoza se manifestiuje kroz obmane, privide, iluzije i paranoje. Ponekad takve osobe pokazuju čudno, nasilno ponašanje.
Ekstazi (engleski izraz za zanos, ekstazu) je sintetička droga i spada u psihostimulatore. Nazivi koji se najčešce koriste su ecstasy, bombona, bonkas, eks, esktaza, ekser, X, golubica, vesela tableta, Adam.
Vrlo je popularna među mladima zbog relativno jednostavne nabavke, a pogrešno se smatra stimulatorom dobrog raspoloženja koji nije opasan
[h=2]Izgled[/h] Ova vrsta droge se pojavljuje u obliku malih tableta sa različitim utisnutim znakovima po kojima ih korisnici prepoznaju kao npr. srce, smajlić, golubica, likovi iz crtanih filmova itd.
[h=2]Hemijski sastav[/h] MDMA (3,4 metilendioksi-metamfetamin) je sintetička psihoaktivna droga, po hemijskom sa stavu slična metamfetaminu i halucinogenom meskalinu i u čistoj formi, to je beli kristalni prah. Pod pojmom ekstazi svrstano je više različitih hemijskih supstanci identičnog delovanja: amfedoksamin ili MDA (3,4-metilendioksifenilizopropilamin), zatim MMDA (3-metoksi-4,5-metilendioksi-fenil-izopropilamin), MDMA (3,4-metilen dioksimetamfetamin). Svi se dobijaju sintetski. Često se mešaju sa drugim supstancama na putu do krajnjeg korisnika. Tako je i sadržaj tableta koje se kupuju na ulici izuzetno nepouzdan i obično sadrži druge psihoaktivne supstance kao što su: kofein, efedrin, amfetamin i sl.
[h=2]Način upotrebe[/h] Najčešće se konzumira gutanjem ili ušmrkavanjem. Uobičajena doza varira između 80 i 160 mg (oralno). Standardnom dozom smatra se 2 mg po kilogramu telesne težine (iako reagovanje na ovu drogu nije strogo proporcionalno telesnoj težini). Kad se uzima oralno, efekti se javljaju oko 30-45 minuta kasnije. Ušmrkavanje ili ubrizgavanje uzrokuju brže djelovanje.
[h=2]Efekat[/h] Početak delovanja, “coming up”, korisnici osete kao zatezanje vilica, znojenje, sušenje usta, podrhtavanje i ubrzan rad srca. Krvni pritisak raste, kao i telesna temperatura. Može se javiti i mučnina. Dolazi do povećanja budnosti i energije, kao i potiskivanja žeđi, umora i sna. Javlja se živahnost i raste osećaj bliskosti sa drugom osobom ili okruženjem. Zvukovi, boje i emocije izgledaju i doživljavaju se intenzivnije. Visoke doze ove droge dovode do slabije koordinacija ekstremiteta i brzo micanje zenica poznato pod nazivom nistagmus. Mogu se javiti i glavobolja, kao i bezrazložna agresivnost koju je teško obuzdati. Pod uticajem ekstazija moguće je plesati satima. Ovo povećanje fizičke aktivnosti, uz rast telesne temperature koji prati uzimanje ove droge, nosi opasnost od prekomernog gubitka telesne tečnosti i pregrejavanja. Prestankom delovanja javlja se osećaj umora i depresije koji može potrajati satima. Korištenje ekstazija dovodi do razvoja tolerancije, umerene fizičke i psihičke zavisnosti. Mogu se javiti konfuzija, stalni strahovi i depresivna stanja, slušne i vidne halucinacije, a u najgorim slučajevima paranoidna psihoza, teško psihijatrijsko oboljenje.
[h=2]Posledice[/h] Povišen krvni pritisak, opasnost od infarkta miokarda, gubitak apetita i telesne težine, poremećaji spavanja, moguća pojava psihoze. Osim trenutnog štetnog delovanja, dokazano je da ova droga uzrokuje mutacije i oštećenja na naslednom materijalu, a ima i dugoročne štetne posledice.
Predoziranje karakteriše brzi puls, visok krvni pritisak, slabost, mučnina, vrtoglavica, grčenje mišića ili napadi panike. Kod pojave takvih simptoma treba sesti, odmoriti se, po mogućnosti izvan zagušljivog i pregrejanog prostora i popiti tečnost (ne alkohol).
Smrtni ishodi su posledica predoziranja, hiperpireksije (povećane temperature, dehidracije (gubitak tečnosti) i otkazivanja rada srca. Psihotično, agresivno i autoagresivno ponašanje (nasilje prema drugima, autodestruktivnost, samoubilačke verbalizacije, nagoveštaji ili ponašanja ) zahtevaju primenu snažnih lekova (haloperidol i dijazepam, čak injekciono ), po potrebi i u kraćim vremenskim intervalima.
LSD ili dietilamid lizergične kiseline je jedan od najjačih halucinogena. Sintetisan je 1938. godine iz gljivice claviceps purpurea (ražana glavica). Konzumiranje je postalo popularno 60-ih godina, 1967. proglašen je ilegalnom drogom.
[h=2]Izgled [/h] Pojavljuje se u raznim oblicima: beli prašak rastvorljiv u vodi i alkoholu, u obliku malih belih pilula ili prašaka u različito obojenim kapsulama, u obliku bombona ili obojenih kocki šećera, u obliku drogom natopljenih komadića papira sa crtežima. Papirići su redovno oslikani sa najrazličitijim motivima i crtežima kao npr. Bart Simpson, Paja Patak, golub, indijskim slovom i simbolim 'om' itd.
[h=2]Hemijski sastav[/h] Lizerginska kiselina je osnovno hemijsko jezgro koje se nalazi u svim alkaloidima iz raževe glavice, gljivice koja živi na klasju raži. LSD je jedan od mnogobrojnih polusintetskih derivata lizerginske kiseline. Proizvodi se sintetski. LSD nema mirisa, boje i ima neznatno gorak ukus.
[h=2]Način upotrebe[/h] U organizam se unosi gutanjem tableta, kapsula, praškova i tečnosti, lizanjem papirića natopljenih drogom ili u vidu intravenskih injekcija. Nakon oralnog unosa efekat se primećuje nakon 15 do 45 minuta, kod intravenskog unosa nakon 5 do 10 minuta. Delovanje traje oko 12 sati, ponekad i do 24 sata, i ne može se zaustaviti. Dužina delovanja se ne može predvideti jer zavisi od individualnog raspoloženja svakog pojedinca u trenutku uzimanja droge. Na tržištu se pojavljuje u obliku obojenih kocki šećera, u kapsulama i tabletama, u obliku praha, komadića papira sa crtežima. U organizam se unosi preko usta - gutanjem tableta ili lizanjem drogom natopljenih listića.
[h=2]Efekat[/h] Spada u halucinogene i predstavlja najpoznatiju drogu iz ove grupe. Efekat zavisi u velikoj meri od očekivanja, raspoloženja i okruženja. Dovodi do promena u misaonom procesu, njegovoj brzini, ali i sadržaju.
Dejstvo počinje posle otprilike 30 minuta. Droga izaziva vizuelne halucinacije u smislu promene opažanja. Halucinacije su u vidu promena opažanja vremena i prostora, ali i opažanja sopstvenog tela: zvukovi se mogu videti, a slike čuti. To može izazvati i neprijatnosti: strah, pomešana osećanja, panika, gubitak kontrole, strah od smrti - horror trip. Neugodne fizičke manifestacije delovanja su retke i opisuju se kao nelagoda, mučnina, povraćanje, glavobolja i bolovi u telu.
Niske doze ove droge obično daju efekte slične efektima marihuane, srednje doze dovode do halucinatornih i iluzionih fenomena, pri većim dozama nastaju “kosmičko-magijske vizije” nazvane još i “kosmička realnost”. Početak je obeležen euforijom sa jakim smehom i koja se nastavlja u stanje onoga što korisnici imenuju kao “dobar trip” odnosno stanje relaksacije, opuštenosti, sreće, zadovoljstva, uz osećaj proširenja spoznajnih mogućnosti. Zenice se šire, može doći do slabog drhtanja ruku i problema sa ravnotežom. Javljaju se živo obojene vizije koje se vide zatvorenim očima, a izoštrava se i osećaj za boje. Raspon raspoloženja koje izaziva LSD vrlo je širok: od ekstremnog zadovoljstva do jake anksioznosti. Upravo se u tome i krije opasnost, jer se katkada ne može prekinuti haluciniranje koje može potrajati više sati. Istovremeno, osoba ima iskustvo užasnog straha koji ne može izbaciti iz svoje svesti. Ova neugodna iskustva, “loš trip”, mogu se ispoljiti kao panika, depresivno stanje ili konfuzija.
Nakon konzumiranja mogu se javiti i flashback epizode - fenomena da se neočekivano, nakon više dana, nedelja, čak i meseci, javi delovanje ove droge. Zbog nepredvidivosti, ova pojava je izuzetno opasna. Takođe se može javiti i psihoza.
Inače LSD izaziva blažu psihičku zavisnost, ali ne i fizičku.
Kod LSD-a ne postoje klasični simptomi predoziranja, ali je kod vrlo jakih doza (preko 150 mikrograma) verovatnost paranoje i trajnih psihičkih posledica bitno povećana. Smrtonosna doza LSD-a kod ljudi nije poznata i u svetu nije zabeležen ni jedan slučaj smrti direktno povezane s trovanjem LSD-om, mada su poznati slučajevi samoubistva izazvanih psihozom ili halucinacijama na LSD-u.
Testovi na LSD nisu uključeni u standardne testove na droge, zbog svoje složenosti i visoke cene. Nakon najviše 48 sati više se ne može detektovati u urinu, a u krvi već nakon najviše 24 sata od konzumiranja.
O drogama (uopšte) Droge obuhvataju sva sredstva koja mogu izazvati zavisnost, a čija je proizvodnja, stvaranje u promet i upotreba u većini zemalja zakonom zabranjena. Tu se ubrajaju: kanabis, heroin, LSD (dietilamin lizergične kiseline), ecstasy (MDMA - metilen-diamino-metamfetamin), kokain i dr.
Drogama se smatraju i sredstva koja se legalno proizvode i upotrebljavaju u medicini ako se nabavljaju na nelegalan način radi nemedicinske upotrebe, npr. morfin, kodein, amfetamin, kokain i neki lekovi iz grupe sredstava za smirenje.
Proizvodi široke potrošnje kao benzin, aceton i sl. takođe mogu postati droge ako se upotrebe kao sredstva za drogiranje.
Zavisnost podrazumeva nesavladivu želju za drogom, jaku želju za nabavljanjem i uzimanjem droge po svaku cenu, sklonost povećavanju doze droge kako zavisnost duže traje. Zavisnost osim opasnosti za zavisnika nosi opasnost i za porodicu i celu društvenu zajednicu.
Zavisnost može biti psihička, fizička ili kombinovana
Fizička zavisnost podrazumeva promene u funkcionisanju organizma koje nastaju usled dugotrajnog konzumiranja droga. Te se promene nakon prestanka uzimanja droge karakterišu raznolikim simptomima, zavisno od sredstva koje je izazvalo zavisnost. Organizam fizički zavisnog čoveka održava tu novu ravnotežu jedino ako je droga stalno prisutna.
Psihička zavisnost je izmenjeno stanje organizma u kome osoba oseća jaku potrebu za stalnim uzimanjem droge kako bi se zadržao osećaj dobrog psihičkog stanja i zadovoljstva. Pretežno psihičku zavisnost uzrokuju kokain, kanabis i neki halucinogeni. Ostali (opijati, amfetamini, neka sredstva za smirenje itd.) uzrokuju i psihičku i fizičku zavisnost, a samostalna fizička zavisnost je jako retka.
Tolerancija na droge je stanje u kome organizam dolazi nakon dugotrajnog uzimanja tog sredstva pri čemu je za održanje dobrog funkcionisanja potrebno povećavati dozu.
Apstinencijalni sindrom je skup simptoma koji se javljaju nakon prestanka uzimanja droge
Širenje zloupotrebe droge može se protumačiti na nekoliko načina. Posledica je širenja i jačanja međunarodnog kriminala i povećanjem proizvodnje i ponude; promene kvalitete života i povećanim zahtevima koje moderno društvo stavlja pred čoveka.
Pojava zloupotrebe droga je usko vezana za adolescenciju od 13. do 21.godine života. Adolescencija je burno razdoblje odrastanja i sazrevanja mlade osobe koja je još uvek u potrazi za svojim identitetom, sklona dokazivanju i sa jasnom potrebom odmicanja od uticaja roditelja i drugih osoba koje učestvuju u njenom vaspitanju. Mladi su u razdoblju adolescencije često nesigurni, skloni popuštanju pritiscima svojih vršnjaka, i kao takvi su najzanimljiviji onima koji dobro zarađuju od prodaje droge.
Podela na lake i teške droge predstavlja podelu psihoaktivnih droga
Ova razlika se pravi kako u nezvaničnom govoru, tako i u zakonodavstvu određenih država. Pojam teške droge se koristi za droge koje stvaraju fizičku zavisnost, dok se pojam lake droge koristi za one droge koje izazivaju blagu psihološku zavisnost ili je ne izazivaju uopšte.
Ova kategorizacija je često subjektivna, društveno i kulturno uslovljena za svaku drogu. Zavisno od konteksta, određena droga se može kategorizovati na više različitih načina.
Primeri teških droga su heroin, morfijum, kokain i metamfetamin. Alkohol i nikotin se takođe svrstavaju u teške droge zbog toga što izazivaju zavisnost i opasne su po zdravlje. Droge u ovoj grupi se najčešće opisuju time što izazivaju fizičku zavisnost, postoji veća mogućnost predoziranja, i nose brojne zdravstvene rizike, uključujući smrt.
Primeri lakih droga su kanabis, meskalin, psilocibin i LSD. Pojam lakih droga se najčešće upotrebljava i za indijsku konoplju (marihuanu ili hašiš) jer nije povezana sa smrtnim slučajevima, niti kriminalom i nasiljem među korisnicima, niti postoje dokazi da izaziva fizičku zavisnost.
Prvi korak u lečenju je detoksikacija uz pomoć lekova ili bez njih ako nije reč o zavisniku.
Samo je za mali broj slučajeva moguće osigurati poseban bolnički tretman, pa većina zavisnika prolazi kroz ambulantno lečenje. Ali, lečenje ne prestaje odvikavanjem, već proces traje najmanje dve godine. Ipak, postoji mogućnost da se zavisnik nakon nekog vremena ponovo vrati drogi. Najveći problem je u nedostatku bolničkih i vanbolničkih sredstava.
U cilju prevencije nastanka zavisnosti od konzumacije narkotika treba uložiti mnogo truda i rada, a posebno kroz preventivne programe u školama (pravovremena informisanost i edukacija učenika i roditelja putem informativnih programa), razne kampanje putem medija i drugih institucija.
Tom Holovej (57) sa Floride ostao je bez zuba i dela jezika kada mu je nedavno eksplodirala elektronska cigareta u ustima.
Tom je ostavio cigarete pre dve godine, a kako bi se što pre odvikao od duvana, počeo je da koristi elektronske cigarete. Nedavno je doživeo nesreću, kada mu je elektronska cigareta eksplodirala u ustima.
Njegovo zapomaganje čula je supruga koja mu je dotrčala u pomoć. "On je pušio u radnoj sobi, a u kući se odjednom prolomio zvuk sličan eksploziji petarde," rekla je ona.
Tom je ostao bez zuba i dela jezika, a ostaci cigarete koji su pali uzrokovali su požar u sobi. Buč Parker, vatrogasac, objasnio je da je ekploziju uzrokovala baterija.
"Nikada nisam čuo, ni video nešto slično. Izgledalo je kao da je imao “raketu u boci” u ustima," rekao je Parker.
Iako su električne cigarete vrlo popularne kao sredstvo za odvikavanja od pušenja, lekari baš ne vole da ih preporučuju:
"Činjenica je da mi ne znamo koje se tačno komponente nalaze u električnim cigaretama i koliko su one (naročito baterije) bezbedne za korisnike," rekao je dr Džon Spengler.
"Sa druge strane ne postoje podaci koji ukazuju da e-cigare zaista pomažu na duže staze, a čini se da one samo još više privlače mlade da probaju pravu stvar."
Postoje osobe koje ih nalaze vrlo korisnim, ali i one koje ih smatraju beskorisnim.
"Ja svojim pacijentima govorim da su e-cigarete zaista pomogle nekima, ali da njihov standard kvaliteta niko nije regulisao. Čak su u nekim uzorcima pronađene i nečistoće poput antifriza. Sve te podatke treba preneti opacijentu i na njima je da odluče," kaže dr Džon Spengler.
Vakcina protiv heroina uspešno testirana na miševima
Tim meksičkih stručnjaka s Nacionalnog instituta za psihijatriju je objavio ovih dana da je uspešno testirao vakcinu protiv heroina na miševima i da se sprema da ispitivanje nastavi na ljudima.
Vakcina, koja je patentirana u SAD, deluje tako što organizam čini otpornim na dejstvo heroina pa korisnici više ne osećaju zadovoljstvo kada šmrču ili ubrizgavaju dotičnu drogu, prenosi Rojters.
- To će biti vakcina za ozbiljne zavisnike, koji nisu imali uspeha sa drugim terapijama odvikavanja - ističe Maria Elena Medina, direktor pomenutog instituta.
Naučnici širom sveta već više godina tragaju za vakcinom kojom bi se postiglo odvikavanje od droge, ali dosad još nejedna od njih nije sasvim razvijena i puštena na tržište.
Najbliže cilju, osim Meksikanaca, su američki stručnjaci sa Nacionalnog instituta za zloupotrebu narkotika, koji prijavljuju značajan uspeh u razvijanju vakcine protiv kokaina.
Inače, tokom testiranja meksičke vakcine na miševima, njima je duže vreme bio dostupan heroin, ali su ga vakcinisane životinje znatno manje koristile nego nevakcinisane.
Meksiko je jedna od zemalja najvećih proizvodjača droge, a predstavlja i tranzitnu zemlju za dopremanje narkotika na tržište SAD. Ova zemlja ima sve veći problem sa zavisnicima od droge. Po rečima meksičkog ministra zdravlja Hosea Kordove, trenutno ima 450.000 Meksikanaca teških zavisnika.
Najveća koncentracija zavisnika je uz koridor kojim se narkotici dopremaju u SAD.
Od 2006. godine je u sukobima suprotstavljenih kartela koji krijumčare drogu, ostvarujući milijarde dolara zarade, stradalo preko 47.000 Meksikanaca.
Istraživanja pokazuju da se 59 procenata alkoholičara popravlja posle samo jedne doze moćnog halucinogena.
Pre nekoliko decenija, brojne klinike u SAD su koristile LSD u lečenju alkoholizma sa delimičnim uspehom. Ali do sada nijedno istraživanje nije skupilo rezultate tih lečenja da dokumentuje tačno koliko je LSD bio efektan.
Teri Krebs i Pol Bjorn Džonasen sa Harvard medicinske škole u Bostonu, SAD, skupili su rezultate šest relevantnih kliničkih ispitivanja sprovedenih kasnih 60-ih i ranih 70-ih. Ona su obuhvatala 536 učesnika, od kojih su većina bili muškarci uključeni u program lečenja od alkoholizma.
Rezultati pokazuju da je u proseku kod 59 procenata pacijenata kojima je dat LSD zabeleženo poboljšanje. Kod pacijenata u kontrolnoj grupi koji su lečeni standardnim metodama odvikavanja od ove bolesti zavisnosti taj broj je bilo svega 38 procenata.
Takođe, pokazali su se slični korisni efekti i u održavanju apstinencije od alkohola. Pozitivni efekti jedne doze LSD-ja traju bar šest meseci i opadaju do 12 meseca.
"S obzirom na dokaze o korisnim efektima LSD-ja na alkoholizam, nejasno je zašto je ovakav tretman toliko zanemaren", kaže Džonasen.
Alkoholizam kod žena predstavlja poseban socijalno-medicinski problem obzirom na biološku ulogu koju žena ima u porodici i društvu. Tek šezdesetih godina ovog veka objavljene su prve studije o ženama alkoholičarima koje nagoveštavaju da je žena alkoholičar donekle „bolesnija“ od muškarca alkoholičara, jer je ona psihološki konfuznija i konfliktnija ličnost.
Što se brojnog odnosa alkoholičara među polovima tiče, žene su bitno smanjile prednost muškaraca, govore statistike. Danas je taj odnos, približno, 4:1 ako gledamo odnos muškaraca prema ženama, uz napomenu da žene mnogo češće upražnjavaju pritajeni način opijanja, dok se jači pol opija bez skrivanja.
Osobe oba pola ispoljavaju netolerantnost u odnosu na alkoholizam kod žena, a nije retka pojava da i same žene alkoholičari pokazuju osećanje odvratnosti kada o tome govore.
Ovakve kvalifikacije potiču iz tradicionalnog stava koji se odnosi na ulogu žene u društvu, jer žena koja prekomerno pije ne može uzorno da se ponaša. Kao takva, ne može da bude dobra ni majka, ni supruga, ni roditelj, ni vaspitač, ni saradnik, niti ona može seksualno da se kontroliše, bar onako kako to tradicionalno moralna pravila propisuju i zahtevaju.
Prema tome, mišljenje o moralnoj slabosti alkoholičara eksplicitnije se odnosi na žene nego na muškarce. To, uostalom, nije čudno kada se uzme u obzir da se žena oduvek smatrala nosiocem, ali i krivcem za poremećen kvalitet emocionalnih odnosa u porodičnom miljeu.
[h=2] Put ka dnu[/h]Na nastanak i razvoj alkoholizma kod žena utiču:
- socio-kulturni faktori
- individualni
- bračno porodični faktori
Od individualnih faktora najčešći su: usamljenost, nesigurnost, stres, nisko samopoštovanje, kao i neki telesni faktori (predmenstrualna napetost i poremećaj menstrualnog ciklusa).
Hormonalna neravnoteža podstiče alkoholizam. S tim u vezi primećeno je da mnoge žene počinju sa intenzivnijim opijanjima u doba ulaska u menopauzu.
Od bračno-porodičnih faktora najznačajniji su: nezadovoljstvo brakom, trudnoća, pobačaj, razvod, gubitak muža, odlazak dece iz porodice, odnosno sindrom praznog gnezda...
Promene koje nisu mimoišle ni naše društvo, donele su ženama daleko više uloga i obaveza. Emancipacija žena za nus pojavu ima alkoholizam koje su u nedovoljno pripremljene ušle u ovaj proces. Finansijska samostalnost, oslobađanje i prestanak diskriminacije žena na javnim mestima, dozvolile su im, da piju kao muškarci.
[h=2]Uticaj alkohola na organizam[/h] Kliničkim istraživanjima potvrđeno je to da je organizam žene mnogo više osetljiv na toksično dejstvo alkohola nego organizam muškarca. Žene su niže rastom i manje telesne težine, a telo im sadrži više masti, čak i ako su mršave.
Alkohol ne može dobro da cirkuliše kroz masno tkivo, jer je ono slabo prokrvljeno, pa odlazi ravno u glavu, gde je dotok krvi najbolji. Koncentracija alkohola u krvi kod nežnijeg pola dostiže vrhunac brže nego kod džentlmena i duže ta vrednost ostaje visoka.
Organizam žene sporije razgrađuje alkohol nego telo muškarca. Kod pripadnica ženskog pola veoma brzo se javlja oštećenje tena (koža lica ogrubi), podočnjaci postaju izraženiji, a bore naglašenije.
Usled prekomerne i dugotrajne upotrebe alkohola, organizam postepeno počinje da slabi, a zdravlje se rapidno narušava. Tada se javljaju obolenja unutrašnjih organa: srce, jetra, stomak, pankreas. U toj fazi koža postaje suva, perutava, istanjena, zborana, a ponekad se javljaju i krvni podlivi.
Većina alkoholičarki znatno manje pije ili prestaje da uzima alkohol tokom trudnoće. Verovatno zbog toga što veliki značaj pridaju materinstvu. Alkohol koji trudnica uzima, preko organa za varenje i njihove sluzokože dospeva u krvotok, a odatle u sve organe i u sva tkiva organizma. Preko majčinog krvotoka alkohol dospeva i u krvne sudove materice u kojoj se razvija plod.
Konzumiranje alkohola u trudnoći jedan je od faktora koji za rezultat ima prevremeni porođaj ili pobačај. Procenjuje se da opijanje u prva tri meseca trudnoće predstavlja veliki faktor rizika.
Pretpostavlja se, da čak i umerena upotreba alkohola u toku prvih sedam nedelja trudnoće može da dovede do pojave „fetalnog alkoholnog sindroma”.
Simptomi "fetalnog alkoholnog sindroma" su:
1. Strada bebin centralni nervni sistem. Takve bebe su psihički zaostale, imaju malu glavu i funkcionalno-neurološke poremećaje.
2. Zaostaju u somatskom razvoju. To znači da se rađaju sa manjom telesnom težinom i sa manjom telesnom dužinom u odnosu na normalno novorođenče. One kasne u mentalnom i fizičkom razvoju.
3. Ove bebe često imaju deformitet lica. Očni otvor im je kratak i uzan. Imaju mali nos i upalo lice. Razdaljina između nosa i usta je velika.
4. Javljaju se takozvane minor anomalije: anomalije ušiju, anomalije usana i nepca, abnormalne crte dlana, iskrivljeni prsti, povećana dlakavost.
5. Javljaju se major anomalije: razrokost, deformitet skeleta, anomalije srca, bubrega, genitalnih i drugih organa.
[h=2]Ženska depresija[/h] Žene pretežno karakteriše usamljeno i tajno opijanje. Kod njih je karakteristično to da je alkoholizam simptomatski, on je znak nekog poremećaja, vrlo često nekog oblika depresije koji onda žene potiru uzimajući čašicu. Osećaju se bolje i misle da će na taj način izbeći depresiju i razrešiti neke druge probleme. Ovakvo ponašanje vremenom prelazi u zavisnost.
Žena se teže odlučuje na lečenje zbog osude koja sledi posle toga i zbog etikete koja joj se pripisuje. One su češće nego muškarci sklone da negiraju svoj alkoholizam, čime umanjuju šansu da se blagovremeno jave na lečenje. Otuda i zaključci da se žene ređe javljaju na lečenje, da je u proseku, grupa žena koje se javljaju na lečenje starija u odnosu na grupu muškaraca.
[h=2]Uticaj medija na pojavu alkoholizma kod žena[/h] Industrija alkoholnih pića shvatila je da danas žene donose mnogo više ekonomskih odluka nego ranije. Zato sve više reklamiraju specifična alkoholna pića za žene.
Stručnjaci tvrde da je alkoholizam kao problem postao sve veći pošto su se na tržištu pojavili napici sa malim procentom alkohola. U tim slatkim napicima alkohol se skoro i ne oseti, ali njegovo dejstvo je prilično jako.
Likeri i pića sa malim procentom alkohola veoma su ukusni, ali prouzrokuju veću zavisnost od “muških” pića. Neretko se dešava da lekovi i alkohol idu "u paketu".
Zbog ogromnih profita koje izvlače iz prodaje alkoholnih pića, alkoholnoj industriji i savremenim društvima nije mnogo stalo do temeljne socijalne kontrole i kontrolisanja obolelih. Pre bi se moglo tvrditi suprotno.
To se ogleda u veoma moćnom propagandnom aparatu u većini visokoindustrijalizovanih zemalja koje alkoholna pića reklamiraju kao najbrže i najefikasnije sredstvo individualnog i grupnog opuštanja i uživanja, što doprinosi izrazito hedonističkom opijenju.
Tolerantnost okoline na opijanje veoma je visoka. Tako, od unošenja malih doza alkohola do ličnih i telesnih znakova intoksikacije, prođe mnogo dragocenog vremena. Okolina kasno stupa na scenu svojim sistemom osuda i izolacija.
Stav javnog mnjenja može biti dvojak:
a) javno mnjenje može sažaljevati alkoholičara i tako indukovati odnos sažaljevanja kod ostalih članova alkoholičareve porodice;
b) javno mnjenje se može osetiti ugroženim i formirati negativan stav osuđivanja alkoholičara zbog svih pratećih manifestacija alkoholizma.
U oba navedena slučaja dolazi do omalovažavanja ličnosti alkoholičara.
U našim krajevima konzumiranje alkoholnih pića je prihvaćeno kao nepisano socijalno pravilo ponašanja u društvenom i poslovnom životu. Na takav stav utiče i ogromna proizvodnja alkoholnih pića i njihova neograničena i odlično organizovana i propagandna distribucija. Otuda je u pojedinim sredinama potrošnja alkohola i stopa alkoholizma direktno proporcionalna proizvodnji alkoholnih pića.
Mediji bi mogli, zbog reklamiranja alkoholnih pića, da snose deo odgovornosti za pojavu ove bolesti. Oni danas diktiraju sistem vrednosti i nova pravila savremenog života reklamirajući alkoholna pića kao deo svakodnevnice.
Neretko u reklamama učestvuju žene koje reklamiraju novi ruž, kreditnu karticu ili novi šampon za kosu, doterane, u štiklama, ispijajući čašu žestokog pića. Ili, danas se najviše reklamirau piva sa mladićima oko čijih su stolova prelepe devojke.
Svuda oko nas su bilbordi i televizijske reklame koje promovišu alkohol.
Mediji šalju jasnu poruku u kojoj odobravaju konzumiranje alkoholnih pića i nameću nove modele ponašanja koje mladi brzo uče i prihvataju. Društvo kao celina i dalje ne shvata taj problem ozbiljno pa bi u budućnosti, upozoravaju stručnjaci, posledice i cena mogle biti previsoke.
[h=1]Baklofen leči od alkoholizma? [/h] Izvor: Tanjug
Lek "baklofen", koji na tržištu postoji već pola veka, a razvijen je kao sredstvo protiv nervnih spazama, je položio važan prvi test kao uspešan medikament za lečenje alkoholizma, poručuju francuski stručnjaci.
Foto: NLM / Wikipedia Commons
Ovom leku, poznatom i pod nazivima "kemstro", "lioresal" i "gablofen", koji se dobro pokazao na preliminarnom testiranju male grupe alkoholičara, sada je otvoren put i za formalna klinička ispitivanja, prenosi AFP.
Ideju za ispitivanje dejstva "baklofena" na alkoholičare je dala knjiga francuskog kardiologa Olivijea Amesena "Poslednja čaša", u kojoj autor opisuje kako se sam lečio od alkoholizma visokim dozama dotičnog leka.
Stručnjaci Univerziteta Pari-Dekar, koje je predvodio Filip Žori, su dejsto visokih doza "baklofena" isprobali na 132 teška alkoholičara, od kojih je 80 odsto posle godinu dana prestalo da pije, dok su ostali pili umereno.
Poređenja radi, dva leka koja se danas uobičajeno koriste u borbi protiv alkoholizma - "naltrekson" i akamprozat" - su uspešna u svega 20 do 25 odsto slučajeva.
"Baklofen" deluje tako što smanjuje žudnju za alkoholom, a među njegove moguće neželjene propratne efekte spadaju osećaj umora, pospanost, nesanica, mučnina i problemi s varenjem.
Klinička ispitivanja bi trebalo da otpočnu u maju, na 320 alkoholičara, od kojih će se jednima davati "baklofen" (u sve većim dozama, dogod ne nestane želja za alkoholom), dok će druga grupa dobijati placebo pilule.
Osam signala koji pokazuju da ste ušli u "opasnu zonu".
Alkohol je u društvu u kojem živimo, na neki način, deo kulture. Služi se i pije na svakoj zabavi i sedeljci, uz obroke, u slobodno vreme, ali i uz sklapanje poslovnih saradnji. U konzumiranju alkoholnih pića često preteruju sve starosne grupe, od tinejdžera pa do penzionera. Zavisnost od alkohola znači da ne možemo kontrolisati sopstvenu konzumaciju alkohola i da ona negativno utiče na naš život.
Tolerancija na ovaj porok razlikuje se od osobe do osobe i zavisi od pola, starosti, težine, genetike i mnogih drugih faktora, piše She. Zato, šta znači preterivanje u alkoholu? Udruženja i grupe kojima je cilj borba protiv alkoholizma često kažu da je prvi znak da preterujete taj da ste počeli čitati ovakav tekst. Mi vam predstavljamo osam vrlo jasnih znaka upozorenja da ste preterali u konzumaciji alkohola.
1. Postavljate pravila
Pijete samo uveče, pijete samo pivo ili vino, a nikad žestoka pića, napijete se samo vikendom, pijete samo u društvu, a nikad sami. Postavljanje pravila je očigledan znak da ste svesni da radite nešto pogrešno, ali želite sami sebe uveriti da nemate problem.
2. Gledate na sat
Ako provodite radni dan nestrpljivo čekajući kraj radnog vremena kako biste došli kući i mogli popiti piće, očigledno je da vam je alkohol postao previše važna stavka u svakodnevici.
3. Imate rupe u pamćenju
Svako ko se ikad napio verovatno je doživeo da se ne seća šta je rekao ili radio kad je pio. Ova situacija može biti vrlo neprijatna ukoliko vam se događa često. Ako vam prijatelji moraju prepričavati prošlo veče jer imate amneziju od vikenda, definitivno ste preterali.
4. Šaljete mejlove izvinjenja
Početkom svake radne nedelje, između ostalog, šaljete mejlove izvinjenja prijateljima i poznanicima zbog nečega što ste uradili ili rekli kad ste bili pijani. Alkohol može iz nas izvući ono najgore, a ako to utiče i na ljude oko nas, to je znak da imate problem.
5. Sakrivate alkohol od drugih
Kada ste bili deca, sakrivali ste čokoladice ili grickalice kako mama ne bi videla da jedete slatkiše pre ručka ili večere. Sakrivate li flaše alkoholnih pića u kući na mestima gde ih ne mogu videti vaši ukućani, to je znak da se bojite njihove reakcije. Ušli ste u opasnu zonu i ako alkohol sipate u šoljicu kafe, čaj ili sok, tako da prijatelji, komšije i kolege ne vide da pijete.
6. Tražite utehu u piću
Piće vam često pomaže da biste lakše zaspali i opustili se od stresnog dana, ali to prelazi u problem ako svako veče baš morate popiti piće i nikako ne možete zaspati bez alkohola.
7. Bliski ljudi su zabrinuti
Prijatelji i članovi porodice žele vam najbolje, a oni ponekad prvi primete da li ste preterali u nečemu što je štetno za vas. Alkohol otpušta inhibicije, a ako ste inače mirna i povučena osoba, a na poslovnoj žurci plešete na stolovima, vaše kolege i šef zaključiće da imate problem s alkoholom.
8. Zanemarujete obaveze
Alkohol lako postaje zavisnost koje nismo ni svesni, a to znači da ga postavljamo na prvo mesto u životu. Ukoliko ste primetili da stvari koje su vam pre bile važne zanemarujete zbog alkohola, to je jasan znak upozorenja.
