Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
PCP je vrlo opasna droga zbog svoje nepredvidivosti. Već pri dozi od 10 miligrama uzrokuje stanje slično šizofreniji, halucinacije i osećaj lebdenja. Ulična imena su; Angel Dust (anđeoski prah), superduvan, slon, ozon, weki, kristal AD, Amoeba, Angel, Angel Hair, Angel Mist, Angel Poke, Animal Tranquiliser, Aurora Borealis, Belladonna, Black Whack, Blue Madman, Boat, Busy Bee, Butt Naked, Cadillac, Cannabinol, Cigarrode Cristal, CJ, Cliffhanger, Columbo, Cozmos, Crazy Coke, Crazy Eddie, Crystal Joint, Crystal T, Cycline, Cyclones, D, Detroit Pink, Devils Dust, Dipper, Do It Jack, DOA, Drink, Monkey Dust, Super Weed, T Buzz, Trranki dr...
[h=2]Izgled[/h] PCP je beli kristalni prah, rastvorljiv u vodi, alkoholu i hloroformu. Danas, u prodaji, se može naći u raznim bojama; od bele do žute, zelene, crvene i smeđe. Može biti prašak, pastozna smesa ili rastvor. Prašak se meša sa neutralnim sredstvima zbog povećanja volumena (mlečni šećer ili glukoza), ali na tržištu se može naći i mešavina s nekim drugim drogama. Može se mešati sa mescalinom, LSD-om, amfetaminom, cocainom, cannabisom i dr... Standardna ambalaža praha su hermetički zatvorene plastične kesice, a tečnost je zatvorena u staklenim bocama zapremine od jednog pola litra. Tablete, kapsule ili cigarete s PCP-om, nalaze se u papirnatim kutijama.
[h=2]Hemijski sastav[/h] Fenciklidin je 1959. godine napravljen kao anestetik, ali mu je upotreba nekoliko godina nakon proizvodnje zabranjena jer su krajnje posledice vodile ka delirijumu. Godine 1960. ponovo je vraćen u medicinsku upotrebu, ali kao veterinarski anestetik.
PCP izaziva toleranciju i zavisnost.
[h=2]Način upotrebe[/h] PCP se upotrebljava na sve načine; prah se ušmrkava, tablete se gutaju, puši se sprejem naneseni PCP na cigaretu ili joint. Rastvor se ubrizgava u mišiće ili u vene.
[h=2]Efekat[/h] PCP je halucinogena droga koja stvara osećaj pospanosti ili euforije i narušava osećaj za vreme i prostor. Haluciniranje traje mesecima nakon uzimanja droge.
Dosadašnja istraživanja pokazala su da je reč o narkotiku koji kod konzumenata izaziva rastrojenost, stanje dubokoga sna, ataksiju ili otežani hod, učestalo pomeranje očiju levo i desno, ponovljene pokrete tela (grimase), bolna osetljivost na zvuk, povišen krvni pritisak, omamljenost, neosetljivost na bol, poremećaj koordinacije i poremećaj govora, epileptične napade, a zatim komu i smrt. Krajnji rezultat je najčešće destruktivno i agresivno ponašanje. Neki su pod delovanjem PCP-a skakali sa kućnih krovova, drugi su doživljavali zastrašujuće halucinacije. Spominje se i slučaj jednog studenta koji je pod delovanjem PCP-a nožem sebi iskopao oba oka.
Kod uzimanja velikih količina, moguća su oštećenja srca, pluća, koma, moždani udar, a u najtežim slučajevima i smrt.
Nakon intoksikacije koja traje 4-6 sati, neki efekti se mogu javljati danima, a epizode depresije i straha mogu trajati mesecima.
Peganum (Peganum harmala, leteći ćilim) Ova čuvena biljka je iz familije Zigophyllacae, izraste do jednog metra visine i ima bele cvetove. Raste u pustinjskim predelima centralne Azije, a može da se nađe i u južnoj Evropi, Africi, Bliskom Istoku i Severnoj Americi.
Izgled
Seme ove biljke ima crveno-smeđu boju.
Hemijski sastav
Peganum sadrži visoku količinu koncetrisanih harmala alkaloida, od 2 do 7 %. Alkaloidi sa halucinogenim dejstvom su: harmine, harmaline i tetrahydroharmine.
Način upotrebe
Harmala se obično jede sa pečurkama, za pušenje se kombinuje sa marihuanom ili hašišom, a može i da se pije čaj od peganuma, ali su tada potrebne veće količine.
Efekat
Uzrokuje optičke halucinacije i stanje slično psihozi. Kada halucinogeno dejstvo počne da reaguje na organizam, osobi koja je konzumira se čini da leti. Kada se unosi pušenjem u maloj lulici ili sa duvanom, efekat je sličan marihuani.
Naziv leteći ćilim nosi jer se ova biljka koristila u Turskoj i Iranu za farbanje ćilima. Prilikom prepariranja semena od Harmale ili farbanja ćilima, dešava se da osoba koja farba ćilime, često dotakne, sa rukama punim farbe od Harmale, usta, ili ako su ruke nedovoljno neoprane i uzima se hrana, i tako nehotično unose Harmalu u organizam. Kada halucinogeno dejstvo počne da reaguje na organizam, dotičnoj osobi se čini da stvarno leti na ćilimu kroz oblake.
Pejot (poznat i kao nahuatl ili pejotl) je kaktus koji sadrži halucinogene supstance, raste samo na teritoriji Meksika i juga SAD.
[h=2]Izgled[/h] Peyote ili pejotl, okrugli je kaktus bez bodlji, takođe indijanska ritualna droga s botaničkim imenom, Lophophora williamsii. Tamno je smeđe boje visine do 20 centimetara. Uzgaja se na području reke Rio Grande u Meksiku i Teksasu.
[h=2]Hemijski sastav[/h] Pored halucinogenih alkaloida meskalina, hordenina i tiramina, ovaj kaktus poseduje antibakterijska svojstva, pa su srednjeamerička plemena cedila sokove pejotla u svoje rane kako bi smanjili bol i zacelili ranu.
[h=2]Način upotrebe[/h] Pejot se koristio pomešan sa nekim tečnostima, ili putem žvakanja osušenih delova, u kojima je sadržaj psihoaktivnih supstanci znatno manji. Sušene kriške pejotla žvaću se i gutaju. Ukus je izvanredno gorak.
[h=2]Efekat[/h] Fiziološko delovanje pejotla identično je dejstvu njegovog glavnog alkaloida meskalina, koga u osušenom kaktusu ima 4-7%. Upotreba izaziva vrlo izražene slušne halucinacije, jače od drugih halucinogenih droga. Dominiraju izvanredno blještave i sjajne, obojene vizije, halucinacije, koje se pokreću poput kaleidoskopa. Uz njih se u manjoj meri javljaju slušne, mirisne, ukusne i dodirne halucinacije. Postoji i osećaj lebdenja i bestežinskog stanja.
GHB, poznatiji kao droga za silovanje, spada u kategoriju depresora nervnog sistema. Nema boju i miris pa ga je lako ubaciti u piće potencijalne žrtve. Različita imena za GHB su i G, Liquid, tečni ecstasy.
[h=2]Izgled[/h] Što se samog izgleda tiče, GHB je praškastog oblika bele boje, a može biti i bezbojna tečnost koja se često oboji radi kamuflaže. Osim toga, GHB može biti aktivan sastojak nekih tableta ili kapsula. 1 gram GHB praha može se razrediti već u 1 ml vode.
[h=2]Hemijski sastav[/h] GHB (gama-hidroksibutirat) je sintetički proizvod, vrlo sličan inhibitoru, neurotransmiteru (GABA) koji nalazimo u nervnom sistemu. GHB i GABA deluju na iste receptore u mozgu, a najčešće se proizvodi mešanjem gama-butirlaktana i jake baze kalijum ili natrijum hidroksida.
[h=2]Način upotrebe[/h] Uzima se oralno i najčešće se stavlja u alkoholno piće, a njegovo delovanje povezano je sa fizičkim predispozicijama konzumenata, njegovom eventualnom tolerancijom i, naravno, s konzumiranom količinom droge.
Zbog samog izgleda i brzine delovanja GHB je vrlo pogodan za podmetanje u piće. U SAD-u ga nazivaju 'date rape drug' – drogom za silovanje.
[h=2]Efekat[/h] Dejstvo GHB-a najčešće počinje 10 do 20 minuta posle uzimanja. Traje do 11 sati. Najjače se oseća 1 do 2 sata nakon uzimanja.
GHB je razvijen ranih šezdesetih godina kao ljudski anestetik, ali je napušten zbog neželjenih nuspojava. Osamdesetih se koristi kao sredstvo za uspavljivanje i pri body buildingu, a devedesetih počinje njegova upotreba kao rekreacionog psihoaktivnog sredstva.
GHB može izazvati laganu psihičku zavisnost kod redovnih korisnika. U literaturi su navedeni slučajevi sindroma odvikavanja u trajanju od nekoliko dana kod korisnika koji su GHB koristili svakodnevno.
Delovanje GHB-a slično je kod malih količina kao delovanje alkohola. Dolazi do poboljšanja raspoloženja, smanjenja društvene inhibicije i motoričkih sposobnosti. Veće količine mogu prouzrokovati vrtoglavicu, teškoće u fokusiranju pogleda, promene raspoloženja, pričljivost, želju za plesom, ali i mučninu i slabost. Prevelike količine mogu prouzrokovati slabost, teturanje, nesvesticu, jaku vrtoglavicu, povraćanje i nemogućnost orijentacije. Većim konzumiranjem javljaju se glavobolje, šizofrene reakcije, potpuna fizička nemoć, povraćanje, problemi s disanjem, amnezija i na kraju stanje kome ili dubokog sna.
Osoba koja uzme preveliku dozu GHB-a može se naći u stanju privremenog sna iz koga ju je nemoguće probuditi. Za vreme stanja dubokog sna koje može trajati od tri do četiri sati vrlo često su zabeleženi slučajevi seksualnog zlostavljanja, ali i slučajevi otmica, krađa i prevara.
Hašiš uglavnom je samo mehanički izdvojena smola konoplje i oko deset puta je jači od marihuane.
[h=2]Izgled[/h] Na tržište hašiš dolazi u takozvanim pogačama ili u tablama koje podsećaju na smeđi hleb ili na table čokolade. Pločice i ponekad kuglice su različitih boja i veličina. Boja mu zavisi od zemlje porekla: zelena-turski, tamnosmeđa-pakistanski, crna-avganistanski, crvena-libanski. Hašiš je u čvrstom stanju, ali pri zagrevanju omekšava, postaje nalik na plastelin. Ulični nazivi su haš, šit.
[h=2]Hemijski sastav[/h] Dobija se preradom smole (skupljanje, sušenje, oblikovanje) biljaka konoplje. Smola biljke pripremljena za upotrebu sadrži 40-45% aktivnog sastojka. Sadržaj njegove aktivne supstance je čak deset i više puta jači nego kod marihuane. Glavni sastojak u kanabisu (pored još 400 drugih sastojaka) je jedinjenje THC (delta-9-tetrahydrocannabinol). Membrane određenih nervnih ćelija sadrže proteinske receptore koji vezuju THC koji se apsorbuje u masnom tkivu u različitim organima. Kad se smesti, THC otpušta seriju ćelijskih reakcija koje menjaju stanje svesti. Za proizvodnju jednog kilograma hašiša potrebno je preko 280 kilograma marihuane.
[h=2]Način upotrebe[/h] Hašiš se, kao i marihuana, puši, a za pušenje hašiša narkomani koriste posebno izrađene lulice, koje ili sami izrađuju od različitih materijala ili koriste obične lule produženog kamiša. Upotrebljava se pušenjem, ali može da se unosi i oralno (kao hrana).
[h=2]Efekat[/h] Hašiš je jača i skuplja droga od marihuane, a delovanje im je slično. Kad je delovanje u pitanju, hašiš, kao i druge takozvane lakše droge, deluje zavisno od strukture ličnosti, ambijenta, očekivanja i sl.
[h=2] Efekti kanabisa (marihuane, hašiša)[/h] Marihuana je najblaže i najslabije halucinogeno sredstvo. Efekat se primećuje nakon nekoliko udahnutih dimova, dostižući maksimum nakon 15-30 minuta. Delovanje jedne ispušene cigarete traje dva do tri sata. Popijena ili pojedena, marihuana ispoljava efekat nakon pola sata sa dužinom trajanja tri do šest sati.
Nekada delovanje liči na početne efekte alkoholnog pijanstva. Aktivni sastojak droga, THC, koji se nakon ulaska u telo, nošen krvotokom, veže za kanabinoidne receptore u mozgu. Najviše ovih receptora se nalazi u delovima mozga zaduženih za pamćenje, razmišljanje, koncentraciju, percepciju, osećaj zadovoljstva, koordinaciju pokreta. Zato se javljaju problemi u kratkotrajnom pamćenju, smanjena sposobnost koncentracije i učenja, promenjena percepcija stvarnosti i to naročito vremena (osoba ima utisak da vreme protiče sporije), povišenje senzibiliteta - naročito kada se radi o bojama, ukusu i muzici, zatim poremećaji ravnoteže i koordinacije pokreta, a pri uzimanju većih količina kanabisa može doći i do snažnih halucinacija. Rad srca je ubrzan, krvni pritisak povišen. Javlja se sušenje usta, oči su crvene sa proširenim zenicama.
Što se tiče uticaja na raspoloženje i ponašanje, konzumiranje marihuane izaziva euforiju sa hiperaktivnošću, pojačanom govorljivošću, osećajem bezbrižnosti uz bezrazložno smejanje, ali isto tako može izazvati anksioznost i napade panike, a halucinacije mogu biti izrazito neugodne i zastrašujuće.
Nakon završetka delovanja korisnik pada u stanje pospanosti. Nakon prestanka efekata može se javiti amotivacijski sindrom - nedostatak bilo kakvog interesa i motivacije. Tolerancija na ove droge se ne razvija. Pri dužem uzimanju javlja se umerena psihička zavisnost, a kod korisnika dolazi do gubitka inicijative, neaktivnosti, nesanice ili redukovane dužine spavanja. Prisutna je nebriga za spoljni izgled, ličnu higijenu i odevanje, a rasuđivanje i pamćenje je delimično oštećeno.
Onaj ko redovno puši ima respiratorne probleme slične onima koje imaju pušači duvana: svakodnevno kašljanje i iskašljavnje šlajma, simptome hroničnog bronhitisa i česte prehlade. Osim prisustva THC-a, količina katrana koji udahnu pušači marihuane i nivo karbon monoksida koji se apsorbuje su tri do pet puta veći nego kod pušača duvana. Dugotrajno pušenje hašiša izaziva oštećenje ili uništenje plućnog tkiva što dovodi do abnormalne funkcije pluća kao i do emfizema i raka pluća i disajnih puteva.
Upotreba marihuane izaziva ubrzani rad srca i povišen krvni pritisak. Najnovija otkrića ukazuju da pušenje hašiša ili marihuane i istovremeno intravenozno uzimanje kokaina prouzrokuju preopterećenje kardiovaskularnog sistema. Dugotrajna upotreba hašiša stvara promene u mozgu slične onima koje stvara dugotrajno konzumiranje većine drugih droga.
Neki pušači hašiša tvrde da hašiš za razliku od marihuane proizvodi laganu letargiju, opuštenost i želju za mirovanjem. Neki konzumenti tvrde da ih hašiš navodi na "filozofiranje". S druge strane postoji teorija koja glasi da pod delovanjem hašiša na površinu izbijaju prave osobine čoveka. Odnosno, "ako si prirodno veseo čovek, droga te razveseljava, a ako si prirodno tužan, onda te baca u melanholiju".
Marihuana je najčešće korišćena droga u svetu i kod nas. U svetskom žargonu postoji preko 200 naziva za marihuanu, a kod nas se najčešće koriste termini: trava, vutra, sit, pot, gandža, mara.
[h=2]Izgled[/h] To je zelena, braonkasta ili siva mešavina sitno isecakanih suvih cvetova, lišća, stabljika i semenki Indijske konoplje koja se naziva Cannabis sativa. Liči na finije ili grublje izrezan duvan karakterističnog mirisa na sušeno seno čijim se gorenjem oslobađa jak, lagano sladunjav, miris zapaljenog suvog lišća.
[h=2]Hemijski sastav [/h] Marihuana se dobija preradom lišća i cveta (rezanje, sušenje, mlevenje) biljaka konoplje: Cannabis sativa, Canabis indica, Canabis ruderalis. Kanabis je jednogodišnja biljka (muška i ženska) u obliku grma visokog jedan do dva metra. Delovi biljke pripremljeni za upotrebu sadrže 4 -12% aktivnog sastojka.
Glavni sastojak u marihuani (pored još 400 drugih sastojaka) je jedinjenje THC (delta-9-tetrahydrocannabinol). Membrane određenih nervnih ćelija sadrže proteinske receptore koji vezuju THC koji se apsorbuje u masnom tkivu u različitim organima. Kad se smesti, THC otpušta seriju ćelijskih reakcija koje menjaju stanje svesti. Efekti marihuane zavise od jačine i potencije THC-a koji sadrži. Jačina droge se meri s obzirom na prosečnu količinu THC-a. Marihuana prosečno sadrži oko 3% THC-a.
[h=2]Način upotrebe[/h] Obično se puši umotana u cigarete (koje se zovu džoint) ili u luli (nargila). Ima jači miris od duvana u cigareti, kao i od duvana u luli. Za razliku od duvana, dim marihuane se ne filtrira i prilikom pušenja duže se zadržava u plućima. Poslednjih godina u cigarete marihuane se stavljaju i druge droge kao što je crack kokain, izmrvljene tablete, što se naziva hemija. Neki korisnici marihuanu uzimaju sa hranom ili je piju kao čaj.
[h=2]Efekat[/h] Marihuana je najblaže i najslabije halucinogeno sredstvo. Efekat se primećuje nakon nekoliko udahnutih dimova, dostižući maksimum nakon 15-30 minuta. Delovanje jedne ispušene cigarete traje dva do tri sata. Popijena ili pojedena, marihuana ispoljava efekat nakon pola sata sa dužinom trajanja tri do šest sati.
Nekada delovanje liči na početne efekte alkoholnog pijanstva. Aktivni sastojak droga, THC, koji se nakon ulaska u telo, nošen krvotokom, veže za kanabinoidne receptore u mozgu. Najviše ovih receptora se nalazi u delovima mozga zaduženih za pamćenje, razmišljanje, koncentraciju, percepciju, osećaj zadovoljstva, koordinaciju pokreta. Zato se javljaju problemi u kratkotrajnom pamćenju, smanjena sposobnost koncentracije i učenja, promenjena percepcija stvarnosti i to naročito vremena (osoba ima utisak da vreme protiče sporije), povišenje senzibiliteta - naročito kada se radi o bojama, ukusu i muzici, zatim poremećaji ravnoteže i koordinacije pokreta, a pri uzimanju većih količina kanabisa može doći i do snažnih halucinacija. Rad srca je ubrzan, krvni pritisak povišen. Javlja se sušenje usta, oči su crvene sa proširenim zenicama.
Što se tiče uticaja na raspoloženje i ponašanje, konzumiranje marihuane izaziva euforiju sa hiperaktivnošću, pojačanom govorljivošću, osećajem bezbrižnosti uz bezrazložno smejanje, ali isto tako može izazvati anksioznost i napade panike, a halucinacije mogu biti izrazito neugodne i zastrašujuće.
Nakon završetka delovanja korisnik pada u stanje pospanosti. Nakon prestanka efekata može se javiti amotivacijski sindrom - nedostatak bilo kakvog interesa i motivacije. Tolerancija na ove droge se ne razvija. Pri dužem uzimanju javlja se umerena psihička zavisnost, a kod korisnika dolazi do gubitka inicijative, neaktivnosti, nesanice ili redukovane dužine spavanja. Prisutna je nebriga za spoljni izgled, ličnu higijenu i odevanje, a rasuđivanje i pamćenje je delimično oštećeno.
Onaj ko redovno puši marihuanu ima respiratorne probleme slične onima koje imaju pušači duvana: svakodnevno kašljanje i iskašljavnje šlajma, simptome hroničnog bronhitisa i česte prehlade. Osim prisustva THC-a, količina katrana koji udahnu pušači marihuane i nivo karbon monoksida koji se apsorbuje su tri do pet puta veći nego kod pušača duvana. Dugotrajno pušenje marihuane izaziva oštećenje ili uništenje plućnog tkiva što dovodi do abnormalne funkcije pluća kao i do emfizema i raka pluća i disajnih puteva.
Upotreba marihuane izaziva ubrzani rad srca i povišen krvni pritisak. Najnovija otkrića ukazuju da pušenje marihuane i istovremeno intravenozno uzimanje kokaina prouzrokuju preopterećenje kardiovaskularnog sistema. Dugotrajna upotreba marihuane stvara promene u mozgu slične onima koje stvara dugotrajno konzumiranje većine drugih droga.
Kod nekih korisnika koji dugo uzimaju marihuanu vidljivi su nagoveštaji gubitka motivacije. Takve osobe ne zanima šta se sa njima dešava, nemaju želju za svakodnevnim radom, premoreni su i zanemaruju sopstveni izgled. Oni koji rade ili idu u školu postižu slabe rezultate. Upotreba marihuane među mladima osnovnoškolskog uzrasta prouzrokuje slabiji uspeh, devijantno ponašanje, delikvenciju i agresivnost, suprotstavljanje i loše odnose sa roditeljima, druženje sa delikventima i uživaocima droga.
Flunitrazepam je poznat po svom fabričkom imenu Rohypnol koje je postalo sinonim za drogu za silovanje. Napadači koriste flunitrazepam kao sredstvo za omamljivanje svojih žrtvi tako što ga ubace u piće žrtve pa žrtva nakon njegove konzumacije nije u stanju da pruži otpor jer gubi sposobnost rasuđivanja i ima smanjene motoričke sposobnosti, a kod dodatnih doza može nastupiti i anterogradna amnezija – nemogućnost pamćenja događaja posle konzumiranja flunitrazepama.
[h=2]Izgled[/h] Flunitrazepam se legalno prodaje kao film-tableta od 1 mg i rastvor za injekcije. Tableta od 1 mg je zeleno-maslinaste boje, duguljastog oblika, sa utisnutim brojem 542, sadrži boju pa kada se tableta ubaci u piće tableta poplavi i sporo se rastvara pa je vidljiva.
[h=2]Hemijski sastav[/h] Rohypnol (Flunitrazepam) spada u grupu lekova poznatu pod nazivom benzodiazepini koji imaju anksiolitički, hipnotički, miorelaksantni i antikonvulzivni efekat. Oko sedam puta je potentniji od diazepama (Valium, Apaurin), a tokom dugotrajne primene flunitrazepama može se razviti tolerancija i fizička i psihička zavisnost. U kombinaciji s alkoholom dejstvo flunitrazepama se pojačava.
[h=2]Način upotrebe[/h] Uzima se oralno u tabletama ili rastvoren u piću, bez ukusa je i mirisa, pa se ne može ostetiti u piću.
[h=2]Efekat[/h] Dejstvo flunitrazepama počinje 20-30 minuta nakon njegove primene, a najvišu koncentraciju dostiže unutar 2 sata. Dejstvo flunitrazepama može trajati 8 do 12 sati. Metabolit flunitrazepama, 7-amino-flunitrazepam može se otkriti u urinu unutar 5-14 dana nakon uzimanja, a u kosi i do mesec dana nakon uzimanja.
Nuspojave udružene s primenom flunitrazepama su pospanost, umor, glavobolja, vrtoglavica, noćne more, suva usta, mišićna slabost, smetenost, ataksija, hipotenzija, rebound insomnija, anterogradna amnezija, manija, halucinacije, a po život opasne nuspojave su respiratorna depresija, koma i retko hepatična i bubrežna disfunkcija.
Kada se meša sa alkoholom dovodi do gubitka pamćenja (amnezije) jer ga osoba može uneti u organizam a da toga nije ni svesna i zbog toga je vezan za silovanja ("date rape") i druge seksualne napade (žrtva je nemoćna da se brani).
Kod predoziranja flunitrazepamom javljaju se sledeći simptomi – pospanost, smetenost, oslabljena koordinacija, nejasan govor, koma i respiratorna depresija.
U lečenju intoksikacije flunitrazepamom primenjuju se suportivne mere kojima se smanjuje dalja apsorpcija (ispiranje želuca, primena aktivnog ugljena, laksativa) uz praćenje vitalnih funkcija, a kao specifični antidot primenjuje se anagonist flumazenil (Anexate, Lanexat, Romazicon).
[h=1]Heroin (H, hors, džank, dop, žuto) [/h] Heroin je derivat morfina, droge koja se proizvodi od opijumskog maka i verovatno je najopasnija droga današnjice po brzini razvoja zavisnosti koju izaziva.
[h=2]Izgled[/h] Heroin u prirodi ne postoji izdvojen, nema ga ni u čahuri ni u stabljici maka. Na tržište stiže kao beli kristalni prah. Čist heroin je bele boje kao i kokain, ali takav ne ide na tržište. Zavisno od čistoće smese odnosno od vrste i količine supstance koju su dileri dodali, boja heroina varira od svetlosmeđe do smeđecrvenkaste nijanse. Da bi se povećala količina droge na tržištu, a time i zarada, čistom heroinu se dodaju najrazličitije supstance (šećer u prahu, razni praškasti deterdženti, gips itd.)
[h=2]Hemijski sastav[/h] Heroin je prirodna, teška droga koja se prizvodi iz morfina, a prema delovanju pripada opioidima. Heroin (diacetilmorfin) je sintetički derivat morfina, a brzina i jačina njegovog delovanja posledica su njegove dobre rastvorljivosti u mastima koja mu omogućuje brži prolaz krvno-moždane barijere.
[h=2] Način upotrebe[/h] Heroin se konzumira ušmrkavanjem (brzo se apsorbuje preko sluznice nosa), pušenjem (zagrevanje heroina na aluminijumskoj foliji i udisanje njegovih para - tzv. "chasing the dragon", "hvatanje zmaja") ili injekcijom (intravenozno).
Za intravenozno uzimanje heroina potreban je špric, limunska kiselina za razređivanje smese, kašika ili metalni čep sa flaše i upaljač za zagrevanje smjese. Narkomani se najčešće bodu u venu na ruci, ali kako sumnjičavost okoline raste, tako i narkoman nalazi sve čudnija mesta na telu kao npr. u nogu, među nožne prste, u dojku, pod jezik, u prepone, u vrat. Zavisno od količine uzete droge, efekti heroina traju od tri do šest sati.
[h=2]Efekat[/h] Deluje za 5-8 minuta nakon ušmrkavanja, a intravenski deluje gotovo trenutno i izaziva osećaj euforije. Svoje delovanje u organizmu heroin ostvaruje preko opioidnih receptora u mozgu i ono protiče kroz tri faze.
Prva faza (flash) je kratkog trajanja. Odlikuje se početnom snažnom euforijom, osećajem topline i blagostanja uz ubrzane otkucaje srca. Obeležava je i kutani erotizam, orgazam u trenutku aplikacije droge – flash. Osećaj euforije može biti praćen crvenilom kože, suvim ustima i otežalim ekstremitetima, kao i mučninom, povraćanjem i svrabom.
Nakon početnih efekata, korisnici ulaze u drugu fazu (stondiranje) i narednih su nekoliko sati pospani, uz prijatan umor sa meditacijama. Mentalne funkcije su zamagljene efektima heroina na centralni nervni sistem. Srce sporije kuca. Disanje je opasno usporeno, što ponekad može dovesti do smrti.
Treću fazu karakteriše ulazak u san, a posle buđenja nastupa umor, odsustvo motivacije, depresivnost, teskoba, strah uz neodoljivu želju za ponovnim uzimanjem heroina.
Nakon uzimanja heroina zenice su znatno smanjene, a kapci poluzatvoreni (kao pri iznenadnom susretu s jakim svetlom), oči mutne i vodenaste, neprestano češkanje zbog svraba, bledilo lica, tužan izgled lica, težak usporen i monoton govor, često nerazumljiv izgovor reči. Osoba ''nafiksana'' heroinom ima oborenu glavu kao da se uspavljuje, neprestano pripaljuje cigarete koje ne ispuši nego ih pusti da gore prosipajući uokolo pepeo, paleći odeću i posteljinu. Redovno nema apetita, ali oseća neverovatnu želju za slatkišima, pudinzima, kremama, čak toliko da šećer jede kašikom.
Kod svakog uzimanja heroina postoji rizik od predoziranja, jer se čistoća i količina droge ne može tačno znati. Heroin ima najjače svojstvo stvaranja zavisnosti, psihičke i fizičke, poznato do danas.
U 97% korisnika zavisnost se javlja u roku kraćem od dvadesetak dana redovne upotrebe.
Prestanak upotrebe kod zavisnika dovodi do pojave apstinencijalnog sindroma čije simptome zavisnici opisuju kao najsličnije teškom gripoznom stanju: malaksalost, nemir, strah, bolovi u mišićima i kostima, insomnija (nesanica), dijareja (proliv), povraćanje, znojenje, groznica praćena ježenjem kože (“cold turkey”), grčevi u mišićima. Dužim uzimanjem javlja se tolerancija na uneseni heroin što tera korisnika da upotrebljava sve veće doze uz koju se javlja malaksalost, uznemirenost, gubitak energije i ambicija što stimuliše uzimanje većih doza.
Usled korišćenja heroina javljaju se digestivne smetnje (hronična zatvorenost), gubitak apetita i telesne težine, sterilnost i impotencija, Gubi se interes za sve aktivnosti, a sva (preostala) energija usmerava se na nabavku i uzimanje nove doze.
Dugotrajna upotreba heroina uzrokuje mnoge štete, koje ne moraju biti povezane sa drogom. Često dolazi do velikih socijalnih problema, koji su posledica trošenja ogromnih iznosa novca (korisnici koji su stekli zavisnost iniciraju svoju dozu 2-4 puta dnevno), a i do zanemarivanja ishrane i ostalih uslova života, što može biti uzrok mnogim bolestima. Opšte posledice dugotrajne zavisnosti su emotivno, fizičko, psihičko i socijalno propadanje i gubitak interesa za bilo kakvu komunikaciju ili aktivnost osim nabavljanja droge. Osim korišćenja nečistih igala i ostalog pribora za injiciranje, i seksualni odnosi bez zaštite doprinose prenošenju zaraznih bolesti: hepatitisa B i C, AIDS-a, tetanusa i drugih.
Kokain je verovatno najpopularnija psihostimulativna droga koja se proizvodi od lišća biljke koke koja raste u Južnoj Americi
[h=2]Izgled[/h] Kokain je fini, beli kristalni prah gorkog ukusa koji se rastvara u vodi, a na jeziku ostavlja osećaj trnjenja.
[h=2]Hemijski sastav[/h] Kokain je alkaloid koji se dobija iz grmaste zimzelene biljke koke ( Erythroxylon coca) koja uspeva u Južnoj Americi, nekim delovima Afrike, Indoneziji i Havajima.
Kokain se dobija ekstrakcijom iz lišća biljke, a od jednog kilograma koke dobije se otprilike 125 grama kokaina. Krajnji proizvod ekstrakcije iz lišća koke je 99% kokain u obliku kokain hidrohlorida, koji dileri dalje mešaju sa drugim supstancama kokainu slične boje (skrob, puder, šećer, lokalni anestetik prokain ili psihostimulans amfetamin), tako da na ulicu dospeva u koncentraciji između 30% i 60%.
[h=2]Način upotrebe[/h] Najčešće se ušmrkava odmah sa papirića u kome je upakovan ili kroz cevčicu ili slamku koja se može napraviti od papira, mada se može koristiti intravenozno a može se i pušiti. Kokain koji se puši čist ili pomešan sa nekim drugim drogama zove se 'crack' ('krek'). Sleng termini su žvakanje, šmrkanje, bodenje, pušenje, crta.
[h=2]Efekat[/h] Kokain skoro trenutno nakon ušmrkavanja izaziva snažnu euforiju, osoba oseća snagu, hrabrost, fizički nemir i potreba za stalnom aktivnošću, kokain podiže samopouzdanje i čini joj se da je važnija u očima drugih. Zenice su proširene i neosetljive na svetlost.
[h=2]Postoji nekoliko faza[/h] Prvi stadijum (euforični) karakteriše se subjektivnim osećajem velike intelektualne moći, uz osećaj smanjenja telesnog i mentalnog napora. Zenice se šire, ubrzava se rad srca, sužavaju krvni sudovi i krvni pritisak raste. Takođe, dolazi do povišenja telesne temperature. Osoba pod uticajem kokaina ili kreka je izrazito brbljiva, vrlo impulsivna, uživa u osećaju samozadovoljstva, preduzimljiva, seksualno dezinhibirana.
Drugi stadijum (konfuzno-delirantni) se javlja povećanjem doze. Ovde dominiraju halucinacije prijatnog karaktera u vidu smanjenja predmeta (liliputanske halucinacije), ali i iluzije, stanja anksioznosti, razdražljivost do pravih psihotičnih reakcija (kokainski delirijum).
Treći stadijum (depresivni) odlikuje se apatijom, depresivnošću i smanjenom voljnom motorikom.
Zavisnik se, pod uticajem kokaina, hvali preteranom sigurnošću i dobrim raspoloženjem, stalno želi nešto reći mada nema šta, a ne sluša ni šta govore drugi. Pati od nesanice jer ga kokain drži stalno uzbuđenog, u ponašanju je prepotentan pa time razdražljiv i sklon nasilju. Umišljena sigurnost dovodi ga do megalomanije i snova o grandioznosti.
Problem sa kokainom je što deluje intenzivno, ali mu je delovanje kratkotrajno, oko sat ili dva, u zavisnosti od doze. Iako se misli da kokain ne izaziva fizičku zavisnost, želja za ponovnim uzimanjem i konzumiranjem je neodoljiva.
Ova droga je jako skupa, a zavisniku je potrebno više od jednog grama dnevno, tako da mnogi do juče uspešni i bogati ljudi za jako kratko vreme doživljavaju totalni finansijski i moralni pad.
Kada ljudi mešaju kokain i alkohol, oni neznajući prave složen hemijski eksperiment unutar svog tela. Ljudska jetra kombinuje alkohol i kokain i stvara treću supstancu, kokaetilen, koja pojačava euforične efekte kokaina, ali je puno toksičnija od samog kokaina i povećava rizik od iznenadne smrti.
Kokain se ponekad unosi pomešan s heroinom. Ta kombinacija naziva se speedball, a obe droge pogoršavaju svoje efekte. Heroin skriva neprijatan edge kokaina i uljuljkava korisnika u lažan osećaj sigurnosti, a posledica može biti uzimanje još heroina ili kokaina ili oboje. To povećava verovatnost smrtonosnog predoziranja.
Kokain se testovima može otkriti u urinu 48-72 sata nakon uzimanja, a kod redovnih konzumenata je potrebno oko 3 nedelje da bi rezultati testa bili negativni.
Kada uzimanje postane navika, vrlo je teško stati, a simptomi odvikavanja uključuju jaku želju za drogom, apatiju, depresiju, paranoju, misli o samoubistvu, gubitak seksualne želje, nesanicu. Često se uzima još kokaina da se izbegnu ovi efekti.
Smrti povezane sa konzumacijom kokaina najčešće su posledica zastoja srca ili napada koje prati prestanak disanja.
Ako se kokain ušmrkava može doći do gubitka čula mirisa, krvarenja iz nosa, otežanog gutanja, promuklosti, nadraženosti sluzokože nosa, što može dovesti do hroničnog zapaljenja, curenja iz nosa. Unošenje kokaina na usta može izazvati tešku crevnu gangrenu praćenu smanjenim protokom krvi. Ukoliko se kokain unosi intravenozno osoba ima tragove uboda, najčešće na nadlaktici. Intravenozni korisnici kokaina mogu imati alergijske reakcije, ili na drogu, ili na neke dodatke koji se nalaze u uličnom kokainu, što u težim slučajevima može dovesti i do smrti. Kokain smanjuje potrebu za hranom, pa mnogi hronični korisnici kokaina izgube apetit, što dovodi do velikog gubitka na težini.
Korisnici kokaina, posebno intravenozni, spadaju u grupu koja je izložena velikom riziku da se zarazi HIV virusom i hepatitisom.
Jedna od posledica dugotrajnog i redovnog uzimanja većih količina kokaina je i karakteristična paranoidna psihoza kod gotovo svih korisnika. Neobičnost ove psihoze je tzv. formifikacija - halucinacija da mravi ili insekti ili zmije gmižu pod kožom.
Krek je ulični naziv za slobodnu bazu kokaina koja se dobija tako što se kokain hidrohlorid u prahu prerađuje da bi se dobila supstanca pripremljena za pušenje. Termin "crack" nastao je zbog toga što se čuje pucketanje kad se dobijena smesa puši.
[h=2]Izgled[/h] Krek se prodaje u obliku sitnih, trvdih grudvica boje voska.
[h=2]Hemijski sastav[/h] Krek se dobija kada se kokain pomeša sa amonijakom ili sodom bikarbonom i vodom, a zatim zagreje da ispari hidrohlorid.
[h=2]Način upotrebe[/h] Krek se uz dodatak vode ili alkohola puši iz staklenih ili keramičkih lulica ispod kojih se drži upaljen upaljač. Kod pušenja, kokainska para se apsorbira u krvotok u plućima, čime se početak delovanja ubrzava.
[h=2]Efekat[/h] Efekat je isti kao kod konzumiranja kokaina. Kada se krek puši, korisnik oseća euforiju za manje od 10 sekundi. Ovakav brz i snažan efekat doveo je do toga da krek stekne ogromnu popularnost sredinom 80-tih godina. Osim toga, krek se jeftino proizvodi i prodaje, pa je i to uticalo na njegovu popularnost.
Kokain skoro trenutno izaziva snažnu euforiju, osoba oseća snagu, hrabrost, fizički nemir i potreba za stalnom aktivnošću, kokain podiže samopouzdanje i čini joj se da je važnija u očima drugih. Zenice su proširene i neosetljive na svetlost.
[h=2]Postoji nekoliko faza[/h] Prvi stadijum (euforični) karakteriše se subjektivnim osećajem velike intelektualne moći, uz osećaj smanjenja telesnog i mentalnog napora. Zenice se šire, ubrzava se rad srca, sužavaju krvni sudovi i krvni pritisak raste. Takođe, dolazi do povišenja telesne temperature. Osoba pod uticajem kokaina ili kreka je izrazito brbljiva, vrlo impulsivna, uživa u osećaju samozadovoljstva, preduzimljiva, seksualno dezinhibirana.
Drugi stadijum (konfuzno-delirantni) se javlja povećanjem doze. Ovde dominiraju halucinacije prijatnog karaktera u vidu smanjenja predmeta (liliputanske halucinacije), ali i iluzije, stanja anksioznosti, razdražljivost do pravih psihotičnih reakcija (kokainski delirijum).
Treći stadijum (depresivni) odlikuje se apatijom, depresivnošću i smanjenom voljnom motorikom.
Zavisnik se, pod uticajem kokaina, hvali preteranom sigurnošću i dobrim raspoloženjem, stalno želi nešto reći mada nema šta, a ne sluša ni šta govore drugi. Pati od nesanice jer ga kokain drži stalno uzbuđenog, u ponašanju je prepotentan pa time razdražljiv i sklon nasilju. Umišljena sigurnost dovodi ga do megalomanije i snova o grandioznosti. Pušenjem kreka, veoma visoke doze kokaina brzo dopiru do mozga i stvaraju jako i trenuno uzbuđenje koje traje oko 20 minuta. Pušenje krek kokaina može stvoriti agresivno paranoidno ponašanje kod korisnika.
Glavna karakteristika kreka je brzi razvoj tolerancije, psihičke i fizičke zavisnosti, zbog čega je mnogo opasniji od kokaina. Zavisnost se može razviti i nakon samo jednog uzimanja. Uzimanje kreka dovodi do kompletnog propadanja osobe u psihičkom i fizičkom smislu sa upadljivim odsustvom samopoštovanja i samokontrole. Ponašanjem zavisnika dominiraju depresija, ekstremne oscilacije raspoloženja i osećaj progonjenosti.
