Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Stručnjaci tamošnjeg Medicinskog fakulteta Čepl Hil sproveli su istraživanje u kome je učestvovalo na stotine braće i sestara adolescenata koji su imali najmanje jednog roditelja koji je imao problema sa alkoholom.
Učesnici su tokom istraživanja morali da popiju piće sa znatnim sadržajem alkohola, posle čega su odgovarali na pitanja vezana za osećaj opijenosti.
Nakon što su svi učesnici prošli to testiranje, naučnici su napravili genetsku analizu da bi pronašli CYP2E1 gen, za koji se smatra da je odgovoran za osećaj veće opijenosto kod pojedinca.
Na osnovu pretpostavke da snažne reakcije na alkohol u mladosti smanjuju rizik da će osoba kasnije tokom života biti alkoholičar, naučnici su zaključili da bi ova genetska mutacija mogla da bude odgovorna za to što neki ljudi imaju problem sa alkoholom.
Šef istraživanja, profesor Kirk Vilhelmsen tvrdi da je alkoholizam vrlo kompleksna bolest i da postoji mnogo komplikovanih uzroka zbog kojih ljudi piju.
Lek iz grupe mišičnih relaksanasa pomaže u odvikavanju od alkohola, tvrdi američki lekar koji se primenom ovog leka i sam izlečio od ove bolesti zavisnosti koja pogađa na milione ljudi širom sveta.
Njujorčanin Olivije Amizan, lekar po struci, tvrdi da se izlečio od alkoholizma brzo, efikasno i bez ikakvih napora uzimajući lek Baklofen, koji se prepisuje kao mišićini relaksans i to u najvećem broju slučajeva u lečenju neoroloških patologija.
On, podstaknut primenom ovog leka, planira da početkom septembra izda studiju u kojoj će detaljno biti izloženi rezultati istraživanja i objašnjen mehanizam eliminacije želje za pićem.
Jedan broj stručnjaka, međutim, nepoverljiv je prema ovom "čudotvornom leku". Oni ističu da je alkoholizam i vrsta psihološke bolesti i da bez tarapeuta, pacijent lako može da se vrati u prethodno stanje zavisnosti.
Crank ima mnogo imena: Ice, Benzedrine, Chalk, Meth, Dixies, Diamonts, Mao, Mollies, Jugs, Ups Ice, Yaba, Tina, Christina ili Crystal Meth...
[h=2]Izgled[/h] Uglavnom je providan, beo, ali može biti i obojen zavisno od dodataka.
[h=2]Hemijski sastav[/h] Crank je kristalizovani metamfetamin koji liči na gorski kristal.
[h=2]Način upotrebe[/h] Upotrebljava se pušenjem, ali moguće je i ubrizgavanje.
[h=2]Efekat[/h] Kao droga u upotrebi je od vremena drugog svetskog rata. Kao party droga crank se počeo intenzivno koristiti poslednjih petnaestak godina u noćnim klubovima između New Yorka i San Francisca.
Daleko je dugotrajniji u delovanju, čak i do 24 sata. Posledice cranka mnogo su pogubnije od posledica speeda. Crank je i znatno skuplji od speeda.
Dim cranka proizvodi rast samopouzdanja, snažan libido, stanje budnosti i halucinacije. Konzument može ostati budan i hiperaktivan do 24 sata, a poznati su slučajevi i do nekoliko dana. Prve i manje opasne posledice koje se javljaju su nagli gubitak težine i nesanica. Nakon kratkog vremena euforije, dolazi do nemogućnosti bilo kakvog uživanja. Javljaju se teške depresije, potpuno otuđenje i nemogućnost komunikacije. Moguća popratna stanja su agresija i nasilje, paranoja. Slede teške posledice: opasno lupanje srca, amnezija, snažno telesno propadanje, ekcemi, velike šanse za HIV, koma, i na kraju - smrt. Zbog isparavanja meth para, zubi brzo trunu do desni. Crank najdirektnije i najjače udara na mozak. Pritom ga rapidno uništava i proizvodi nepopravljive štete. Konzumiranje cranka prati snažna, brza i pogubna psihička zavisnost. Akutno trovanje takođe je potencijalni rizik. Istraživanja, ukazuju da crank povećava libido. Poslednjih desetak godina postao je popularan u gay klubovima u SAD-u zbog osećaja snage i rušenja seksualnih barijera. Beleži se i želja za odnosom sa anonimnim partnerima i bez zaštite, što rezultuje širenjem HIV-a.
Amfetamini su stimulansi koji deluju na centralni nervni sistem. Sintetički amfetamini se nazivaju metamfetamini. To je sintetički stimulans mozga koji uzrokuje promene mentalnih i motoričkih funkcija.
Amfetamini su u medicinsku upotrebu uvedeni kao lekovi protiv prehlade, povišene temperature, pa i kao sredstva za mršavljenje. Danas su u upotrebi u terapiji narkolepsije i hiperkinetičkog sindroma kod dece. Prilikom zloupotrebe amfetamini podstiču aktivnost organizma do krajnjih granica izdržljivosti, pritom redukujući osećaj gladi i umora.
[h=2]Hemijski sastav[/h] Amfetamini su stimulansi koji deluju na centralni nervni sistem. Sintetički amfetamini se nazivaju metamfetamini. Metamfetamin se dobija preradom efedrina ili pseudoefedrina koji se koriste kao lek. Dejstvo amfetmina i metamfetamina je veoma slično, samo su efekti jače izraženi kod metamfetamina. Detekcija u mokraći moguća je kod amfetamina 8 do 24 sata od upotrebe, a kod metamfetamina 2 do 3 dana
[h=2]Izgled[/h] Amfetamini se najčešće na tržištu pojavljuju u vidu speed-a, sintetičkog derivata amfetamina. Najčešće se pojavljuje u obliku belog praha ili tableta bez mirisa i gorkog ukusa, a ređe u kapsulama, kristalima. Standardna pakovanja su providne najlonske kesice sa prahom ili sa kristalićima. Čistoća praha je 6 do 10%. Kristalići (metamfetamin), slični ledu (ice) izazivaju jaču reakciju i imaju dugotrajno delovanje (maksimalno i do 30 sati).
[h=2]Način upotrebe[/h] Najčešće se konzumira ušmrkavanjem ali može i gutanjem, pušenjem ili intravenski. Intravenski način korišćenja je veoma opasan usled povećanog rizika od predoziranja ili od inficiranja korišćenjem zajedničke igle.
[h=2]Efekat[/h] Dejstvo počinje 15-30 minuta nakon uzimanja, a traje nekih 4-6 sati iako se delovanje može proširiti i do 24 sata. Osoba pod delovanjem amfetamina oseća se nemirno, uznemireno i čudljivo, ponekad i zlovoljno. Veće doze pojačavaju efekte, a osoba postaje sve više uzbuđena, govorljiva i proživljava lažan osećaj samopouzdanja ili nadmoćnosti; može se ponašati i na bizaran način; neki postaju agresivni i neprijateljski raspoloženi.
[h=2]Mentalno delovanje[/h] Povećana živahnost, pozitivna promena raspoloženja, osećaj ugodnosti, povećana pričljivost, povećana agresivnost, osećaj izdržljivosti i snage, nezainteresovanost za prijatelje i seks, smanjeni apetit, paranoja.
Amfetamini su lako uočljivi standardnim testovima na drogu. Ostaju u urinu 24-72 sata nakon konzumacije. Metamfetamini ostaju u organizmu neznatno duže 24-96 sati.
Produženo uzimanje amfetamina može dovesti do neishranjenosti osobe i nedostatka vitamina, kožnih poremećaja, pojave čireva, nesanice, gubitka težine, depresija.
[h=2]Amfetamini stvaraju telesnu, ali i psihičku zavisnost[/h] Dugotrajnim uzimanjem amfetamina, telo stvara određenu toleranciju pa osoba povećava dozu i tako metamfetamin postane potrebna supstanca u čovekovom telu za normalno funkcionisanje. To je najveći problem kod odvikavanja i zato su potrebne povećane količine lekova da bi se postigli željeni rezultati. Kod korisnika velikih količina amfetamina kroz duži period vremena može se razviti amfetaminska psihoza. To je mentalni poremećaj sličan paranoidnoj shizofreniji. Psihoza se manifestiuje kroz obmane, privide, iluzije i paranoje. Ponekad takve osobe pokazuju čudno, nasilno ponašanje.
Metadon je sintetička droga koja se koristi za smanjenje bolova, pre svega u supstitucionalnoj terapiji heroinskih zavisnika.
Ulični nazivi su M, met, metaksa, heptos
[h=2]Hemijski sastav[/h] Metadon je sintetski narkotički analgetik iz grupe difenilpropilamina. Po svom sastavu je hidrohlorid i deluje na morfinske receptore u mozgu gde 1 mg metadona zamenjuje i postiže efekat 4 mg morfina.
Proizvodi se u obliku tableta ili kao tečnost zelene ili bledo žute boje.
[h=2]Metadonska terapija[/h] Metadonom se ne leči narkomanija, već se putem tzv. supstitucione metadonske terapije otklanjaju znaci apstinencijalne krize. Metadonska supstituciona terapija je ustvari institucionalno drogiranje narkomana kako bi se društvo zaštitilo od kriminalnog ponašanja. Narkoman, pod nadzorom medicinskog osoblja, svakodnevno dobija dozu heptanona (metadona) koja održava normalno stanje i metabolički balans. Metadon "skida" sa heroina zbog toga što je apstinencijalni sindrom kod prestanka uzimanja metadona daleko manje izražen i daleko manjeg intenziteta nego kod heroina. Kako je dejstvo metadona duže nego dejstvo heroina, metadon omogućava osobi koja je donedavno koristila ilegalne opijate da sve vreme koje joj je prolazilo u nabavci, upotrebi i oporavljanju od dejstva opijata, sada provodi kvalitetnije. U tom smislu, metadon pomaže u procesu resocijalizacije.
Klinike mogu koristiti metadon u tretmanu samo uz stalnu superviziju upotrebe, a takav tretman može biti uspešan samo ako je kombinovan sa psihosocijalnom terapijom.
Kritika koja se često javlja na račun metadonske terapije je da se samo jedna droga zamenjuje drugom.
[h=2]Rizici[/h] Sam metadon izaziva zavisnost, ali su simptomi prestanka dejstva znatno blaži od heroina. Dugotrajno lečenje metadonom može izazvati zavisnost morfinskog tipa. Da bi se nakon dugotrajnog lečenja izbegli apstinencijski simptomi, doze treba smanjivati postupno.
Rizik od predoziranja je veliki ako se ne koristi pod strogom kontrolom lekara, posebno ako se meša sa drugim drogama ili alkoholom. Znakovi predoziranja su hladna i vlažna koža, konfuzija, konvulzije, jaka vrtoglavica, izrazita pospanost, hipotenzija, nemir, izrazita mioza (sužene zenice), usporena srčana frekvencija, usporeno ili otežano disanje, nesvesno stanje i jaka slabost. Predoziranje metadonom može završiti prestankom srčanog rada, prestankom disanja, komom i smrću.
Često se koristi zajedno sa heroinom, što može da dovede do predoziranja i smrtnog ishoda.
Bolesti zavisnosti....narkomanija,alkoholizam, nikotinska zavisnost
Kada zabava preraste u zavisnost…
Svako od nas ima neki izduvni ventil koji nam pomaže da se rešimo stresa koji se u nama nakuplja u toku čitavog dana. Na taj način pokušavamo da rasteretimo svoj um i telo.
Neko se najbolje opusti uz toplu kupuku i uz čašu vina. Međutim, šta se dešava ako se izbaci kupka, a ostane samo vino, i to ne čaša dnevno, već dve litre? Ljudi veoma lako mogu da pređu granicu od čaše do flaše, a da to ni ne primete. Osim alkohola, u poroke, kojima možete vrlo lagano da pokleknte, spadaju i droge, kockanje, kao i prevelika količina cigareta.
Svaki porok stvara zavisnost i ono što vam je nekada predstavljalo zabavu lako postane opasnost i može da naruši vaše fizičko i mentalno zadravlje. Osim što time ugrožavate svoj život, ugrožavate i živote ljudi u svojoj okolini.
Da ne biste oterali sve od sebe, primenite ove savete i suočite se sa vašom zavisnošću.
1. Prvo korak vaše borbe sa porokom sastoji se u tome da sami sebi priznate da su stvari pomalo izmalke kontroli. Ljudi su različiti i na različite životne sitacije drugačije reaguju. Neke osobe imaju čvrst karakter i ne podlegnu pritisku, dok drugi nisu toliko psihički jaki i zbog svakodnevnog stresa koji ne mogu da kontrolišu, odaju se raznim porocima. Trudite se da budete okruženi ljudima koji vas usrećuju jer ćete tako steći više samopouzdanja i samopoštovanja i biće vam mnogo lakše da se izborite sa crnim mislima.
2. Ne odbijajte pomoć svojih najbližih. Staro pravilo glasi “dok nešto ne izgubite, ne znate šta imate”. Potrudite se da ne osetite to na svojoj koži. Vašoj porodici, prijateljima i partenru nije lako da vas gledaju kako propadate. Ne budete sujetni nego prihvatite njihovu pomoć.
3. Takođe se pomirite sa tim da ćete sigurno snositi posledice i kada je vaša karijera u pitanju. Nećete dugo moći da skrivate svoju zavisnost. Niko se neće mešati u vaš privatni život, ali pripremite se na to da ćete dobiti otkaz. Ako volite ono što radite i karijera vam je veoma bitna, neka vam to bude motiv više u vašoj borbi sa porokom.
Opijumski mak latinskog imena, Papaver somniferum, jednogodišnja je biljka s lomljivim stablom i granama, visine do 160 cm, ali izuzetno i do 2 m. Cvetovi su veliki, na vrhu stabljike, ima četiri latice crvene ili bele, zavisno od podvrste. Čaura je okrugla ili konusna, plavozelenkaste, svetlozelene do tamnozelene boje. Postoji nekoliko podvrsta Papaver somniferuma: album, glabrum, depressum, setigerum, i dr...Strani nazivi za mak: Garden Poppy , Opium Poppy, Withe Poppy, Shhlaf-Mohn, Gartenmohn, Papavero domestico.
[h=2]Izgled[/h] Zasecanjem čaura izlučuje se mlečno beli lateks, koji poprima smeđu boju. Tada se s čaure skida tupim noževima i to je sirovi opijum. Nakon sušenja na suncu mesi se u oblike kocke ili štapića. Stajanjem, sirovi opijum otvrdne i poprima gotovo crnu boju. Može se čuvati više od 15 godina, a da pri tome ne izgubi kvalitet.
[h=2]Način upotrebe[/h] Konzumiranje opijuma moguće je na sve uobičajene načine drogiranja; intravenozno i potkožno injektiranje, oralno, respiratorno, nazalno, pa čak i rektalno.
Upotreba opijuma pušenjem je kod nas izumrla. Ostala je jedino navika pijenja opijumskog čaja u retkim narkofilskim redovima, ali to je u širem smislu zanemarivo. Osušene glavice maka i gornjeg dela stabljike prokuvavaju se i pravi se čaj izrazito neprijatnog ukusa. Zbog toga se mora jako šećeriti i naglo popiti.
[h=2]Efekat[/h] Posle prodora heroina na naše prostore, opijuma u praktičnom smislu više nema na tržištu. Današnji, moderni zavisnici više ne znaju postupak pripreme za ubrizgavanje opijuma koji je znatno komplikovaniji nego za heroin.
Delovanje je sporo, ali daje efekte slične heroinu. Odlikuje se početnom snažnom euforijom, osećajem topline i blagostanja uz ubrzane otkucaje srca. Osećaj euforije može biti praćen crvenilom kože, suvim ustima i otežalim ekstremitetima, kao i mučninom, povraćanjem i svrabom.
Nakon početnih efekata, korisnici ulaze u drugu fazu i narednih su nekoliko sati pospani, uz prijatan umor sa meditacijama. Mentalne funkcije su zamagljene. Srce sporije kuca.
Treću fazu karakteriše ulazak u san, a posle buđenja nastupa umor, odsustvo motivacije, depresivnost.
Uspešnost u lečenju bolesti zavisnosti - više od nade
Uspešnost u lečenju bolesti zavisnosti - više od nade
Ovaj tekst je tekst sa one druge strane, strane onih kojima se to dogodilo. Ovo su iskustva našieg pacijenta, ili bolje rečeno apstinenta.
Veo mističnosti i zabluda decenijama je obavijan oko pojave narkomanije. Narkomanija je, ne uvek, uspešno sakrivena tajna od očiju takozvanih onih drugih, ljudi kojima se to nije desilo... Mišljenja o ovom problemu bila su različita i podeljena. Neki su smatrali da je u pitanju hir, neki da je u pitanju povodljivost ili možda slabost karaktera. U svakom slučaju, stvar je lične volje i odluke. Brojne predrasude i stereotipi sprečavali su ljude da pruže podršku, razumevanje i pomoć onima kojima je to bilo neophodno. Nažalost, umesto toga zavisnici su najčešće nailazili na osude, uvrede i odbacivanja. To je dodatno uticalo na njihovo osećanje neuklopljenosti i otuđenja koje sama zavisnost stvara, a okolina izolacijom i netrpeljivošću doprinosi da traje.
A epidemija se širila....
U svetlu sadašnjeg vremena zavisnost od psihoaktivnih supstanci poprimila je oblik zastrašujuće pandemije. A kad neki problem dobije takve razmere, onda oni drugi, oni kojima se to nije desilo, shvataju da je to nešto što se događa njihovim prijateljima, rođacima, deci, ljudima koji su im bliski i dragi, onima koji se vrlo često nimalo ne uklapaju u okvire postojećih predrasuda. Ljudi su shvatili da je u pitanju bolest. I to bolest mozga teška, hronična, recidivantna koja može imati smrtonosni ishod. Saznanje da je u pitanju bolest donelo je i svest o tome da je za zavisnost, kao i za sve druge bolesti, potrebno lečenje. Lečenje koje je dugotrajno, uključuje kompletni angažman pacijenta, iskoriščavanje svih njegovih zdravih potencijala, saradnju porodice, prihvatanje i shvatanje šireg društvenog miljea. Uz postojanje ovih protektivnih faktora, zavisnicima i porodici ipak predstoji naporna i dugotrajna borba.Rad i lečenje sastoji se od uspeha i neuspeha, ličnih i profesionalnih, od prepreka i nalaženja načina za njihovo prevazilaženje.
Za poteškoće i posustajanja na koja nailaze u lečenju, zavisnici pokušavaju da daju objašnjenje pre svega sebi, a onda i okolini, ispoljavajući svoju kreativnost i inteligenciju.
U bolnicu na lečenje su dolazili i ljudi koji su ovu borbu shvatili kao svoju konačnu pobedu. Kroz rešenost i istrajnost u njoj izrazili su svoje mnogobrojne kapacitete, energiju, obrazovanje i bistrinu duha i uma. O mogućnosti uspešnog i zlečenja i oporavka govori i sledeći tekst.
Poruke lečenog zavisnika M.Dj. 34 godine 1. Apstinencija je moguća!
2. Apstinencija je veliki posao.
Svaki posao zahteva određen trud. Svaki uloženi trud rezultira uspehom. Apstinencija je uspeh. Dobitak i zadovoljstvo od apstinencije su neuporedivo veći i vredniji od uloženog truda. Kao kad osvajate najviši vrh. Uspon je naporan, ali zadovoljstvo, doživljaj i pogled sa vrha vredan je svakog napora. Budite na vrhu!
3. Apstinencija je mogućnost izbora.
Možete apstinirati ili ne apstinirati. Svako ima pravo da izabere da apstinira. Samo što mnogi ne koriste to pravo. Uz komentar da mogu da apstiniraju kad god reše, upravo se nikada ne odluče na taj korak zato što apstinencija zahteva odlučnost i doslednost na koju morati biti spremni. Napravili ste pravi izbor, doneli ste pravu odluku ako ste izabrali apstinenciju.
4. Apstinencija je lična odluka.
Sprovoditi ličnu odluku je neuporedivo jednostavnije i lakše nego izvršavati nametnute zahteve. Postizanje uspeha pri sprovođenju lične odluke predstavlja lično zadovoljstvo i učiniće vas srećnim. Neka apstinencija bude vaša najbitnija odluka. Bićete zadovoljniji sobom jednako kao i vaše okruženje. Vaš način života će se drastično promeniti na bolje.
5. Apstinencija je stil života.
Osim subjektivnog zadovoljstva, apstinencija, pre svega, znači zdrav život. Uvođenje i stvaranje novih navika, kako u fizičkom, tako i u psihološkom smislu, predstavlja kvalitetan doprinos sopstvenom zdravlju. Stavranje novih navika trebalo bi da vam bude interesantno, da vam probudi znatiželju, da vam bude izazov.
6. Apstinencija je izazov.
Odabrati pravi put i ostati na njemu predstavlja veliki izazov da se pre svega dokažete pred samim sobom. Apstinencija je upravo to. Pravi put i šansa da probudite i ispoljite jake strane svog karaktera. Što više vremena apstinirate, pozitivna strana vašeg karaktera postaće dominantnija i sve ćete manje napora morati da uložite da biste ostali na pravom putu. Apstinencija je dokaz vašeg karaktera, lično zadovoljstvo. Uživajte!
7. Apstinencija je zadovoljstvo.
Imate mogućnost da budete zadovoljni svojim životom ili da nastavite po starom. Pošto niste zadovoljni prethodnim načinom života, imate pravo i obavezu da to promenite. Apstinencija je način da budete zadovoljni svojim životom. To je mogućnost pronalaženja zadovoljstva u svakodnevnim stvarima i dogadjajima koje ste zaboravili, a koji su sastavni deo života. Jedino od vas zavisi da li ćete iskoristiti mogućnost da budete zadovoljni. Iskoristite je!
8. Apstinencija je izvor beskrajnih mogućnosti.
Vaša apstinencija vam jedino uskraćuje mogućnost da upropašćavate sopstveni život. Sve ostale mogućnosti u životu su upravo pred vama. U vašim rukama se nalazi katalog prepun mogućnosti. Za koju ćete se odlučiti jedino zavisi od vaše želje, mašte i kreativnosti. Ne očekujte priliku, iskoristite svoje potencijale i prednost apstinencije. Stvorite sebi priliku! Dokažite se u ličnom i porodičnom životu. Realizujte svoje poslovne ideje. Apstinencija vam daje šansu za to. Neka izbor svake vaše prilike bude vaša pobeda. Borite se za pobedu!
9. Apstinencija je pobeda.
Sama činjenica da apstinirate je vaša pobeda. Pobeda zdravlja nad bolešću. Pobeda zadovoljstva nad agonijom. Pobeda sreće nad očajom. Pobeda napretka nad propašću. Pobeda zdravog razuma nad bolesnim umom. Pobeda harmonije nad konfuzijom. Apstinencija je vaša životna pobeda. Vi ste nosilac te pobede.
10. Apstinencija je individualizam.
Vaša apstinencija vas izdiže iznad uobičajenih modela ponašanja. Jača vas kao individuu. Vaše «ja» je opet veliko JA. Donošenje odluka, ponašanje i razmišljanje je u potpunosti pod vašom kontrolom. Postupci koje činite su svesni, promišljeni i nikada se nećete stideti i kajati zbog njih. Apstinencija vam omogućuje da čvrsto držite kormilo svog broda koji se zove život. Vaš brod je na pravom kursu. Budite ponosni zbog toga!
11. Apstinencija je ponos.
Imate puno pravo da budete ponosni na sebe. Apstinencija je posao koji zahteva angažovanje cele ličnosti. Ponovno potvrđivanje ličnih kvaliteta ućiniče da budete sigurniji u sebe. Promena ličnih osećanja i ponašanje izazvaće obavezno promenu i u vašem okruženju. Kada se vide rezultati pozitivne promene i vaši najbliži će biti ponosni na vas. U pozitivnom i srećnom okruženju svi problemi koji naiđu prevazilaze se mnogo lakše ili prosto se rešavaju sami od sebe. U interesu vam je da istrajete u kreiranju pozitivnog okruženja.
12. Apstinencija je proces.
Proces koji ima svoj početak i koji traje. Ne može se malo ili mnogo apstinirati. Može se samo apstinirati. U suprotnom prekidate proces, a posledice koje bi izazvao eventualni prekid procesa apstinencije već ste iskusili. Apstinencija je može da bude životno opredeljenje, sam život. Kao što ne razmišljate o konačnostima u vezi sa sopstvenim životom, tako ne razmišljate ni o apstinenciji u tim kategorijama. Jednostavno život i apstinencija postaju jedno. Razmišljajte samo kako da ih unapredite i oplemenite kako bi vam bili što ugodniji. Vi ste jedini kreator svojih životnih uspeha.
13. Apstinencija je realnost.
Apstinencija je zdrava realnost i ona čini realno životno okruženje puno jednostavnijim i konfornijim. U prilici ste da opet primetite neke detalje koji su sastavni deo života. Osećate prave mirise, raspoznajete zvuke i boje. Imate osećaj za normalnu komunikaciju sa okruženjem i uživate u tome. Suptilniji ste prema najdražim osobama. Imate osećanje brižnosti za najbliže. Ponovo volite. Gajite tu realnost!
14. Apstinencija je sadašnjost.
Živite u sadašnjosti! To je jedini vremenski period na koji možete direktno da utičete. Prošlost i budućnost su kategorije nad kojima nemate direktni uticaj. Apstinencija je vaša sadašnjost i dovoljno je da samo u tim okvirima razmišljajte o njoj. Ostanite u razmišljanjima o apstinenciji u sadašnjem trenutku i bićete srećni. Svoju odgovornost usmerite na sadašnji trenutak, na današnji dan. To je jedina vaša obaveza u vezi sa apstinencijom. Priznajte da je, u odnosu na dobrobit koju dobijate od apstinencije, vaša obaveza zaista jednostavna, ali je od presudnog značajna.
15. Apstinencija je promena.
Velika promena na bolje. Za ovakvu promenu ste lično najzaslužniji i najodgovorniji. Da bi ste postigli potpuni uspeh u menjanju svog načina života, okruženja, komunikacije i odnosa sa okruženjem, potrebno je da učinite samo jednu stvar: da promenite sebe. Još jednostavnije, da promenite način razmišljanja. Sve ostalo će se automatski promeniti. Apstinencija je upravo ta promena. Sada možete ispravno da razmišljate. Samim tim i vaši postupci su ispravni, a ujedno ste zadovoljniji svojim životom. Vaše zadovoljstvo kao pojedinca prenosi se na vaše okruženje, porodicu. I obrnuto, opšte stanje u porodici se prenosi na svakog člana. A ništa lepše nego živeti u zadovoljnom okruženju. Sve to samo zbog promene načina razmišljanja i ugla iz koga ste do sada gledali na svoj život. Razmišljajte o svom razmišljanju. Razmišljajte o apstinenciji.
16. Apstinencija je sloboda.
Konačno ste slobodni. Traganje za slobodom je išlo zaobilaznim putem. Način na koji ste pokušali da iskažete svoju slobodu bio je sve samo ne sloboda. Shvatili ste da čovek ne može da se ponaša i da živi po svom, pa čak ni da razmišlja o čemu želi kada ima gospodara nad sobom. Apstinencija je vaša lična sloboda. Sada ste u stanju da razmišljate, živite, radite, putujete, družite se, volite... Beskrajni izbor mogućnosti je pred vama. Sposobni ste da uživate u svakom poslu, svakom druženju, svakom mestu gde se nalazite i da zadovoljstvom bude ispunjen svaki trenutak vašeg života. Nakon pobede nad zlim gospodarom znaćete da više poštujete i cenite svoju slobodu.
Umesto zaključka
Poznanstvo sa ovim mladim ljudima daje mi pravo da kažem da oni zaslužuju ne samo pomoć, podršku i razumevanje, nego i iskreno divljenje i poštovanje za uložen trud u pobedi nad sobom. Sagledavanje problema iz njihove perspektive uklanja veo tajni i briše mrlje predrasuda. Kroz svoja iskustva i ispovesti oni ističu sličnosti, a ne razlike između onih kojima se to nije i onih kojima se to jeste dogodilo. Zahvaljujem se ovim hrabrim ljudima u ime pacijenata i članova stručnog tima Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti što su svojim ličnim primerom dali doprinos u daljem podsticaju uspešnog lečenja bolesti zavisnosti.
“Uzimati droge ne znači isto što i biti zavisan. Droge se mogu uzimati eksperimentalno ili povremeno-rekreativno bez razvoja obrasca zavisnosti. Isto tako o nekim drogama se bez obzira na učestalost uzimanja ne razvija zavisnost. Biti zavisan znači:
uzimati uvek više droge nego što se nameravalo;
više puta bezuspešno pokušavati prestati s uzimanjem sredstava zavisnosti;
drogiranja radi zanemarivati obaveze i zatajiti na nekom od važnijih životnih polja;
uzimati sve veće količine droge sa sve manje užitka u njoj;
osećati se nervoznim, depresivnim, i jadnim ako se preskoči uzimanje dnevno potrebne doze droge;
i na kraju osećati grižu savesti svaki put kad se uzme droga, a onda je opet uzimati kako bi se isti osjećaj odagnao.” (dr. R. Torre: “Droge-dugo putovanje kroz noć”, 2001.)
Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije, zavisnost od lekova (psiho-aktivnih supstanci, droga) je posebno duševno, a ponekad i fizičko stanje organizma koje nastaje delovanjem sredstva koje stvara zavisnost na organizam i reakcije organizma na njega. Karakteriše ga doživljaj prinude da se povremeno ili redovno uzima lek (supstanca) koji stvara zavisnost, i to u nameri da se doživi njegov željeni efekat ili da bi se izbegle neugodnosti zbog uzimanja tog sredstva. U slučaju zavisnosti česta je pojava tolerancije što znači da zavisna osoba mora da unosi sve veće doze leka (supstance) jer prethodne (manje) doze više nemaju efekta, ili ga nemaju u dozi koja joj je potrebna. Tolerancija prema jednom leku (psihoaktivnoj supstanci, drogi) istovremeno znači i toleranciju prema svim lekovima (supstancama) iz iste grupe (npr. osoba koja je zavisna od jednog opoida i ima stvorenu toleranciju prema njemu, istovremeno je zavisna i ima toleranciju i prema svim drugim opoidima).
Oblici zavisnosti
Psihička zavisnost - pojava kada optimalno telesno i duševno stanje i funkcionisanje osobe počinje da zavisi od uzimanja leka (psihoaktive supstance, droge). Stvara se zato što lek (psihoaktivna supstanca, droga), time što u toku određenog vremena izaziva neko prijatno ili posebno stanje, stvara naviku da se ono uspostavlja uzimanjem leka (supstance).
Fizička zavisnost - promenjeno stanje organizma koje postaje vidljivo posle prestanka unošenja leka (psihoaktivne supstance, droge) koji prouzrokuje zavisnost. Manifestuje se fizičkim poremećajima koji se jednim imenom nazivaju apstinencijalni sindrom (apstinencijalna kriza). Najčešći simptomi koji se javljaju u ovom sindromu suprotni su onima koji supstanca redovno prouzrokuje.
Usvojena je činjenica da je nastajanje bolesti zavisnosti proces u koji su uključeni i društveni običaji i regulatorni mehanizmi društva. U tom procesu mogu se prepoznati faze razvoja bolesti: upotreba i eksperimentisanje, štetna (rizična) upotreba i zloupotreba (abuzus), i tek na kraju faza razvijene zavisnosti od psihoaktivne supstance. Savremena naučna saznanja o neurobiohemizmu bolesti zavisnosti ukazuju da se znaci zavisnosti formiraju mnogo ranije nego što je to klinički prepoznatljivo sa pozicije tradicionalnog medicinskog modela.
1. Eksperimentalna faza najčešće nastupa kao posledica radoznalosti. Zapravo, pre prvog uzimanja mladi, tj. tinejdžeri, ne znaju STVARNE (realne) osobine droga!Kako to? Evo kako. Među njima se „šire“ priče, izmišljaju „dobra“ dejstva ove ili one droge, stvaraju mitovi o supstancama i o onima koji ih koriste. Korisnici su često i poznate ličnosti iz sveta muzike, filma i drugi idoli mladih. Eksperimentisanju pridonose i reklame koje droge i alkohol predstavljaju u svetlu dobrog raspoloženja, opuštenosti, uspešnosti i dobrog provoda. Svakako da i stavovi društva i ponašanje značajnih odraslih osoba iz okoline olakšavaju započinjanje eksperimentisanja. Tako Se dogodi da prvo uzimanje, pa možda i nekoliko sledećih biva motivisano radoznalošću i praćeno ubeđenjem da se time nešto „dobija“, a ništa ne gubi, da se nešto postiže i dokazuje, nr. hrabrost da se uzme ilegalna supstanca. Svako misli da to nije mnogo opasno, da će stvari „ostati pod kontrolom“. Trajanje ove faze zavisi od mnogo stvari , ali i od toga koliko su i koje droge dostupne i koje su vrste „u trendu“ na određenom području gde se mladi kreću. Najčešće „ulazne droge“ su alkohol i marihuana, a ređe tablete benzodiazepina.
2. Socijalna faza karakteriše se uzimanjem supstanci u tzv. socijalnim prilikama. Razvoju ove faze značajno doprinose „novi običaji“ i pravila o provođenju slobodnog vremena mladih. To podrazumeva i vreme (po pravilu, do kasno u noć), mesta (žurke, koncerti, festivali, diskoteke, kafići) i povode (rođendani, posebno „punoletstva“, ekskurzije, maturske večeri) i načine opuštanja u slobodno vreme. Te socijalne prilike su veoma česte i spadaju u regularne socijalne obrasce druženja i provođenja slobodnog vremena, ali su nažalost, skoro sasvim iskrivljene i izgubile pravu svrhu i smisao. Često je obrazac uzimanja povezan sa vikend izlascima. Obavljaju se posebne pripreme, troši se vreme na nabavljanje velikih količina „za sve“ i za razne „ukuse“, ugovaraju se tajne „šifre“ i „šeme“, određuju „dobavljači“, do detalja se razrađuje „maskiranje“ dejstva droge posle korišćenja (kapi za oči, žvakaće gume, energetski napici i sl.) Zbog uklopljenosti ovih socijalnih rituala mladih u tzv. normalne oblike druženja i „provoda“, uzimanje supstanci se toleriše, i ne prepoznaje, ponekad čak i podržava i olakšava od strane odraslih. Zbog toga i ova faza može da prođe sasvim neprimećeno. Međutim, znaci psihičke zavisnosti mogu već u ovoj fazi da imaju visok intenzitet, a mogući su i prvi problemi u školi ili u porodici.
3. Instrumentalna faza obuhvata traženje i odabiranje „najbolje“ i „najpogodnije“ supstance, ili „najbolje kombinacije“ više supstanci da bi se postigao efekat u menjanju raspoloženja, tj. u „lelujanju“ emocija (veselost, otkačenost, smanjenje inhibicije ili stida), ili za željeno ponašanje (povećanje samoinicijative, duhovitosti, hrabrosti ili agresivnosti), ili jednostavno samo radi „boljeg provoda“, uključujući i seksualne aktivnosti. Često ovako ostvareni seksualni kontakti imaju odlike vrlo rizičnih seksualnih ponašanja, kako u smislu čestog menjanja seksualnog partnera, tako i u smislu mogućnosti seksualnog zlostavljanja ili silovanja, posebna kada su u pitanju devojke. Drugi oblik instrumentalizacije droge, tj. nalaženja „razloga“ za njeno uzimanje je: da bi se tinejdžer oslobodio ili izborio sa ozbiljnijim stresom, strahovima, depresijom ili sa drugim oblicima neprijatnih ili neprihvatljivih psihičkih doživljaja (impulsivnost, depresivnost, agresivnost i sl.).
4. Habitualna faza je već faza navike, čak i redovnog uzimanja dve ili više psihoaktivnih supstanci, što se sve više uključuje u celokupni obrazac mišljenja i ponašanja mlade osobe. Dakle, čitavo ponašanje, pa i stil života se sasvim prilagođavaju uzimanju supstanci. Kao da droge i uzimanje postaju sastavni deo svakodnevnog života ne samo kao način za dobru zabavu i provođenje slobodnog vremena, već i za prevladavanje raznih psihičkih tegoba. Sada već droga i aktivnosti vezane za drogu zamenjuju ranija interesovanja koja se polako smanjuju ili su sasvim izgubljena. Pojavljuju se i prvi stvarno ozbiljni problemi i već počinje da se plaća neka potpuno neplanirana cena. Stvari su se sasvim izmakle kontroli.
5. Kompulsivna faza je faza u kojoj postoji prisila ili žudnja da se supstanca unese. Prilagođavanje tinejdžera i njegovog tela drogi ili drogama je dosta odmaklo ili je već završeno. Može se reći da je adolescent transformisan u neku novu ličnost, često potpuno neprepoznatljivu i za porodicu i za školu, a i za neke svoje prijatelje. Već se jasno mogu videti znaci propadanja i telesnog, pa i psihičkog, gotovo redovno praćeni „popuštanjem“ u školi ili čak napuštanjem ili izbacivanjem iz škole. Mogu se pojaviti neprijatna, često agresivna ponašanja najpre u kući, a zatim i delikventna ponašanja izvan kuće. Celokupno funkcionisanje je ugroženo ili uništeno do ozbiljnih razmera Prelasci iz jedne faze u drugu nisu sasvim jasni, kao ni vreme trajanja pojedine faze. Može se reći da je prelazak iz štetne upotrebe (zloupotrebe) u zavisnost negde između druge i treće faze, ali može se dogoditi da pojedinac „pronađe“ svoju supstancu i „zalepi“ se za nju već u drugoj fazi i već tada razvije znakove kompletne zavisnosti. Treća i četvrta faza su faze u kojima je već očigledno razvijena psihička zavisnost, a peta faza je očigledno faza sa već razvijenom i psihičkom i telesnom (fizičkom) zavisnošću.
