Ako su Solomun, Jov, David, i ostali pisali da posle smrti nema nastavka zivota zato sto su po Miretu bili ateisti, onda je to strasno.
Ali hvala Bogu, oni nisu bili ateisti, vec su imali biblijsko ucenje, da nakon smrti covek ne odlazi na nebo, vec da ceka u grobu cas vaskrsenja kada ce ga Bog podici na sud.
Amin!
Izvrces moje reci..
Ja sam vec rekao da je Solomun bio ateista, jedno vreme. Kasnije je obozavao idole, provodio vreme u veselju i pijancenju a to je pravdao zeljom da "spozna ludost". Njegove mudrosti su dakle plod tog njegovog iskustva. Naravno da je to dobra mudrost, jer ukazuje da takav nacin zivota vodi u propast. Zato on pise da "mrtvi ne znaju nista, da s one strane nema zivota i da treba uzivati u ovom" a vi ste to uzeli kao doktrinu biblije. On ovde ne pise kao teolog vec kao onaj koji se odao uzivanjima i to sam kaze - "
naumih da ogledam ludost i da pustam telo svoje na pice.." (parafraziram).
Nisu sve reci Solomunove - reci Bozje, neke su i ljudske, jer Biblija je "Bozansko - Ljudska knjiga". On je poricaao ne samo zagrobni zivot vec i vaskrsenje. Ipak vi nste spremni priznati da je on u jednom delu svoje knjige prilazio zivotu kao "cisti materijalista" i iz toga iznosio zakljucke. Dakle, ono sto je on rekao na pocetku o smrti nije govorio kao teolog vec kao bivsi ateista i bezboznik. Kasnije je sam sebe ispravio i osudio.
Sto se tice Jova, vec sam objasnio, da pre Isaije nije ni postojalo ucenje o vaskrsenju kod Jevreja, i da su oni zivot posmatrali "materijalisticki" a za svoja dobra dela su ocekivali nagradu ne na onom svetu vec na ovom. Npr. Jovovi tesioci su verovali da Bog svoje sluge nagradjuje "jos u ovom zivotu" za njihova dela. Jov je za razliku od njih bio vodjen Bogom i gledao je iza zavese pa je video Bozju nagradu. On je ugledao nadu vaskrsenja, ali nije bio siguran i kod njega je postojala sumnja! Pa je zato raspravljao i trazio savet od svojih tesioca o tom, misleci da mozda on i gresi.. Bog je na kraju pohvalio njega sto ga se sasvim drzao i govorio pravo, a ove tesioce osudio sto nisu ispravno govorili o njemu.
Sto se tice Davida, on je ziveo u vreme kada se ideja vaskrsenja polako prihvatala medju jevrejima (sa time se slazu i svi vazniji teolozi). Zato je on govorio o vaskrsenju, ali su ipak Jevreji i tada imali cisto materijalisticki pogled na zivot. Oni su za sva dobra dela "ocekivali nagradu jos u ovom zivotu" a ne u buducem, jer za njih buduci zivot nije ni postojao, dakle, nista s one strane! Sporo su prihvatali novo ucenje. Postupno se nakon Isaije menja stav Jevreja i o zagrobnom zivotu. To vidimo i po knjizi o makabejcima.. Dakle, David pise u skladu sa svojim vremenom.
U vreme kad je Hristos hodao zemljom, jevreji su vec imali jasniju predstavu o zagrobnom zivotu i predstavu o vaskrsenju, i to su smatrali cinjenicama. Zato u Novom Zavetu i kod apostola mi imamo ideju pakla ideju raja i ideju vaskrsenja a u Starom Zavetu nemamo sve to, barem ne kontinuirano od pocetka, jer je to progresivno otkrivano Bozjim slugama!
Vi ne razumete sve ovo, i zato ste pokusali alegorizovati Novozavetne tekstove da vam biblija ne bi bila kontradiktorna!
E pa imam iznenadjenje za vas, biblija nije kontradiktorna i ne treba joj "vase uskladjivanje" i tumacenje!
(Osim Davida Solomuna i Jova, nemate vise nikog na kome mozete temeljiti svoju doktrinu o smrtnosti duse..) Dakle svi vasi dokazi su zapravo iz Starog Zaveta od ljudi koji nisu ni imali pravu predstavu i kompletnu sliku, odnosno znanje o ovim stvarima.
