We can see the “glory of the father” in his only begotten son. But Christ is not the father, and also not God. Jesus when talking to his father refers to his father as “the only true God”.
Можемо видети "славу оца" у свог јединородног сина. Али Христос није отац, а такође није Бог. Исус, када разговара са својим оцем односи се на свог оца као "јединог истинитог Бога".
Izvinjavam se što upadam u vašu diskusiju, imam jedno pitanje za Laodikejca koji sebe smatra da je duhovno preispitan i da sve što on ovde piše jeste osvedočeno silom Svetoga Duha.
Dragi moj Laodikejac kako vidiš tu stoje dve rečenice kao i prevod ako ne razumeš, sada te molim zbog tvoje Adventističke bratske ljubavi prema bližnjemu da prokomentarišeš šta tu piše. Možeš ako hoćeš a ne moraš i da navedeš tvoj stav, dali je to što sam tu citirao po Svetom Duhu i silom Svetog Duha obeležje prave Božije crkve ili nije jer je hula i bogohulno na Boga. Želim mir u duši svim Adventistima.
Nisi naveo izvor ovoga sto si citirao:
Biblijski kontekst o licnosti Gospoda Isusa Hrista je taj, da je isus oduvek postojao, i bio Bog jednak ocu, da je zajedno sa ocem i Svetim Duhom ucestvovao u stvaranju sveta i coveka, i u starom zavet zajedno sa njima bio poznat kao Bog Avramov, Isakov, i Jakovljev.
Dolaskom na ovaj svet Isus se dobrovoljno odrekao Bozanskih atributa koja je imao na nebu, uzevsi ljudsko telo podlozno bolestima, ranjavanju, starenju, i smrti, ponizivsi se do krajnjih granica covekove pale prirode, on se potpuno izjednacio sa nama u svakom pogledu.
Zbog te poniznosti Isus je mogao da kaze da je Bog njegov otac kao sto je otac svakog coveka koji se radja na ovom svetu, da je Bog veci od njega kao sto je veci od svakog pripadnika ljudskog roda, i da on postuje Boga kao sto je svaki covek duzan da postuje.
On je u potpunosti dao primer kako treba ziveti u poniznosti pred Bogom i pred ljudima, i sluziti drugima iz ljubavi.
Sledeci biblijski tekst upravo govori o ovome, i odgovara na pitanje Isusove poniznosti u odnosu na oca i izjava koje je davao u tom pogledu:
``Jer ovo da se misli među vama šta je i u Hristu Isusu, Koji, ako je i bio u obličju Božijem, nije se otimao da se uporedi s Bogom;
Nego je ponizio sam sebe uzevši obličje sluge, postavši kao i drugi ljudi i na oči nađe se kao čovek.
Ponizio sam sebe postavši poslušan do same smrti, a smrti krstove.
Zato i Bog Njega povisi, i darova Mu ime koje je veće od svakog imena.
Da se u ime Isusovo pokloni svako koleno onih koji su na nebu i na zemlji i pod zemljom;
I svaki jezik da prizna da je Gospod Isus Hristos na slavu Boga Oca.
( Filibljanima poslanica 2poglavlje)
Drugi prevodi kazu ``Koji, ako je i bio u obličju Božijem, nije smatrao necim prigrabljenim da se usporedi s Bogom... jer je u sustini sam bio Bog.
Svojim odlaskom na nebo posle vaskrsenja, Isus je ponovo zauzeo Bozanski polozaj koji mu i pripada sednuvsi s desne strane Boga oca kao punopravni clan trojstva, s time sto je kroz citavu vecnost zadrzao ljudsko telo koje je prilikom vaskrsenja bilo obuceno u besmrtnost, i on ce kroz citavu vecnost nositi znake svoje zrtve na svojim rukama i nogama koji ce svedociti `DA JE BOG TAKO LJUBIO SVET, DA JE I SINA SVOJEGA JEDINORODNOGA DAO, DA NI JEDAN KOJI U NJEGA VERUJE NE POGINE NEGO DA IMA ZIVOT VECNI`` ( Jevandjelje po Jovanu 3. 16 ).
