VIP
- Učlanjen(a)
- 14.07.2011
- Poruka
- 19.107
Odgovor za BAUMAESTERA..
Sustina tvog problema je sto ne razlikujes obredni ceremonijalni zakon od moralnog, a to su dva razlicita pojma koja u bibliji imaju sasvim razlicitu funkciju.
Ja sam tu razliku objasnio u jednom predjasnjem komentaru, ali ti si ga prevideo, pa cu ti ponovo citirati, a na kraju cu ti navesti novozavetne tekstove koji govore o suboti i njenoj obaveznosti u novozavetnom periodu, i to da su apostoli drzali zakon i subotu, i da nisu nikada dolazili u sukob sa Jevrejima oko postovanja subote, jer su sami drzali ovaj sveti dan kao 4 zapovest i deo Bozjeg zakona.
U starom zavetu postoji dve vrste zakona:
Moralni zakon 10 zapovesti: koje je Bog napisao svojim prstom i koji je dat Mojsiju i njegovim posretstvom bio stavljen u kovceg zaveta :
``U to vreme reče mi Gospod: Isteši dve poče od kamena kao što behu prve, i iziđi k meni na goru, i načini kovčeg od drveta.
``I napisaću na tim pločama reči koje su bile na prvim pločama što si ih razbio, pa ćeš ih metnuti u kovčeg.
Tako načinih kovčeg od drveta sitima, i istesah dve ploče od kamena, kao što behu prve, i iziđoh na goru s dvema pločama u rukama.
I napisa na tim pločama šta beše prvo napisao, deset reči, koje vam izgovori Gospod na gori isred ognja na dan zbora vašeg; i dade mi ih Gospod.
I vrativši se siđoh s gore, i metnuh ploče u kovčeg koji načinih, i ostaše onde, kao što mi zapovedi Gospod.
(5 knjiga Mojsijeva 10. 1 - 5 ).
``izgovorivši ovo Mojsiju na gori sinajskoj, dade mu dve ploče svedočanstva, ploče kamene pisane prstom Božijim. ( 2 knjiga Mojsijeva 31. 18 ).
2 knjiga Mojsijeva 20 poglavlje ( sadrzaj 10 zapovesti ).
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
2. Ceremonijalni i obredni zakon koji je Mojsije napisao u knjigu i koji je bio stavljen pored kovcega zaveta:
I dođe Mojsije, i kaza narodu sve reči Gospodnje i sve zakone. I odgovori narod jednim glasom i rekoše: Činićemo sve što je rekao Gospod.
I napisa Mojsije sve reči Gospodnje, i ustavši rano načini oltar pod gorom i dvanaest stupova za dvanaest plemena Izrailjevih. ( 2 knjiga Mojsijeva 24. 3 - 7 ).
I kad napisa reči ovog zakona u knjigu, sve do kraja,
Zapovedi Mojsije Levitima, koji nošahu kovčeg zaveta Gospodnjeg, govoreći:
Uzmite ovu knjigu zakona i metnite je pokraj kovčega zaveta Gospoda Boga svog, da bude onde svedok na vas. ( 5 knjiga Mojsijeva 31. 24 - 26 ).
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Ceremonijalni ili obredni zakon sadrzi:
1. Zrtvene zakone - zakone o prinosenju zrtava paljenica: 3 knjiga Mojsijeva od prog do desetog poglavlja / 3 knjiga Mojsijeva 7. 37 - 38
2. Zdravstvene zakone: 3 knjihga Mojsijeva od 11 do 15 poglavlja / 3 knjiga mojsijeva 11. 46 - 47 / 13. 59 / 15. 32
3. Praznicne zakone: 3 knjiga Mojsijeva 23 poglavlje
4. Gradjanske zakone: 2 knjiga Mojsijeva 21, 22, i 23 poglavlje
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Ovaj obredni ili ceremonijalni zakon je imao tipoloski karakter, odnosno u svojim simbolickim elementima
je ukazivao je na buduce dogadjaje, odnosno na pojavu Mesijanskog spasitelja i na celokupni plan spasenja coveka.
Svaki elemenat koji je bio prisutan u obrednom zakonu se ispunio u Hristu, svaki praznik je ukazivao na neki vazan dogadjaj iz Hristovog zivota, on je bio Pashalno zrtveno jagnje koje se zrtvovalo na krstu radi ljudskih greha, i zrtva koju je prvosvestenik svakodnevno prinosio u zemaljskoj svetinji.
Isus starozavetno zrtveno jagnje: ``A sutradan vide Jovan Isusa gde ide k njemu, i reče: Gle, jagnje Božije koje uze na se grehe sveta. ( jevandjelje po Jovanu 1. 29 ).
``Znajući da se propadljivim srebrom ili zlatom ne iskupiste iz sujetnog svog življenja, koje ste videli od otaca;
Nego skupocenom krvlju Hrista, kao bezazlenog i prečistog jagnjeta; ( 1 poslanica Petrova 1. 18 - 19 ).
``I videh, i gle, nasred prestola i četiri životinje, i posred starešina Jagnje stajaše kao zaklano, i imaše sedam rogova, i sedam očiju, koje su sedam duhova Božijih poslanih po svemu svetu.
I dođe i uze knjigu iz desnice Onog što seđaše na prestolu.
I kad uze knjigu, četiri životinje i dvadeset i četiri starešine padoše pred Jagnjetom, imajući svaki gusle, i zlatne čaše pune tamjana, koje su molitve svetih.
I pevahu pesmu novu govoreći: Dostojan si da uzmeš knjigu, i da otvoriš pečate njene; jer si se zaklao, i iskupio si nas Bogu krvlju svojom od svakog kolena i jezika i naroda i plemena,
I učinio si nas Bogu našem careve i sveštenike, i carovaćemo na zemlji.
I videh, i čuh glas anđela mnogih oko prestola i životinja i starešina, i beše broj njihov hiljada hiljada.
( otkrivenje Jovanovo 5. 6 - 11 ).
Ali On bi ranjen za naše prestupe, izbijen za naša bezakonja; kar beše na Njemu našeg mira radi, i ranom Njegovom mi se iscelismo.
Svi mi kao ovce zađosmo, svaki nas se okrenu svojim putem, i Gospod pusti na Nj bezakonje svih nas.
Mučen bi i zlostavljen, ali ne otvori usta svojih; kao jagnje na zaklanje vođen bi i kao ovca nema pred onim koji je striže ne otvori usta svojih.
Od teskobe i od suda uze se, a rod Njegov ko će iskazati? Jer se istrže iz zemlje živih i za prestupe naroda mog bi ranjen. ( knjiga proroka Isaije 53. 5 - 8 ).
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Prilikom Hristove smrti na krstu ovaj obredni zakon je prestao da vazi posto je nasao svoje ispunjenje u Hristu:
``Jer zakon imajući sen dobara koja će doći, a ne samo obličje stvari, ne može nikada savršiti one koji pristupaju svake godine i prinose one iste žrtve.
Inače bi se prestale prinositi se, kad oni koji služe ne bi više imali nikakve savesti za grehe, kad se jednom očiste;
Nego se njima svake godine čini spomen za grehe.
Jer krv junčija i jarčija ne može uzeti greha.
Zato, ulazeći u svet govori: Žrtava i darova nisi hteo, ali si mi telo pripravio.
Žrtve i prilozi za greh nisu Ti bili ugodni.
Tada rekoh: Evo dođoh, u početku knjige pisano je za mene, da učinim volju Tvoju, Bože.
I više kazavši: Priloga i prinosa i žrtava, i žrtava za grehe nisi hteo, niti su Ti bili ugodni, što se po zakonu prinose;
Tada reče: Evo dođoh da učinim volju Tvoju, Bože. Ukida prvo da postavi drugo.
Po kojoj smo volji mi osvećeni prinosom tela Isusa Hrista jednom.
I svaki sveštenik stoji svaki dan služeći i jedne žrtve mnogo puta prinoseći koje nikad ne mogu uzeti greha.
A On prinesavši jedinu žrtvu za grehe sedi svagda s desne strane Bogu.
Čekajući dalje dok se polože neprijatelji Njegovi podnožje nogama Njegovim.
Jer jednim prinosom savršio je vavek one koji bivaju osvećeni. ( Jevrejima poslanica 10. 1 - 14 ).
``I utvrdiće zavet s mnogima za nedelju dana, a u polovinu nedelje ukinuće ZRTVU I PRINOS; i krilima mrskim, koja pustoše, do svršetka određenog izliće se na pustoš. ( knjiga proroka danila 9. 27 ).
VAZNO - uloga obrednog zakona: Isus nije ukinuo moralni zakon deset zapovesti, vec obredni, jer sustina obrednog zakona je i bila ta, da bude sretstvo opravdanja...odnosno kada bi jedan Izraelac prekrsio neku od zapovesti Moralnog zakona deset zapovesti, on je morao da prinese zrtvu u vidu jagnjeta da bi mu taj greh bio oprosten i izbrisan, nevino jagnje je preuzimalo njegov greh na sebe.
Kada je Isus dosao, on je preuzeo ulogu jagnjeta, tako da je sistem zemaljskog zrtvovanja prestao, jer Isus licno u novozavetnom periodu prinosi zasluge svoje zrtve i prolivene krvi pred kovcegom zaveta u nebeskoj svetinji nad svetinjama, u kome se nalaze ploce sa originalnih deset zapovesti.
Danas kada neko prekrsi neku od ovih zapovesti, ne prinosi zemaljsku zrtvu, vec dolazi Hristu u molitvi i trazi oprostenje i ociscenje od greha, i tada Isus posreduje pred kovcegom zaveta, jer on se kao jagnje Bozje prineo jednom za sve nas.
To se moze objasniti i na sledeci nacin, upopredjujuci zemaljsku i nebesku svetinju;
ZEMALJSKA SVETINJA:
- kovceg zaveta sa deset zapovesti
- svestenik Levit
- zrtva jagnje
- krv jagnjeta
NEBESKA SVETINJA:
- kovceg zaveta sa deset zapovesti
- svestenik Hristos
- zrtva Hristos
- krv Hristova
Novozavetni tekstovi o suboti.
Zene postuju subotu po zakonu:
``On ( Josif iz Arimateje ) pristupivši k Pilatu zaiska telo Isusovo.
I skide Ga, i obavi platnom, i metnu Ga u grob isečen, u kome niko ne beše nikad metnut.
I dan beše petak, i subota osvitaše.
A žene koje behu došle s Isusom iz Galileje, idoše za Josifom, i videše grob i kako se telo metnu.
Vrativši se pak pripraviše mirise i miro; i u subotu dakle ostaše na miru po zakonu.
( jevandjelje po Luki 23. 55 - 56 )
U ovom tekstu kaze da su zene koje su dosle na grob da pomazu telo Isusovo postovale subotu kao deo zakona, odnosno ostavile sve poslove u ovaj dan. i ostale na miru po zakonu.
Ako je Isus ukinuo subotu, odnosno ako je ucio svoje ucenike, pa time i ove zene koje su ga sledile za svo vreme njegovog zemaljskog zivota, da je subota ukinuta, one bi to morale da znaju, jer su slusale njegove govore i propovedi.
U tom slucaju ovaj tekst bi glasio sasvim drugacije, ali on glasi upravo onako kako treba, odnosno da je subota ostala deo Bozanskog zakona i posle Isusovog zemaljskog zivota.
Sledeci tekst takodje to potvrdjuje.
Subota 70 godine nove ere i kroz istoriju:
``I propovediće se ovo jevanđelje o carstvu po svemu svetu za svedočanstvo svim narodima. I tada će doći poslednje vreme.
Kad dakle ugledate mrzost opustošenja, o kojoj govori prorok Danilo, gde stoji na mestu svetom (koji čita da razume):
Tada koji budu u Judeji neka beže u gore;
I koji bude na krovu da ne silazi uzeti šta mu je u kući;
I koji bude u polju da se ne vrati natrag da uzme haljine svoje.
A teško trudnima i dojilicama u te dane.
Nego se molite Bogu da ne bude bežan vaša u zimu ni u SUBOTU,
Jer će biti nevolja velika kakva nije bila od postanja sveta dosad niti će biti;
I da se oni dani ne skrate, niko ne bi ostao; ali izbranih radi skratiće se dani oni.
Tada ako vam ko kaže: Evo ovde je Hristos ili onde, ne verujte.
Jer će izići lažni hristosi i lažni proroci, i pokazaće znake velike i čudesa da bi prevarili, ako bude moguće, i izabrane.
Eto vam kazah unapred. ( jevandjelje po Mateju 24. 14 - 25 ).
24 poglavlje Jevandjelja po Mateju ima tipoloski karakter, odnosno u slici Razorenja Jerusalima 70 godine koje je predvideo u ovom govoru, Isus govori i o poslednjim dogadjajima svetske istorije.
Takodje on ovde savetuje da se verni mole Bogu da u vreme rata, ili progonstva, njihovo bezanje pred progoniteljima ne bude u zimu ni u subotu, u zimu zbog vremenskih prilika, a u subotu zato sto je to sveto blagosloveno vreme kada covek treba da bude u miru sa Bogom, u molitvi i proucavanju reci Bozje..
Jevrejska rec SHALOM - mir, u biblijskoj terminologiji ima tri dimenzije, covek u okrilju subotnih blagoslova ostvaruje mir sa bliznjim, mir sa sobom, i konacno mir sa Bogom.
Apostol Pavle radi sest dana a subotom propoveda u hramu:
``A potom se odluči Pavle od Atine i dođe u Korint,
I nađe jednog Jevrejina, po imenu Akilu, rodom iz Ponta, koji beše skoro došao iz Talijanske sa ženom svojom Priskilom (jer beše zapovedio Klaudije da svi Jevreji idu iz Rima), i dođe k njima.
I budući da beše onog istog zanata, osta kod njih i rađaše, jer behu ćilimarskog zanata.
A prepiraše se u zbornicama svake subote, i nadgovaraše Jevreje i Grke. ( dela apostolska 18. 1 - 4 ).
``Prošavši pak Amfipolj i Apoloniju dođoše u Solun, gde beše zbornica jevrejska.
I Pavle po običaju svom uđe k njima, i tri subote razgovara se s njima iz pisma,
Pokazujući i dokazujući im da je trebalo Hristos da postrada i vaskrsne iz mrtvih, i da ovaj Isus kog ja, reče, propovedam vama, jeste Hristos.
I neki od njih verovaše, i pristaše s Pavlom i sa Silom, i od pobožnih Grka mnoštvo veliko, i od žena gospodskih ne malo. ( dela apostolska 17. 1 - 4 ).
``A kad izlažahu iz zbornice jevrejske, moljahu neznabošci da im se ove reči u drugu subotu govore.
A kad se sabor raziđe, pođoše za Pavlom i za Varnavom mnogi od Jevreja i pobožnih došljaka; a oni govoreći im svetovahu ih da ostanu u blagodati Božjoj.
A u drugu subotu sabra se gotovo sav grad da čuju reči Božje. ( dela apostolska 13. 42 - 44 ).
Kao sto se moze videti iz ovih tekstova, apostol Pavle je drzao subotni dan, i toga dana odlazio u hram ili sinagogu da propoveda Hrista.
U ovom poslednjem tekstu napominje da su prilikom jedne takve propovedi neznabosci ili pagani molili Pavla da im i u drugu subotu propoveda o hristu.
Ako uzmemo u obzir tvrdjenje pojedinih da je subota u novozavetnom periodu ukinuta, ili pak da je na njeno mesto postavljena nedelja, onda bi Pavle sigurno rekao `ne treba u subotu, dodjite sutra u nedelju, ili u neki drugi dan.
Ali tekst je jasan, i kaze da se `u drugu subotu sabrao gotovo sav grad da čuju reči Božje, a to je ujedno bio i apostolov primer, da u subotu bude dan okupljanja u hramu, i da se toga dana propoveda o Gospodu.
Sledeci tekstovi govore o tome da je apostol Pavle u potpunosti ispunjavao zakon, pa time i zapovest o suboti, i da Jevreji nisu mogli naci nikakve prituzbe na apostole u pogledu zakona i subote, vec iskljucivo u sukob zbog toga sto objavljuju spasenje u Isusu Hristu, i da je Isus obecani Mesija.
Pavle pred sudijom fistom,njegovo svedocanstvo da u potpunosti ispunjava zakon:
``A pošto bi u njih ne više od deset dana, siđe u Ćesariju, i sutradan sedavši na sudijsku stolicu zapovedi da dovedu Pavla.
A kad ga dovedoše, stadoše unaokolo Jevreji koji behu došli iz Jerusalima, i mnoge teške krivice iznošahu na Pavla, kojih ne mogahu posvedočiti,
Kad se on odgovaraše: Niti zakonu jevrejskom, ni crkvi, ni ćesaru šta sagreših.
Ali Fist, hoteći Jevrejima učiniti na volju, odgovori Pavlu i reče: Hoćeš da ideš gore u Jerusalim i onde da ti sudim za to?
A Pavle reče: Ja stojim na sudu ćesarevom, ovde treba da mi se sudi: Jevrejima ništa nisam skrivio, kao što i ti najbolje znaš.
Ako li sam skrivio, ili učinio šta što zaslužuje smrt, ne marim umreti; ako li pak ništa nema na meni šta ovi na mene potvoraju, niko me ne može njima predati. Ćesaru idem. ( dela apostolska 25. 6 - 11 ).
Pavlovo licno svedocanstvo u pogledu zakona i razlog zbog koga je okovan:
A posle tri dana Pavle sazva starešine jevrejske. I kad se oni skupiše, govoraše im: Ljudi braćo! Ja ništa ne učinih protivno narodu ili običajima otačkim; i Jerusalimljani predaše me kao sužnja u ruke Rimljanima,
Koji izvidevši za mene hteše da me puste, jer se ne nađe na meni nijedna smrtna krivica.
Ali kad Judejci govorahu nasuprot, natera me nevolja da se ištem pred ćesara, ne kao da bih svoj narod imao šta tužiti.
Toga radi uzroka zamolih vas da se vidimo i da se razgovorimo; jer nada radi Izrailjevog okovan sam u ovo gvožđe.
A oni mu rekoše: Mi niti primismo pisma za te iz Judeje; niti dođe ko od braće da javi ili da govori šta zlo za tebe.
Nego molimo da čujemo od tebe šta misliš; jer nam je poznato za ovu jeres da joj se svuda nasuprot govori.
I odredivši mu dan dođoše k njemu u gostionicu mnogi; kojima kazivaše svedočeći carstvo Božje i uveravajući ih za Isusa iz zakona Mojsijevog i iz proroka od jutra do samog mraka.
I jedni verovahu onome što govoraše a jedni ne verovahu. ( dela apostolska 28. 17 - 20 ).
U jednom od narednih komentara objasnicu biblijsku nauku o opravdanju verom, jer me pojedini pogresno razumeju da kao da hocu da ukazem na to da se mi spasavamo zakonom, sto je apsolutno pogresno, jer biblijsko ucenje je to, i to sam naglasio nekoliko puta, da se mi spasavamo zrtvom isusa Hrista na krstu, i zaslugama njegove prolivene krvi koje prinosi u svetinji nad svetinjama, a zakon je u tom procesu opravdanja dat sa odredjenim ciljem.
Ako smo spaseni Hristovom zrtvom, to neznaci da nam to daje slobodu da krsimo Bozanske principe, odnosno da i dalje ostajemo u stanju greha, nemorala, nepostovanja roditelja, itd, vec da kroz Bozansku silu svetoga Duha koji nam je dat, potpuno uskladimo svoj zivot sa principima Bozje pravde, jer sta je lepse nego kada se ljubav hristova posretstvom Svetog Duha useli u covecije srce, njemu teznja da cini dobro pricinjava najvecu radost, i u njemu se zakon Bozji ispunjava u potpunosti, jer on to zeli, i ne cini to zato sto mora, vec zato sto ga ljubav Bozja na to nagoni..
Sustina tvog problema je sto ne razlikujes obredni ceremonijalni zakon od moralnog, a to su dva razlicita pojma koja u bibliji imaju sasvim razlicitu funkciju.
Ja sam tu razliku objasnio u jednom predjasnjem komentaru, ali ti si ga prevideo, pa cu ti ponovo citirati, a na kraju cu ti navesti novozavetne tekstove koji govore o suboti i njenoj obaveznosti u novozavetnom periodu, i to da su apostoli drzali zakon i subotu, i da nisu nikada dolazili u sukob sa Jevrejima oko postovanja subote, jer su sami drzali ovaj sveti dan kao 4 zapovest i deo Bozjeg zakona.
U starom zavetu postoji dve vrste zakona:
Moralni zakon 10 zapovesti: koje je Bog napisao svojim prstom i koji je dat Mojsiju i njegovim posretstvom bio stavljen u kovceg zaveta :
``U to vreme reče mi Gospod: Isteši dve poče od kamena kao što behu prve, i iziđi k meni na goru, i načini kovčeg od drveta.
``I napisaću na tim pločama reči koje su bile na prvim pločama što si ih razbio, pa ćeš ih metnuti u kovčeg.
Tako načinih kovčeg od drveta sitima, i istesah dve ploče od kamena, kao što behu prve, i iziđoh na goru s dvema pločama u rukama.
I napisa na tim pločama šta beše prvo napisao, deset reči, koje vam izgovori Gospod na gori isred ognja na dan zbora vašeg; i dade mi ih Gospod.
I vrativši se siđoh s gore, i metnuh ploče u kovčeg koji načinih, i ostaše onde, kao što mi zapovedi Gospod.
(5 knjiga Mojsijeva 10. 1 - 5 ).
``izgovorivši ovo Mojsiju na gori sinajskoj, dade mu dve ploče svedočanstva, ploče kamene pisane prstom Božijim. ( 2 knjiga Mojsijeva 31. 18 ).
2 knjiga Mojsijeva 20 poglavlje ( sadrzaj 10 zapovesti ).
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
2. Ceremonijalni i obredni zakon koji je Mojsije napisao u knjigu i koji je bio stavljen pored kovcega zaveta:
I dođe Mojsije, i kaza narodu sve reči Gospodnje i sve zakone. I odgovori narod jednim glasom i rekoše: Činićemo sve što je rekao Gospod.
I napisa Mojsije sve reči Gospodnje, i ustavši rano načini oltar pod gorom i dvanaest stupova za dvanaest plemena Izrailjevih. ( 2 knjiga Mojsijeva 24. 3 - 7 ).
I kad napisa reči ovog zakona u knjigu, sve do kraja,
Zapovedi Mojsije Levitima, koji nošahu kovčeg zaveta Gospodnjeg, govoreći:
Uzmite ovu knjigu zakona i metnite je pokraj kovčega zaveta Gospoda Boga svog, da bude onde svedok na vas. ( 5 knjiga Mojsijeva 31. 24 - 26 ).
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Ceremonijalni ili obredni zakon sadrzi:
1. Zrtvene zakone - zakone o prinosenju zrtava paljenica: 3 knjiga Mojsijeva od prog do desetog poglavlja / 3 knjiga Mojsijeva 7. 37 - 38
2. Zdravstvene zakone: 3 knjihga Mojsijeva od 11 do 15 poglavlja / 3 knjiga mojsijeva 11. 46 - 47 / 13. 59 / 15. 32
3. Praznicne zakone: 3 knjiga Mojsijeva 23 poglavlje
4. Gradjanske zakone: 2 knjiga Mojsijeva 21, 22, i 23 poglavlje
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Ovaj obredni ili ceremonijalni zakon je imao tipoloski karakter, odnosno u svojim simbolickim elementima
je ukazivao je na buduce dogadjaje, odnosno na pojavu Mesijanskog spasitelja i na celokupni plan spasenja coveka.
Svaki elemenat koji je bio prisutan u obrednom zakonu se ispunio u Hristu, svaki praznik je ukazivao na neki vazan dogadjaj iz Hristovog zivota, on je bio Pashalno zrtveno jagnje koje se zrtvovalo na krstu radi ljudskih greha, i zrtva koju je prvosvestenik svakodnevno prinosio u zemaljskoj svetinji.
Isus starozavetno zrtveno jagnje: ``A sutradan vide Jovan Isusa gde ide k njemu, i reče: Gle, jagnje Božije koje uze na se grehe sveta. ( jevandjelje po Jovanu 1. 29 ).
``Znajući da se propadljivim srebrom ili zlatom ne iskupiste iz sujetnog svog življenja, koje ste videli od otaca;
Nego skupocenom krvlju Hrista, kao bezazlenog i prečistog jagnjeta; ( 1 poslanica Petrova 1. 18 - 19 ).
``I videh, i gle, nasred prestola i četiri životinje, i posred starešina Jagnje stajaše kao zaklano, i imaše sedam rogova, i sedam očiju, koje su sedam duhova Božijih poslanih po svemu svetu.
I dođe i uze knjigu iz desnice Onog što seđaše na prestolu.
I kad uze knjigu, četiri životinje i dvadeset i četiri starešine padoše pred Jagnjetom, imajući svaki gusle, i zlatne čaše pune tamjana, koje su molitve svetih.
I pevahu pesmu novu govoreći: Dostojan si da uzmeš knjigu, i da otvoriš pečate njene; jer si se zaklao, i iskupio si nas Bogu krvlju svojom od svakog kolena i jezika i naroda i plemena,
I učinio si nas Bogu našem careve i sveštenike, i carovaćemo na zemlji.
I videh, i čuh glas anđela mnogih oko prestola i životinja i starešina, i beše broj njihov hiljada hiljada.
( otkrivenje Jovanovo 5. 6 - 11 ).
Ali On bi ranjen za naše prestupe, izbijen za naša bezakonja; kar beše na Njemu našeg mira radi, i ranom Njegovom mi se iscelismo.
Svi mi kao ovce zađosmo, svaki nas se okrenu svojim putem, i Gospod pusti na Nj bezakonje svih nas.
Mučen bi i zlostavljen, ali ne otvori usta svojih; kao jagnje na zaklanje vođen bi i kao ovca nema pred onim koji je striže ne otvori usta svojih.
Od teskobe i od suda uze se, a rod Njegov ko će iskazati? Jer se istrže iz zemlje živih i za prestupe naroda mog bi ranjen. ( knjiga proroka Isaije 53. 5 - 8 ).
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Prilikom Hristove smrti na krstu ovaj obredni zakon je prestao da vazi posto je nasao svoje ispunjenje u Hristu:
``Jer zakon imajući sen dobara koja će doći, a ne samo obličje stvari, ne može nikada savršiti one koji pristupaju svake godine i prinose one iste žrtve.
Inače bi se prestale prinositi se, kad oni koji služe ne bi više imali nikakve savesti za grehe, kad se jednom očiste;
Nego se njima svake godine čini spomen za grehe.
Jer krv junčija i jarčija ne može uzeti greha.
Zato, ulazeći u svet govori: Žrtava i darova nisi hteo, ali si mi telo pripravio.
Žrtve i prilozi za greh nisu Ti bili ugodni.
Tada rekoh: Evo dođoh, u početku knjige pisano je za mene, da učinim volju Tvoju, Bože.
I više kazavši: Priloga i prinosa i žrtava, i žrtava za grehe nisi hteo, niti su Ti bili ugodni, što se po zakonu prinose;
Tada reče: Evo dođoh da učinim volju Tvoju, Bože. Ukida prvo da postavi drugo.
Po kojoj smo volji mi osvećeni prinosom tela Isusa Hrista jednom.
I svaki sveštenik stoji svaki dan služeći i jedne žrtve mnogo puta prinoseći koje nikad ne mogu uzeti greha.
A On prinesavši jedinu žrtvu za grehe sedi svagda s desne strane Bogu.
Čekajući dalje dok se polože neprijatelji Njegovi podnožje nogama Njegovim.
Jer jednim prinosom savršio je vavek one koji bivaju osvećeni. ( Jevrejima poslanica 10. 1 - 14 ).
``I utvrdiće zavet s mnogima za nedelju dana, a u polovinu nedelje ukinuće ZRTVU I PRINOS; i krilima mrskim, koja pustoše, do svršetka određenog izliće se na pustoš. ( knjiga proroka danila 9. 27 ).
VAZNO - uloga obrednog zakona: Isus nije ukinuo moralni zakon deset zapovesti, vec obredni, jer sustina obrednog zakona je i bila ta, da bude sretstvo opravdanja...odnosno kada bi jedan Izraelac prekrsio neku od zapovesti Moralnog zakona deset zapovesti, on je morao da prinese zrtvu u vidu jagnjeta da bi mu taj greh bio oprosten i izbrisan, nevino jagnje je preuzimalo njegov greh na sebe.
Kada je Isus dosao, on je preuzeo ulogu jagnjeta, tako da je sistem zemaljskog zrtvovanja prestao, jer Isus licno u novozavetnom periodu prinosi zasluge svoje zrtve i prolivene krvi pred kovcegom zaveta u nebeskoj svetinji nad svetinjama, u kome se nalaze ploce sa originalnih deset zapovesti.
Danas kada neko prekrsi neku od ovih zapovesti, ne prinosi zemaljsku zrtvu, vec dolazi Hristu u molitvi i trazi oprostenje i ociscenje od greha, i tada Isus posreduje pred kovcegom zaveta, jer on se kao jagnje Bozje prineo jednom za sve nas.
To se moze objasniti i na sledeci nacin, upopredjujuci zemaljsku i nebesku svetinju;
ZEMALJSKA SVETINJA:
- kovceg zaveta sa deset zapovesti
- svestenik Levit
- zrtva jagnje
- krv jagnjeta
NEBESKA SVETINJA:
- kovceg zaveta sa deset zapovesti
- svestenik Hristos
- zrtva Hristos
- krv Hristova
Novozavetni tekstovi o suboti.
Zene postuju subotu po zakonu:
``On ( Josif iz Arimateje ) pristupivši k Pilatu zaiska telo Isusovo.
I skide Ga, i obavi platnom, i metnu Ga u grob isečen, u kome niko ne beše nikad metnut.
I dan beše petak, i subota osvitaše.
A žene koje behu došle s Isusom iz Galileje, idoše za Josifom, i videše grob i kako se telo metnu.
Vrativši se pak pripraviše mirise i miro; i u subotu dakle ostaše na miru po zakonu.
( jevandjelje po Luki 23. 55 - 56 )
U ovom tekstu kaze da su zene koje su dosle na grob da pomazu telo Isusovo postovale subotu kao deo zakona, odnosno ostavile sve poslove u ovaj dan. i ostale na miru po zakonu.
Ako je Isus ukinuo subotu, odnosno ako je ucio svoje ucenike, pa time i ove zene koje su ga sledile za svo vreme njegovog zemaljskog zivota, da je subota ukinuta, one bi to morale da znaju, jer su slusale njegove govore i propovedi.
U tom slucaju ovaj tekst bi glasio sasvim drugacije, ali on glasi upravo onako kako treba, odnosno da je subota ostala deo Bozanskog zakona i posle Isusovog zemaljskog zivota.
Sledeci tekst takodje to potvrdjuje.
Subota 70 godine nove ere i kroz istoriju:
``I propovediće se ovo jevanđelje o carstvu po svemu svetu za svedočanstvo svim narodima. I tada će doći poslednje vreme.
Kad dakle ugledate mrzost opustošenja, o kojoj govori prorok Danilo, gde stoji na mestu svetom (koji čita da razume):
Tada koji budu u Judeji neka beže u gore;
I koji bude na krovu da ne silazi uzeti šta mu je u kući;
I koji bude u polju da se ne vrati natrag da uzme haljine svoje.
A teško trudnima i dojilicama u te dane.
Nego se molite Bogu da ne bude bežan vaša u zimu ni u SUBOTU,
Jer će biti nevolja velika kakva nije bila od postanja sveta dosad niti će biti;
I da se oni dani ne skrate, niko ne bi ostao; ali izbranih radi skratiće se dani oni.
Tada ako vam ko kaže: Evo ovde je Hristos ili onde, ne verujte.
Jer će izići lažni hristosi i lažni proroci, i pokazaće znake velike i čudesa da bi prevarili, ako bude moguće, i izabrane.
Eto vam kazah unapred. ( jevandjelje po Mateju 24. 14 - 25 ).
24 poglavlje Jevandjelja po Mateju ima tipoloski karakter, odnosno u slici Razorenja Jerusalima 70 godine koje je predvideo u ovom govoru, Isus govori i o poslednjim dogadjajima svetske istorije.
Takodje on ovde savetuje da se verni mole Bogu da u vreme rata, ili progonstva, njihovo bezanje pred progoniteljima ne bude u zimu ni u subotu, u zimu zbog vremenskih prilika, a u subotu zato sto je to sveto blagosloveno vreme kada covek treba da bude u miru sa Bogom, u molitvi i proucavanju reci Bozje..
Jevrejska rec SHALOM - mir, u biblijskoj terminologiji ima tri dimenzije, covek u okrilju subotnih blagoslova ostvaruje mir sa bliznjim, mir sa sobom, i konacno mir sa Bogom.
Apostol Pavle radi sest dana a subotom propoveda u hramu:
``A potom se odluči Pavle od Atine i dođe u Korint,
I nađe jednog Jevrejina, po imenu Akilu, rodom iz Ponta, koji beše skoro došao iz Talijanske sa ženom svojom Priskilom (jer beše zapovedio Klaudije da svi Jevreji idu iz Rima), i dođe k njima.
I budući da beše onog istog zanata, osta kod njih i rađaše, jer behu ćilimarskog zanata.
A prepiraše se u zbornicama svake subote, i nadgovaraše Jevreje i Grke. ( dela apostolska 18. 1 - 4 ).
``Prošavši pak Amfipolj i Apoloniju dođoše u Solun, gde beše zbornica jevrejska.
I Pavle po običaju svom uđe k njima, i tri subote razgovara se s njima iz pisma,
Pokazujući i dokazujući im da je trebalo Hristos da postrada i vaskrsne iz mrtvih, i da ovaj Isus kog ja, reče, propovedam vama, jeste Hristos.
I neki od njih verovaše, i pristaše s Pavlom i sa Silom, i od pobožnih Grka mnoštvo veliko, i od žena gospodskih ne malo. ( dela apostolska 17. 1 - 4 ).
``A kad izlažahu iz zbornice jevrejske, moljahu neznabošci da im se ove reči u drugu subotu govore.
A kad se sabor raziđe, pođoše za Pavlom i za Varnavom mnogi od Jevreja i pobožnih došljaka; a oni govoreći im svetovahu ih da ostanu u blagodati Božjoj.
A u drugu subotu sabra se gotovo sav grad da čuju reči Božje. ( dela apostolska 13. 42 - 44 ).
Kao sto se moze videti iz ovih tekstova, apostol Pavle je drzao subotni dan, i toga dana odlazio u hram ili sinagogu da propoveda Hrista.
U ovom poslednjem tekstu napominje da su prilikom jedne takve propovedi neznabosci ili pagani molili Pavla da im i u drugu subotu propoveda o hristu.
Ako uzmemo u obzir tvrdjenje pojedinih da je subota u novozavetnom periodu ukinuta, ili pak da je na njeno mesto postavljena nedelja, onda bi Pavle sigurno rekao `ne treba u subotu, dodjite sutra u nedelju, ili u neki drugi dan.
Ali tekst je jasan, i kaze da se `u drugu subotu sabrao gotovo sav grad da čuju reči Božje, a to je ujedno bio i apostolov primer, da u subotu bude dan okupljanja u hramu, i da se toga dana propoveda o Gospodu.
Sledeci tekstovi govore o tome da je apostol Pavle u potpunosti ispunjavao zakon, pa time i zapovest o suboti, i da Jevreji nisu mogli naci nikakve prituzbe na apostole u pogledu zakona i subote, vec iskljucivo u sukob zbog toga sto objavljuju spasenje u Isusu Hristu, i da je Isus obecani Mesija.
Pavle pred sudijom fistom,njegovo svedocanstvo da u potpunosti ispunjava zakon:
``A pošto bi u njih ne više od deset dana, siđe u Ćesariju, i sutradan sedavši na sudijsku stolicu zapovedi da dovedu Pavla.
A kad ga dovedoše, stadoše unaokolo Jevreji koji behu došli iz Jerusalima, i mnoge teške krivice iznošahu na Pavla, kojih ne mogahu posvedočiti,
Kad se on odgovaraše: Niti zakonu jevrejskom, ni crkvi, ni ćesaru šta sagreših.
Ali Fist, hoteći Jevrejima učiniti na volju, odgovori Pavlu i reče: Hoćeš da ideš gore u Jerusalim i onde da ti sudim za to?
A Pavle reče: Ja stojim na sudu ćesarevom, ovde treba da mi se sudi: Jevrejima ništa nisam skrivio, kao što i ti najbolje znaš.
Ako li sam skrivio, ili učinio šta što zaslužuje smrt, ne marim umreti; ako li pak ništa nema na meni šta ovi na mene potvoraju, niko me ne može njima predati. Ćesaru idem. ( dela apostolska 25. 6 - 11 ).
Pavlovo licno svedocanstvo u pogledu zakona i razlog zbog koga je okovan:
A posle tri dana Pavle sazva starešine jevrejske. I kad se oni skupiše, govoraše im: Ljudi braćo! Ja ništa ne učinih protivno narodu ili običajima otačkim; i Jerusalimljani predaše me kao sužnja u ruke Rimljanima,
Koji izvidevši za mene hteše da me puste, jer se ne nađe na meni nijedna smrtna krivica.
Ali kad Judejci govorahu nasuprot, natera me nevolja da se ištem pred ćesara, ne kao da bih svoj narod imao šta tužiti.
Toga radi uzroka zamolih vas da se vidimo i da se razgovorimo; jer nada radi Izrailjevog okovan sam u ovo gvožđe.
A oni mu rekoše: Mi niti primismo pisma za te iz Judeje; niti dođe ko od braće da javi ili da govori šta zlo za tebe.
Nego molimo da čujemo od tebe šta misliš; jer nam je poznato za ovu jeres da joj se svuda nasuprot govori.
I odredivši mu dan dođoše k njemu u gostionicu mnogi; kojima kazivaše svedočeći carstvo Božje i uveravajući ih za Isusa iz zakona Mojsijevog i iz proroka od jutra do samog mraka.
I jedni verovahu onome što govoraše a jedni ne verovahu. ( dela apostolska 28. 17 - 20 ).
U jednom od narednih komentara objasnicu biblijsku nauku o opravdanju verom, jer me pojedini pogresno razumeju da kao da hocu da ukazem na to da se mi spasavamo zakonom, sto je apsolutno pogresno, jer biblijsko ucenje je to, i to sam naglasio nekoliko puta, da se mi spasavamo zrtvom isusa Hrista na krstu, i zaslugama njegove prolivene krvi koje prinosi u svetinji nad svetinjama, a zakon je u tom procesu opravdanja dat sa odredjenim ciljem.
Ako smo spaseni Hristovom zrtvom, to neznaci da nam to daje slobodu da krsimo Bozanske principe, odnosno da i dalje ostajemo u stanju greha, nemorala, nepostovanja roditelja, itd, vec da kroz Bozansku silu svetoga Duha koji nam je dat, potpuno uskladimo svoj zivot sa principima Bozje pravde, jer sta je lepse nego kada se ljubav hristova posretstvom Svetog Duha useli u covecije srce, njemu teznja da cini dobro pricinjava najvecu radost, i u njemu se zakon Bozji ispunjava u potpunosti, jer on to zeli, i ne cini to zato sto mora, vec zato sto ga ljubav Bozja na to nagoni..
Poslednja izmena:
