Član
- Učlanjen(a)
- 03.06.2010
- Poruka
- 14.301
A ti znaš tajnu Božanske prirode u tijelu čovjeka. Pa imao je jer je Bog i čovjek.
Ovo je već isfurano ubaciš Isusa pošto je Bog i čovjek, pa ako ja kažem da je čovjek prah onda ću negirati da je Bog, a ako kažem da nije samo prah onda sam priznao da postoji zagrobni život. Već viđeno davno.
I opet ponavljanje. Očigledno je da nemaš dokaza da je duša besmrtna, a nema dokaza da postoji zagrobni život.
Pa da li je nešto istina ili nije određuje smisao.
Pa smislu vaše učenje jeste pagansko i po opisu, a u detaljima nije kao kod Hindusa.
Detalji su stvar grananja paganskih vjera.
Ti samo rekao i ostao živ, a ništa konkretno nisi iznio zbog čega nije isti smisao.
Opet si nečasno moje riječi izvrnuo, za taj dio rasprave sam to rekao. Nisi dao prethodni dio koment. u kojem ističem da je to za ove sad vaše arg.
Tipično za pravosl. i katolike.
Jesam li ja tema ili duša? Baš me briga za Kainosa. Miroslav Slankamenac ima potrebu da traži nešto o meni lično da bi me ponizio.
Neće evo dokaza. Formalno hoće.
Шта Оци Цркве кажу о бесмртности душе
- Свети Јустин Мученик и философ: ''Душа је свесна и након смрти'' (Апологија)- Свети Антоније Велики: ''Истински човек је онај који разуме да је тело пропадљиво и кратковечно. Такав човек такође разуме и каква је душа: божанствена и бесмртна'' (Добротољубље, 1, с.21) Што се тела тиче, оно је смртно. Међутим, што се тиче духа и ума, он је бесмртан'' (исто, с.19).
- Свети Макарије Египатски: ''Ни за архангела Михаила, или Гаврила, Он (Бог) није рекао: Хајде да га начинимо по Свом образу и подобију (1.Мојс.1;26), него је то рекао за човеково духовно сушстаство, под чим подразумевам његову бесмртну душу'' ( Духовне беседе,15.беседа,Волос 1954,с.93)
- Свети Атанасије Велики: ''Будући да душа покреће саму себе, отуда следи да би, и након што одложи тело, требало да настави да покреће саму себе. Јер није душа она која умире, него је то тело, које умире након одласка душе''(ПГ ХХХIII,с.25,65Б)
- Свети Василије Велики: ''...Ја сам загледан у безвремену вечност, чији крај ум не може да докучи, као што ум не може да замисли ни крај бесмртне душе.''
-Свети Григорије Богослов: ''Душа је блажена и бесмртна, и као бесмртно суштатство, она ће бити или кажњена или прослављена због своје злобе или своје врлине''(У одбарану његовог бекства у Понт, PG XXXV, с.437).
- Свети Јован Златоуст: ''Да имамо бесмртну душу, да смо одговорни и да ће мо дати одговор за своја дела, и да ће мо се појавити пред Страшним судом – то су ствари у које верују умови ИСТИНСКИХ ХРИШЋАНА, и они су васцели свој живот устројили сагласно с тим очекивањима, уздигли се изнад сваког овоземаљског маштања, поучени Светим Писмима ''( Беседе о статуама, 19, PG XLIX, с.189)
- Свети Марко Подвижник: ''Исцрпљуј чедо, своје младо тело, и на тај начин крепи своју бесмртну душу''(Добротољубље, 1, атина,1957,с.133)
- Авва Доротеј: ''У тренутку када је створио човека, Бог је у њега засејао и врлине, као што је речено: Хајде да начинимо човека по Свом образу и подобију. Рекао је: По Свом образу, јер је душу створио као непропадљиву и самовласну''(''Изреке'', Волос, 1960,с.91)
- Свети Јован Лествичник: ''САВ СВЕТ НИЈЕ ВРЕДАН КОЛИКО ДУША, ЈЕР ЋЕ СВЕТ ПРОЋИ, ДОК ЈЕ ДУША НЕПРОПАДЉИВА И ОСТАЈЕ НЕПРОПАДЉИВА'' (Лествица, Београд 1963).
Izdvojio sam samo dio.
Tipična konfuzija, i smrtna i besmrtna, kao i smrt jeste smrt ali nastavlja da živi.
Sve vam je konfuzija , a znamo ko je otac konfuzije. Vavilon znači Velika konfuzija, zbrka.
A sada Biblija šta kaže.
Po Bibliji, čovekova duša je zajednica duha i tela: "A stvori Gospod Bog čoveka od praha zemaljskoga, i dunu mu u nos duh životni; i posta čovek duša živa." (1.Mojsijeva 2,7)
Posle smrti duša se rastavlja na elemente od kojih je sastavljena: "I vrati se prah u zemlju, kako je bio, a duh se vrati Bogu, koji ga je dao." (Propovednik 12,7)
Zapazimo da Pismo ne kaže: "Jer si duh i u nebo ćeš se vratiti!", već "jer si prah, i u prah ćeš se vratiti" (1.Mojsijeva 3,19). Sveto pismo kaže:
"Kad bi na nj okrenuo srce svoje, uzeo bi k sebi duh njegov i dihanje njegovo; izginulo bi svako telo, i čovek bi se povratio u prah."(O Jovu 34,14-15)
Da gubitkom krvi (smrću tela) duša prestaje da postoji, vidi se na osnovu veze koju Božja reč pravi između pojma duše i pojma krvi:
"Jer je duša svakoga tela krv njegova, to mu je duša." (3.Mojsijeva 17,14) Ne piše da je duša duh.
Za razliku od čovečje duše, čiji je opstanak i karakter definisan prahom zemaljskim (materijom), duh predstavlja Božju životodavnu energiju:
"Uzmeš im duh svoj, ginu, i u prah svoj povraćaju se. Pošalješ duh svoj, postaju, i ponavljaš lice zemlji." (Psalam 104,29-30)
Duh ne sadrži u sebi karakterne osobine ličnosti, jer je isti za sva živa bića:
"Jer što biva sinovima ljudskim to biva i stoci, jednako im biva; kako gine ona, tako ginu i oni, i svi imaju isti duh; a čovek ništa nije bolji od stoke, jer je sve taština. Sve ide na jedno mesto; sve je od praha i sve se vraća u prah." (Propovednik 3,19-20)
Bez duha životnog koji ide k "Bogu koji ga je dao", mrtav čovek nema svest ni o čemu:
"Iziđe iz njega duh, i vrati se u zemlju svoju: taj dan propadnu sve pomisli njegove." (Psalam 146,4)
Da je posle smrti duša negdje van tijela, u svjesnom stanju, tada bi bilo zaista neprimjereno pozivati je da se probudi:
"Oživeće mrtvi tvoji, i moje će mrtvo telo ustati. Probudite se i pevajte koji stanujete u prahu; jer je tvoja rosa rosa na travi, i zemlja će izmetnuti mrtvace." (Isaija 26,19)
Da zaista duše pravednih nastavljaju svjestan život poslje smrti, onda ne bi tek po svom materijalnom vaskrsenju dobile duha i poznale da je Gospod Bog:
"I poznaćete da sam ja Gospod, kad otvorim grobove vaše i izvedem vas iz grobova vaših, narode moj. I metnuću duh svoj u vas da oživite." (Jezekilj 37,13-14)
