Covek moze ubiti coveka - oduzeti mu fizicki zivot, ali covek nema vlasti da odlucuje da li ce neko biti spasen ili ne, odnosno - da li ce na kraju biti bacen u jezero ognjeno da tamo nestane za vecnost iki ce biti odnesen u raj.
Zapazimo da tekst kaze "i dušu... pogubiti u paklu"
POGUBITI a ne vecno muciti.
To znaci da ce na kraju ceo ziv covek biti osudjen i bacen u ognjeno jezero da tamo bude pogubljen i da nestane za vecnost.
Dusa ovde ne znaci jedan deo coveka, vec dusa znaci ZIVOT, zivog coveka.
Ljudi mogu ubiti telo, ali potom ne mogu imati nikakvu vlast nad vecnoscu tog coveka - da li ce on umreti vecno u ognju ili biti u raju.
Jedino Bog moze nakon vaskrsenja ponovo podici tog istog coveka i kao takvog vecno pogubiti ili vecno spasiti.
Biblija ne laze, ona otvoreno govori o svemu, a ona kaze da covek moze ubiti dusu, misleci na celog coveka.
"A ti, sine čovečji, okreni lice svoje prema kćerima naroda svog, koje prorokuju iz svog srca, i prorokuj protiv njih.
I reci: Ovako veli Gospod Gospod: teško onima koje šiju uzglavlja pod sve laktove i grade pokrivala na glavu svakog rasta da love duše. Lovite duše mog naroda, a svoje li ćete duše sačuvati?
I skvrnite me kod naroda mog za grst ječma i za zalogaj hleba ubijajući duše, koje ne bi trebalo da umru, i čuvajući u životu duše koje ne treba da žive, lažući narodu mom, koji sluša laž" ( Jezekilj 13. 17 - 19 )
Takodje:
"Da te čuvaju od zle žene, od jezika kojim laska žena tuđa ( price 28. 24 - 25 )
Jer sa žene kurve spada čovek na komad hleba, i žena pusta lovi dragocenu dušu" ( price 28. 24 - 25 )