Besmrtnost ili smrtnost duse

Učlanjen(a)
05.01.2014
Poruka
202
Ajd ovako, prvo da shvatimo da su najbitnije rijeci Gospoda Isusa Hrista, pa zatim Njegovih ucenika Apostola, jer oni znaju sutinu i principe Zivota i Zakona koje nam je kazao Bog.
Svi ostali ljudi koji kazuju u Bibliji, manje znaju i manje razumiju cjeli koncept koji nam je dat od Boga.
Ovdje se cesto navode stihovi "Propovjednika", tj, razmisljanje mudrog covjeka, koji ne zna sve, ali se trudi da mudro sagledava ljude, razlicite ljudske zivote, nacine na koji zive, zelje, mogucnosti, strahove, nadanja i sve ostalo.

Ovdje cu navesti sustinu zivota, kako ju je "Propovjednik" razumijo, a onda objasniti kako on vidi sve ostalo:

3. Каква је корист човеку од свега труда његовог, којим се труди под сунцем ?
4. Нараштај један одлази и други долази, а земља стоји увек.
14. Видех све што бива под сунцем, и гле, све је таштина и мука духу. (Проповедник, глава 1)

14. Дознах да шта год твори Бог оно траје довека,
не може му се ништа додати нити се од тога може шта одузети;
и Бог твори да би Га се бојали.
17. И рекох у срцу свом: Бог ће судити праведнику и безбожнику; јер има време свему и сваком послу.

21. Ко зна да дух синова људских иде горе, а дух стоке да иде доле под земљу ? (глава 3)

4. Кад учиниш завет Богу, не оклевај испунити га, јер Му нису мили безумници;
шта год заветујеш, испуни.(глава 5)

5. Ко извршује заповест, неће знати за зло, јер срце мудрога зна време и начин.
11. Што нема одмах осуде за зло дело, зато срце синова људских кипи у њима да чине зло.
12. Нека грешник сто пута чини зло и одгађа му се,
ја ипак знам да ће бити добро онима који се боје Бога, који се боје лица његова. (глава 8)

7. И врати се прах у земљу, како је био, а дух се врати Богу, који га је дао.

13. Главно је свему што си чуо: Бога се бој, и заповести Његове држи, јер то је све човеку.
14. Јер ће свако дело Бог изнети на суд и сваку тајну, била добра или зла. (глава 12)

Dakle, Propovjednik (car Solomon) razumije da Covjek treba da zivi po Zapovjestima Bozjim, da covjek treba da se zavjetuje i da ispuni Zapovjesti Bozije, a da ce covjeku koji ispuni Zapovjesti Bozije, biti dobro.

Kada ljudi umru - "Duh sinova ljudskih ide gore", a kada umre stoka - "duh stoke ide dole pod zemlju".
" И врати се прах у земљу, како је био, а дух се врати Богу, који га је дао."
Tijelo umrlog covjeka se pretvara u prah, ide u zemlju - a Duh se vrati Bogu.
"Бог ће судити праведнику и безбожнику"
" Јер ће свако дело Бог изнети на суд и сваку тајну, била добра или зла"


Propovjednik-Solomon, takodje razumije da Covjek dok zivi ovaj zivot na zemlji (pod suncem), da samo tada, za svoga ovozemaljskog zivota, moze da se odluci i da ostvari da zivi po Zapovjestima Bozjim, i da samo to Bog uvazava.

Propovjednik mudro uocava, da zbog toga "sto nema odmah osude za zlo delo", u ovozemaljskom zivotu covjeka,
"zato srce sinova ljudskih kipi u njima da cine zlo", jer covjek nije kaznjen odmah kada ucini zlo, pa zlo ponavlja.
Mudar covjek razumije da treba da izvrsava Zapovjesti Bozje, bez obzira na okolnosti, i nece cinjeti zlo.

Propovjednik svoje kazivanje zapocinje rijecima:

2. "Таштина над таштинама, вели проповедник, таштина над таштинама, све је таштина".

Tastina je uznosenje covjeka iznad onog sto on stvarno jeste, tastina je prvi covjekov grijeh.
Covjek je stvoreno bice od Boga i samo sa Bogom se covjek moze dalje uznositi, usavrsiti.
Tu je i sujeta, gordost, kada se covjek preuznosi nad drugima, pa i nad samim Bogom.
Covjek umislja da sam sebe moze uznijeti do neba, a zapravo sam sebe vodi u propast.
Tastina cini da covjek nije svjestan svog posrnuca i on dalje umislja da je na dobrom putu.
Ali, kako vrijeme i zivot covjeka odmice, on shvata svoju besmislenost, nistavnost i prazninu bez Boga.

Car Solomon, koji propovjeda, imao ja na raspolaganju sva dobra ovog svijeta, svo bogatstvo i moc.
On sabira sav svoj zivot, sva svoja iskustva, sve sto je vidio i znao o drugim ljudima i pokusava shvatiti smisao Zivota.
Pa opisuje u svim detaljima sta je sve radio u zivotu, kako je sebi kuce, imanje i svo bogastvo gradio, kako je svojim zeljama i strastima sve ugadjao, kako je dopustao sebi svakave ludosti, veselja, pijanstva, da bi vidio sta bi bilo dobro da ljudi cine dok su zivi, pod nebom.
Pa kaze:
14. Видех све што бива под сунцем, и гле, све је таштина и мука духу.
11. А кад погледах на сва дела своја што урадише руке моје, и на труд којим се трудих да урадим,
гле, све беше таштина и мука духу, и нема користи под сунцем.
12. Тада се обратих да видим мудрост и лудост и безумље...
13. И видех да је боља мудрост од лудости, као што је боља светлост од мрака.
14. Мудри има очи у глави, а безумни иде по мраку; али такође дознах да једнако бива свима.
15. Зато рекох у срцу свом: Мени ће бити као безумнику што бива; шта ће ми дакле помоћи што сам мудар ?
И рекох у срцу свом: и то је таштина.
18. И омрзе ми сав труд мој око ког се трудих под сунцем, јер ћу га оставити човеку који ће настати након мене.
21. Јер има људи који се труде мудро и разумно и право, па то остављају у део другом који се није трудио око тога. И то је таштина и велико зло.
22. Јер шта има човек од свега труда свог и од муке срца свог, коју подноси под сунцем ?
23. Јер су сви дани његови мука, а послови његови брига; ни ноћу се не одмара срце његово. И то је таштина.
16. Још видех под сунцем где је место суда безбожност и место правде безбожност.
18. Рекох у срцу свом за синове људске да им је Бог показао да виде да су као стока.
19. Јер шта бива синовима људским то бива и стоци, једнако им бива;
како гине она тако гину и они, и сви имају исти дух; и човек ништа није бољи од стоке, јер је све таштина.
20. Све иде на једно место; све је од праха и све се враћа у прах.
21. Ко зна да дух синова људских иде горе, а дух стоке да иде доле под земљу ?

Ljudi u svojoj Tastini ne shvataju da im je uzaludno sve sto imaju i rade, pod suncem, na ovome svijetu i u ovom zivotu, ako su bezbozni, ako su bez pravde, ako nisu Pravednici, jer sve je to Tastina, otpadnistvo od Boga, od vjecnog zivota, sve je to isti duh, kako tastih ljudi, tako i stoke, sve im je uzaludno sto su oni sami uradili u zivotu jer nisu povezani sa Bogom, ne izvrsuju Bozje zapovjesti, ne zavredjuju vjecni zivot i od njih nece ostati nista, samo besmisao i nistavilo.

Ljudi u svojoj tastini nece da shvate da "Duh sinova ljudskih ide gore, kod Boga" a "duh stoke ide dolje pod zemlju".
Ljudskoj tastini se cini da se svim ljudima na kraju dogadja isto, jer na zemlji, pod suncem, nema pravde, nema kaznjavanja za zlo, pravedni strada kao i nepravedni, mudri kao blesavi, tuzni ko veseli, siroti isto kao bogati, cak im se cini da svaka ludost, bahatost, zlobnost i svaka druga izopacenost je dobra za covjeka u ovom zivotu, jer misle da svi ljudi na kraju jednostavno samo umiru, ginu, nista drugacije i potpuno isto kao stoka.

Sve sto Solomon, Propovjednik kazuje i opisuje jesu svi moguci oblici i relacije ljudske Tastine, tj. otpadnistva od Boga.

Na kraju svoga kazivanja Propovjednik jednostavno zakljucuje jedinu mogucnost za Vjecan Zivot, za smisao Zivotu !

13. Главно је свему што си чуо: Бога се бој, и заповести Његове држи, јер то је све човеку.
14. Јер ће свако дело Бог изнети на суд и сваку тајну, била добра или зла.

Svakom covjeku samo Bog sudi, i svaki covjek dobija platu za svoj Pravedan ili gresan zivot.

Amin !

(da bi se shvatilo o cemu i sta se kazuje u "Propovjedniku", mora se svih 12 glava jedna za drugom procitati, pa ako nije sve jasno, ponovo isto tako uraditi, i ako treba i vise puta, jer se smisao i sustina ovog kazivanja samo tako razumije.
 
Član
Učlanjen(a)
03.06.2010
Poruka
14.301
Duše umrlih pred Bogom viču.
Da li taj stih ima bukvalno značenje

Otkrivenje 6,9Kad Jaganjac otvori peti pečat, vidjeh pod žrtvenikom duše zaklanih zbog riječi Božje i zbog svjedočanstva što ga imahu.

Otkrivenje 6,10Vikahu iza glasa: "Ta dokle, Gospodaru sveti i istiniti! Zar nećeš suditi i osvetiti krv našu na pozemljarima?

Dokaz da se ovaj stih ne shvata bukvalno!!

Kada bi se ovo bukvalno ovako shvatilo ispalo bi da je duša besmrtna. Ali nije tako. Treba poznavati način izražavanja u jevrejskom jeziku.



U stihovima se nešto želi reći. Spomenuta je i krv.



Pogledajmo sada ovaj stih iz Postanka. Postanak 4,10Jahve nastavi: "Što si učinio? Slušaj! Krv brata tvoga iz zemlje k meni viče. Dakle u Otkrivenju se želi reći da su bezbožnici pobili puno pravednika, a ne bukvalno da mrtvi viču. To se jasno vidi po istom načinu izražavanja u Postanku. Naravno da krv ne može da viče, nego Bog saopštava Kainu da zna šta je uradio i da je jako ljut zbog toga.



Biblija uči da i životinje imaju duh životni kao i ljudi.

— 19 Jer šta biva sinovima ljudskim to biva i stoci, jednako im biva; kako gine ona tako ginu i oni, i svi imaju isti duh; i čovek ništa nije bolji od stoke, jer je sve taština.

— 20 Sve ide na jedno mesto; sve je od praha i sve se vraća u prah. Propovjednik 3,19-20

— Stih jasno kaže da svi imamo isti duh i da svi idemo u prah.

Nada je u vaskrsenju, a ne u vjeri u zagrobni život.

Danilo 12,2

I mnogo onijeh koji spavaju u prahu zemaljskom probudiće se, jedni na život vječni a drugi na sramotu i prijekor vječni.



Ivan 11,25

Reče joj Isus: "Ja sam uskrsnuće i život: tko u mene vjeruje, ako i umre, živjet će.

Mrtvi u Hristu tj. pravedni će biti vaskrsnuti u prvom vaskrsenju i dobiće vječni život.


1. Korincanima 15,52

Ujedanput, u trenuću oka u pošljednjoj trubi; jer će zatrubiti i mrtvi će ustati neraspadljivi, i mi ćemo se pretvoriti.
 
VIP
Učlanjen(a)
14.07.2011
Poruka
19.107
U prethodnom komentaru sam napisao sledece:

Prilikom smrti ta sila se vraca Bogu kao svom izvoru - u njegovo bice, stapa se sa Bogom.
Ona je bezlicna sila koja ozivljava, i prilikom vaskrsenja Bog ce ponovo udahnuti tu silu u coveka da bi oziveo.

Sledeci tekst govori o tome da je Duh zivotni ili sila koja daje zivot, sam duh Bozji koji se vraca u bice samog Boga, a koji on udahnjuje u nezive stvari da bi one ozivele.
To nije covek koji nakon smrti napusta telo da bi otisao u raj ili pakao.

Daničić-Karadžić (RDK):

"Kad bi na sebe okrenuo srce svoje, uzeo bi k sebi duh svoj i disanje svoje;
Izginulo bi svako telo, i čovek bi se vratio u prah" ( knjiga o Jovu 34. 14 - 15 )

Ivan Šarić / Rev. Đ. Martinjak (RIŠ):

"Kad bi samo mislio na samoga sebe, kad bi uzeo natrag svoj duh i svoj dah:
Preminulo bi najednom svako tijelo, čovjek bi se opet vratio u prah"

Na osnovu ovoga imam jedno pitanje.

Ako biblija kaze da je Duh zivotni ili Dah zivota - sam Duh Bozji koji izlazi iz njegovog bica - nutrine, kako onda to moze biti covek koji nakon smrti izlazi iz tela.
Po tom shvatanju, covek kao duhovno bice odlazi kod Boga i ulazi u njega samoga - u usta kroz grlo u pluca ili trbuh.
Koliko mora biti Bozje bice da u sebe primi sve te duhove, i kako oni zive u Bozjoj nutrini.

Ipak, biblijski kontekst govori o tome, da se izraz DUH kada se na njega primeni licna zamenica, recimo u primeru "OZALOSTI SE DUH MOJ" ili "ZALOSNA JE DUSA MOJA" odnosi na celog coveka, na njegove emocije i osecanja, koje cine dusu kao celog coveka kao spoj tela i Bozjeg Duha koji daje zivot, a ne misli se na jedan deo coveka, recimo duha kao nesto sto moze egzistirati van tela, a koji je navodno zalostan.
 
Član
Učlanjen(a)
05.11.2010
Poruka
1.246
Duh je sila koja daje život kaže Laodikeja i još jednom " Duh je SILA koja oživljava" Pa daj čoveče rekao si to petnaest puta uzastopno a da li si svestan da tom definicijom nisi ništa rekao. Znaš li šta je ta sila ? Neki navaode na pomisao da je Bog čoveku dao veštačko disanje i tako ga oživeo. To govori koliko ste nezreli a hoćete da učite druge onako kako vi razmišljate. I niste za kompromis ili popuštanje nego ste tvrdoglavi ko mazge.
 
VIP
Učlanjen(a)
14.07.2011
Poruka
19.107
Nisi pazljivo citao.
Napisao sam da je to bezlicna sila koja daje zivot svemu stvorenom.
To nije covek koji nakon smrti izlazi iz tela da bi otisao da zivi u raju, vec jednostavno Duh Bozji koji on udahnjuje u svu tvorevinu da bi ozivela.

Pozdrav
 
Učlanjen(a)
05.01.2014
Poruka
202
U prethodnom komentaru sam napisao sledece:

Prilikom smrti ta sila se vraca Bogu kao svom izvoru - u njegovo bice, stapa se sa Bogom.
Ona je bezlicna sila koja ozivljava, i prilikom vaskrsenja Bog ce ponovo udahnuti tu silu u coveka da bi oziveo.

Sledeci tekst govori o tome da je Duh zivotni ili sila koja daje zivot, sam duh Bozji koji se vraca u bice samog Boga, a koji on udahnjuje u nezive stvari da bi one ozivele.
To nije covek koji nakon smrti napusta telo da bi otisao u raj ili pakao.

Daničić-Karadžić (RDK):

"Kad bi na sebe okrenuo srce svoje, uzeo bi k sebi duh svoj i disanje svoje;
Izginulo bi svako telo, i čovek bi se vratio u prah" ( knjiga o Jovu 34. 14 - 15 )

Ivan Šarić / Rev. Đ. Martinjak (RIŠ):

"Kad bi samo mislio na samoga sebe, kad bi uzeo natrag svoj duh i svoj dah:
Preminulo bi najednom svako tijelo, čovjek bi se opet vratio u prah"

Na osnovu ovoga imam jedno pitanje.

Ako biblija kaze da je Duh zivotni ili Dah zivota - sam Duh Bozji koji izlazi iz njegovog bica - nutrine, kako onda to moze biti covek koji nakon smrti izlazi iz tela.
Po tom shvatanju, covek kao duhovno bice odlazi kod Boga i ulazi u njega samoga - u usta kroz grlo u pluca ili trbuh.
Koliko mora biti Bozje bice da u sebe primi sve te duhove, i kako oni zive u Bozjoj nutrini.

Ipak, biblijski kontekst govori o tome, da se izraz DUH kada se na njega primeni licna zamenica, recimo u primeru "OZALOSTI SE DUH MOJ" ili "ZALOSNA JE DUSA MOJA" odnosi na celog coveka, na njegove emocije i osecanja, koje cine dusu kao celog coveka kao spoj tela i Bozjeg Duha koji daje zivot, a ne misli se na jedan deo coveka, recimo duha kao nesto sto moze egzistirati van tela, a koji je navodno zalostan.

Loadikeja, ajd ovako, ima satanisticka prica o "Frankestajnu", povade sve organe iz umrlih, sklepaju u neko mrtvo tijelo, i puste neku struju, elektricitet, energiju koja potakne, inicira, pokrene zivot u organima i tijelu, po ovome zivot je u tijelu, samo treba neka energija da sve to pokrene i onda tako sklepani covjek sam od sebe "pichi" dalje, zivi, mlatara, a onaj koji ga je sklepao nesto mu tumaci, objasnjava, usmjerava, dok taj sklepani ne izludi pa porazvaljuje sve oko sebe.
Imas i sad medju bogatasima, masonerijom-satanistima i ostalim budalistima, da oni svojim podanicima obecavaju "vjecni zivot", pa neke od njih kada umru, tijelo im zamrzavaju u komorama i cuvaju do trenutka kada ce ih ponovo "ozivljeti",
kada umisljena satanisticka tehnologija bude u mogucnosti da im "rokne" neku struju-energiju koja ce ponovo inicirati "zivot" u mrtvom tijelu, jer po tim budalistima, zivot je u tijelu, samo to treba potaknuti da nastavi dalje "pichiti".

(Zanimljivo da su mjerili covjeka u komi na samrti, i u trenutku kada je izdahnuo, tijelo je bilo lakse za 21 gram.
Ako je to Duh zivotni i covjekova Dusa, mi onda razmisljamo ovdje sta se dogadja sa tih 21 gram teskim Duhom ?)

Sa druge strane imas istiniti Bozji Duh zivotni, koji Bog udahnjuje u bezzivotno tijelo i taj Duh je Ziv, on je Zivot.
Bog stvara covjeka po svom obliku ili liku, u tom Duhu koji Bog udahnjuje u covjeka je i Um, Razum i Slobodna Volja.
Covjek svojim Umom i Razumom oblikuje Duh u sebi, razvija Duhovne mogucnosti i odredjuje Duhovni pravac.
Kod zivotinja i biljaka, Duh zivotni nema ove mogucnosti, on je determinisan, odredjen i ogranicen.
Za covjeka kazemo da je Razuman, dakle koristi svoj um i razumije (um koji razmislja, uporedjuje, vrednuje = razum)
Za covjeka kazemo da je Uman, dakle koristenjem svog uma, on razumije i razvija sve vise svoj Um, vise je Uman.
Za covjeka kazemo da je Duhovan, dakle razumije, razvija svoju Umnost i oblikuje, gradi i razvija svoj Duh i Duhovnost.
Sve sto je Bog stvorio ima neku posebnost, nista nije sasvim isto, Bozja ljepota stvaranja posebnosti i najveca umjetnost.
Svaki covjek je slican ali prije svega i poseban u svoj cudesnoj razlicitosti oblikovanja Duha po slobodnoj volji.
Svaki je covjek posebna Dusa i ljudi se ogledaju u drugoj Dusi, traze se slicne Duse, ali ni jedna nije ista.
Ljudska Dusa je ona cjelina njegove posebne Licnosti, ono sto covjek Jeste, njegovo Ja, koje mu Bog daje da ostvari.

Sve to pripada Bogu, izvire iz Boga, sve su te mogucnosti date od Boga, sav zivot je u Bogu i iz Boga.

"Kad bi na sebe okrenuo srce svoje, uzeo bi k sebi duh svoj i disanje svoje;
Izginulo bi svako telo, i čovek bi se vratio u prah" ( knjiga o Jovu 34. 14 - 15 )

Upravo tako, ali Bog je Tvorac, stvaraoc i afirmator zivota, Bog razvija zivot, to je smisao Njegovog Duha.

Mislim da je covjekova dusa u duhu koji odlazi Bogu, da egzistira kao oblikovana duhovna licnost,
da je kako kaze Hristos za Lazara svjesna svoga postojanja ili kako apostol Pavle kaze da bas njegov Duh ili Dusa bi bili sa Hristom ako bi napustio tijelo, da ga ne vezu obaveze u tijelu da na ovom svijetu poducava svoje ucenike.
Mislim da duse Pravednika egzistiraju kao licnosti u blizini Boga ili gdje je vec odredjeno u Njegovom hramu nebeskom.

Kada kazes "ozalosti se moj Duh" ili "zalosna je moja Dusa", zamisli ovako ili procitaj cjelog Propovjednika-Solomona,
uzivas sve blagodeti ovog tjelesnog zivota, pod suncem, sve si vidio, dozivio i osjetio si sva osjecanja, (recimo sta jos nisi do sada u svom realnom zivotu dozivio i osjetio ?) a ti trazis smisao svega toga i svog zivota na ovom svijetu, pod suncem, i kao Solomon osjecas i shvatas da je sve to tvoja Tastina, lazno samouznesenje a u stvari besmisao i praznina, jer ces umrijeti,nece te vise biti, sve ce tvoje ovozemaljsko pripasti drugome, ka da te nikada i nije bilo, u zivotu si pio "casu meda i casu zuci" i sta sa time, svi umiru, umrijeces i ti i ja i tripo, isto ka i sva stoka, jer sve je Tastina.
I tako se "ozalosti tvoj duh i dusa tvoja".

A onda pogledas u Pavla koji se raduje, za zivota po Bogu revnuje, nadahnut od Boga zivoga, Isusa Hrista, nastavlja da revnuje i svrsava poslove na zemlji nadahnut Svetim Duhom i njemu se njegov duh i dusa njegova ne ozalosti, no se raduje, zivi i zivljece i ponovo ce vaskrsnuti sa tijelom i zivljece vjecno sa Bogom zivim u svoj ljepoti i stvaranju Zivota.

Pogledaj u Bibliji ko se sve zivotu raduje, a ko mudruje, i ko luduje, pa ko se ozaloscuje i ocajava jer se od Boga odvaja.

Dakle, ne postavljajte Biblijske stihove, posebno Tripo, prije nego shvatite ko ih kazuje i zbog cega i nikako izvan konteksta sa prethodnim i potonjim stihovima ne tumacite, jere Bog hoce od nas da svatimo Njegovu sustinu i nasu tastinu, pa da povezemo pokidano i svezemo razvezano, sebe Bogu usmjerimo i u vjecnom zivotu s Njim nadjemo.

Amin !
 
Član
Učlanjen(a)
03.06.2010
Poruka
14.301
Kada kazes "ozalosti se moj Duh" ili "zalosna je moja Dusa".

Duh njegov je um i duhovna osjećanja, kada je ovo Solomon rekao??? Kada je bio živ. Jasno je da čovjek nema misli, ni djelovanja kada umre. Svoju nauku možeš da nađeš u paganskim mitologijama u Bibliji ne možeš.
 
Član
Učlanjen(a)
28.04.2013
Poruka
114
Kada kazes "ozalosti se moj Duh" ili "zalosna je moja Dusa".

Duh njegov je um i duhovna osjećanja, kada je ovo Solomon rekao??? Kada je bio živ. Jasno je da čovjek nema misli, ni djelovanja kada umre. Svoju nauku možeš da nađeš u paganskim mitologijama u Bibliji ne možeš.
Kako onda tumačiš ovo:
1 PT 3:18-20
Doista, i Krist jednom za grijehe umrije, pravedan za nepravedne, da vas privede k Bogu - ubijen doduše u tijelu, ali oživljen u duhu.U njemu otiđe i propovijedati duhovima u tamnici koji bijahu nekoć nepokorni, kad ih ono Božja strpljivost iščekivaše, u vrijeme Noino, dok se gradila korablja u kojoj nekolicina, to jest osam duša, bi spašena vodom.


Isus posjećuje ljude koji su bili nepokorni za svoga života ( u Noinom dobu ). Ti ljudi su svjesne duše koje su zatočene u nekakvoj tamnici.Ti duhovi nisu u Raju, jer u Raju nema tamnica već vlada sloboda,ali nisu niti u paklu, jer ih Isus spašava, a osobama u paklu spasenja nema. Gdje su tada ti svjesni duhovi?
 
Član
Učlanjen(a)
21.09.2012
Poruka
302
Kako onda tumačiš ovo:
1 PT 3:18-20
Doista, i Krist jednom za grijehe umrije, pravedan za nepravedne, da vas privede k Bogu - ubijen doduše u tijelu, ali oživljen u duhu.U njemu otiđe i propovijedati duhovima u tamnici koji bijahu nekoć nepokorni, kad ih ono Božja strpljivost iščekivaše, u vrijeme Noino, dok se gradila korablja u kojoj nekolicina, to jest osam duša, bi spašena vodom.


Isus posjećuje ljude koji su bili nepokorni za svoga života ( u Noinom dobu ). Ti ljudi su svjesne duše koje su zatočene u nekakvoj tamnici.Ti duhovi nisu u Raju, jer u Raju nema tamnica već vlada sloboda,ali nisu niti u paklu, jer ih Isus spašava, a osobama u paklu spasenja nema. Gdje su tada ti svjesni duhovi?

Ovde se uopste ne radi o ljudima, vec o palim andjelima.

1. Petrova 3,19 Kojijem sišavši propovijeda i duhovima koji su u tamnici, 20.Koji nekad ne htješe da slušaju kad ih očekivaše Božije trpljenje u vrijeme Nojevo, kad se građaše kovčeg, u kome malo, to jest osam duša, ostade od vode.

Petar u svojoj drugoj poslanici, to jasno i kaze.

2. Petrova 2,4 Jer kad Bog ne poštedje anđela koji sagriješiše, nego ih metnu u okove mraka paklenoga, i predade da se čuvaju za sud; 5.I prvoga svijeta ne poštedje, nego sačuvavši samosmoga Noja, propovjednika pravde, navede potop na svijet bezbožnički;

Radi se o palim andjelima koji su uzimali ljudska tela i zenili se sa kcerima ljudskim.

1. Mojsijeva 6,2 Videći sinovi Božji kćeri čovječije kako su lijepe uzimaše ih za žene koje htješe.
1. Mojsijeva 6,4 A bijaše tada divova na zemlji; a i poslije, kad se sinovi Božji sastajahu sa kćerima čovječijim, pa im one rađahu sinove; to bijahu silni ljudi, od starine na glasu.
 
Član
Učlanjen(a)
28.04.2013
Poruka
114
Ovde se uopste ne radi o ljudima, vec o palim andjelima.

1. Petrova 3,19 Kojijem sišavši propovijeda i duhovima koji su u tamnici, 20.Koji nekad ne htješe da slušaju kad ih očekivaše Božije trpljenje u vrijeme Nojevo, kad se građaše kovčeg, u kome malo, to jest osam duša, ostade od vode.

Ovdje je riječ samo o ljudima.I nitko ne spominje pakao,samo tamnice...

Petar u svojoj drugoj poslanici, to jasno i kaze.

2. Petrova 2,4 Jer kad Bog ne poštedje anđela koji sagriješiše, nego ih metnu u okove mraka paklenoga, i predade da se čuvaju za sud; 5.I prvoga svijeta ne poštedje, nego sačuvavši samosmoga Noja, propovjednika pravde, navede potop na svijet bezbožnički;

Ovdje isti pisac govori o dva različita događaja,a to je pad anđela prije grijeha čovjeka....i nadalje drugi događaj je potop,koji nema veze sa prvim.
Ovdje se samo iznosi paralela između dva različita događaja.

Ovdje se spominje sud za anđele,zar je već bio?
Valjda si čitao Bibliju.


[
 
Natrag
Top