Postovanje brate Mire,
Zao mi je sto si izgubio oca, ne znam kad ti je on umro, ali primi moje iskreno saucesce.
Cesto ljudi posle tragedije ili gubitka onoga koga su voleli pokusavaju da dokuce bilo sta sto bi im moglo dati makar malo utehe i naknade za izgubljenim.
Pogledao sam te forografije i pazljivo procitao vase izjave. Buduci da sam u zivotu mnogima pomagao u tako teskim momentima, ja ne vidim nista fenomenalno u tim slikama. Dok sam bio mlad bavio sam se fotografijom, slikao i razvijao filmove, i cesto sam primetio razne pozadinske siluete od kojih se neke tek malo naziru. Mozda i zbog tih mojih iskustava sa ozaloscenima i sa procesom fotografija, ja ne vidim nista posobno niti znacajno u tim slikama.
To sto ti smatras da je nekakav znak sto je stao sat tebi i tvojoj majci, ne vidim da to ima ikakve veze sa smrti tvoga oca.
Isto tako i teski bolesnici mogu da vide neke slike i zamisljaju nesto sto nema nikakve veze sa stvarnoscu.
Posle teske operaci tri dana bio sam u komi. U podsvesti zamislio sam da sve sto medicinsko osoblje nastoji jeste da dozna da li sam svetan gde se nalazim. I ja sam se mucio i zeleo sam da im kazem da znam da sam u bolnici, ali nisam bio sposoban da im to kazem. Kasnije lekar mi je saopstio da su mi dali veliku dozu lekova, jer su znali da imam neopisane bolove, i da su mi ti lekovi to proizveli. Kasnije sin mi je pricao kako sam pricao nesto sto nema nikakvog smisla.
Zbog soka i velike tuge mi se cesto hvatamo bilo ceka da makar malo ublaziom bol ili tugu, ali svi ti nasi napori mogu biti u raskoraku sa stvarnoscu.
Zao mi je sto si izgubio oca, ne znam kad ti je on umro, ali primi moje iskreno saucesce.
Cesto ljudi posle tragedije ili gubitka onoga koga su voleli pokusavaju da dokuce bilo sta sto bi im moglo dati makar malo utehe i naknade za izgubljenim.
Pogledao sam te forografije i pazljivo procitao vase izjave. Buduci da sam u zivotu mnogima pomagao u tako teskim momentima, ja ne vidim nista fenomenalno u tim slikama. Dok sam bio mlad bavio sam se fotografijom, slikao i razvijao filmove, i cesto sam primetio razne pozadinske siluete od kojih se neke tek malo naziru. Mozda i zbog tih mojih iskustava sa ozaloscenima i sa procesom fotografija, ja ne vidim nista posobno niti znacajno u tim slikama.
To sto ti smatras da je nekakav znak sto je stao sat tebi i tvojoj majci, ne vidim da to ima ikakve veze sa smrti tvoga oca.
Isto tako i teski bolesnici mogu da vide neke slike i zamisljaju nesto sto nema nikakve veze sa stvarnoscu.
Posle teske operaci tri dana bio sam u komi. U podsvesti zamislio sam da sve sto medicinsko osoblje nastoji jeste da dozna da li sam svetan gde se nalazim. I ja sam se mucio i zeleo sam da im kazem da znam da sam u bolnici, ali nisam bio sposoban da im to kazem. Kasnije lekar mi je saopstio da su mi dali veliku dozu lekova, jer su znali da imam neopisane bolove, i da su mi ti lekovi to proizveli. Kasnije sin mi je pricao kako sam pricao nesto sto nema nikakvog smisla.
Zbog soka i velike tuge mi se cesto hvatamo bilo ceka da makar malo ublaziom bol ili tugu, ali svi ti nasi napori mogu biti u raskoraku sa stvarnoscu.