Besmrtnost ili smrtnost duse

[cobi63]

to sto je tebi trulo je samo pokazatelj da si totalno daleko od hriscanstva i Hrista

 

[cobi63]

Ideja o uroñenoj besmrtnosti duše starija je od Platona. Mogli bismo reći da je ona stara koliko je
star i naš svet.
Biblija uči da Bog nije stvorio čoveka ni smrtnim ni besmrtnim, već s mogućnošću da postane
jedno ili drugo. Besmrtnost kao Božji dar bila je prvom čoveku obećana pod uslovom poslušnosti. S druge
strane, Bog je čoveku otvoreno rekao da ga čeka smrt ako prestupi odreñenu zapovest. Božja zapovest je
glasila: »Ali s drveta od znanja dobra i zla, s njega ne jedi; jer u koji dan okusiš s njega, umrećeš.« (1.
Mojsijeva 2,17)
Ova zabrana bila je proba čovekovog poverenja, ljubavi i poslušnosti Bogu. Na žalost, naši
praroditelji prestupili su ovu izričitu Božju zapovest. Poverovali su kušaču, ñavolu, koji im je preko zmije
kao svog medija rekao: »Nećete vi umreti; Nego zna Bog da će vam se u onaj dan kad okusite s njega
otvoriti oči, pa ćete postati kao bogovi i znati što je dobro što li zlo.« (1. Mojsijeva 3,4.5)
Ova sotonina laž — nećete vi umreti — postala je već od toga časa lažna nada svih onih koji su
prekinuli zajednicu s Bogom, živeli odvojeno od Njega i bez neposrednih Božjih otkrivenja. Vera u
uroñenu besmrtnost duše temelji se, možemo reći, na rečima velikog varalice, a ne na Božjim rečima, na
Božjem obećanju.
Ideja o besmrtnosti duše je obeležje stare egipatske religije. Prema svedočanstvu grčkog istoričara
Herodota, vera u besmrtnost duše je iz Egipta preneta u Grčku.
Homer, veliki grčki pesnik, u svojim epovima Ilijadi i Odiseji priča o podzemlju ili hadu kao
mestu u kome se skupljaju duše pokojnika kao neke sene, ali zanimljivo je istaći, on nikada ne
upotrebljava izraz »besmrtna duša«.
Glavni nosioci ideje o besmrtnosti ljudske duše pre grčkog filozora Platona bili su sveštenici i
vernici tajnih grčkih religioznih kultova, takozvanih misterija - Dionisovih i orfičkih; filozof Pitagora i
njegovi sledbenici.
U pozadini verovanja u besmrtnost duše je persijski zoroastrizam, čije je glavno obeležje
dualizam, to jest borba dvaju susprotnih principa - dobra i zla, svetlosti i tame, Po tom učenju svemir je
pozornica kosmičke drame od koje zavisi i čovekova sudbina. Ova drama nastala je u sukobu koji se vodi
izmeñu Ormuzda, principa dobra i svetlosti, i Ahrimana, principa zla i tame. Ormuzd je smatran bogom
stvoriteljem: nebeski svet je njegovo carstvo. Ahriman je smatran zlim duhom, koji razara i uništava.
Njegovo prebivalište je svet ispod Meseca, podvrgnut propadanju.
Ljudska tragedija je u tome što se čovek nalazi u procesu izmeñu ovih dvaju svetova. Po svojoj
duši, koja je iskra istrgnuta iz nebeske vatre, on pripada gornjem svetu, a po svom telu pripada nižem
svetu tame. Spasenje se sastoji u tome da se čovekova duša oslobodi veza vidljivoga sveta, da napusti svoj
telesni zatvor i obredima očišćenja, spoznajom, askezom i ekstazom osigura sebi povratak u nebesku
domovinu. To je persijski dualizam sjedinjen s verom u besmrtnost duše kao svojom posledicom.
Dualizam i vera u besmrtnost duše nalazi se i u mitu o Dionisu-Zagreju (rastrganom), iz koga
vode svoje poreklo i spomenute misterije - Dionisove i orfičke.
O Dionisu - Zagreju postoji više mitova, ali se najpoznatiji svodi na dualizam dvaju principa, što
je sastavni deo persijske mitologije. Titani, nosioci zla, napadnu Dionisa i ubiju ga. Pošto su rastrgli
njegovo božansko telo, pojedu ga. Zevs, otac bogova, da bi osvetio svoga sina Dionisa, spali Titane
ognjem munje. Njihov pepeo je rasejan po Zemlji, i iz njega su se rodili ljudi. Ovaj mit objašnjava
mešavinu iz koje se sastoji čovek - u njemu je nešto od Dionisa, a nešto od Titana. On treba da se
oslobodi titanskih elemenata i da se čist vrati k bogu od koga se jedan deo nalazi u njemu.
»Dionisov kult je kod Grka prvi posejao seme verovanja u besmrtnost duše. Dionisov kult veselja
i orgijanja, tračkog porekla, nastojao je da izazove kod onih koji su u njemu sudelovali natprirodno
uzbuñenje, neku vrstu transa ili ekstaze. Ova ekstaza imala je religiozni karakter - dovodila ih je u vezu 's bićima višeg sveta'. Ovim neobičnim orgijama duša je imala utisak da se oslobaña tela kako bi se sjedinila s božanstvom. Oni koji su na ovaj način bili obuzeti 'ovim svetim ludilom' osećali su se kraj boga i u bogu. Iako još u svom ograničenom telu, njihove duše su uživale puninu jednog beskrajnog života.
Upravo u ovoj težnji da se sjedine s bogom, da se stope s božanstvom, nalazi se klica verovanja u
besmrtnost duše. Tu će grčka filozofija crpsti potrebne ideje da bi sagradila metafizičku nauku o
božanskoj duši koja je obdarena večnim životom.«1
U orfičkom kultu, izvedenom iz Dionisovog, nalazimo prvi razvijeniji oblik verovanja u
besmrtnost duše. Orfici su prinosili žrtve ispaštanja, vršili obredna pranja da bi se očistili od telesne
nečistote kako bi se duša mogla osloboditi svih telesnih prepreka i živeti božanskim životom. Ovaj kult
smatrao je zaprekom i kaznom za dušu što je sjedinjena e telom i učestvuje u njegovim instinktima.
Pristalice ovog kulta bili su prvi koji su telo nazivali zatvorom duše.2
Pod uticajem orfičkog kulta i Pitagora prihvata učenje o duši kao pravoj besmrtnoj supstanci u
čoveku.
»Pitagorejci kao etičari u traganju za savršenstvom prihvatili su u svoje nazore orfički uticaj, da je
ono pravo u čoveku samo duša, koja je okovana u telu, pa odatle treba da se što pre oslobodi. Ona će dugim seljenjem kroz razna tela ljudi i životinja to ostvariti i biće ponovo na svojoj prvobitnoj visini.«
Prema Hipolitu, Pitagora je učio da su duše mrtve dok su u telu, zatvorene u njemu kao u grobu, ali
vaskrsavaju i postaju besmrtne kad se čovek oslobodi tela.4
Pitagora uči o zvezdama kao božanstvima i o srodnosti duša i zvezda. »Dok je monistička
koncepcija sveta vodila prve grčke filozofe da poriču da su zvezde božanstva i da je duša besmrtna,
dualistička teorija, naprotiv, vodila je pitagorejce da na osnovu verovanja u božanstvo zvezda izvedu i
verovanje u besmrtnost duše dokazujući srodstvo duše sa zvezdama sličnošću njihovog kretanja.
Racionalna duša u nama, tvrde pitagorejci, jeste »božanski duh«, jer je ona oživljena istim pokretima kao i večne zvezde, i zato je besmrtna.«
Pitagorino učenje o besmrtnosti duše, o srodstvu duše sa zvezdama, kao i o seljenju duše naći će
svog vatrenog pobornika u Platonu, u njegovim filozofskim razmišljanjima i postulatima.


Platon (427-347. pre n.e) smatra se jednim od najvećih antičkih mislilaca. U mlañim godinama
oduševljavao se poezijom i zanimao za državničke poslove, ali pod uticajem svoga učitelja Sokrata,
naročito pod utiskom njegove tragične smrti, posvetio se isključivo filozofiji sa ciljem da svoja
razmišljanja u pisanom obliku ostavi kao baštinu budućim pokolenjima.
Platon je napisao dvadeset i četiri dela. Veći deo njegovih spisa napisan je u obliku dijaloga (35
dijaloga i 13 pisama), što je tada u Atini bio uobičajeni način raspravljanja. Naučnici nisu ni danas sasvim
sigurni koliko ti dijalozi odražavaju Sokratovo verovanje i verovanje njegovih sagovornika, a koliko su
uistinu izraz Platonovog verovanja. Većina smatra da ovi dijalozi predstavljaju Platonove lične poglede.
O besmrtnosti duše, o njenoj preegzistenciji, o sećanju duše, o jedinstvu duše i tela i o njihovom
meñusobnom uticaju, kao i o delovima duše Platon najviše govori u dijalozima svog zrelog i kasnog
životnog doba, u koje se ubrajaju Fedon, Država, Fedar i Timej.
Platonov učitelj Sokrat nije verovao u besmrtnost duše. Čak i Platon u početku svoga rada dok je
posmatrao svet sa Sokratovog gledišta ne govori nigde o besmrtnosti duše. Besmrtnost duše bila je za
Sokrata, pa i za Platona, pre lepa nada negoli dokazana istina.1
Sokratov savet »poznaj samoga sebe« pokrenuo je Platona na razmišljanje o svojoj unutrašnjoj
aktivnosti i da na osnovu tog razmišljanja ustanovi prirodu duše i njena svojstva. Unutrašnje posmatranje,
posmatranje samoga sebe je polazna tačka Platonove misli. Ta misao mu otkriva da u njemu postoji jedna
duša koja je znanjem i ljubavlju povezana s večnom stvarnošću.
Sada Platon preuzima antičku teoriju orfika i pitagorejaca i odlučno izjavljuje da je duša besmrtna
i da ona treba da se oslobodi telesnih veza. Ovo verovanje nameće se Platonu s tolikom očevidnošću da od
njega čini kamen temeljac čitave svoje filozofije, osnovu svoje antropološke koncepcije i s time u vezi
odreñuje pravila po kojima se duša mora vladati da bi se oslobodila svoga zatvora i vratila Bogu.
Platon svoju veru u besmrtnost duše temelji na veri teologa i mistika iz ranijih epoha. Od njih
preuzima tu veru kao svoj kredo, svoj postulat.
62
U Platonovom dijalogu Fedon pojavljuje se prvi put izraz »besmrtna duša«. Pored izraza
»besmrtan«, koji se u ovom kratkom spisu spominje sedamnaest puta, spominje se i više oblika tog pojma
kao »nepropadljiv«, »nerazoriv«, »nepromenjiv« i »božanski«.
Platon veruje u preegzistenciju duše i u njenu sposobnost da se seća onoga što je gledala u svom
ranijem postojanju, u onom višem, božanskom svetu. Platonova koncepcija o čovekovoj duši i o njenom
sećanju temelji se ne njegovoj teoriji o Idejama, koja povlači radikalnu razliku izmeñu vidljivog, čulnog
sveta, i nevidljivog, razumskog sveta. Prema toj teoriji, pravu realnost i objektivnost predstavljaju Ideje, a
materijalni svet je sekundaran, izveden tek iz tih Ideja. Na tom razlikovanju temelji se i razlikovanje koje
postoji u samom čoveku, koji se takoñe sastoji od dva dela potpuno suprotnih: iz duše i tela. Isti razlozi
koji su navodili Platona da veruje u dualitet sveta, vodili su ga, takoñe, da veruje u dualitet čoveka. Dva
principa svemira su i dva principa koji sačinjavaju ljudsko biće.
Tako, iako nije Ideja, ljudska duša je slična besmrtnim Idejama, dok je telo slično smrtnim
stvarima. Budući da je duša od večnosti kao Ideja, ona je starija od tela s kojim se sjedinjuje. Dok je telo
sastavljeno od delova, i zato podvrgnuto raspadanju, duša je neraspadljiva jer je jednostavna, nesložena,
kao što su Ideje jednostavne. Ukratko, dok je telo u svemu slično čulnim stvarima, koje se rañaju i umiru,
duša je slična svetu ideja, odakle potiče i kuda teži da se vrati. Zato čovek po prirodi svoje duše teži višem
svetu, svetu večnih realnosti, dok je po svom telu neprekidno vučen ovom čulnom svetu.2
Znanje je sećanje duše na ono što je videla i doživela u drugim telima - »znanje pre našeg
roñenja«. To sećanje je dokaz njene besmrtnosti i preegzistencije.
Platon razmišlja i o postanku ljudske duše. Šta on o tome kaže?
Demijurg (vrhovni razum) stvorio je dušu, i to najpre »svetsku dušu«, a ljudske duše nisu ništa
drugo nego delovi te »svetske duše«. Glavno obeležje duše je da se kreće i živi, i ona je slika večnih
bogova. Duša je početak i prvi princip života.
U svom spisu Država Platon kaže da se duša sastoji iz jednog božanskog dela; to je razum, i dva
»smrtna dela«, a to su apetit i hrabrost. U dijalogu Timej opisuje kako je besmrtni deo duše -razum -
načinio sam Demijurg, i to od istih elemenata od kojih je načinio i »svetsku dušu«, a stvorenim bogovima,
kao svojim oruñima, Demijurg je poverio zadatak da stvore smrtne delove duše, želju i hrabrost, i telo,
u kome ti delovi prebivaju. Sedište božanskog dela duše je u glavi, a smrtnih delova u grudima i
trbuhu.
Da bi ovo trihotomijsko tumačenje duše učinio jasnijim, Platon je u svojoj Državi uporedio
podelu duše sa podelom države, koja je, kaže on, povećana slika čoveka. Tako, kao što u državi postoje tri
klase: upravljači, vojnici, radnici i zanatlije, tako i u duši postoje tri dela: razum, koji vlada; hrabrost i
snaga koji izvršavaju naredbe razuma, i želje. Ove poslednje, protiveći se stalno razumu, dokazuju da u
duši postoje dva suprotna principa. Ali zahvaljujući hrabrosti, čija je uloga da se poštuju naredbe razuma,
želje mogu biti pobeñene.3
U dijalogu Fedar Platon uporeñuje dušu sa zapregom dvaju konja kojima upravlja kočijaš.
Kočijaš je razum. Dva konja su dva dela niže duše -hrabrost i želja. Hrabrost dopušta da njome upravlja
razum, ali želja mu se stalno protivi. Jedan »konj« vuče napred, a drugi natrag, zato je »kočijašu« teško
njima upravljati.4 To je Platonov čovek (Homo Platonicus).
Šta govori Platon o sudbini duše?
U dijalogu Fedon opisuje se sudbina duše. Posle smrti tela, sve duše idu na sud. Čiste duše dobiće
kao nagradu nebo, a zle tartar. Nepopravljivi grešnici bačeni su u tartar - večni zatvor, a i ostali grešnici su
bačeni u tartar, ali za ograničeno vreme. Kad se pokaju i okaju svoje grehe, bivaju osloboñeni iz muka
koje postoje u tartaru.
Platon govori i o drugoj inkarnaciji ljudske duše. Duša može ući u život životinje. Prema Platonu,
neke životinje su degradirane ljudske duše. Duše filozofa imaju prednost da se vinu na nebo, jer se filozof
odvaja od zemaljskih interesa i približava božanskome.
Platon kaže da broj duša odgovara broju zvezda; svaka duša pripada jednoj zvezdi. Ona duša koja
čestito živi za vreme svoje prve inkarnacije, vratiće se posle smrti tela svojoj roñenoj zvezdi. Ali ako nije
čestito živela, moraće se opet inkarnirati, i to čak u životinju koja joj je bila nalik u rñavoj prirodi. Proces
uzastopnog inkarniranja trajaće dok se duša ne očisti i vrati u oblik prvog i boljeg stanja.
To je u glavnim crtama Platonova nauka o čoveku, njegovoj prirodi i sudbini. »Niko nije, zaista,
više doprineo, i trajnije od Platona, pobedi dualističke antropologije. On je u srce filozofije usadio
teološku ideju o ličnoj besmrtnosti duše. On, pošto je s njome upoznao filozofe, oživeo je i opet predao
teolozima kojima se ona do danas nameće.«5
Platonovi spisi izvršili su ogroman uticaj ne samo na Aristotela, Cicerona, Filona i neoplatoniste,
već i na rane crkvene oce, posebno na Origena. Oni su takoñe izvršili dubok uticaj na Avgustina i preko njega na skolastičare srednjeg veka, osobito na one iz prvog perioda skolastike. Platonov postulat -besmrtnost duše - Katolička crkva proglasila je dogmom 1513. godine.

profesor Lroj Edvin Frum Uslovna vera naših otaca (The Conditionalist Faith of Our Fathers)

 

[kota703]

Cobi znas sta ce biti najsmesnije i najtuznije?Kada ti dusa izadje iz tela i povedu te Andjeli dok jos budete u podnebesju pred vas ce izaci demoni i reci ce mi imamo pravo da ispitamo ovu dusu ima li greha to nam je Gospod dozvolio.I pocinje ispitivanje sve sto si ikada pomislio,rekao,uradio svako slovo koje si napisao na ovom forumu i ostalima znaci sve.kako mislis da te Gospod primi u carstvo svoje kada si pljuvao po Svetinjama i njegovim Svecima po ikonama,po njegovoj Majci Presvetoj Bogorodici?!Gospod ti je dao slobodnu volju mozes raditi sta hoces ali zapamti svemu dodje kraj.Ti poznajes dobro sta pise u Svetom Pismu ali ti nista ne razumes jer ti se ne dozvoljava da razumes.demoni savrseno znaju svako slovo iz Svetog Pisma ali sta im vredi kada nista ne kontaju.Ja sam do sada skontao da si ti iz besa napustio pravu veru Pravoslavnu i kada si bio toliko duhovno slab neko je cekao u prikrajku da te odvede na pogresnu stranu i da ti dusu pogubi.Bolje da si okvir metaka srucio u takvog zlog coveka nego sto si mu se predao da te prevesla.Ako hoces da dobijes sve odgovore na tvoja pitanja pronadji knjigu starac Pajsije Svetogorac to je bio jedan od najvecih duhovnika poslednjih vremena kada se on molio nocu Gospodu ostali monasi su sa brda gledali ognjeni stub kako od njegove kelije ide na nebesa.Mozda ces se ti i drugi pitati zasto ja tebi sve ovo pisem ovo samo radim iz jednog razloga a to je sto si proljevao krv za Srpsku drzavu jer sam je i ja proljevao, vise moje porodice i familije ima pod zemljom nego sto nas je zivo.E zbog toga mi je zao i pokusavam te spasiti jer ako si prolio krv i ostao invalid pa ne moras jos i da dusu izgubis.Malo razmisli o ovome sto ti pisem povuci rucnu pogledaj oko sebi i zapitaj se kako si postao takav sta te nateralo.

 

[cobi63]

Ja tebi toplo preporucujem da pocnes da citas Bibliju, ja sm prerastao da verujem u price za malu decu kojim se plase kad nisu dobra.To o cemu ti pricas ima veze sa tvojim"specijlanim otkrivenjima o kraju sveta i 3.svetskom ratu"

Nema zdrave logične osnove, a još manje biblijskog temelja, tvrditi da je Bog, stvarajući čoveka
»prema svom obličju«, obdario ga jednom svojom osobinom - besmrtnošću, a da ga u isto vreme nije
obdario drugim božanskim osobinama, osim ako bi to negde izričito izjavio. Takve izjave nema u Svetom pismu. Nema, dakle, razloga verovati da je besmrtnost jedina božanska osobina data čoveku, kad je svima jasno da čovek ne poseduje druge nerazdvojne osobine vezane uz Božanstvo.1
Razmotrimo sada drugu grupu reči - »dah života«.
Bog je načinio čoveku telo od »praha zemaljskoga«, udahnuo mu je u nos »dah života«, i tako je
čovek postao »živa duša«. Izveštaj ne kaže da je Bog udahnuo čoveku besmrtnu dušu. Udahnuo mu je
»dah života«.
Izrazi »dah života«, »dah Božji«, »duh Božji« ili »duh« označavaju, kad je reč o sastavu ili
postanku čoveka, jedno isto načelo, isti princip života - besvesnu oživljujuću silu, koja je Božji dar:
»Kad bi On dah svoj u se povukao, kad bi čitav svoj duh k sebi vratio, sva bića bi odjednom izdahnula, i u
prah bi se pretvorio čovjek.« (Knjiga o Jobu 34,14.15 - Stvarnost)
»Duh Božji stvorio me je, i dah svemogućega dao mi je život.« (Knjiga o Jovu 33,4)
»Dah« i »duh« znače životni princip, i ovde se upotrebljavaju kao reči slične po značenju.
Karakteristika jevrejske poezije, kojoj pripada i Knjiga o Jovu, jesu takozvani paralelizmi: u drugom stihu
Samo drugim izrazima ponavljaju se misli iskazane u prvom stihu. To se vidi iz dvaju navedenih citata.
Izrazi »dah Božji« i »duh« imaju isto značenje.
U času smrti, koja je obrnuti proces od procesa stvaranja, Bog uzima čoveku »dah«, ili »duh«, i
čovek se opet vraća u prah od koga je načinjen:
»I vrati se prah u zemlju kao što je bio, a duh se vrati Bogu koji ga je dao.« (Propovednik 12,7)
Živi čovek u kome je »dah života« ili »duh«, ne poseduje time besmrtnost, jer je taj »dah života«
u njemu samo za izvesno vreme, a ne za večnost. U času smrti dah mu se oduzima, i čovek odlazi u grob,vraća se u prah:
»Izidje iz njega duh, i vrati se u zemlju svoju: taj dan propadnu sve pomisli njegove.« (Psalam
146,4)
»Duša živa«. - Šta znači izraz »duša živa«? Znači li ovaj izraz isto što i »besmrtna duša«?
Nipošto! »Živa duša« nije neko odvojeno biće koje bi se uselilo u beživotno telo. Kako je čovek stvoren?
Bog je u beživotno telo udahnuo dah života, životnu silu, i tako je čovek postao živa duša, individualno
biće. »Dah« ili »duh« u Bibliji se nikada ne izjednačuje s »dušom«. »Duša« je sam čovek, a »dah« je
sastavni deo čoveka.
Da izraz »živa duša« ne znači i »besmrtna duša« proizlazi i iz činjenice da se tim izrazom
označavaju i stvorenja niža od čoveka. Četiri puta jevrejski izraz (duša) odnosi se na niža stvorenja -
životinje pre nego što je primenjen i na čoveka:
»Potom reče Bog: neka vrve po vodi žive duše . . . I stvori Bog kitove velike i sve žive duše što se
miču . . . Potom reče Bog: neka zemlja pusti iz sebe duše žive po vrstama njihovim. A svemu zverinju
zemaljskom .. . i svemu što se miče na zemlji i u čemu ima duša živa, dao sam svu travu da jedu.« (1.
Mojsijeva 1,20.21.24.30)

Udahnjivanjem životnog daha čovek je postao živa duša ili biće. Srce je počelo da mu kuca,
krv teče, mozak misli, a životni procesi se odvijaju.
Prilikom smrti dešava se obrnut proces - Bog uzima od čoveka životni dah, srce prestaje da kuca,
tok krvi se zaustavlja, um prestaje da deluje i životni procesi se gase. Čovek se vraća u prah, u isto
beživotno stanje odakle je došao.
Napominjemo da čovek nije stvoren za to da umre, već da večno živi. Mećutim, on nije stvoren
besmrtan. Stvoren je s mogućnošću da to postane, a da bi to mogao postati, prema svom Stvoritelju trebalo je da pokaže potpuno poverenje i poslušnost. Na žalost, prvi čovek nije izdržao probu vernosti i poslušnosti. Prestupio je izričitu Božju zapovest, odvojio se od Boga, izvora života, i postao rob greha koji donosi tragične posledice: »Jer je plata za greh smrt . . .« (Rimljanima 6,23)
Za palog čoveka ipak postoji nada. Bog se u svojoj neizmernoj ljubavi pobrinuo za čovekovo
spasenje. »Jer Bogu tako omilje svet da je i sina svojega jedinorodnoga dao, da nijedan koji ga veruje ne pogine, nego da ima život večni.« (Jovan 3,16)
Čovek umire prvom prirodnom smrću zbog Adamovog greha: » . .. kao što kroz jednog čoveka
dodje na svet greh, i kroz greh smrt, i tako smrt udje u sve ljude, jer svi sagrešiše.« (Rimljanima 5,12) Iako po Adamu svi umiremo prvom ili prirodnom smrću, ne moramo umreti drugom ili večnom smrću. Po
Hristu možemo biti naslednici besmrtnosti ili večnog života. To ćemo postati ako u ovom životu
izaberemo Božji put, život u skladu s Božjom voljom; ako dopustimo da Hristos svojom rečju i svojim
Duhom obnovi u nama Božju sliku, Božji moralni karakter, i ako u stalnoj zajednici s Hristom istrajemo u
dobrim delima i u svetom življenju do kraja (Rimljanima 2,6-8).

 

[Mindfulness]

Napominjemo da čovek nije stvoren za to da umre, već da večno živi. Mećutim, on nije stvoren
besmrtan. Stvoren je s mogućnošću da to postane, a da bi to mogao postati, prema svom Stvoritelju trebalo je da pokaže potpuno poverenje i poslušnost. Na žalost, prvi čovek nije izdržao probu vernosti i poslušnosti. Prestupio je izričitu Božju zapovest, odvojio se od Boga, izvora života, i postao rob greha koji donosi tragične posledice: »Jer je plata za greh smrt . . .« (Rimljanima 6,23)

Imam veliki problem sa logikom Neko Svemoguc i Sveznajuci, stvara nesto po svom obliciju da bi ga testirao. Daje mu slobodu izbora pa i ako je sveznajuci ne zna sta ce covek uraditi na toj probi. Onda covek gresi i on odlucuje da ga za greh kazni smrcu. Znaci, Bog je pun ljubavi ali kaznjava smrcu i ako je kao svemoguc u mogucnosti da greh spreci. Ali tu je Sotona koja taj greh izaziva pa on pun ljubavi prema onome sto je stvorio dopusta Sotoni da se igra sa njegovom tvorevinom i ako to moze da spreci ali on to ne radi a opet, sprema kaznu za neposlusnost Meni to ne ide u glavu. Prosto je takav Bog kontradiktoran sam sebi. Njegove osobine (onako kako ga hriscani opisuju) su totalno kontradiktorne njegovim delima.

Nego, sto se tice duse?! Nauka nikada nije nista nasla u coveku sto bi moglo da odgovara opisu duse ali je ipak naucno poznato zbog cega nase telo zivi, kako funkcionise (srce, krv i ostali organi), zna se kako zapocinje zivot i kako se zavrsava. U tom objasnjenju ne postoji nikakav "udahnuti duh".
Da vidimo sta kaze budisticko ucenje o dusi! Mislim da sam to ovde negde pisao ali, eto ponovo posto je tema slicna. Naime, covek je oduvek video sebe u dva oblika: telesnom i duhovnom. Telesni oblik je ocigledan a duhovni je ono sto covek mora spoznati jer nije vidljiv culima. Mnoge religije su objasnjavale taj metafizicki fenomen na razlicite nacine. Taj oblik ustvari i predstavlja nesto nepromenjivo, mozda cak i ono nase pravo "ja". Ali, budizam govori drugacije. Buda je kroz svoje istrazivanje shvatio da je potreba za metafizickom kontstrukcijom sopstva nastala kada je i nastao strah od smrti, zelja za vecnim zivotom, zeljom za zadovoljstvima. Zapravo se radi o jednoj verziji sebicnost, obmane, samopromocije, narcizma sto je ujedno i svakodnevni deo zivota. Po Budi, prava sreca se nalazi u spoznaji da bilo kakav trajni oblik duse ne postoji i da je napustanje bilo kakve ideje o trajnom sopstvu, vecitom zivotu, uslov za takvu srecu.

 

[simi]

Imam veliki problem sa logikom Neko Svemoguc i Sveznajuci, stvara nesto po svom obliciju da bi ga testirao. Daje mu slobodu izbora pa i ako je sveznajuci ne zna sta ce covek uraditi na toj probi. Onda covek gresi i on odlucuje da ga za greh kazni smrcu. Znaci, Bog je pun ljubavi ali kaznjava smrcu i ako je kao svemoguc u mogucnosti da greh spreci. Ali tu je Sotona koja taj greh izaziva pa on pun ljubavi prema onome sto je stvorio dopusta Sotoni da se igra sa njegovom tvorevinom i ako to moze da spreci ali on to ne radi a opet, sprema kaznu za neposlusnost Meni to ne ide u glavu. Prosto je takav Bog kontradiktoran sam sebi. Njegove osobine (onako kako ga hriscani opisuju) su totalno kontradiktorne njegovim delima.

Gospod nije stvorio coveka da bi ga testirao!!! On ga je stvorio po svom obliciju i dao mu je slobodnu volju, On je sveznajuci i znao je sta ce biti, ali iz ljubavi prema coveku Ostavio ga je da radi po svojoj slobodnoj volji. Koliko je covek imao godina pre nego sto je nacinio prvi greh? Da je sprecio Adamov greh onda covek ne bi imao slobodnu volju, bili bi robovi. Kazna za greh je smrt, jer sta bi bilo da nema smrti, sta bi nas sprecavalo da cinimo jos vise greha- e to je ljubav. Opet da je Sprecio sotonu mi nebi imali slobodnu volju, covek je taj koji bira Gospoda ili sotonu. Isto kao kada bi tebi neko ponudio da budes bogatas za cenu da "gazis po mrtvima" ili da budes prosecan covek koji mora da radi da bi preziveo, i sad tebi Gospod odredi ides tim smerom i kraj-GDE JE OVDE SLOBODNA VOLJA. Sami biramo kojim putem idemo. Imaju dva puta. Prvi put je postut laticama ruza nekoliko metara, a posle je hiljadama kilometara trnje. Drugi put je nekoliko metara posut trnovima, a posle hiljadama kilometara laticama od ruza. Ono sto je bitno jeste da ako krenemo prvim putem gazda tog puta ce uciniti da tih nekoliko metara prodjemo bas lepo, a ako krenemo drugim Gazda tog puta ce nam iz ljubavi pomoci da predjemo preko trnja, a da skoro nista i ne osetimo, samo moramo paziti na svoje ponasanje... SAM izaberi PUT, koristi svoju slobodnu volju.

Za ovo zadnje je kriv onaj ko ti je tako prestavio Hriscanstvo.

 

[Mindfulness]

Za ovo zadnje je kriv onaj ko ti je tako prestavio Hriscanstvo.

Imam ja sasvim solidno misljenje o hriscanstvu (naglasicu-misljenje). Po mom misljenju, cela duhovna vezba hriscanina treba da se sastoji u Ohristovljenju. Sta to znaci? Pronaci Hrista u sebi i ziveti zivot onako kako ga je on ziveo.

A slobodna volja je nesto veoma diskutabilno. Svest nam je uslovljena nekim ranijim akcijama pa veoma cesto odlucujemo svojom voljom, misleci da je slobodna a zapravo je uslovljena necim od ranije. Postoji mogucnost da covek odlucuje slobodnom voljom ali za to mora imati cistu i jaku svest a za to je neophodno mnogo vezbe.

 

[domicus]

Napominjemo da čovek nije stvoren za to da umre, već da večno živi. Mećutim, on nije stvoren
besmrtan. Stvoren je s mogućnošću da to postane, a da bi to mogao postati, prema svom Stvoritelju trebalo je da pokaže potpuno poverenje i poslušnost. Na žalost, prvi čovek nije izdržao probu vernosti i poslušnosti. Prestupio je izričitu Božju zapovest, odvojio se od Boga, izvora života, i postao rob greha koji donosi tragične posledice: »Jer je plata za greh smrt . . .« (Rimljanima 6,23)

Imam veliki problem sa logikom Neko Svemoguc i Sveznajuci, stvara nesto po svom obliciju da bi ga testirao. Daje mu slobodu izbora pa i ako je sveznajuci ne zna sta ce covek uraditi na toj probi. Onda covek gresi i on odlucuje da ga za greh kazni smrcu. Znaci, Bog je pun ljubavi ali kaznjava smrcu i ako je kao svemoguc u mogucnosti da greh spreci. Ali tu je Sotona koja taj greh izaziva pa on pun ljubavi prema onome sto je stvorio dopusta Sotoni da se igra sa njegovom tvorevinom i ako to moze da spreci ali on to ne radi a opet, sprema kaznu za neposlusnost Meni to ne ide u glavu. Prosto je takav Bog kontradiktoran sam sebi. Njegove osobine (onako kako ga hriscani opisuju) su totalno kontradiktorne njegovim delima.

Nelogicnost i nerazumevanje matrice po kome se nesto odigrava ne negira postojanje zakonitosti.
Ako Aboridzin ne razume na kom principu funkcionise wireless tehnologija to ne znaci da ona kao takva i ne postoji
Nije sporno da si veoma inteligentan i nacitan momak, ali sto se ovih stvari tice- pogresno si razumeo.
Ne kaznjava Bog coveka vec covek sam sebe kaznjava.
U hebrejskom originalu za rec zivot stoji "haim" sto oznacava mnozinu. Znaci 2 zivota.
Ovaj sad koji zivimo i onaj sledeci- za vechnost. Dato je i ko ce ziveti taj zivot u vecnosti.
Bog ni malo nije kontradiktoran. Ljudi su kontradiktorni. Zivotinje, biljke, nisu kontradiktorni. LJUDI su kontradiktorni. Samo ljudi rade protiv sebe i niko vise!
Ajde da vidimo kako covek slobodnom voljom unistava sebe. Od cega ljudi umiru ?
1. Bolest srca i krvnih sudova - nezdrava ishrana
2. Automobilske nesrece - nesmotrenost, alkohol, droga
3. Glad - samozivost, dominacija, zlo
4. Ratovi - ne treba poseban komentar...
5. AIDS i kancer - ( muslimanske i jevrejske zene skoro da i nemaju rak grlica materice )
itd itd...
Iz ovoga lako mozemo videti da je COVEK taj koji ide u smrt.
Ako se slozimo da postoji Tvorac, onda po logici stvari mora da postoje i pojedine zakonitosti po kojima taj neki entitet zivi i "radi" odnosno funkcionishe.
Dato je i "uputstvo za upotrebu" po kome covek treba da se vodi da bi mu zivot bio sto kvalitetniji i svrsishodniji. Greh = smrt je " rukuj pogresno i ne odrzavaj aparat - pokvarice se - zagarantovana disfunkcija" Sta je tu neobicno i nelogicno ?
Blize o tome ovde --> http://serbianforum.org/psihologija/112133-ego-mehanizmi.html#post381030

Nego, sto se tice duse?! Nauka nikada nije nista nasla u coveku sto bi moglo da odgovara opisu duse ali je ipak naucno poznato zbog cega nase telo zivi, kako funkcionise (srce, krv i ostali organi), zna se kako zapocinje zivot i kako se zavrsava. U tom objasnjenju ne postoji nikakav "udahnuti duh".

Oooo itekako gresis
Ne mozemo a da ne dotaknemo evolucionizam i kreacionizam. Jasno je kao dan da nista nije nastalu slucajno. teorija "kosmicko jaje" i "BING BANG" ne pije vodu. Jasno je kao dan da nismo nastali od KAMENA, da nam banana, kupus, zmija i majmun nisu rodjaci
Nauka zna anatomiju i fiziologiju ali ne znam KAKO smo nastali. KAKO je nastao zivot.
Uzmi samo jednu bakteriju za primer- 100 000 x je slozenija od spaceshatl-a. Na shatlu su radili hiljade i hiljade pametnih glava - a zamisli onda tvorca svega zivoga na ovoj planeti.
Kad se kaze "duh zivotni" odnosi se na onu pokretacku snagu, inicijaciju...kako ? Mi to ne znamo ali znamo da imamo Oca koji je sve to stvorio ZA NAS.
Niko nije uspeo da stvori zivot. Mozes da repliciras ali ne i da stvoris.
Ljudi kazu sunceva energija - ali znajuci 2. zakon termodinamike to se da lako pobiti.
Kreacionizam imam pregrst cinjenica koje govore u o dokazu stvaranja i samog Tvorca.

Da vidimo sta kaze budisticko ucenje o dusi! Mislim da sam to ovde negde pisao ali, eto ponovo posto je tema slicna. Naime, covek je oduvek video sebe u dva oblika: telesnom i duhovnom. Telesni oblik je ocigledan a duhovni je ono sto covek mora spoznati jer nije vidljiv culima. Mnoge religije su objasnjavale taj metafizicki fenomen na razlicite nacine. Taj oblik ustvari i predstavlja nesto nepromenjivo, mozda cak i ono nase pravo "ja". Ali, budizam govori drugacije. Buda je kroz svoje istrazivanje shvatio da je potreba za metafizickom kontstrukcijom sopstva nastala kada je i nastao strah od smrti, zelja za vecnim zivotom, zeljom za zadovoljstvima. Zapravo se radi o jednoj verziji sebicnost, obmane, samopromocije, narcizma sto je ujedno i svakodnevni deo zivota. Po Budi, prava sreca se nalazi u spoznaji da bilo kakav trajni oblik duse ne postoji i da je napustanje bilo kakve ideje o trajnom sopstvu, vecitom zivotu, uslov za takvu srecu.

Buda je dao svoje vidjenje stvari kao covek i ja to zaista postujem, ali Buda ne dade odgovore na pitanja koja su od sustisnkog znacaja da bi smo mogli da objasnimo ZASTO prvo moramo da imamo na odgovor KAKO. Covek je dao odgovore kako je najbolje znao i umeo s'obzirom da je raspolagao sa ogranicenim informacijama.
Ako pricamo o zakonitostima - jasno je i logicno. Ako odredjena individua vodi rat protiv sebe samog, osudjen je na propast i smrt. Samodestrukcija je svojstvena samo coveku.

Imam ja sasvim solidno misljenje o hriscanstvu (naglasicu-misljenje). Po mom misljenju, cela duhovna vezba hriscanina treba da se sastoji u Ohristovljenju. Sta to znaci? Pronaci Hrista u sebi i ziveti zivot onako kako ga je on ziveo.

Ne.
Poenta je da zivis zdravo i posteno.
Da ne cinis zlo sebi ni drugima.
Da nadjesh zdravu i postenu zenu.
Da izrodite decu i da ih odgajate kao zdrave, pametne i dobre !
To je nama Bog rekao.

A slobodna volja je nesto veoma diskutabilno. Svest nam je uslovljena nekim ranijim akcijama pa veoma cesto odlucujemo svojom voljom, misleci da je slobodna a zapravo je uslovljena necim od ranije. Postoji mogucnost da covek odlucuje slobodnom voljom ali za to mora imati cistu i jaku svest a za to je neophodno mnogo vezbe.[/QUOTE]
Nema potrebe za filozofijom. Znash, ako nesto hoda kao slon, ima surlu-usi kao slon, zvuci kao slon...hmmm... obicno je slon
Slobodna volja nije ni malo diskutabilna. Slobodna volja je da ti sam kazes " ja idem levo" i tacka!
Iskustveno znanje, logika, raznorazna vaganja u glavi, traume itd mogu da uticu na odluku ali sve je to SAMO deo coveka. Zasto covek nesto odluci - pitaj svakog ponaosob, svi imaju svoje licno ZASTO.
To se zove prijatelju slobodna volja a ti je sad zovi kako god zelish yes3

 

[Mindfulness]

Uglavnom se slazem sa onim sto pises. Ali, gresis da sam nacitan Verovatno spadam u nizu srednju klasu po nacitanosti Mnogo toga ne znam i da budem iskren, ne zanima me. Sto vise znas, to ti je zivot komplikovaniji. Jednostavan zivot je zivot koji vredi ziveti. A sada, oko Boga Ne negiram njegovo postojanje jer ne znam da li postoji. Ustvari, niko od nas ne zna da li postoji ali mnogi veruju. Vera nije jednaka znanju. Postoji Biblija koja predstavlja rec Boziju i to nije sporno. U njoj stoji sta nam je Bog ostavio? Pa sad, opet je to vera. Nju su pisali ljudi, to znamo. Neko kaze nadahnuti Duhom Svetim ali opet, to ne znamo, samo verujemo. Postoje mnoga arheoloska nalazista koja potvrdjuju delove iz Biblije kao istinite i isto tako pokazuju da su mnoge informacije iz Biblije neprecizne i netacne. Vrlo cesto i kontradiktorne. Ako dodamo jos i podatak da su mnoga jevandjelja nadjena koja su izbacena iz Biblije, tacnije nisu ni stavljana vec su odbacena a uvidmo i da se recimo jevandjelje po Mateju ne slaze sa Markom, onda to ostavlja i dosta mesta za sumnju. Sta zelim sumnjom reci? Ne kazem da ne postoji ali ne kazem ni da postoji.
Zasto kazem da je kontradiktoran? Ti kazes da covek sam sebe kaznjava - slazem se u potpunosti. To je tacno i covek sam za sebe odgovara. Ako zelis da resis sebe kazne, jednostavno ucini nesto. Ali ako posmatras iz ugla Boga (uzmimo za primer da postoji), onda je jednostavno kontradiktorno ono sto je On uradio. Celo to stvaranje coveka je kontradiktorno. Zamisli da si ti pun ljubavi prema svojoj tvorevini, mozes da uradis sta god ti je volja jer si Svemoguc ali ces zbog puno ljubavi da ostavis Sotonu dole da maltretira i baca na kusnju one koje volis? To je kontradiktorno. Hajde da kupimo misa kao kucnog ljubimca a onda za neko vreme da kupimo i macku da budu u istoj kuci. Meni je to izivljavanje a Bog je pun ljubavi. Mislim da sada vidis kontradiktornost.

Slazem se da nista nije nastalo slucajno ali jeste nastalo uslovljavanjem. Jedan zivot uslovljava drugi. Kruzenje energije. Nestaje jedno - nastaje drugo. Menja se oblik i stanje ali opet ostaje tu.

Ne bavim se pitanjima iz proslosti. Kako je Zemlja nastala, kako je Univerzum nastao itd su pitanja kojima nije neophodan odgovor. Ono sto mene zanima, to je ono sto se dogadja sada i ovde. Ono sto se dogadja sada i ovde je ono sto ce odrediti nasu buducnost. Ako zelimo da stvorimo nesto dobro u buducnosti, sta god to bilo, moramo uraditi nesto dobro sada i ovde. Nesumjivo je da Zemlja postoji jer smo na njoj. Mene nije briga kako je nastala ali moze da me bude briga kako da je ocuvam.

Buda nije dao odgovore na ta neka pitanja iz prostog razloga sto ta pitanja nisu bila direktno vezana za njegovu svrhu prenosenja ucenja. Budizam i Budino ucenje ili Dhamma se sastoji u otklanjanju patnje. Da bi otklonio svoju patnju, nemas razloga da znas kako je nastala Zemlja, ko je Tvorac (ako ga ima) itd. Umesto toga, bavis se pitanjima sada i ovde. Sta je to sto vidim, sta je to sto osecam, sto cujem... Kako ja to vidim, kako ja to cujem, kako i zasto osecam emocije? Sta su emocije? Kako nastaju? Sta je svest? Cime je uslovljena? itd. Postoji jedna zen mozgalica koja kaze: "Svet stvara um, um stvara svet". Dok Svet stvara um, to je dobro ali ne valja kada um stvori Svet. Prica o Bogu je upravo prica o tome kako um stvara Svet. Kada um stvara Svet, nastaje patnja. Zasto bih sam sebe navodio na patnju? Postoji prica gde Buda pita svoje ucenike: "...da li je vise lisca u sumi ili u njegovoj ruci..." na sta ucenici kazu da je vise u sumi. Buda na to kaze da je i on isto tako stekao puno znanja o Svetu ali prenosi samo malo znanja jer je ono neophodno za samu svrhu tog ucenja.

 

[domicus]

Ne slazem se sa ovim "sad i ovde". To je kao kad bi ti doktor za osip rekao da se poceshesh umesto da nadje uzrok,da adekvatnu terapiju i tako se "obracuna" sa posledicom
Zao mi je sto se ne zanimas za proslost. Moramo znati ko smo-sta smo-odakle smo i ciji smo, da bi razumeli sebe i druge.
Jedino tako mozemo doci do odgovora na pitanje :"zasto se sve ovo desava sto se desava?"
Bog je dao odgovore i nacela da bi se odklonila patnja
Veoma koncizno i prosto zar ne ?
Ne treba ti nikakve skole i inteligencija.
Kad pricamo o veri moram da nesto napomenem. Ja u 80% Biblije ( sve sto je bilo) nemam veru vec znam da je istina. Postoje gomila naucnih dokaza koji govore u to ime. U onih ostalih 20%( sve sto ce biti ) imam veru! Zasto da ne verujem kad je sve do sad bilo istina
Kako je Zemlja nastala, kako je Univerzum nastao je meni jedna od najfascinantnijih stvari koje govore o mom i tvom Bogu Ocu
Opet ponavljam, nema kontradikcije Procitaj jos jednom njegove reci i citaj rec po rec BUKVALNO. Nema potrebe za filozofijom. Necesh videti drvo od shume.
Voleo bi da mi das primer arheoloskog otkrica koji govori o tome da Biblija sadrzi neistine.

...recimo jevandjelje po Mateju ne slaze sa Markom, onda to ostavlja i dosta mesta za sumnju...

Ako moze primer, ima dosta ljudi ovde koji mogu da pomognu oko nejasnoca a u vezi sa Biblijskim spisima