Besmrtnost ili smrtnost duse

[Laodikeja]

Dusa po bibliji umire sa smrcu tela.
Ona je zivo telo u ome je duh - a ne nesto nezavisno od tela.


Biblija kaze "I POSTA COVEK DUSA ZIVA" a ne "U COVEKU POSTA DUSA ZIVA"

Duh ne umire jer je to univerzalna bezlicna Bozja sila koja daje zivot.

U vezi verovanja da postoji duh koji egzistira van tela kao svesna licnost - postavlja se pitanje "gde su ti ljudski duhovi bili pre nego sto ih je Bog stavio u telo, i kako se niko od ljudi ne seca da je nekada ziveo van tela pre nego sto se rodio?"

"Gde je Adam bio pre nego sto je stvoren, a biblija kaze da je Bog dunuo u nos Adama duh zivotni.
Da li je to sto je Bog dunuo u nos Adama bio Adam u duhu koga je Bog dunuo u Adamovo telo, i da li se danas to desava sa bebama - da im Bog prilikom zaceca duva u nos njihov duh koji je ziveo van tela negde u raju?"

Sam znas koliko protivnika je na forumu mene kao Adventistu ucilo sta veruje moja crkva i o cemu j pisala Ellen White - kao da ja to ne znam.

 

[mire000]

Dusa po bibliji umire sa smrcu tela.
Ona je zivo telo u ome je duh - a ne nesto nezavisno od tela.


Biblija kaze "I POSTA COVEK DUSA ZIVA" a ne "U COVEKU POSTA DUSA ZIVA"

Duh ne umire jer je to univerzalna bezlicna Bozja sila koja daje zivot.

U vezi verovanja da postoji duh koji egzistira van tela kao svesna licnost - postavlja se pitanje "gde su ti ljudski duhovi bili pre nego sto ih je Bog stavio u telo, i kako se niko od ljudi ne seca da je nekada ziveo van tela pre nego sto se rodio?"

"Gde je Adam bio pre nego sto je stvoren, a biblija kaze da je Bog dunuo u nos Adama duh zivotni.
Da li je to sto je Bog dunuo u nos Adama bio Adam u duhu koga je Bog dunuo u Adamovo telo, i da li se danas to desava sa bebama - da im Bog prilikom zaceca duva u nos njihov duh koji je ziveo van tela negde u raju?"

Sam znas koliko protivnika je na forumu mene kao Adventistu ucilo sta veruje moja crkva i o cemu j pisala Ellen White - kao da ja to ne znam.

Laodikeja.
Kaze: "posta covek dusa ziva", ali takodje ne kaze da je "telesno telo - dusa ziva"!
Postoje dva procesa stvaranja, jedno kao formiranje telesnog mrtvog tela, a drugo kao "ubacivanja duha u isto".
Telesno telo bez duha je "mrtva dusa".

Znaci dusa - od čega se sastoji?
Nije dusa "samo telo" vec ima i duhovnu komponentu a to je duh.
Telo+duh = dusa ziva.

Jel shvatas zašto on kaze da je "ziva dusa".
Zato sto ozivljava onda kada je spojis sa duhom.
Dusa označava zivot i "sklop je vise elemenata".
Duh je taj koji prezivljava smrt.
Izraz dusa, oznacava sklop vise elemenata, u dusi je takodje i duh.

Da je duh "bezlicna sila", ne bi se Bogu vracala nakon smrti, niti bi onda ona trebala Bogu da se vrati.
Sta ce da mu se vraca struja, pa zar Bog nema dovoljno struje kod sebe da coveka moze da ponovo ozivi?
Sta ima da mu se vraca struja, pa nije Bog elektrana.

Ali vidimo da mu Isus, Stefan i svi drugi "predaju svoj duh" po smrti, ne kaze "predajem dusu(zivot)" zasto? Zato sto je duh bitan i to je ta duhovna komponenta koja je "nosioc licnosti" to sam vec objasnio i dokazao stihovima.

Ko kaze da je Adam postojao pre stvaranja?
Ili da covek postoji negde kao duh na nebu pre stvaranja? Pricas kojesta, ono sto si cuo kao argumenat protiv, koji je smesan.

Duh kojeg je Bog stvorio za Adama, jeste "nosioc licnosti", a ne sama licnost, ona svakako u sebi ima i silu, ali nije sama sila.
Kada Bog stvara coveka "on stvara odraslu jedinku sa licnoscu " to vidimo iz teksta, a kasnije Adam tu licnost dalje formira induvidualno i oblikuje je kroz iskustvo.

Coveku se prilikom rodjenja od majke i oca prenosi geni, tekesne komponente, pa se tako prenosi i duh. Sve se nasledjuje.
Kada se covek radja, duh kao nosioc licnosti se prenosi tj. "deli"(imamo u bibliji da se duh moze podeliti), dete se radja sa vrlo malo znanja i svesti(nasledjenog znanja) a koje se onda oblikuje ucenjem..
Zato kazemo i da postoji "kolektivna svest" i "kolektivno znanje" jer je sve od "jednog coveka".
Postoje "praslike i praznanja" recimo u snovima, postoje simboli koji se mogu tumaciti, jer je to kolektivno znanje, da sad ne dužim i to je nizi nivo znanja, podsvest..

Ja nisam ucio adventiste "sta oni veruju", pa molim i vas da ne ucite mene sta ja verujem..

 

[Laodikeja]

Mire znam tvoju iskrenost da sledis istinu, ali mesas ljudsku filozofiju sa onim sto je jasno ucenje biblije.

U bibliji pise da je dusa nastala onog trenutka kada je Bog stvorio Adamovo telo i u njega udahnuo Duh zivotni.

Daničić-Karadžić:

"A stvori Gospod Bog čoveka od praha zemaljskog, i dunu mu u nos duh životni; i posta čovek duša živa"

Ivan Šarić / Rev. Đ. Martinjak:

"Tada načini Gospod Bog čovjeka (Adama) od praha zemaljskoga i udahnu mu u lice duh života. Tako postade čovjek živo biće"

Iz ovog svedocanstva o stvaranju - dusa nije nesto nezavisno od tela sto Bog ubacuje u telo, vec je dusa izraz koji oznacava zivog coveka ili manifestaciju zivota.
Dusa je ziv covek ili zivo bice ( kako drugi prevodi kazu ), sa svim komponentama koje postoje u njemu, a koje pokazuju da je covek ziv, a to su - moc misli i razmisljanja, osecanja i emocije, itd..

Sto se tice Duha, postavio sam ti logicna pitanja koja glase ""Gde je Adam bio pre nego sto je stvoren, jer biblija kaze da je Bog dunuo u nos Adama duh zivotni ""A stvori Gospod Bog čoveka od praha zemaljskog, i dunu mu u nos duh životni; i posta čovek duša živa"
Da li je to sto je Bog dunuo u nos Adama bio Adam u duhu koga je Bog dunuo u Adamovo telo, i da li se danas to desava sa bebama - da im Bog prilikom zaceca duva u nos njihov duh koji je ziveo van tela negde u raju?"

Zapazi da ovde tekst ne kaze da je Bog udahnuo Duh Adamov ili Adama u duhu u njegovo telo, niti je predhodno stvorio nekakav bestelesni Adamov duh, ili da se on automatski stvorio sa udahnucem duha zivotnog u njegovo telo, vec tekst jednostavno kaze - da je Bog udahnuo iz SEBE ( iz svog bica ) silu kojom je oziveo Adamovo mrtvo telo, i Adam je oziveo - postao je dusa ziva ili zivo bice sa svim komponentama koje cine zivo.

Zakljucak koji se iz ovoga izvodi je potpuno biblijski - a on glasi:

1. U pocetku Bog je prvo stvorio Adamovo bezivotno telo.

2. U to telo je udahnuo IZ SEBE silu koja daje zivot svemu stvorenom.
To nije covek u duhu ili neko svesno bice koje nakon smrti tela napusta telo i nastavlja da zivi nezavisno od tela - vec je to sila Bozja kojom on ozivljava i odrzava svu tvorevinu, a koja dolazi IZ Bozjeg bica, odnosno - njegove nutrine.

3. Udahnucem te sile u Adamovo mrtvo telo - on je oziveo i postao je zivo bice ili dusa ziva.
U njemu su se pokrenule sve telesne funkcije - krv je pocela da cirkulise kroz vene i organe, srce je pocelo da ispumpava krv i da kuca, pluca da se ispunjavaju vazduhom, porenule su se funkcije u mozgu - misao, osecanja..itd.

4. Prilikom smrti dogadza se suprotan proces stvaranju, sila Bozja kojom on ozivljava svu tvorevinu koja izlazi IZ njegovog bica ( iz njegove nutrine ) se vraca Bogu kao svom izvoru, covekovo telo i telesne funkcije se gase, krv prestaje da cirkulise kroz vene i organe, srce staje sa ispunpavanjem krvi i sa radom, pluca da primaju i izbacuju vazduh, mozdane funkcije prestaju sa radom, misao, osecanja..itd.. se gase, i covek kao zivo bice ili dusa ziva prestaje da postoji.

Ne zelim da te ucim sta veruje tvoja crkva, vec zelim da ti ukazem - da ti imas pogresno razumevnje sta ona - odnosno crkveni oci uce po pitanju duse i duha, a to ucenje je skoro identicno Rimokatolickom, i svoje korene ima u Platonovoj filozofiji o dusi.


-------------------------------------------


Учење Светих Отаца Цркве о души човечној Архимандрит Јован Крестјанкин

Свети Оци и учитељи Цркве предивним изразима указују на лепоту и достојанство душе.

Свети Григорије Богослов: Душа је биће умно-созерцатељно, вечно пребивалиште, образ и дисање Свемогућег Бога; честица Божанства, енергија невидљивог Божанства и бесконачне светлости, нетварне и неугасиве, закључане у телу као у пештери; животворна и покретна природа душе сродна је природи разума и ума.
Преподобни Макарије Велики: Душа је умно, сваком лепотом испуњено, прекрасно створење Божије; душа је веома фино и истанчано тело, твар посебног рода; душа је велико и чудесно дело Створитеља, који је саздао њену природу безгрешном; она је умна, величанствена и дивна - образ и подобије Божије, у блиском сродству са Богом, у благодатном (а не суштаственом) општењу с Богом; надарена свим савршенствима својственим духу; због тананости своје брзопокретна, неух-ватљива, полетна.
Свети Јован Златоуст: Душа - естествена, разумна, духовна, брзопокретна, која је у непрестаном делању, драгоценија од целога света, неописиве лепоте, суштине сродне с небеснима, наравно, не Божанској суштини, него небесним бестелесним силама. Душа човечија је толико благолепна, и не може се упоредити ни са каквом природном лепотом. Кад бисмо телесним очима угледали красоту душе, никаква земаљска лепота нас више не би могла задивити. Ову лепоту могу видети само душевне, просветљенеочи ума.
Преподобни Јефрем Сирин: Душа наша је најлепше и најмудрије, од свих створења Богу најомиљеније биће, запечаћено тајном благодати и премудрости Његове.
Преподобни Јован Лествичник: Сав свет је ништаван пред вредношћу душе; свет пролази а душа је нетљена, и остаће свагда непропадљива.
Свети Кирил Јерусалимски: Душа је дело Божије, саздана по образу Свевишњега; она је бесмртно живо биће, разумно и нетрулежно; душа је слободна и има власт да чини шта хоће.
Свети Филарет Московски: Душа је невидљива танана сила, а њено биће је духовно и бесмртно. Образ Божији у човечијој души пројављује се не само у особинама бесмртности и духовности, него у свим њеним силама и способностима, а нарочито у: умности, доброти, слободи, дару речи и разумности. Реч је орган ума, а у њој се одражава образ Божији.
Почетак Речи је на Небу, изнад Неба, у вечности, у Богу (Јн. 1,1).Достојанство речи је божанска особина - јер је „Бог Реч". Син Божији у испољавању својих божанствених својстава у језику човечијем није нашао бољег имена од речи - Слово: „Име Његово је Слово Божије" (Откр. 19,13).
Слово има стваралачку силу. „Све Њиме постаде" (Јн. 1,3),- и зато у речи човечијој треба да постоји образ Слова Божијег и силе Његове. И заиста, на лествици свих створења, реч уздиже човека изнад свега земнородног: Она сједињује људе у заједницу; ствара градове и царства; у речи живи знање, мудрост, закон; речју се развија добродетељ; реч у молитви усходи ка Богу и беседи са Њим.
Слобода је способност разумног избора корисног и потребног, делатна сила човека који не пристаје на поробљеност грехом, моћ да изабере добро обасјано светлошћу истине Божије. У том смислу је образ Божији у души човековој.
Преподобни Јован Дамаскин: Душа је биће слободно, обдарено делатном и желатељном способношћу, вољом и умом, не као нечим одељеним од ње, већ као саставним њеним делом. Што су очи на телу, то је ум у души.
Душа је сједињена с телом и обухвата га као огањ железо. Душа је проста, жива, бестелесна, телесним очима невидљива, бесмртна, словесно-разумна, дејствујућа посредством телесних органа којима се помоћу ње дарује живот и узрастање, способност осећаја и моћ рађања. Душа је умно свагда покретна, слободне воље у избору добра или зла.
Блажени Августин: Душа је створена невидљива, разумна, бестелесна, бесмртна, богоподобна, образ свога Створитеља - Који говори да се образ Божији у човеку јавља у души боголикој. Човек је саздан по образу владичества, господства, и произвољења Његовог.
Свештеномученик Иринеј Лионски: Душа је од Бога створена и има сопствену природу која се разликује од природе ангелске. Изглед и обличје душа поприма од њеног блиског општења с телом. Изглед душе јесте изображавање унутрашњег лика који је различит код свих људи.
Свети Андреј Критски: Душа се одређује умом који созерцава Бога.
Праведни Јован Кронштадтски: Душа је човечија одраз лица Божијега; уколико је одраз јаснији то је душа светлија и спокојнија; слабији одраз душу чини тамнијом и неспокојном. А како је душа наша - срце наше, наравно, ако би се у њој кроз осећај благодарности одражавала свака красота и истина Божија, то одраза лажи у души не би било уопште.
Душа је саставни део духовног света. Бог се одра-жава у благочестивој души као сунце у капљи воде; у чистијој капљи одраз је јаснији, док је у мутној капљи одраз нејасан, а у сасвим црној, грехом помраченој души, одраза Божијега нема, а душа пребива у стању духовнога мрака, у стању безосећајности свега Божијег.
Душа је проста као мисао, брза као муња. Душа благочестивог човека јесте пребогата духовна ризница. Душа се управо и зато зове душом, јер она душе Духом Божијим, тј. има почетак од Духа животворног.
Свети Теофан Затворник: Душа је делатна жива сила, умна и чисто духовна. Својом физичком стра-ном она устројава тело, оживљује га, покреће, и дејствује кроз тело, а другом, вишом страном она се усавршава, спознаје себе, делује слободно, созерцава небеско, размишља о земном и стреми ка Божанственој вечности.

IZVOR: blog - Pravoslavlje


A sada procitaj sta Platon i ostali filozofi uce o zagrobnom zivotu i dusi:






UČENJE O BESMRTNOSTI LJUDSKE DUŠE

Nauka o besmrtnosti ljudske duše i zagrobnom životu je oduvek bila zastupljenja u mnogobožačkim učenjima i filozofijama i vezuje se za različite mitove i legende.
Ideja o besmrtnosti duše je bila obeležje stare Vavilonske religije.
Tokom istorije ona je iz Vavilona preneta u Egipat, a iz Egipta u Grčku.
Glavni nosioci ideje o besmrtnosti ljudske duše - bili su sveštenici tajnih Grčkih religioznih kultova, takozvanih "misterija"
U pozadini ovog verovanja je persijski Zoroastizam, čije je glavno obeležje dualizam - učenje o boirbi dva suprotna principa, dobra i zla, svetlosti i tame.
Po tom učenju - svemir je pozornica kosmičke drame, od koje zavisi i čovekova sudbina.
Ova drama nastala je u sukobu koji se vodi između "Ormuzda" principa dobra i svetlosti i "Arhimana"
principa zla i tame.
( Ormuzd je smatran bogom stvoriteljem - nebeski svet je njegovo carstvo, Arhiman je smatran zlim duhom koji razara i uništava, njegovo prebivalište je svet ispod meseca podvrgnut propadanju.
Ljudska tragedija je u tome - što se čovek nalazi u procesu između ovih dveju svetova.
Po svojoj duši koja je iskra istrgnuta iz nebeske vatre - on pripada gornjem svetu, a po svom telu pripada nižem svetu tame.
Spasenje se sastoji u tome - da se čovekova duša oslobodi iz vidljivog sveta, da napusti svoj telesni zatvor i obredima očišćenja, spoznajom i askezom - osigura sebi povratak u nebesku domovinu.
Dualizam i vera u besmrtnost duše se nalazi i u Grčkom mitu o Dionisu.
Po ovom mitu "titani" nosioci zla - napadnu Dionisa i ubiju ga, pošto su rastrgli njegovo telo - pojedu ga.
Zevs - otac Bogova, da bi osvetio svog sina Dionisa, spali titane ognjem munje.
Njihov pepeo je rasejan po zemlji i iz njega su se rodili ljudi.
Ovaj mit objašnjava mešavinu iz koje se sastoji čovek, u njemu je nešto od Dionisa ( božanskih elemenata ), a nešto od titana ( elemenata zla ).
On treba da se oslobodi Titanskih elemenata i da se čist vrati Bogu od koga se jedan deo nalazi u njemu.
Dionisov kult je kod Grka prvi rasejao seme verovanja u besmrtnost duše.
Glavni i najveći pobornik nauke o besmrtnosti ljudske duše je Grčki filozof Platon ( 427 - 347 p. n. e. ).
Platon u početku svog razmišljanja o duši - preuzima Antičku teoriju Orfika i Pitagorejaca po kojoj je telo zatvor duši, i da ona treba da se oslobodi okova i vrati svojoj prvobitnoj visini, to jest Bogu.
Platon kasnije stvara svoje lične poglede i ideje o duši - njenim svojstvima, sećanjima duše i njenoj preegzistenciji.
Pišući o postanku duše - platon kaže:
"Demijurg" vrhovni razum stvorio je dušu i to najpre svetsku dušu, a ljudske duše nisu ništa drugo - nego delovi te svetske duše.
Glavno obeležje duše je da se kreće i živi - ona je slika večnih bogova, duša je početak i prvi princip života.
Duša se sastoji od jednog božanskog dela a to je razum, i dva smrtna dela a to su apetit i hrabrost.
Božanski deo dzše stvorio je sam Demijurg i to od istih elemenata od kojih je načinio i svetsku dušu, a stvorenim Bogovima kao svojim oruđima - Demijurg je poverio zadatak da stvore smrtne delove duše, želju i hrabrost, kao i telo u kome ti delovi prebivaju.
Sedište božanskog dela duše je u glavi, a smrtnih delova u grudima i trbuhu.
U jednom svom filozofskom delu - Platon opisuje sudbinu duše:
"Posle smrti tela - sve duše idu na sud.
Čiste duše dobijaju kao nagradu nebo, a zle Tartar.
Nepopravljivi grešnici bačeni su u tartar - večni zatvor, ali za ograničeno vreme, kada se pokaju i okaju svoje grehe - bivaju oslobođeni iz muka koje postoje u Tartaru"
Platonovi spisi izvršili su ogroman uticaj - kako na Neoplatoniste, tako i na Hrišćanske crkvene oce, Origena, Svetog Avgustina i druge.
Prvi zastupnik učenja o urođenoj besmrtnosti ljudske duše među Hrišćanskim apologetama - je Atenagora ( 127 - 190 n. e. )
To učenje naročito će razviti Tertulijan iz Kartage ( 160 - 240 n. e. ), koji će ga povezati sa naukom o večnom mučenju zlih u ognjenom paklu.
Atenagora i Tertulijan uče - da čovek poseduje neumrlu dušu, i da će se grešnici zbog svojih greha mučiti u večnom paklu.
Ovaj pogled - odraz je Platonovog učenja, i on će postati dominantni stav crkve.
Početkom 3 veka nove ere među predstavnicima Hrišćanske misli - postojala su dva različita pogleda na čovekovu prirodu i sudbinu.
To su na prvom mestu zastupnici biblijskog učenja o uslovnoj besmrtnosti čoveka ( nauka po kojoj je čovek stvoren kao jedinstveno biće, a besmrtnost dar od Boga koji će biti dat pravednima prilikom vaskrsenja na kraju istorije sveta ).
U ovu grupu spadaju apostolski oci - Justin Martin, Tacijan, Teofil antiohijski, Melito sardski, Polikarp efeski, Irinej...
Zastupnici drugog pravca su Atenagora i Tertulijan, sa naukom o urođenoj besmrtnosti duše i večnim mukama u paklu.
Platonov postulat "besmrtnost duše" Katolička crkva proglasila je dogmom 1513 godine nove ere.

IZVOR: blog - duhovni Vavilon

 

[mire000]

Mire znam tvoju iskrenost da sledis istinu, ali mesas ljudsku filozofiju sa onim sto je jasno ucenje biblije.

U bibliji pise da je dusa nastala onog trenutka kada je Bog stvorio Adamovo telo i u njega udahnuo Duh zivotni.

Daničić-Karadžić:

"A stvori Gospod Bog čoveka od praha zemaljskog, i dunu mu u nos duh životni; i posta čovek duša živa"

Ivan Šarić / Rev. Đ. Martinjak:

"Tada načini Gospod Bog čovjeka (Adama) od praha zemaljskoga i udahnu mu u lice duh života. Tako postade čovjek živo biće"

Iz ovog svedocanstva o stvaranju - dusa nije nesto nezavisno od tela sto Bog ubacuje u telo, vec je dusa izraz koji oznacava zivog coveka ili manifestaciju zivota.

A jesam li ja rekao nesto suprotno ovome?
Rekao sam da dusa oznacava ''zivot''.
Ali je takodje ona ''sastav vise komponenti' i da se ''u dusi nalazi i duh'' i da ona oznacava ''zivot''.
To nije suprotno Pravoslavnoj teologiji o dusi kao ''sklopu vise elemenata''.

Stvar je u tome, sto se taj izraz dusa cesto koristi i nezavisno u bibliji, da oznaci cinjenicu da ''zivot nastavlja egzistenciju nakon smrti'': " A kad se rastavljaše s dušom te umiraše ... " (1Moj. 35.18); " Gospode Bože moj, neka se povrti u dete duša njegova " (1Car. 17.21); " Ljudi u gradu uzdišu i duše pobijenih viču " (Jov. 24.12);
To ne znaci da je dusa ''zaseban elemenat'', ona je pre termin koji se koristi da ''opise zivot''.
Duh je ono sto prezivljava i sto je jasno i precizno naglaseno u Bibliji.

Dusa je ziv covek ili zivo bice ( kako drugi prevodi kazu ), sa svim komponentama koje postoje u njemu, a koje pokazuju da je covek ziv, a to su - moc misli i razmisljanja, opsecanja i emocije, itd..

Tako je. Da li sam ja rekao nesto suprotno?
Nisam!

Dusa se sastoji iz ''vise komponenti'' i ona nije ''bestelesni elemenat'' koji nadzivljava smrt, ovo se pogresno razume.
To je samo ''opisni termin''. A ''Duh je komponenta'', koja prezivljava smrt.
Zato kada kazemo: ''dusa umre'', a time smatramo skolop ''tela i duha'' onda to znaci ''izgubiti zemaljski zivot'', a kad govorimo o ''duhovnom sklopu'' o onome sto je ''bestelesno(odnosno Duhu)'' onda kazemo da ''dusa zivi''.
Dusa je samo opisni termin da oznaci zivot, a Duh je ono sto prezivljava.

Sto se tice Duha, postavio sam ti logicna pitanja koja glase ""Gde je Adam bio pre nego sto je stvoren, jer biblija kaze da je Bog dunuo u nos Adama duh zivotni ""A stvori Gospod Bog čoveka od praha zemaljskog, i dunu mu u nos duh životni; i posta čovek duša živa"
Da li je to sto je Bog dunuo u nos Adama bio Adam u duhu koga je Bog dunuo u Adamovo telo, i da li se danas to desava sa bebama - da im Bog prilikom zaceca duva u nos njihov duh koji je ziveo van tela negde u raju?"

Zar ja tebi nisam odgovorio na to?
Ti ocigledno ne citas sta sam ja napisao.
Rekao sam citiram:

''Ko kaze da je Adam postojao pre stvaranja?
Ili da covek postoji negde kao duh na nebu pre stvaranja?

Duh kojeg je Bog ''stvorio'' za Adama, jeste "nosioc licnosti", a ne sama licnost, ona svakako u sebi ima i silu, ali nije sama sila.
Kada Bog stvara coveka "on stvara odraslu jedinku sa licnoscu "(jer Duh je licnost) to vidimo iz teksta, a kasnije Adam tu licnost dalje formira induvidualno i oblikuje je kroz iskustvo.

Coveku se prilikom rodjenja od majke i oca prenosi geni, tekesne komponente, pa se tako prenosi i duh. Sve se nasledjuje.
Kada se covek radja, duh kao nosioc licnosti se prenosi tj. "deli"(imamo u bibliji da se duh moze podeliti), dete se radja sa vrlo malo znanja i svesti(nasledjenog znanja) a koje se onda oblikuje ucenjem..
Zato kazemo i da postoji "kolektivna svest" i "kolektivno znanje" jer je sve od "jednog coveka".
Postoje "praslike i praznanja" recimo u snovima, postoje simboli koji se mogu tumaciti, jer je to kolektivno znanje, da sad ne dužim i to je nizi nivo znanja, podsvest..''

Zapazi da ovde tekst ne kaze da je Bog udahnuo Duh Adamov ili Adama u duhu u njegovo telo, niti je predhodno stvorio nekakav bestelesni Adamov duh, ili da se on automatski stvorio sa udahnucem duha zivotnog u njegovo telo, vec tekst jednostavno kaze - da je Bog udahnuo iz SEBE ( iz svog bica ) silu kojom je oziveo Adamovo mrtvo telo, i Adam je oziveo - postao je dusa ziva ili zivo bice sa svim kjomponentama koje cine zivo.

Gde je onda um? Zar Adam nije stvoren ''kao odrasla jedinka(sve sa licnoscu)''?
Ti si rekao tamo na drugoj temi da je ''duh = um'' i dobro si to rekao.
A sada tvrdis da je to ''bezlicna sila'', odluci se vec jednom.
Ili je to ''sila u svakom slucaju kada se pomene u Bibliji'' ili je to ''licnost(UM)''.
Ne moze biti malo ovako , malo onako kako tebi vec odgovara..

Zakljucak kojise iz ovoga izvodi je potpuno biblijski - a on glasi:

1. Bog je stvorio Adamovo telo.

2. U to telo je udahnuo iz sebe silu koja daje zivot svemu stvorenom.
To nije covek u duhu ili neko svesno bice koje nakon smrti tela napusta telo i nastavlja da zivi nezavisno od tela - vec je to sila Bozja kojom on zivljava i odrzava svu tvorevinu.

Gde je onda Adamov um?
Da li je on telesan, da li je to mozak?
I ako jeste, kako ces vaskrsnuti coveka, jer covek ce dobiti ''novo telo'' a ne ''staro''.
Nece mu Bog dati isto.
Dakle ti da bi dobio ''istu licnost'' a ne ''kopiju licnosti'', moras onda ''sastaviti isto telo''(ako je dusa = telo), a to biblija ne uci.
Vi ste u corsokaku sa vasim ucenjem, vi vaskrsenje smatrate ''novim stvaranjem'', a to nije stvaranje.
Ne vaskrsava Bog ''stvarajuci ponovo coveka'' vec ''vracajuci u zivot'', jer kad bi ''ponovo stvarao'' onda bi to bila ''kopija'' a ne ''isti taj covek''.

Dakle, posto dobija novo telo, mora postojati i duh(licnost), koja se cuva do vaskrsenja.

3. Udahnucem te sile u Adamovo mrtvo telo on je oziveo i postao je zivo bice ili dusa ziva.
U njemu su se pokrenule sve telesne funkcije - krv je pocela da cirkulise kroz vene i organe, srce je pocelo da ispunpava krv i da kuca, pluca da se ispunjavaju vazduhom, porenule su se funkcije u mozgu - misao, osecanja..itd.

Fino.Kad se sve raspadne, kako ces vratiti coveka?
Bog ''ne daje isto telo'', pa zato ''to vise ne moze biti isti covek''(licnost), vec po vama mozemo dobiti samo kopiju.

4. Prilikom smrti dogadza se suprotan proces stvaranju, sila Bozja kojom on ozivljava svu tvorevinu koja izlazi IZ njegovog bica ( iz njegove nutrine ) se vraca Bogu kao svom izvoru,

Pitao sam te ''zasto se sila vraca Bogu''?
Sta ce mu ta sila?
Zasto mu se vraca i koji je razlog.
Ako je to struja, nema razloga da mu se vraca.
Jer Bog je ''nepresusni izvor energije'', nema nikakve potrebe sem ako je to ''licnost'', koja mu je neophodna za vaskrsenje.

Dalje, zasto se ''duh stoke ne vraca Bogu''(pise da ide pod zemlju) a ''duh covekov mu se vraca''?
Sta je on ''gadljiv na duh stoke''?
Jer vidis da mu ''duh covekov treba za vaskrsenje''?


* I molim te nemoj mi te dugacke tekstove.
Ajde da pricamo o bibliji i svojim recima.
Moze citat ali ukratko da bi bilo jasnije...

 

[Laodikeja]

Stvar je u tome, sto se taj izraz dusa cesto koristi i nezavisno u bibliji, da oznaci cinjenicu da ''zivot nastavlja egzistenciju nakon smrti'': " A kad se rastavljaše s dušom te umiraše ... " (1Moj. 35.18); " Gospode Bože moj, neka se povrti u dete duša njegova " (1Car. 17.21); " Ljudi u gradu uzdišu i duše pobijenih viču " (Jov. 24.12);
To ne znaci da je dusa ''zaseban elemenat'', ona je pre termin koji se koristi da ''opise zivot''.
Duh je ono sto prezivljava i sto je jasno i precizno naglaseno u Bibliji.

Ovo nije biblijski slucaj.

Dusa ili zivot ne nastavlja egzistenciju nakon smrti tela, jer kao sto sam vec objasnio - dusa ili ziv covek ( sto dusa i oznacava - zivog coveka ), postoji samo dok je covek ziv pod uticajem Bozje sile koja daje zivot.

Dusa je izraz zivog, i u nekim prevodima umesto izraz "dusa" stoji "zivot"

Stih/odeljak: 1. Mojsijeva 35:18

Daničić-Karadžić:

"A kad se rastavljaše s dušom te umiraše, nazva ga Venonija; ali mu otac nadede ime Venijamin"

Bible in Basic English :

"And in the hour when her life went from her ( kada zivot odlazase od nje ) (for death came to her), she gave the child the name Ben-oni: but his father gave him the name of Benjamin"

Stih/odeljak: 1. Carevima 17:21

Daničić-Karadžić:

"I pruživši se nad detetom tri puta zavapi ka Gospodu govoreći: Gospode Bože moj, neka se povrati u dete duša njegova"

Ivan Šarić / Rev. Đ. Martinjak:

"Nato se pruži triput nad dječakom i pomoli se glasno Gospodu: "Gospode, Bože moj, daj ipak da se život dječakov opet vrati u njega!"

Bible in Basic English (BBE):

21 And stretching herself out on the child three times, he made his prayer to the Lord, saying, O Lord my God, be pleased to let this child's life come back to him again. ( neka se zivot detetov vrati u njega )

Sto se tice teksta u Jovu 24. 12 kontekst govori da se tu ne radi o mrtvim ljudima, vec o zivim.

Stih/odeljak: Jov 24:12

Daničić-Karadžić:

"Ljudi u gradu uzdišu, i duše pobijenih viču, a Bog ne ukida to"

Ivan Šarić / Rev. Đ. Martinjak (RIŠ):

"Stenju pod bjesnilom ljudskim, viče duša ranjenih na smrt, a Bog ne pazi nikad na sramotu"

Bible in Basic English:

"From the town come sounds of pain from those who are near death, and the soul of the wounded is crying out for help; but God does not take note of their prayer" ( Duse ranjene vape za pomoc ).

Gde je onda um? Zar Adam nije stvoren ''kao odrasla jedinka(sve sa licnoscu)''?
Ti si rekao tamo na drugoj temi da je ''duh = um'' i dobro si to rekao.
A sada tvrdis da je to ''bezlicna sila'', odluci se vec jednom.
Ili je to ''sila u svakom slucaju kada se pomene u Bibliji'' ili je to ''licnost(UM)''.
Ne moze biti malo ovako , malo onako kako tebi vec odgovara..
Gde je onda Adamov um?
Da li je on telesan, da li je to mozak?
I ako jeste, kako ces vaskrsnuti coveka, jer covek ce dobiti ''novo telo'' a ne ''staro''.
Nece mu Bog dati isto.
Dakle ti da bi dobio ''istu licnost'' a ne ''kopiju licnosti'', moras onda ''sastaviti isto telo''(ako je dusa = telo), a to biblija ne uci.
Vi ste u corsokaku sa vasim ucenjem, vi vaskrsenje smatrate ''novim stvaranjem'', a to nije stvaranje.
Ne vaskrsava Bog ''stvarajuci ponovo coveka'' vec ''vracajuci u zivot'', jer kad bi ''ponovo stvarao'' onda bi to bila ''kopija'' a ne ''isti taj covek''.
Dakle, posto dobija novo telo, mora postojati i duh(licnost), koja se cuva do vaskrsenja.
Fino.Kad se sve raspadne, kako ces vratiti coveka?
Bog ''ne daje isto telo'', pa zato ''to vise ne moze biti isti covek''(licnost), vec po vama mozemo dobiti samo kopiju.

Ne znam gdesam napisao da je duh um covekov.
Znam da sam napisao da duh ozivljuje telesne funkcije - razmisljanje i moc uma, itd..
Um se pokrece delovanjem Bozje sile, i tada nastaje misao.
Sve telesne funkcije su vezane za telo, i centre u mozgu, i oni koji se bave proucavanjem mozga - poznaju anatomiju mozga, ali o njegovim funkcijama se malo zna, kako nastaje misao..itd..
Ipak, mi znamo da duh pokrece sve to u coveku, a da on sam nije njihov nosilac, vec da on aktivira ono postojece u telu.

Mire, vidim da si dopustio sebi da drugi kreraju tvoje misljenje - a ne biblija, jer imas i pogresno tumacenje vaskrsenja -koje nije biblijsko.

Bog ce vaskrsnuti istog tog coveka koji je ziveo na zemlji pre smrti.
Podici ce to isto telo iz postojeceg praha ili kostiju koje su u grobu, isto telo koje je smrcu polozeno u grob, samo ce to telo dobiti jednu novu duhovnu finocu, bice besmrtno i neranjivo, prosvetljeno Bozjom slavom i svetloscu.

Ovo potvrdzuje tekst iz Jezekilja 37 poglavlje, gde je proroku u viziji pokazano vaskrsenje Izrailja.

Ovaj tekst ujedno potvrdzuje da duh koji ozivljava - nije duh coveciji koji prilikom smrti napusta telo i nastavlja da zivii nezavisno od tela, vec upravo ono na sta sam ja ukazao - da je duh samo bezlicna sila Bozja koja ozivljava.

Ovde se goori o tome - da je prorok na zapovest Bozju pozvao Duha Svetoga koji je potom udahnuo silu zivta u mrtva tela ovih ljudi i oni su oziveli.

"Ruka Gospodnja dođe nada me, i Gospod me izvede u duhu, i postavi me usred polja, koje beše puno kosti.
I provede me pokraj njih unaokolo, i gle, beše ih vrlo mnogo u polju, i gle, behu vrlo suve.
I reče mi: Sine čovečji, hoće li oživeti ove kosti? A ja rekoh: Gospode Gospode, Ti znaš.
Tada mi reče: Prorokuj za te kosti, i kaži im: Suhe kosti, čujte reč Gospodnju.
Ovako govori Gospod Gospod ovim kostima: Gle, ja ću metnuti u vas duh, i oživećete.
I metnuću na vas žile, i obložiću vas mesom, i navući ću na vas kožu, i metnuću u vas duh, i oživećete, i poznaćete da sam ja Gospod.
Tada stadoh prorokovati, kako mi se zapovedi; a kad prorokovah, nasta glas, i gle potres, i kosti se pribirahu svaka ka svojoj kosti.
I pogledah, i gle, po njima iziđoše žile i meso, i ozgo se koža navuče; ali duha ne beše u njima.
Tada mi reče: Prorokuj duhu, prorokuj, sine čovečji, i reci duhu: Ovako veli Gospod Gospod: Od četiri vetra dođi, duše, i duni na ove pobijene da ožive.
I prorokovah, kako mi se zapovedi, i uđe u njih duh, i oživeše, i stadoše na noge, beše vojska vrlo velika.
Tada mi reče: Sine čovečji, ove su kosti sav dom Izrailjev; gle, govore: Posahnuše kosti naše i prođe nadanje naše, propadosmo.
Zato prorokuj, i kaži im: Ovako veli Gospod Gospod: Evo, ja ću otvoriti grobove vaše, i izvešću vas iz grobova vaših, narode moj, i dovešću vas u zemlju Izrailjevu.
I poznaćete da sam ja Gospod, kad otvorim grobove vaše, i izvedem vas iz grobova vaših, narode moj.
I metnuću duh svoj u vas da oživite, i naseliću vas u vašoj zemlji, i poznaćete da ja govorim i činim, govori Gospod" ( Jezekilj 37 poglavlje )

Pitao sam te ''zasto se sila vraca Bogu''?
Sta ce mu ta sila?
Zasto mu se vraca i koji je razlog.
Ako je to struja, nema razloga da mu se vraca.
Jer Bog je ''nepresusni izvor energije'', nema nikakve potrebe sem ako je to ''licnost'', koja mu je neophodna za vaskrsenje.

Dalje, zasto se ''duh stoke ne vraca Bogu''(pise da ide pod zemlju) a ''duh covekov mu se vraca''?
Sta je on ''gadljiv na duh stoke''?
Jer vidis da mu ''duh covekov treba za vaskrsenje''?

Sila Bozja koja ozivljava je deo Bozjeg bica, jer je on zivot i nosilac zivota, i ona prozima sve stvoreno, sve svetove u svemiru i sve stvoreno na njima, pa i na zemlji.
Ona se stapa sa Bogom jer je on njen izvor - kao sto se kap vode koji pada u vodu stapa sa tom vodom i ponovo postaje jedno sa njom.

Sto se tice teksta iz knjige propovednkove 3 poglavlja - tu Solomon ne iznosi biblijski stav - vec on sagledavajuci nistavost ljudskog zivota - postavlja pitanje bez da preudicira da je to tako.

On je uveren da svi ljudi imaju ISTI DUH Bozji koji ih ozivljacva, ali o pitanju odlaska zivotinjskog duha - on kaze jednostavno "KO TO ZNA - NISMO SIGURNI"

Stih/odeljak: Propovednik 3:21

Daničić-Karadžić:

"Rekoh u srcu svom za sinove ljudske da im je Bog pokazao da vide da su kao stoka.
Jer šta biva sinovima ljudskim to biva i stoci, jednako im biva; kako gine ona tako ginu i oni, i svi imaju isti duh; i čovek ništa nije bolji od stoke, jer je sve taština.
Sve ide na jedno mesto; sve je od praha i sve se vraća u prah.
Ko zna da duh sinova ljudskih ide gore, a duh stoke da ide dole pod zemlju?
Zato videh da ništa nema bolje čoveku nego da se veseli onim što radi, jer mu je to deo; jer ko će ga dovesti da vidi šta će biti posle njega? "

Ivan Šarić / Rev. Đ. Martinjak:

"Tko zna, je li se životni dah čovjeka uspinje gore, je li životni dah životinje ide dolje u zemlju?"

Bible in Basic English:

"Who is certain that ( KO JE SIGURAN ) the spirit of the sons of men goes up to heaven, or that the spirit of the beasts goes down to the earth?"

Biblijsko ucenje je to - da se njegova sila kojom on ozivljava vraca njemu.

* I molim te nemoj mi te dugacke tekstove.
Ajde da pricamo o bibliji i svojim recima.
Moze citat ali ukratko da bi bilo jasnije..

Izvinjavam se, ali bilo je nuzno.

 

[mire000]

Sve najbolje

Marko sto se tice Propovednika 9:5-6 -prilazem ti izvorni tekst:




Rec koja se ovde koristi לְעוֹלָ֣ם se prevodi kao ''ZAUVEK'' a takodje na drugim mestima kao ''NIKAD''.
Sto nosi misao o vecnoj smrti i trajanju..


Proverbs 10:30
HEB: צַדִּ֣יק לְעוֹלָ֣ם בַּל־ יִמּ֑וֹט
NAS: The righteous will never be shaken,
KJV: The righteous shall never be removed:
INT: the righteous shall never lest be shaken


Psalm 55:22
HEB: לֹא־ יִתֵּ֖ן לְעוֹלָ֥ם מ֗וֹט לַצַּדִּֽיק׃
KJV: and he shall sustain thee: he shall never suffer
INT: not allow shall never to be shaken the righteous


Psalm 30:6
HEB: בַּל־ אֶמּ֥וֹט לְעוֹלָֽם׃
KJV: I said, I shall never be moved.
INT: lest be moved shall never


Psalm 112:6
HEB: כִּֽי־ לְעוֹלָ֥ם לֹא־ יִמּ֑וֹט
NAS: For he will never be shaken;
KJV: Surely he shall not be moved for ever: the righteous
INT: for forever not be shaken


Isaiah 25:2
HEB: זָרִים֙ מֵעִ֔יר לְעוֹלָ֖ם לֹ֥א יִבָּנֶֽה׃
NAS: no more, It will never be rebuilt.
KJV: to be no city; it shall never be built.
INT: of strangers city shall never not be rebuilt

itd..



Dakle Propovednik ovde precizno kaze:

"I vise NIKADA(ZAUVEK) nece imati udela ni u cemu sto biva pod suncem"(Tomislav Dretar; Propovednik 9:6) .

To znaci da Propovednik uci protiv vaskrsenja, da je pogresio kada je to izjavio, i da onda ni njegove reci o stanju mrtvih ne mozemo uzeti kao temelj dogme..

 

[tripo 41]

Samo da ti dam komenatar na ovo sa tog istog sajta.

Jamieson-Fausset-Brown Bible Commentary
6. love, and … hatred, &c.—(referring to Ec 9:1; see on [666]Ec 9:1). Not that these cease in a future world absolutely (Eze 32:27; Re 22:11); but as the end of this verse shows, relatively to persons and things in this world.

 

[mire000]

Samo da ti dam komenatar na ovo sa tog istog sajta.

Jamieson-Fausset-Brown Bible Commentary
6. love, and … hatred, &c.—(referring to Ec 9:1; see on [666]Ec 9:1). Not that these cease in a future world absolutely (Eze 32:27; Re 22:11); but as the end of this verse shows, relatively to persons and things in this world.

Nemoj mi ovde postavljati svasta, vec izvorni tekst i dokaze

 

[tripo 41]

Pa to je komentar sa istog sajta. Za isti stih.

 

[mire000]

Pa to je komentar sa istog sajta. Za isti stih.

Tripo, ovo je biblijski komentar , sto znaci da je to "teolosko tumacenje" a ne "lingvisticko prevodjenje-izraza".

Meni ne treba tumacenje, i nikakav Jamieson, vec "prevod". I ti mozes teoloski tumaciti kako hoces.