Beli luk

[Nostradamus]

[h=5]Lekovitost belog luka[/h] Beli luk-Allium sativum L. je vekovima poznat kao univerzalni začin, ali i jedan od najkorisnijih lekova. Beli luk sadrži više od 200 biološki aktivnih supstanci, koje se uglavnom nalaze u lukovici. Od lekovitih supstanci sadrži eterična ulja, vitamine (A, B1, B2 i C), minerale (kalijum, gvožđe, sumpor, jod, kalcijum, fosfor, selen), aminokiseline, enzime, polioze kao što su inulin, adenozin i alicin. Sve supstance u lukovici se nalaze u koncetrovanom stanju, a lekovite su već u maloj koncentraciji. Naučnici su raznim studijama dokazali njegovo delovanje:

 

[Nostradamus]

• adenozin iz belog luka sprečava stvaranje krvnih ugrušaka;
• organske materije iz belog luka koje sadrže sumpor smanjuju nivo holesterola i deluju preventivno na razvoj malignih bolesti (dokazana su antikancerogena svojstva belog luka);
• aminokiseline iz belog luka utiču na sniženje nivoa štetnog holesterola (LDL) u plazmi, odnosno na povišenje koncentracije zaštitnog holesterola (HDL). Beli luk snižava nivo holesterola i triglicerida, čak i pri konzumaciji hrane s visokom količinom masti;
• potvrđeno je njegovo vazodilatorno dejstvo (širenje krvnih sudova), naročito perifernih krvnih sudova, može se koristiti u tretiranju nekih vidova glavobolje i bolnih grčeva u potkolenicama koji se kod nekih starijih ljudi javljaju čak i posle kraćih šetnji;
• dovodi do snižavanja krvnog pritiska za pet do deset posto;
• normalizuje ubrzan rad srca, poboljšava rad srčanih krvnih sudova i snabdevanje srčanog mišića krvlju, što dovodi do poboljšanja srčane funkcije i smanjenja sklonosti trombozi;
• deluje na održavanje elastičnosti krvnih sudova i smanjenje viskoziteta krvi;
• pospešuje varenje i rad želudca, rad jetre, bubrega i prostate;
• antimikrobno dejstvo potiče od alicina, pa je delotvoran kod infekcija stafilokokama, E.coli, proteusom i pseudomonasom;
• pomaže u lečenju raznih plućnih oboljenja, a izrazito je delotvoran u lečenju gripa i bronhitisa;
• u narodu se beli luk koristi za izbacivanje dečijih glista;
• beli luk je našao primenu i u ginekologiji, stomatologiji (kod parodontoza i zapaljenja korena zuba), i u dermatološkoj praksi, naročito kao sredstvo protiv opadanja kose.

 

[Nostradamus]

U gotovim farmaceutskim preparatima (specijaliteti: kapsule, pilule, dražeje) beli luk je zastupljen najčešće u obliku uljanog macerata (1:1), praška od osušenih oljuštenih čena ili etarskog ulja dobijenog destilacijom vodenom parom iz svežih usitnjenih lukovica.
Pored belog luka u ovim preparatima su obično prisutni i drugi biljni sastojci koji se međusobno dopunjavaju (na primer, glog, imela, hmelj, japanski bagrem, rastavić, kantarion).
Sve pomenuto ukazuje da beli luk zaslužuje sve više našu pažnju kao biljna lekovita sirovina i sve veće mesto u našoj ishrani, jer doprinosi čuvanju zdravlja i vitalnosti čovečjeg organizma. Treba ipak naglasiti da svež čen nema premca i da je u njemu najbolji lek od belog luka. Uz to ne treba zaboraviti da su crni hleb, kiselo mleko i beli luk glavna hrana i eliksir stogodišnjaka na Kavkazu, Rodopima i Balkanu.

 

[Nostradamus]

[h=5]Toksičnost belog luka[/h] Pošto je potrošnja i nivo sastojaka koji sadrže sumpor u belom luku, a smatraju se toksičnim, veoma niska, akutna ili fatalna trovanja belim lukom su vrlo retka kod ljudi. Studije slučaja o trovanju divljim belim lukom kod ovaca ukazuju na to da se kod otrovanih životinja javila hemolitička anemija, žutica, veoma tamna diskoloracija bubrega i hemoglobinurija. Histopatološki pregled mrtvih životinja pokazao je prisustvo nekroze cevčica i odlaganje hemoglobina u bubrezima i nekrozu centralnog dela jetre. Ovi toksični efekti se pripisuju visokoj nivou S-metilcistein sulfoksida, amino kiseline koja sadrži sumpor, koja je prethodnik hemolitičke anemije uzrokovane dimetil-disulfidom koji se može naći u belom luku. Otkriveno je da komponente kao što su di(prop-2-enyl) disulfid prisutne u belom luku uzrokuju kontaktni dermatitis i mogu takođe biti odgovorne za alergije (Peter, 2001).
Zabeleženo je da mehanizam toksičnog dejstva komponenti belog luka koje sadrže sumpor, pogotovo alicina, leži u njihovoj sposobnosti da reaguju sa -SH grupama enzima i onim što one sadrže. Prema tome, iako beli luk ima mnoga korisna medicinska svojstva, on poseduje i ozbiljne toksične efekte, ako se uzima u većim količinama za medicinske svrhe, što se može manifestovati u vidu anemije, čireva na želucu, teških alergijskih reakcija itd. Stoga su potrebna dalja istraživanja o sigurnosti upotrebe belog luka.

 

[Nostradamus]

[h=3]UZGOJ BELOG LUKA[/h] Beli luk (Allium sativum L.) je najviše uzgajani luk posle crnog luka. Prema procenama FAO za 1999. godinu, belim lukom je zasađeno 889,000 ha, a proizvedeno je 8,776,000 Mt. Najveći proizvođači belog luka su Kina, Koreja, Indija, SAD, Španija, Argentina i Egipat. Najveci proizvodjač je Kina (424,000 ha i 5,690,000 Mt), slede Indija sa 113,000 ha i Koreja sa proizvodnjom od 484,000 Mt (tabela 2).
Tabela 2. Uzgoj belog luka tokom 1999. godine (Peter 2001)
[TABLE="align: center"]
[TR]
[TD="align: center"]država[/TD]
[TD="align: center"]površina (*1000 ha)[/TD]
[TD="align: center"]proizvodnja (*1000 Mt)[/TD]
[TD="align: center"]produktivnost (kg/ha)[/TD]
[TD="align: center"]proizvodnja po glavi stanovnika (kg/godini)[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="align: center"]Afrika[/TD]
[TD="align: center"]17[/TD]
[TD="align: center"]178[/TD]
[TD="align: center"]10311[/TD]
[TD="align: center"][/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="align: center"]Alžir[/TD]
[TD="align: center"]8[/TD]
[TD="align: center"]30[/TD]
[TD="align: center"]3750[/TD]
[TD="align: center"]1[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="align: center"]Egipat[/TD]
[TD="align: center"]5[/TD]
[TD="align: center"]114[/TD]
[TD="align: center"]25366[/TD]
[TD="align: center"]1,73[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="align: center"]S. Amerika[/TD]
[TD="align: center"]25[/TD]
[TD="align: center"]301[/TD]
[TD="align: center"]12218[/TD]
[TD="align: center"][/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="align: center"]Meksiko[/TD]
[TD="align: center"]9[/TD]
[TD="align: center"]65[/TD]
[TD="align: center"]7647[/TD]
[TD="align: center"]0,68[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="align: center"]SAD[/TD]
[TD="align: center"]14[/TD]
[TD="align: center"]224[/TD]
[TD="align: center"]16250[/TD]
[TD="align: center"]0,82[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="align: center"]Južna Amerika[/TD]
[TD="align: center"].[/TD]
[TD="align: center"].[/TD]
[TD="align: center"].[/TD]
[TD="align: center"].[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="align: center"]Argentina[/TD]
[TD="align: center"]15[/TD]
[TD="align: center"]181[/TD]
[TD="align: center"]11727[/TD]
[TD="align: center"]5,01[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="align: center"]Brazil[/TD]
[TD="align: center"]11[/TD]
[TD="align: center"]63[/TD]
[TD="align: center"]5563[/TD]
[TD="align: center"]0,38[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="align: center"]Azia[/TD]
[TD="align: center"]682[/TD]
[TD="align: center"]7280[/TD]
[TD="align: center"]10667[/TD]
[TD="align: center"][/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="align: center"]Kina[/TD]
[TD="align: center"]424[/TD]
[TD="align: center"]5690[/TD]
[TD="align: center"]13421[/TD]
[TD="align: center"]4,53[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="align: center"]Indija[/TD]
[TD="align: center"]113[/TD]
[TD="align: center"]452[/TD]
[TD="align: center"]3996[/TD]
[TD="align: center"]0,46[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="align: center"]Indonezija[/TD]
[TD="align: center"]11[/TD]
[TD="align: center"]38[/TD]
[TD="align: center"]3599[/TD]
[TD="align: center"]0,18[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="align: center"]Koreja[/TD]
[TD="align: center"]41[/TD]
[TD="align: center"]484[/TD]
[TD="align: center"]11916[/TD]
[TD="align: center"]10,5[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="align: center"]Turska[/TD]
[TD="align: center"]14[/TD]
[TD="align: center"]106[/TD]
[TD="align: center"]7571[/TD]
[TD="align: center"]1,64[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="align: center"]Bangladeš[/TD]
[TD="align: center"]13[/TD]
[TD="align: center"]40[/TD]
[TD="align: center"]3022[/TD]
[TD="align: center"]0,32[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="align: center"]Tajland[/TD]
[TD="align: center"]21[/TD]
[TD="align: center"]131[/TD]
[TD="align: center"]6235[/TD]
[TD="align: center"]2,17[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="align: center"]Evropa[/TD]
[TD="align: center"]125[/TD]
[TD="align: center"]699[/TD]
[TD="align: center"]5594[/TD]
[TD="align: center"]-[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="align: center"]Italija[/TD]
[TD="align: center"]4[/TD]
[TD="align: center"]34[/TD]
[TD="align: center"]8550[/TD]
[TD="align: center"]0,59[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="align: center"]Francuska[/TD]
[TD="align: center"]6[/TD]
[TD="align: center"]45[/TD]
[TD="align: center"]7759[/TD]
[TD="align: center"]0,77[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="align: center"]SR Jugoslavija[/TD]
[TD="align: center"]12[/TD]
[TD="align: center"]44[/TD]
[TD="align: center"]3631[/TD]
[TD="align: center"]4,14[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="align: center"]Ruska Federacija[/TD]
[TD="align: center"]25[/TD]
[TD="align: center"]161[/TD]
[TD="align: center"]6381[/TD]
[TD="align: center"]1,09[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="align: center"]Rumunija[/TD]
[TD="align: center"]12[/TD]
[TD="align: center"]58[/TD]
[TD="align: center"]4833[/TD]
[TD="align: center"]2,58[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="align: center"]Španija[/TD]
[TD="align: center"]25[/TD]
[TD="align: center"]170[/TD]
[TD="align: center"]6827[/TD]
[TD="align: center"]4,29[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="align: center"]Ukrajina[/TD]
[TD="align: center"]21[/TD]
[TD="align: center"]79[/TD]
[TD="align: center"]3762[/TD]
[TD="align: center"]1,55[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="align: center"]Okeanija[/TD]
[TD="align: center"]–[/TD]
[TD="align: center"]1[/TD]
[TD="align: center"]7143[/TD]
[TD="align: center"]-[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="align: center"]Novi Zeland[/TD]
[TD="align: center"]–[/TD]
[TD="align: center"]1[/TD]
[TD="align: center"]7143[/TD]
[TD="align: center"]0,26[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="align: center"]Svet[/TD]
[TD="align: center"]889[/TD]
[TD="align: center"]8776[/TD]
[TD="align: center"]9875[/TD]
[TD="align: center"]1,49[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

 

[Nostradamus]

U produktivnosti Egipat je na prvom mestu sa 25,366 kg/ha, slede SAD sa 16,250 kg/ha, Kina sa 13,421 kg/ha i Koreja sa 11,916 kg/ha. Koreja ima najveću godišnju proizvodnju po glavi stanovnika (10,50 kg), slede Argentina (5,01 kg) i Kina (4,3 kg). Od 1986. do 1999. godine povecana je površina zasejana lukom, proizvodnja i produktivnost za oko 115%, 245% i 60% respektivno (tabela 3).
Tabela 3. Površina zasejana belim lukom, proizvodnja i produktivnost u svetu (Peter 2001)
[TABLE="align: center"]
[TR]
[TD="align: center"].[/TD]
[TD="align: center"]1986[/TD]
[TD="align: center"]1999[/TD]
[TD="align: center"]porast (%)[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="align: center"]površina (miliona ha)[/TD]
[TD="align: center"]0,41[/TD]
[TD="align: center"]0,89[/TD]
[TD="align: center"]115,78[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="align: center"]proizvodnja (miliona tona)[/TD]
[TD="align: center"]2,54[/TD]
[TD="align: center"]8,78[/TD]
[TD="align: center"]245,92[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="align: center"]produktivnost (t/ha)[/TD]
[TD="align: center"]6,16[/TD]
[TD="align: center"]9,88[/TD]
[TD="align: center"]60,41[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

 

[Nostradamus]

Odabir zemljišta je takođe bitan faktor pri proizvodnji belog luka, pa tako treba odabrati parcelu koju su napustili dobri predusevi, koji ne ostavljaju korov (konzumni i semenski grašak, paradajz, paprika i mahunarke). Da bismo na istoj parceli dobili kvalitetan beli luk posle gajenja vrsta iz familije Aliacae, zemljište treba da odmara 4-5 godina. U zavisnosti od sorte, beli luk se sadi u prvoj polovini oktobra pa sve do kraja meseca (jesenje sorte), dok se prolećne sorte sade najkasnije do 15. maja. Posebna pažnja se posvećuje pripremi sadnog materijala, ručnoj ili mašinskoj sadnji kao i sprovođenju odgovarajuće nege useva.

 

[Nostradamus]

[h=3]TEHNOLOŠKA ZRELOST I BERBA[/h] Ubiranje se obavlja kada je nadzemna masa zelena, a luk je u početnoj fazi poleganja. Ako bi se listovi sasvim osušili i koren bi odumro. Ukoliko dođe do kišnog perioda, a najveći deo biljke je polegao, luk nastavlja sa vegetacijom, nadzemni deo se lako odvaja od lukovice, čenovi od stabla, te takav luk nema tržišnu vrednost. Vađenje se obavlja ručno ili mašinski. Ako je luk predviđen za industrijsku preradu vađenje se obavlja ranije, kada je završeno formiranje lukovice, a listovi su još uvek zeleni. Jesenji beli luk se vadi u prvoj dekadi jula, a prolećni krajem jula. Nakon vađenja, luk se suši na parceli, zatim se čisti odsecanjem suvih listova 1,5-2 cm iznad lukovice i odstranjivanjem suvih korenova, nakon čega se uvrećava. Kod proizvodnje manjeg obima, luk se plete u vence i ostavlja na promajna mesta. Jesenji beli luk se može koristiti 4-6 meseci, a luk iz prolećne sadnje i do 10 meseci.

 

[Nostradamus]

[h=3]SKLADIŠTENJE SVEŽIH PLODOVA[/h] Na temperaturi od 27-32°C i relativnoj vlažnosti manjoj od 70%, beli luk se može čuvati do 30 dana. U zemljama umerenih temperatura, obično se čuva tokom zime u suvoj, provetravanoj prostoriji do četiri meseca, ova praksa se zadržala do danas. Osušene glavice tolerišu temperature do -6°C, ali ovako niske temperature se obično ne primenjuju u komercijalnoj proizvodnji (Thompson, 2003). U tabeli 4 upoređeni su uslovi skladištenja belog luka i drugih vrsta povrća. Beli luk se može skladištiti različito vreme u zavisnosti od temperature skladištenja i relativne vlažnosti (tabela 5).

 

[Nostradamus]

Tabela 4. Uslovi skladištenja za pojedine vrste povrća (Wim, 2002)
[TABLE="align: center"]
[TR]
[TD="align: center"]povrće[/TD]
[TD="align: center"]temperatura (oC)[/TD]
[TD="align: center"]vlažnost (%)[/TD]
[TD="align: center"]vreme skladištenja[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="align: center"]Beli luk[/TD]
[TD="align: center"]0[/TD]
[TD="align: center"]70[/TD]
[TD="align: center"]6-8 meseci[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="align: center"]Patlidžan[/TD]
[TD="align: center"]8-12[/TD]
[TD="align: center"]90-95[/TD]
[TD="align: center"]1-2 nedelje[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="align: center"]Brokoli[/TD]
[TD="align: center"]0-1[/TD]
[TD="align: center"]95-100[/TD]
[TD="align: center"]1-2 nedelje[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="align: center"]Kupus[/TD]
[TD="align: center"]0-1[/TD]
[TD="align: center"]95-100[/TD]
[TD="align: center"]3 meseca[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="align: center"]Šargarepa[/TD]
[TD="align: center"]0-1[/TD]
[TD="align: center"]95-100[/TD]
[TD="align: center"]4-8 meseci[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="align: center"]Karfiol[/TD]
[TD="align: center"]0-1[/TD]
[TD="align: center"]95-100[/TD]
[TD="align: center"]2-4 nedelje[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="align: center"]Celer[/TD]
[TD="align: center"]0-1[/TD]
[TD="align: center"]95-100[/TD]
[TD="align: center"]1-3 meseca[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="align: center"]Krastavac[/TD]
[TD="align: center"]8-11[/TD]
[TD="align: center"]90-95[/TD]
[TD="align: center"]1-2 nedelje[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="align: center"]Praziluk[/TD]
[TD="align: center"]0-1[/TD]
[TD="align: center"]95-100[/TD]
[TD="align: center"]1-3 meseca[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="align: center"]Crni luk[/TD]
[TD="align: center"]-1-0[/TD]
[TD="align: center"]70-80[/TD]
[TD="align: center"]6-8 meseci[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="align: center"]Grašak[/TD]
[TD="align: center"]0-1[/TD]
[TD="align: center"]95-100[/TD]
[TD="align: center"]1-3 nedelje[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="align: center"]Krompir[/TD]
[TD="align: center"]4-5[/TD]
[TD="align: center"]90-95[/TD]
[TD="align: center"]4-9 meseci[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="align: center"]Spanać[/TD]
[TD="align: center"]0-1[/TD]
[TD="align: center"]95-100[/TD]
[TD="align: center"]1-2 nedelje[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="align: center"]Paradajz[/TD]
[TD="align: center"]12-15[/TD]
[TD="align: center"]90[/TD]
[TD="align: center"]1 nedelja[/TD]
[/TR]
[/TABLE]