Beli luk

[Nostradamus]

Kada je u pitanju lečenje belim lukom mišljenja oko toga koliko treba da traje jedna kura i koliko puta je treba ponoviti podeljena su. Veliki broj autora smatra da lečenje treba da traje najmanje tri meseca. Drugi autori predlažu dužinu od tri nedelje do tri meseca. Smatra se da je najbolja zlatna sredina od šest nedelja. Izvesni podaci takođe govore o povoljnom delovanju belog luka koje počinje odmah nakon prvog uzimanja i traje čak i nakon prestanka uzimanja. Međutim, ukoliko imate potrebu za uzimanjem preparata na bazi belog luka, odluku o tome koliko dugo će trajati tretman može doneti samo Vaš nutricionista ili lekar. Takođe, potreban je oprez ako se uz beli luk koriste visoke doze vitamina E, preparati ginko bilobe, Trental, Aspirin, Farin ili Heparin, jer može doći do pojačanog krvarenja. Zbog toga je neophodna konsultacija lekara.

 

[Nostradamus]

U gotovim farmaceutskim preparatima poput kapsula, pilula ili dražeja, beli luk je zastupljen najčešće u obliku uljanog macerata (1:1), praška od osušenih oljuštenih čena ili etarskog ulja dobijenog destilacijom vodenom parom iz svežih usitnjenih lukovica. Pored belog luka, u ovim preparatima su obično prisutni i drugi biljni sastojci koji se međusobno dopunjavaju. Svi ovi preparati namenjeni su kao pomoćna lekovita sredstva za održavanje funkcionalne sposobnosti krvotoka i podršku srčanoj aktivnosti, kod tegoba koje se javljaju u želucu, crevima i za povećanje žučne sekrecije, radi boljeg varenja hrane, za lečenje određenih oboljenja i jačanje organa za disanje, kao i za normalizovanje krvnog pritiska, usporavanje i lečenje procesa starenja, naročito nastajanja arterioskleroze i za snižavanje koncentracije holesterola i triglicerida u krvi. Takođe, beli luk je vrlo efikasno sredstvo za povećanje opšte otpornosti organizma, naročito kod gripa, a upotrebljava se i kod smetnji usled nesanice, vrtoglavice ili mučnine, kao i za aktiviranje živahnosti kod pojave umora. Svoju primenu beli luk je našao i u stomatologiji kod parodontoze, zapaljenja korena zuba i komplikacija posle ekstrakcije zuba, kao i u dermatološkoj praksi, naročito kao sredstvo protiv opadanja kose.

 

[Nostradamus]

Francuski farmaceut praktičar Fransois-Laurent Marie Dorvault, u svojoj knjizi “Apoteka ili opši zbornik praktične farmacije”, još 1844. godine pisao je o belom luku, koji se u to vreme koristio u domaćoj medicini kao “ekscitans, stimulans, febrifug i vermifug”, a spolja kao “rubefacijens i vezikans”. Sok belog luka koristio se protiv žuljeva na nogama, šuge, krasta na glavi, gluvoće, a najviše kao popularan antiseptik. Iz svetske literature takođe je poznato da su još 1934.godine uspešno korišćene kataplazme sa ekstraktom belog luka u narodnoj medicini protiv crevnih oboljenja koja su mogla da izazovu plikove na koži i nekrozu tkiva. Toksičnost belog luka manifestuje se i protiv nekih organizama. Paramecium caudatum, jedan od najpoznatijih rodova trepljara, na primer, ugine u rastvoru koji sadrži stohiljaditi deo etarskog ulja belog luka (1:100 000). Toksično (fungicidno) delovanje belog luka dokazano je i na patogene gljive kože, kao i na Echerichiu i Staphilococcus aureus. Beli luk se koristi u profilaksi i terapiji poremećaja krvotoka, a posebno protiv ateroskleroze i hipertenzije. Zapaženo je takođe da snižava nivo holesterola u krvi. Njegovo pozitivno delovanje protiv skleroze i skorbuta prvi put je prikazano 1924. godine na Medicinskoj akademiji u Parizu. Još neka od lekovitih svojstva belog luka na naš organizam su :

 

[Nostradamus]

• Sprečava stvaranje krvnih ugrušaka zahvaljujući sadržaju adenozina.
• Snižava štetnu frakciju holesterola (LDL) u krvi i povišava koncentracije zaštitnog “dobrog” holestereola (HDL) čime čini prirodnu preventivu kardiovaskularnih bolesti.
• Deluje vazodilatatorno odnosno širi krvne sudove što poboljšava cirkulaciju i dovodi do ublažavanja tegoba poput glavobolje ili grčeva u nogama.
• Normalizuje tahikardiju, odnosno ubrzan srčani rad.
• Smanjuje viskoznost krvi što je vrlo bitno za prevenciju tromboze, koronarne bolesti i šloga.
• Poboljšava rad jetre, bubrega i prostate.

 

[Nostradamus]

Beli luk je delotvoran i u lečenju bronhitisa i astme, a pomaže i u lečenju plućnih bolesti. Dokazano je da blagotvorno deluje na infekcije izazvane herpes virusom i gljivicom Candidom albikans. Deluje preventivno na stvaranje malignih bolesti.

 

[Nostradamus]

Beli luk ima dva tipa: jesenjak i prolećnjak

Jesenjak ima veoma krupne glavice i čenove a sadi se u jesen(polovinom oktobra).Veoma je otporan na mraz i može da izdrži golomrazice do - 25 o C.

Stiže rano u proleće i koristi se kao mladi luk.Kada je botanički zreo , u julu ili avgustu vadi se, prosušuje i plete u vence i čuva na suvom mestu.

Proletnjak obrazuje sitniju biljku, glavica i čenovi su sitniji, ali se dobro čuva zimi.Sadi se rano u proleće - početkom marta.

Beli luk najbolje uspeva na plodnim, dubokim, i ocednim zemljištima.
Đubrenje stajnjakom se ne preporučuje jer se dobija loš kvalitet luka.Sa predsetvenom pripremom zemljišta unosi se 100-200 kg azota, 100-200 kg kalijuma i 50-80 kg fosfora po hektaru.

Sadnja belog luka se obavlja ručntvara se brazda u koju se sadi dva reda na 20 cm. Na svake tri brazde(6 redova) ostavlja se razmak od 50 cm radi lakše nege useva.U redu je rastojanje 10 cm tako da se ovakvom sadnjom dobija 400 000 biljaka po hektaru.Dubina sadnje je 2 - 5 cm.U zavisnosti od veličine čenova potrebno je 800- 1200 kg čenova za sadnju.Čenovi se klasiraju na parceli po krupnoći. sade se čenovi ujednačene krupnoće da bi se dobio luk ujednačenog porasta, bujnosti i krupnoće glavice.

Prinosi belog luka jesenjaka su od 6 - 12 t/ha, a proletnjaka 2-4 u zavisnosti od plodnosti zemljišta, agrotehnike, klime i zdravstvenog stanja uuseva.

Dipl. ing. Radojka Nikolić

Izvor: PSS Krusevac

 

[Nostradamus]

Kod belog luka razlikujemo dva varijeteta:
· varijetet vulgare koji se razmnožava vegetativno (čenovima)
· varijetet sagitatum koji obrazuje cvetno stablo, cvast sa vazdušnim lukovicama i veoma retko sa semenom (u našim uslovima).
U našim uslovima veliki je broj populacija koje se gaje i to ozimih sa krupnom glavicom i malim brojem češnjeva i proletnjih sa visokim sadržajem suve materije, sitnim lukovicama, većim brojem češnjeva. Od sorata gaje se novosadske i palanačke. Većina gajenih populacija su visoko specifična za pojedina agroekološka područja, odnosno imaju uzak areal gajenja u kojem se uspešno proizvode. Kod ove povrtarske kulture koja se gaji isključivo vegetativnim putem postoji stalni nedostatak deklarisanog sadnog materijala. Razloga za to ima više kao što je genotipska specifičnost, koja uslovljava potrebu za lokalnim sortama, mali koeficijent razmnožavanja, što određuje veliku količinu sadnog materijala, kao i korišćenje sadnog materijala samo u toku jedne sezone. Beli luk ispoljava veoma značajnu reakciju na uslove spoljašnje sredine, koja se ogleda u promeni niza osobina i o tome je neophodno voditi računa pri introdukciji sadnog materijala, morao bi da potiče pre svega iz sličnog geografskog područja.

 

[Nostradamus]

Prema temperaturi ima umerene zahteve. Počinje da klija na 3-5[SUP]0[/SUP]C, a optimalna temperatura za rast korena je 10[SUP]0[/SUP]C, a nadzemne mase 16-18[SUP]0[/SUP]C, češnjeva oko 20[SUP]0[/SUP]C, a za dozrevanje lukovica oko 25[SUP]0[/SUP]C. Ovakva biologija uslovljava ranu sadnju proletnjeg luka, jer se na nešto nižim temperaturama najpre formira koren, a posle na nešto višim temperaturama formira jaka lisna masa od čije veličine zavisi i veličina lukovica. Kasnijom sadnjom sa porastom temperatura dolazi do slabijeg formiranja korena, a samim tim i nadzemne mase, tj, manjeg broja i veličine listova što se odražava na veličinu čenova. Pri visokim proletnjim temperaturama, u početku grananja, centralni konus rasta kod ozimih sorti prelazi u fazi mirovanja pre nego što nastupi bočno grananje. Tako nastaje lukovica bez češnja. Prema svetlosti ima izražene potrebe, tako da ga ne treba saditi na zasenjenim mestima. To je biljka dugog dana, što znači da formiranje lukovica nastaje pri dugom danu. Ovo je jedan od ograničavajućih faktora u širenju i gajenju sorata belog luka.

 

[Nostradamus]

Osetljiv je na nedostatak vlage. Kritični period je dve nedelje posle sadnje (period rasta korenovog sistema), intenzivni rast listova (maj) i početak formiranja čenova (do polovine juna).Izbor preduseva: dobri predusevi za ovu kulturu su oni koji rano napuštaju parcelu (strnjina, grašak, mahunjače...). U plodoredu dolazi na drugo mesto. Unošenjem stajnjaka pod ovu kulturu dobijaju se lukovice rastresite, podložne napadu bolesti, kratkog perioda čuvanja. Na isto mesto dolazi posle 4-5g., kao i iza vrsta iz iste familije. Osnovnu obradu bez obzira na vreme sadnje treba obaviti čim predhodna kultura napusti parcelu. S obzirom da beli luk ima povećane zahteve prema plodnosti zemljišta, to znači i potrebe za obilnijim đubrenjem u formi lako pristupačnih hraniva. Mineralna ishrana zasniva se na potrebi ove vrste za pojedinim hranljivim elementima, plodnosti zemljišta. okvirne preporuke za đubrenje belog luka su 80-100kg/ha N, 60-80 kg/ha P[SUB]2[/SUB]O[SUB]5[/SUB], 40-80 kg/ha K[SUB]2[/SUB]O. Pod osnovnu obradu se unosi 1/3 N, polovina P i K u formulaciji 1:2:3. Preostalu količinu đubriva se unose u proleće, kod jesenje sadnje čim vremenski uslovi dozvole, a kod proletnje nakon formiranja 3-4 lista.Za sadnju se koriste krupni čenovi bez obzira koji položaj zauzimaju na stablu. Čenovi veće mase imaju veći početni kapacitet za razvoj i razviće biljke, jer početni razvoj luka je parazitski, s obzirom da se koriste rezervne materije čena. Ustaljeno mišljenje da samo periferni čenovi daju najkrupnije lukovice. Pri složenom grananju i spiralnom rasporedu unutrašnji čenovi su najsitniji. Kod sorata sa prostim grananjem svi čenovi su približno iste veličine

 

[Nostradamus]

Dezinfekcija sadnog materijala se obavlja nekoliko dana pred sadnju. Ovom merom sprečava se razvoj i širenje bolesti. Koriste se fungicidi u trajanju 10-20 minuta posle čega se vrši sušenje ili sadnja.Sadnjase vrši se ručno ili mašinski. Mašinska sadnja se obavlja sadilicama adaptiranim za za sadnju crnog luka iz arpađžika. Nedostaci ove sadnje se ogledaju u nepravilnom položaju čenova, koji zbog oblika zauzimaju ležeći ili obrnuti položaj. Ovakav položaj usporava klijanje, odnosno ukorenjavanje i početni porast što se kasnije odražava na formiranje sitnih i neujednačenih lukovica koje neće imati tržišnu vrednost. Iz ovih razloga ručna sadnja ima prednosti, jer pravilnim ulaganjem čenova biljka se brže ukorenjava.Pri kašnjenju sa sadnjom rezultira da biljka brže prolazi određene faze rasta pri nepovoljnim uslovima. U tim uslovima beli luk niče u proleće i faze razvoja listova i obrazovanja čenova prolazi pri višim temperaturama te su veoma skraćene. Jari beli luk u takvim uslovima daje manje prinose i veći procenat lukovica sa jednim čenom. Optimalan rok sadnje za naše uslove je prva polovina X, mada i sadnja do kraja X ne utiče na smanjenje prinosa