Beli luk

[Nostradamus]

Sorte proletnjeg belog luka posebno reaguju na svako kašnjenje u sadnji. Sa porastom temperatura proletnji beli luk formira slabiji korenov sistem (optimum 5-10[SUP]0[/SUP]C) koji nije u stanju da ishrani nadzemni deo biljke te se formiraju sitnije lukovice.Dubina sadnje uslovljena je veličinom čenova, debljina pokrovnog sloja treba da je 2-3cm iznad vrha čena. Kod pliće sadnje usled intenzivnog rasta korena vrlo često dolazi do izbacivanja čenova na površinu i sušenja jer se deo korena nalazi van zemlje, dok kod preduboke sadnje imamo usporeno nicanje te biljke zaostaju u nicanju i kasnije u porastu.Razmak sadnje belog luka uslovljen je krupnoćom čenova. U proseku sadnja se obavlja na razmaku 30-40 cm između redova i 8-10 cm u redu. Količina semena zavisi od krupnoće češnjeva i razmaka i u proseku se kreće kod proletnjeg 800-1200 kg/ha, a kod jesenjeg 1200-1600 kg/ha.Nega useva sastoji se u međurednoj obradi, navodnjavanju, prihranjivanju, zaštiti od bolesti, štetočina i korova. Međuredna obrada veoma povoljno deluje na stvaranje rastresitog gornjeg sloja zemljišta.

 

[Nostradamus]

Ovu meru je naročito važno primeniti rano u proleće kad kreće vegetacija. Rastresitost je bitna za razvijanje lukovica. Suzbijanje korova se efikasno sprovodi posle sadnje pre nicanja sa preparatima na bazi pendametilena, dok kasnije u toku vegetacije visoku efikasnosnost pokazuje Goal u količini 0,4-0,8 l/ha. Primenjuje se kada je luk u fazi 4-5 listova.Dominantna bolest u našim uslovima je plamenjača, a takođe je prisutna i bela trulež, rđa i trulež korena i stabla. Primena fungicida se preporučuje još u dezinfekciji sadnog materijala, a kasnije u toku vegetacije praćenjem uslova za pojavu bolesti. Ekonomski najznačajnije štetočine su lukova muva, muva jesenjeg belog luka. Lukova muva se pojavljuje u proleće kad i na crnom luku. Muva jesenjeg belog luka se javlja na parcelama gde se ne poštuje plodored. Štete od ovih insekata se uočavaju tek u proleće sa porastom temperatura. kada se uoče štete tada je već kasno za tretiranje, tako da je potrebno preventivno tretiranje u rano proleće naročito ako su uslovi pogodovali za let ovog insekta.Beli luk se vadi u fazi masovnog poleganja nadzemne mase. Nije preporučljivo sačekati da se nadzemna masa u potpunosti osuši. Pored toga što je tada otežano vađenje i skupljanje lukovica, u slučaju kišnog perioda može doći do retrovegetacije. Samo vađenje se odvija ručno ili mašinski. Jesenji beli luk dospeva za vađenje u prvoj polovini jula, a proletnji krajem jula. Nakon vađenja beli luk se suši na parceli, ili na promajnom mestu, nakon toga se vrši čišćenje, odstranjivanje suvih listova 1,5-2 cm iznad lukovicei odstranjivanje suvih korenova.

 

[Nostradamus]

[h=1]BELI LUK - allium sativum[/h]

• Biljke

Drugi nazivi: [FONT=Arial, Helvetica, sans-serif] cesan, cesan luk, cešanj, luk cesan, luk cešnjak. [/FONT]
[FONT=Arial, Helvetica, sans-serif]Latinski naziv:[/FONT] [FONT=Arial, Helvetica, sans-serif] allium sativum .[/FONT]
[FONT=Arial,Helvetica] [/FONT]

[FONT=Arial,Helvetica]Opis biljke: beli luk ili cešnjak jednogodišnja je zeljasta biljka s okruglom stabljikorn visine do 1 metra. Pri dnu stabljika je ovena cevastim listom, a iznad toga nalazi se, uglavnom, 5 dugackih, zašiljenih, zelenih listova. Glavicasti cvat ovijen je dugackim, zašiIjenim, belim cvetnim omotacem. Cvat se sastoji od 25 do 30 jajastih lukovicastih pupoljaka, izmedju kojih se nalaze samo male kolicine belkastih cvetova, koji su gotovo uvek jalovi..[/FONT]
[FONT=Arial,Helvetica] ,

[/FONT][FONT=Arial,Helvetica]
Stanište: uspeva u vrtovima, a zbog potražnje uzgaja se i na vecim površinama.[/FONT]
[FONT=Arial,Helvetica]Lekoviti deo biljke: za lek koristi se lukovica .[/FONT]
[FONT=Arial,Helvetica]Lekovito delovanje: kao lek beli luk ima višestruko upotrebnu vrednost. Svojim lekovitim materijama deluje na povišeni optok krvi u sluznici, cime povecava aktivnost probavnih organa. Sok od belog luka deluje na nedovoljnu delatnost jetre i žuci. Lekovite materije belog luka u samom pocetku imaju izrazitu snagu dezinfekcije i sposobnost da sprece, odnosno suzbiju razvoj bakterija koje omogucuju truljenje u crevima. Sok od belog luka nije samo preventivno sredstvo, nego i lek za infekcijska oboljenja creva. Cešnjak normalizira krvni pritisak, a to se odražava na poboljšani protok krvi, zatim odstranjuje otrovne materije iz želuca, creva i krvi što, pak, deluje na sredjen rad srca. Prirodan rad srca omogucuje da nestane premorenosti, razdražljivosti, glavobolje, neras-položenja i duševne potištenosti. cešnjak koristi se s uspehom u lecenju svih bolesti organa za disanje, posebino kod bronhitisa sa žilavom sluzi, i kod astme, a osim toga jedan je od najjednostavnijih lekova kod suzbijanja tuberkuloze.[/FONT]
[FONT=Arial, Helvetica, sans-serif]Stari Kineski lek
Godine 1971. Uneskova ekpedicija pronasla je u jednom tibetanskom manastiru recept starokineskog homeopatskog leka. Preveden sa tablice od gline, ovaj recept je objavljen na brojnim jezicima i priblizen medicini 20.veka. Pretpostavlja se da je star od dve do tri hiljade godina pre nove ere.[/FONT]
[FONT=Arial, Helvetica, sans-serif]Oslobadja organizam masnih i krecnih naslaga, poboljsava razmenu materija u telu i elasticnost krvnih sudova, sprecava infarkt, sklerozu, stenokardiju, apopleksiju i stvaranje tumora. Prestaje sum u glavi i poboljsava se vid. Pri tacnom pridzavanju uputa za lecenje, podmladjuje organizam.[/FONT]
[FONT=Arial, Helvetica, sans-serif]Priprema:-Ocistiti (plasticnim nozem nikako metalnim)i isprati 350grama belog luka (cesnjaka), naseci ga sitno i istucati tuckom od drveta ili gline. Staviti ga u 300grama 96% alkohola, cvrsto zatvoriti posudu i cuvati 10 dana na prohladnom mestu. Zatim procediti kroz gustu tkaninu i ostatak dobro iscediti. Za 2-3 dana poceti sa lecenjem uzimajuci ovu miksturu sa 50grama mleka sobne temperature prema sledecoj semi-u kapima.
[/FONT][FONT=Arial, Helvetica, sans-serif]
Dani Dorucak Rucak Vecera[/FONT]
[FONT=Arial, Helvetica, sans-serif]1dan 1 2 3
2dan 4 5 6
3dan 7 8 9
4dan 10 11 12
5dan 13 14 15
6dan 15 14 13
7dan 12 11 10
8dan 9 8 7
9dan 6 5 4
10dan 3 2 1
11dan 25 25 25
_____________________________________________[/FONT]
[FONT=Arial, Helvetica, sans-serif]Nastaviti sa uzimanjem leka tri puta dnevo po 25 kapi dok se ne potrosi cela sadzina. Preporucuje se ponoviti kuru lecenja posle pet godina. [/FONT]

 

[Nostradamus]

[h=2]Beli luk – uzgoj, tehnološka zrelost, berba i skladištenje[/h]

.
Beli luk je jedan od najpoznatijih i najstarijih začina. Podaci o upotrebi ove biljke se nalaze u spisima svih starih civilizacija. I danas, hiljadama godina kasnije, popularnost belog luka ne jenjava. Zbog svog prepoznatljivog i specifičnog mirisa ova biljka je nezaobilazna u kulinarstvu, a njegova mnogobrojna lekovita svojstva osigurala su mu nezamenjivo mesto u svakodnevnoj ishrani.
Današnji život bi teško bilo zamisliti bez industrijski proizvedene hrane. Skoro da i nema biljke koja se koristi u ishrani, a da se industrijski ne prerađuje. Sasvim je prirodno onda, što je sve masovnija prerada belog luka i sve šira primena ove biljke.

 

[Nostradamus]

Visoki sadržaj suve materije u belom luku čini ga pogodnim za sušenje, te proizvodnju praha ili granula.
Beli luk se, kao začin pri izradi raznih jela, koristi praktično širom sveta. U Americi se oko 50 % ukupne proizvodnje svežeg belog luka suši i prodaje proizvođačima hrane radi upotrebe u majonezima, salatama, proizvodima od paradajza i u nekoliko različitih procesa obrade mesa. Sirovi beli luk se koristi za izradu praha belog luka, soli belog luka, sirćeta belog luka, čipsa od belog luka i sira, čipsa od krompira, hleba od belog luka, mesnih zalogajčića začinjenih belim lukom i slanine začinjene belim lukom itd., koji se svi dobro prodaju na američkom tržištu. Takođe se na tržištu mogu naći i proizvodi u obliku belog luka u prahu, uključujući i razne smese belog luka. Ulje belog luka se ceni kao vredan aromatični agens, za upotrebu u pripremi jela od mesa, supa, konzervisane hrane i soseva.
Nizak sadržaj suve materije mladih lukova onemogućava njegovu industrijsku preradu i čini proces ekonomski neisplativim. Iako se ne praktikuje tehnološka prerada mladih sorti, to ne umanjuje njihov značaj u upotrebi u kulinarstvu širom sveta.

 

[Nostradamus]

[h=3]POREKLO I ISTORIJAT[/h] Beli luk je veoma stara kulturna biljka. Smatra se da potiče iz centralne Azije, odakle se raširio i u područje Sredozemlja, gde se kao jedna od najstarijih kulturnih biljaka gaji još od pre pet do sedam hiljada godina. Stari Kinezi, Indusi, Jevreji, Egipćani i drugi narodi gajili su beli luk više vekova pre naše ere kao hranljivu, začinsku i lekovitu biljku. U staroj induskoj medicini beli luk je bio vrlo cenjen lek. Pre svega, upotrebljavan je kao opšti tonik, sredstvo za jačanje u slučajevima velikog broja bolesti: nemanja apetita, lošeg varenja, mršavosti i opšte slabosti, kašlja, kožnih bolesti, reumatizma, hemoroida i dr. Egipćani su znali za mnoge lekovite, aromatične, začinske i otrovne droge. Najviše su upotrebljavali luk. U Eberovim Papirusima (oko 1500. god. pre naše ere) spominju se razne lekovite biljke, pored ostalih i mnogo cenjeni beli luk. Stari Egipat bio je od ogromnog uticaja na celokupnu kulturu starih naroda: Feničana, Vavilonaca, Jevreja, Persijanaca i drugih. Svi ovi pustinjski ili polupustinjski narodi, manje-više stočarski i nomadski, upotrebljavali su gotovo redovno beli luk. Uticaj egipatske kulture osećao se i kasnije kroz ceo srednji i novi vek na sve narode oko Sredozemnog mora do današnjih dana. I danas narodi oko Mediterana najviše upotrebljavaju beli luk kao svakidašnju hranu, začin, lek i preventivno sredstvo protiv mnogih bolesti.

 

[Nostradamus]

[h=3]OPIS BILJKE[/h] Predmet istraživanja ovog rada su dve sorte belog luka: Allium sativum var. sativum i Allium ampeloprasum, te je dat opis ove dve sorte. Obe sorte pripadaju porodici Aliacae.
Allium sativum L. – mladi beli luk je zeljasta biljka visine od dvadeset do četrdeset centimetara, s lukovicom jakog mirisa i ljutog ukusa. Listovi su izduženi, pljosnati, uzani, kožasti i završavaju se šiljkom. Svi učestvuju u stvaranju čena sa membranskom kožicom. Cvetovi su beli ili ružičasti na dugim drškama, grupisani u prost terminalni štit, koji se otvara pre cvetanja. Cvet je sastavljen od tri čašična i tri krunična, slobodna i trajna listića. Plod je tropregradan sa tri šava i tri lože, koje nose po dva semena. Seme je uglasto i tvrdo, crno, albumen mesnat.
Biljka je dugovečna svojom glavicom (bez rizoma), prostom ili obavijenom sa desetak čena, jajastih, duguljastih, stisnutih sa strane, malo savijenog i obloženog opštim omotačem. Cveta od juna do avgusta.
Allium ampeloprasum L. – ova vrsta luka je veoma slična belom luku. Biljke su bujne. Formira veoma krupnu lukovicu sa 3-5 čenova, oko koje rastu veoma sitne lukovice. Kod mladog luka cvetno stablo je visoko 120-150 cm. Cvast je svetlo ljubičasta, retko donosi seme u našim uslovima.
Razmnožava se čenovima čija masa ide i do 30 g, a može i sitnim lukovicama tako da se naredne godine dobijaju jednočene lukovice koje dostižu i do 40 g, koje mogu poslužiti za sadnju. Kod nas je malo rasprostranjen, gaji se u baštama.

 

[Nostradamus]

[h=3]HEMIJSKI SASTAV BELOG LUKA[/h] Beli luk u svežem stanju prosečno sadrži: 62% vode, 5-6% proteina, 30% ugljenih hidrata, 0,15% masti, 0,1-0,36% etarskih ulja, zatim razne enzime (alinaza, arginaza, mirozinaza, peroksidaza, tirozinaza, dezoksiribonukleaza), holin, jod, vitamine B grupe, vitamin C, amid nikotinske kiseline, provitamin A, mineralne materije: kalijum, gvožđe, sumpor, kalcijum, fosfor, selen i dr. Pored navedenog, u belom luku ima i malo saponina, flavonoida i drugih sastojaka. Nema skroba već sadrži polioze slične inulinu. Sumpor je u belom luku vezan u derivatima alkilcisteina, u sulfidima, alkilpolisulfidima i aminokiselinama. Beli luk sadrži 11-35 mg/100 g sulfurnih jedinjenja. Približan sastav belog luka dat je u tabeli 1.
Tabela 1. Nutritivni sastav svežih/oljuštenih čenova belog luka i praha belog luka (Peter, 2001)
[TABLE="align: center"]
[TR]
[TD="align: center"]sastav[/TD]
[TD="align: center"]sveže oljušteni čenovi belog luka[/TD]
[TD="align: center"]prah belog luka[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="align: center"]1. Vlaga (Voda) (%)[/TD]
[TD="align: center"]62,8[/TD]
[TD="align: center"]5,2[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="align: center"]2. Proteini (%)[/TD]
[TD="align: center"]6,3[/TD]
[TD="align: center"]17,5[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="align: center"]3. Masti (%)[/TD]
[TD="align: center"]0,1[/TD]
[TD="align: center"]0,6[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="align: center"]4. Minerali (%)[/TD]
[TD="align: center"]1[/TD]
[TD="align: center"]3,2[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="align: center"]5. Vlakna (%)[/TD]
[TD="align: center"]0,8[/TD]
[TD="align: center"]1,9[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="align: center"]6. Ugljeni hidrati (%)[/TD]
[TD="align: center"]29[/TD]
[TD="align: center"]71,4[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="align: center"]7. Kalcijum (%)[/TD]
[TD="align: center"]0,03[/TD]
[TD="align: center"]0,1[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="align: center"]8. Fosfor (%)[/TD]
[TD="align: center"]0,31[/TD]
[TD="align: center"]0,42[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="align: center"]9. Gvožđe (%)[/TD]
[TD="align: center"]0,001[/TD]
[TD="align: center"]0,004[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="align: center"]10. Natrijum (%)[/TD]
[TD="align: center"]+++[/TD]
[TD="align: center"]0,01[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="align: center"]11. Kalijum (%)[/TD]
[TD="align: center"]+++[/TD]
[TD="align: center"]1,1[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="align: center"]12. Nijacin (%)[/TD]
[TD="align: center"]+++[/TD]
[TD="align: center"]0,7[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="align: center"]13. Vitamin-A[/TD]
[TD="align: center"]0[/TD]
[TD="align: center"]0[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="align: center"]14. Vitamin-B (mg/100 g)[/TD]
[TD="align: center"]+++[/TD]
[TD="align: center"]0,68[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="align: center"]15. Vitamin-B2 (mg/100 g)[/TD]
[TD="align: center"]+++[/TD]
[TD="align: center"]0,08[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="align: center"]16. Vitamin-C (mg/100 g)[/TD]
[TD="align: center"]13[/TD]
[TD="align: center"]12[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="align: center"]17. Nikotinska kiselina (mg/100 g)[/TD]
[TD="align: center"]0,4[/TD]
[TD="align: center"]-[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
+++ – u tragovima, ne može se detektovati primenjenom metodom

 

[Nostradamus]

[h=4]Proteini[/h] Proteini su visokomolekularna, kompleksna organska jedinjenja, sastavljena od velikog broja aminokiselina i predstavljaju najvažniji sastojak žive materije. Aminokiseline delimo na esencijalne (organizam ih ne može sintetisati) i neesencijalne (organizam ih sintetiše). Biološka vrednost namirnice se ceni po sadržaju esencijalnih aminokiselina. Fiziološka uloga im je pre svega gradivna. Ako u ishrani nedostaje samo jedna aminokiselina, sinteza proteina je onemogućena. Najčešće se određuje ukupan sadržaj proteina, a samo u nekim slučajevima sadržaj pojedinih proteina. Od aminokiselina u belom luku najviše su zastupljene glutaminska kiselina-0,81%, arginin-0,63%, aspartanska kiselina-0,49%, leucin-0,31% i lizin-0,27%, (BOTANICA). Sadržaj proteina u belom luku se kreće oko 5-6% (Vračar, 2001).

 

[Nostradamus]

[h=4]Ugljeni hidrati[/h] Ugljeni hidrati su posle vode najzastupljeniji sastojci namirnica biljnog porekla. Čine 80% suve materije voća i povrća te predstavljaju važan izvor energije i rezervnu hranu organizma. Svi ugljeni hidrati se dele na monosaharide ili proste šećere, oligosaharide – koji se sastoje od dva ili više monosaharida i polisaharide čiji se molekuli sastoje od mnogo molekula monosaharida.
Monosaharidi se prema broju ugljenikovih i kiseonikovih atoma dele na trioze, tetroze, pentoze, heksoze itd. Od šestočlanih monosaharida (Slika 3.) u ljudskom organizmu se mogu naći: glukoza (grožđani šećer) kao najvažniji monosaharid, fruktoza (voćni šećer), galaktoza i manoza.
Od oligosaharida sa stanovišta ishrane, najbitniji su disaharidi: maltoza, laktoza saharoza i celobioza.
Od polisaharida najvažniji su skrob koji se kao rezerva ugljenih hidrata nalazi u biljkama (zrna žitarica, krtole, podzemna stabla, korenje i sl.) i glikogen (životinjski skrob) koji se kao rezerva nalazi u animalnim, pa i u ljudskim ćelijama. Sa fiziološkog aspekta, bitno je napomenuti da u polisaharide spadaju i celuloza, hemiceluloza, agar-agar kao i mnogi drugi.
Sadržaj ugljenih hidrata u belom luku se kreće do 30%, od kojih šećeri čine 21,5%, a celuloza 0,9% (Vračar, 2001).