bastensko cvece

[Nostradamus]

Etionema , jermenska

Aethionema armenum

[TABLE]
[TR]
[TD="width: 100%"]

---

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

Jugozapadna Azija je postojbina ove lepe zimzelene biljke koja u obliku polugrma naraste, jastučasto, svega 15-30 cm. Listovi su plavkastozeleni, tanki, perasti. Cvetovi intenzivne ružičaste boje otvaraju se u rastresitim grozdovima. Veoma je dekorativna u kamenitim baštama i na suvim zidovima, gde početkom leta u baštu unosi živost. Zahteva zimsko pokrivanje. Uvele cvetove treba redovno otklanjati.

Položaj: blago ili izrazito sunčano mesto.
Zalivanje: redovno, ali ne i preobilno.
Tlo: dobro uspeva na rastresitom i vodopropusnom zemljištu.
Temperatura: voli toplo, sadimo je na zaštićeno mesto.
Period cvetanja: maj, juni.

 

[Nostradamus]

Eremurus

Eremurus

[TABLE]
[TR]
[TD="width: 100%"]

---

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

U nazivu su sadržane dve grčke reči: eremos=stepa, pustinja i oura=rep, što nagoveštava rasprostranjenost ove biljke po stepama i na oblik njene dugačke cvetne drške i cvetova koji podsećaju na rep mnogih životinja.

Rod Eremurus obuhvata oko 30 vrsta koje su rasprostranjene u suvim i stepskim predelima od zapadne Azije i Indije. Ipak , najveći broj se nalazi u srednjoj Aziji. Imaju podzemno stablo-rizom spljoštenog oblika, 2-3 cm visine i do 10 cm u prečniku, u čijem se središnjem delu nalazi zaobljeni cvetni pupoljak delimično pokriven osnovama prošlogodišnjih listova. Na donjem delu izbija 6-8 zvezdasto raspoređenih mesnatih žila. U proleće izbijaju listovi koji su sedeći i skupljeni u rozetu. Po obliku su linearni, široki 1 do 4 cm, i dugi 30 do 50 cm, zelene, plavozelene, srebrnaste boje. Iz centralnog dela izbija čvrsto cvetno stablo, 50-100 cm visine (kod nekih vrsta dostiže i 300 cm) koje se završava često i do 1m dugačkoj grozdastoj cvasti.

Cvetovi su sitni i nalaze se na dugačkim drškama. Obično su bele, belozelene, roze i žute boje sa mnogo prelaza. Po obliku su zvonasti. Cvetni listići su međusobno potpuno slobodni ili delimično srasli. Prašnici izbijaju iz udubljenja na krunici, a prašnikom konac se izdužuje iznad kruničnih listića. Tučak je na kratkoj dršci. Plod je trodelna loptasta čaura do 1 cm veličine. Seme je okruglo, glatko i mrke ili sive boje.

Zbog impozantnog izgleda bokora eremurusi se odlično mogu koristiti kao soliteri ili u grupama zasađeni u baštama ili na parkovskim površinama. Osim toga, sve više se koriste i kao rezani cvet u stanu ili u većim aranžmanima zbog cvetova neobičnih po obliku i veličini.

Eremurusi traže sunčane položaje i bogata hranjiva zemljišta. Zemljište treba da je lako i ocedito, jer rizomi vrlo brzo stradaju od stagnirajuće vode, sadnju treba tome prilagoditi. Sadi se na razmacima od 60 do 100 cm u unapred pripremljene rupe veličine 30 × 60 cm i 35 cm dubine. Na dno se prvo stavlja 15 cm debeo drenažni sloj od šuta, kamena i sličnog materijala, a preko toga 10 cm debeo sloj od dobro usitnjene baštenske zemlje. Na njega se postavljaju rizomi, koji se zatim pokrivaju slojem iste zemlje debljine 10-15 cm. Na mestima sadnje zemljište treba da je 5-8 cm više od okolnog terena. Sadnja se vrši u ranu jesen, krajem avgusta i početkom septembra meseca. Korisna je laka zimska zaštita samo prve godine nakon presađivanja. Nakon 4-5 godina treba vršiti presađivanje.

Razmnožavanje se vrši setvom semena, koje treba brati samo sa donjih partija grozda. Seme se stratifikuje i seje u proleće u leje u razmaku od 20 cm u redu, gde treba da ostane 2 godine.

 

[Nostradamus]

Enotera - Noćurak

Oenothera macrocarpa

[TABLE]
[TR]
[TD="width: 100%"]

---

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

Enotera krupnocvetna visoka je jedva 20 cm, ova enotera potiče iz Severne Amerike. Ima snažan debeo koren, poleglu stabljiku crvenkaste boje, duguljaste i lancetaste listove. Veliki cvetovi intenzivne žute, bele i crvene boje otvaraju se po oblačnom vremenu, ili uveče, zbog čega je ova biljka kod nas poznata pod nazivom "noćurak". Cvetovi nisu dugovečni, ali sama biljka bez prestanka cveta, manje ili više intenzivno, tokom čitavog leta. Podesna je kao pokrivač tla, zatim za sadnju u kamenite bašte, uza zidove ili napred u leje sa trajnicama.

Položaj: Dobro se oseća na suncu, ali i u polusenci.

Zalivanje: Redovno je zalivamo, uzimajući u obzir da je njen mesnati koren osetljiv na ustajalu vodu.

Tlo: Godi joj rastresito zemljište sa malo humusa.

Temperatura: Enotera je najlepša na izrazito toplom i zaštićenom staništu.

Period cvetanja: maj, juni, juli, avgust.

 

[Nostradamus]

Ehinaceja

Echinacea purpurea

[TABLE]
[TR]
[TD="width: 100%"]

---

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

Osnovna vrsta ove biljke, koja osim što je dekorativna, spada i među cenjene lekovite biljke, potiče sa travnatih prerija Severne Amerike. Visoka je 80 - 100 cm, snažne krute uspravne stabljike i raste u obliku rastresitog grma. Listovi su hrapavi, kopljastog oblika. Jezičaste latice krupnih cvetova čiji je prečnik 10 - 12 cm, tamno su ružičaste boje, a središte im je smeđe. Ehinaceja je izuzetno dekorativna biljka čija je posebna vrednost u tome što cveta relativno kasno i dugo, pa se prilikom uobličavanja leje sa trajnicama planira kao vrsta koja cveta u leto. Dekorativna je kao pozadinska biljka, sadi se u obliku većih ostrva ili u malim grupama ili uzimajući u obzir njeno poreklo, specifičan prizor predstavlja u kombinaciji sa ukrasnim travama.

Položaj: sadimo je na sunce, iako podnosi i blažu senku. Ipak na suncu najlepše cveta.

Zalivanje: voli sveže podloge, zato je neizostavno redovno zalivamo.

Tlo: najlepše se razvija i raste na svežem zemljištu bogatom hranjivim materijama, sa dobrom drenažom. U protivnom brzo propada.

Temperatura: za ehinaceju treba da obezbedimo toplo i zaštićeno mesto.

Period cvetanja: juli, avgust, septembar, oktobar

 

[Nostradamus]

Digitalis

Digitalis purpurea

[TABLE]
[TR]
[TD="width: 100%"]

---

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

Biljka koja je kod nas poznata i pod nazivom naprstak ili besnik, vrsta je odomaćena u celoj Evropi, koja joj je i postojbina. Digitalis je visok 100-150 cm, vitak je, sa prizemnom lisnom rozetom i nije dugog veka - traje dve godine - ali lako niče iz rasutog semena. Listovi su jajasti, hrapave površine. Duguljasti cvetovi su zvonastog oblika, ružičasti, sa unutrašnje strane pegavi. Digitalis je veoma dekorativan ako se u grupama sadi kao dominantna ili kao pozadinska biljka, ali je isto tako lep u obliku malog cvetnog ostrva kada je soliter između drveća i žbunova. Ako se dobro oseća na staništu, podmlađuje se ničući iz semena precvetale biljke i stoga lako i "podivlja".

Položaj: sadimo ga u polusenku, a ako je na suncu, obilno ga zalivamo.

Zalivanje: uz redovno zalivanje, najlepši je na svežem zemljištu.

Tlo: naprstak sadimo u pomalo vlažnu podlogu bogatu hranjivim materijama, sa dobrom drenažom. Ne voli krečno zemljište.

Temperatura: odgovara mu toplo i zaštićeno mesto. Period cvetanja: juni i juli.

 

[Nostradamus]

Delfinijum

Delphinium grandiflorum

[TABLE]
[TR]
[TD="width: 100%"]

---

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

Delfinijum potiče iz oblasti istočnog Sibira i zapadne Kine. Visok je 30-40 cm, bokorastog rasta, uspravne stabljike i tanjirastih perasto deljenih listova. Na vrhu stabljika, u rastresitim cvastima, otvaraju se cvetovi plave boje koji imaju mamuzice. Sadimo ga u leje sa trajnicama, u kamenite bašte i u deo bašte sa divljim vrstama, pri tom uzimajući u obzir da ne cveta dugo.

Položaj: Sadi se na sunce, na difuzno svetlo.

Zalivanje: Redovno.

Tlo: Lepo cveta na humoznom zemljištu bogatom hranjivim materijama, sa dobrom drenažom.

Temperatura: Otporna je biljka, ali u suvoj i toploj mikroklimi brzo propadne.

Period cvetanja: Juni, juli, avgust.

 

[Nostradamus]

Datura - Anđeoske trube

Datura arborea

[TABLE]
[TR]
[TD="width: 100%"]

---

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

U svojoj postojbini, Peru i Čile, datura poraste kao veliki džbun do 6 metara visok. Ima izvanredno lep, krupan, beo, mirisav, zvonolikast cvet, koji visi na niže. Rado se gaji i neguje zbog njegovog krupnog mirisavog cveta i zato što je veoma otporna biljka. Lišće joj je srednje veličine, tanko prozračno, srcasto, gusto zbijeno sa maljavim peteljkama. Drži se na poluzaklonjenom mestu, da joj na jakom suncu ne bi listovi požuteli i otpali. Zahteva plodnu mešavinu zemlje. Preporučljivo je da se preko leta svakih 14 dana prihranjuje tečnim hranjivima. Prezimljuje najbolje u nezagrejanoj prostoriji, gde temperatura ne pada ispod 5°C. Razmnožava se u proleće reznicama koje se lako i brzo užile. Rado je napadaju razni paraziti naročito lisne vaši, koje joj izbuše lišće i tako postaje neugledna. Treba je češće pregledati i prskati nikotinolom ili ''Etiolom''. U proleće mogu se bujno razvijene biljke obrezati i presaditi u poveći sud zbog jakog razvijenog korenovog sistema. Treba je obilno zalivati.

 

[Nostradamus]

Dalija

Georgina

[TABLE]
[TR]
[TD="width: 100%"]

---

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

Ime Dalija biljke su dobile po švedskom botaničaru Dr. Andeasu Dahlu (1751 - 1789). Dalije su prirodno rasprostranjene na visokim planinama Srednje Amerike. Rod obuhvata 18 vrsta. Za nas ove prirodne vrste imaju samo istorijski značaj, jer su sve kod nas poznate dalije rezultat ukrštanja i selekcije. U Evropi prvi primerci procvetali su 1790 godine u Botaničkoj bašti u Madridu i bile su proizvedene iz semena. Tadašnji direktor madridske Botničke bašte prozvao ju je Dalija u čast Dr. Andreasa Dahla.

Pošto su pojedine vrste pokazivale veoma veliku promenjivost boje i oblika cveta, proširen je naziv dalije na Dahlija Varijabilis. Međutim, 1803 godine K. L. Weiidenow direktor Botaničke bašte u Berlinu dao je, po botaničaru Dr. J. G. Georgiju, nov naziv: Georgina.
Kod nas se još uvek održao narodni naziv georgina. Počev od 19. veka naglo se proširuje proizvodnja. Proizvedeno je više hiljada sorti. A sada se svake godine patentira na desetine noviteta.
Dalije se sade krajem aprila ili početkom maja. Sa sadnjom ne treba žuriti, jer su izbojci veoma osetljivi na hladnoću. Zahtevi dalija u pogledu strukture i plodnosti nisu velike. Najbolja su neutralna zemljišta. Voli sunčane položaje.

 

[Nostradamus]

Chionodoxa

Chionodoxa

[TABLE]
[TR]
[TD="width: 100%"]

---

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

U imenu Chionodoxa sadržane su dve grčka reči Chion – sneg i doxa – ponos. Samo ime govori o lepoti biljke čiji cvetovi izbijaju ispod snega u najranije proleće. Biljka je poreklom iz planinskih predela Kipra i Turske.

Rod obuhvata osam vrsta od kojih su za cvećarstvo interesantne vrste: Ch. Gigantea sa tamnoplavim cvetovima, zatim Ch. Luciliae sa svetloplavim cvetovima i ch. Sardensis sa plavim cvetovima i belom sredinom. Odlikuju se malim kruškolikim lukovicama, malobrojnim uzanim sedećim listovima i šestočlanim cvetovima skupljenim u grozdove od po 4-6 cvetova. Iz jedne lukovice potera više cvetnih izbojaka. Plod je loptasta čaura sa mnogo sitnih okruglih semenki.

Mravi se rado hrane semenkama, te prenoseći ih do svojih skloništa, raznose i rasejavaju seme. Ova biljka nalazi primenu u kućnim vrtovima zbog svojih skromnih zahteva i lakog održavanja. Najbolje se razvijaju u polusenci okolnih stabala, zbog čega se i sade na rubovima zelenih površina, gde vrlo brzo stvaraju čiste grupacije-kolonije. Sadnja lukovica obavlje se u jesen na dubini od 6 do 10 cm i na razmaku od 15-20 cm. Razmnožavaju se deljenjem malih lukovica na taj način što se stariji zasadi svake 2-3 godine povade, podele i ponovo zasade. Setvom semena mogu se takođe razmnožavati. Seme se mora sabirati u sopstvenoj režiji, zatim posejati u septembru mesecu u leju ili u onim delovima bašte gde se planira sadnja ove biljke. Za dve godine uz malo nege, dobiće se cvetajuće lukovice.

 

[Nostradamus]

Carska kruna

Fritillaria

[TABLE]
[TR]
[TD="width: 100%"]

---

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

U nazivu roda nalazi se latinska reč fritillus = držač, čaša za kockanje, što se odnosi na sličnost sa oblikom cvetova. Ovaj rod obuhvata oko 100 vrsta rasprostranjenih na severnoj polulopti uglavnom u maloj i srednjoj Aziji, zatim u srednjoj i zapadnoj Evropi kao i u zapadnim regionima Severne Amerike. Kod nas je poznata samo vrsta Fritillaria imperialis.

Fritillaria imperialis ima lukovice veličine pesnice, beložućkaste boje, delimično prekrivene ljuspama. Na vrhu je nešto spljoštena i sa jasno vidljivim udubljenjima u središnjem delu, što potiče od ostataka prošlogodišnjeg izbojka lukovice. Izbojak je snažan, dostiže i do 100 cm visine. Listovi su u donjem delu izduženo zelene boje i sjajni. Vrh izbojka završava se u jednom vencu gusto nabijenih listova. Iz pazuha listova razvijaju se 6-8 krupnih zvonastih cvetova nadole okrenutih, žute do narandžaste boje.

Vreme cvetanja je: mart, april. U osnovama cvetnih latica nalaze se crno tačkaste kao biser nanizane medne žlezde. Plod je čaura sa krilcima. Ova ukrasna biljka se veoma rado gaji. Naročito je često viđamo po seoskim baštama, gde se zbog veoma skromnih zahteva u pogledu nege i održavanja sama obnavlja desetak i više godina, cvetajući iz godine u godinu.

Ukoliko se odlučimo za sadnju, lukovice se sade na sunčanim mestima i lako rastresitoj zemlji. Važna je dubina sadnje koja po pravilu, treba da bude između 20-30 cm. Vreme sadnje je jula-avgusta meseca, tj. čim biljka po precvetavanju završi sa vegetacijom.

Ovako rana sadnja pogodna je iz dva razloga:

1) lukovice nemaju čvrstu zaštitnu ljusku te bi kod dužeg skladištenja svakako došlo do propadanja lukovica.

2) lukovice počinju da teraju nove žile već jula-avgusta meseca, što znači da bi ožiljavanje i ukorenjivanje kod jedne kasnije sadnje bilo nedovoljno, a kao posledica toga izostalo bi cvetanje naredne godine.

​

Jednom zasađene lukovice mogu, uz minimalnu negu, da ostanu na istom mestu 3-5 godina. Za to vreme one će se razviti i razmnožiti. Kod presađivanja takvih lukovica treba prethodno odvojiti podmladak, zatim ih ponovo posaditi obavezno na novo mesto.

Pogodna mesta za sadnju Carske krune su duž staze ili ulične strane ograde, zatim se mogu saditi kao soliteri u travnjaku, ispred grupa ukrasnog šiblja ili drugog bilja koje cveta u proleće. Mora se obratiti pažnja da se uvek posadi najmanje 5 do 10 lukovica, jer se sa manjim grupama ne postižu očekivani efekti.

Razmnožava se deljenjem lukovica ili setvom semena. Kako se cvetovi zbog visećeg položaja teško oprašuju, da bi se došlo do semena, potrebno je izvršiti veštačko oprašivanje. Seme se seje odmah posle sazrevanja. Da bi nam biljka iz semena procvetala, potrebno je 4-5 godina nege.